Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 03. април 2011.

Фонд Слободан Јовановић | Слободан Рељић: Лет изнад Обаминог гнезда

Фонд Слободан Јовановић | Слободан Рељић: Лет изнад Обаминог гнезда

This page as PDF

Како је бомбардовање Либије Србима вратило слике, а целом свету мору о сили која не зна где су њени лимити.

Слободан Рељић: Солжењицин је после, у чувеном интервјуу „Шпиглу“, објаснио како је сурово НАТО-бомбардовање Србије изменило Русију. „Сви слојеви руског друштва“ су се тргли из дремежа и схватили: „доживљај Запада као Витеза Демократије – заменила је разочарана констатација да у основи западне политике лежи пре свега прагматизам, често користољубив и циничан. Многи у Русији су то тешко поднели, као рушење идеала.“На слици: Александар Солжењицин у дубокој старости, поново у родној земљи.Фото: www.peoples.ru

Десет је дана од како је започело бомбардовање Либије, догађаја који је у нама Србима, изнад свега, јасно понављање слика НАТО-бомбардовања наше земље с пролећа 1999. године.

Без обзира на све разлике између Либије и Србије сви ми ћемо у онима који бомбардују препознати сублимат духа вођства оних који данас још владају светом. То су, дакле, људи који воде најбогатија друштва на свету и које је њихова технолошка супериорност толико одвојила од људске суштине да више немају однос према смрти слабијих људских бића. Они на налазе ништа лоше у хладнокрвном убијању других људских бића. (А то су, према религији која је основа њихове и наше западне цивилизације, и њихова „браћа“. Сви људи су браћа, је л’!).

Солжењицин је после, у чувеном интервјуу „Шпиглу“, објаснио како је сурово НАТО-бомбардовање Србије изменило Русију. „Сви слојеви руског друштва“ су се тргли из дремежа и схватили: „доживљај Запада као Витеза Демократије – заменила је разочарана констатација да у основи западне политике лежи пре свега прагматизам, често користољубив и циничан. Многи у Русији су то тешко поднели, као рушење идеала.“ Русија није једина покопала „западне идеале“. Језгро тог друштва је „Вол стрит џорнал“ назвао БРИК. Око тог језгра целим светом су се разлили концентрични кругови. Једино Запад није ништа схватио из тога. Што је и историјски логично.Разумети да је и пад лет могуће је само у филозофским расправама. Политичари, бизнисмени и војници виде зид тек кад ударе у њега.

Нема више тих отупелих посматрача који с разумевањем климају главом на бескрупулозне досетке о „колатералним жртвама“, нема више никог ко верује да француски председник, британски премијер и амерички председник немају друга посла него да спасавају далеке, мале, сиромашне народе од диктатора. Нема више тог човека, ако није добио шаку сребрњака да би лажно сведочио, који верује да је Тони Блер крив за мање мртвих Ирачана од Садама Хусеина. Садам Хусеин јесте диктатор, али Тони Блер народима изван Британије инсталира само „крваву демократију“. Садам Хусеин се бринуо и да народ једе и негде спава, Блер и Буш могу да брину само за профите нафтних корпорација.

Ма, каква демократија, знају данас сви. Данас је јасно да се не ради овде, а никад се није ни радило, о племенитим пословима и западњачком доброчинству. То је само некад мање или више добро маскиран поход „пљачкашке цивилизације“ како је Торстен Веблен, један од најдаровитијих мислилаца из Новог света, пре више од века описао – Западну цивилизацију.

Све изгледа сабласно:

као манично рециклирање оног времена кад су „бели“ освајачи дивљине наоружани брзометним пушкама без скрупула ликвидирали црвенокошце с луком и стрелом, а основу њихове ловачке економије бизоне истребљивали с неком неукротивом мржњом и суровошћу. Подсећа и на оно друго време кад су бели колонизатори отимали богатства црне Африке од људи који још верују да су духови и локални богови моћни да одрже ред који бели човек гази с презиром и без икаквог осећаја респекта за културу “других и другачијих”.

У време бомбардовања Србије маске су биле на свом месту. Све је било цинично, али све је било маскирано. Данас су маске, већ, пале. И данас ови из „дружине“ једни друге оптужују да се у Либији ради о трци у пљачки. Немци неће ни да учествују. Сви избегавају да догађају дају име. И ма колико Гадафи изазивао контроверзе, нема сумње да ће Арапи ово доживети као „крсташки поход“, са елементима незаборавне нељудскости. Ово јесте бескрупулозно ликвидирање оних који реално не могу да се заштите. И јесу нови прилози за колонијалну историју Запада, где је од крсташких ратова успостављена разлика између “вредних” (наших) и “безвредних” (њихових) жртава. Ноам Чомски је то прошле деценије још једном дефинисао неупитно јасно.

Све изгледа сабласно: као манично рециклирање оног времена кад су „бели“ освајачи дивљине наоружани брзометним пушкама без скрупула ликвидирали црвенокошце с луком и стрелом, а основу њихове ловачке економије бизоне истребљивали с неком неукротивом мржњом и суровошћу. Подсећа и на оно друго време кад су бели колонизатори отимали богатства црне Африке од људи који још верују да су духови и локални богови моћни да одрже ред који бели човек гази с презиром и без икаквог осећаја респекта за културу “других и другачијих”.

Тако данас технолошки супериорни НАТО убија оне који могу да се заштите таман колико мете у компјутерским игрицама. Тако се данас Запад односи према ресурсима којима располажу “мали и примитивни”.

Ово у Либији, као ни оно у Србији, није никакав рат. Ово је, као што смо доживели а сада гледамо репризу, сурова беспризорна ликвидација. Без упитаности и са неким презиром који „надљуди“ могу имати према „ништацима“ који немају наше оруђе и наше обичаје. Нападнути народ је као заробљеници поређани пред стрељачки строј, а испред те врсте без израза на лицу, док се чује топот блокеја са чизама, иде Бела смрт и њено „будно око“ препознаје, по својим критеријумима, кога треба извести испред те врсте, звекнути “томахавком”, а и шта све потом треба претворити у прах и пепео. Плус “обележити” оним што се од миља зове “осиромашени уранијум”.

У праву су Ево Моралес, Мајкл Мур и остали који траже да Барак Обама врати Нобелову награду за мир кад мисли да се, бомбардовањем људи који не могу да се бране, може уводити демократија по свету.На слици. Мајкл Мур.

У праву су Ево Моралес, Мајкл Мур и остали који траже да Барак Обама врати Нобелову награду за мир кад мисли да се, бомбардовањем људи који не могу да се бране, може уводити демократија по свету. Цинична је тврдња људског бића, ма на којој политичкој позицији се оно затекло, да је Србија „позитиван“ пример смисла америчког уређивања Света бомбама. Али, то о демократији, диктаторима и касапинима, заштити права либијског народа обитава само у пропагандним порукама на Западу. У реалности, политичко-стратешкој, расправља се да ли Либију треба делити, Гадафија убити или изгурати га у егзил; треба ли ићи до краја или САД треба употребити своју силу у Либији на специфичан, ограничен начин /Ферид Закарија/. Чему журба, пише овај либерални љубитељ корисних ратова, и Милошевић је преживео интервенције у Босни и Косову.

Барак Обама изгледа свет види као велику долину колонијалних плантажа на којима раде несвесни и необразовани робови којима се демократија мора у главу укуцавати ракетама, а људска права дотурати из црних летелица „стелт генерације“. Сјајна је то технологија, али свима је сада јасно да она светом сеје дубоку беду, досад невиђену неједнакост и прогрес од кога пуцају главе. Све су то средства да се преотме и оно што није на „слободном тржишту“, и уз саветодавну помоћ ММФ-а и Светске банке, отето народима свих боја и свих вера по белом свету. Али, „хуманитарни колонијализам“ је зрела фаза, можда и метастаза, оваквог управљања светом. Да би се стање променило најважније је да се то схвати на нивоу глобалног друштва. Сад је схваћено.

Светска финансијска криза је израз, сублимат, свега: моралног пада, организационог распадања, културне декаденције, друштвеног мутљага. Нешто велико мора да се деси да би свет изашао из овог караказана. Сви живимо с надом да паралела са 1929. годином и ратом с краја тридесетих није једина могућност. Запад данас ради највише на томе да се „историја понови“. Могло би се рећи ненамерно, јер ипак они имају највише да изгубе.

Амерички војни буџет јесте и даље као збир свих других, али поверење у добронамерност “ујка Сема” је нестало. Свака озбиљна земља данас зна да се поред оваквог Запада и овакве Америке мора спремати „као да ће сутра бити рат“. Војни буџети расту. А Западна моћ је у опадању. Њиховим технологијама све више овладавају они које су они досада третирали као „колонијално стадо“.

Али, ко ће, у озбиљним временима, поверовати хладнокрвним ликвидаторима? Јер, није једино Александра Зновјева, још 1999. године, оно што чине САД и НАТО на Србији „подсетило на године хитлеровске агресије на моју отаџбину. Постало ми је јасно да таква иста судбина очекује и Русију, да се помахнитали од светског самовлашћа, амерички господари Западног света и њихове западноевропске улизице, неће зауставити ни пред чим да би ликвидирали сваку помисао на отпор од стране Русије, и да би је уопште избрисали с лица земље и из памћења човечанства.“

Запад и Америка су се „побринули“ својим истакнутим делима у Авганистану, Ираку, у Гвантанаму и Абу Граибу, да не мисле само Иранци како њима „мисли нису чисте“. Амерички војни буџет јесте и даље као збир свих других, али поверење у добронамерност “ујка Сема” је нестало. Свака озбиљна земља данас зна да се поред оваквог Запада и овакве Америке мора спремати „као да ће сутра бити рат“. Војни буџети расту. А Западна моћ је у опадању. Њиховим технологијама све више овладавају они које су они досада третирали као „колонијално стадо“.

Узмимо за пример муслимане! Њих има милијарда. А мало је онога што у њима ствара осећање на којем би се могли подићи „путеви сарадње“, токови цивилизацијских размена. НАТО је данас у том свету синоним за силеџију и хорде болесних мучитеља.

Узмимо за пример муслимане! Њих има милијарда. А мало је онога што у њима ствара осећање на којем би се могли подићи „путеви сарадње“, токови цивилизацијских размена. НАТО је данас у том свету синоним за силеџију и хорде болесних мучитеља (опет су објављене морбидне фотографија с Американцима у главној улози, сада у немачком “Шпиглу”); НАТО-војници су убице жена и деце у Авганистану, а без изгледа да и формално одговарају за злочине од којих су неки као видео-снимци обишли свет (из хеликоптера се сваки час “грешком” ликвидирају цивили, недавно је убијен и Кразаиев рођак); НАТО се доживљава као сила која се не држи никавих правила ни из међународног права ни из историјског арсенала „обичајног права фер ратовања“. Свако, чак и они из НАТО-а су сигурни само у једном: НАТО неће поштовати ни једно правило, и : Западни свет ће своје жртве оплакивати до неба, а туђе ће сводити на „колатерални отпад“.

Огроман кредит који је Запад подигао на паду Берлинског зида је потрошен. Кад би све што они говоре за пуковника Гадафија данас и било тачно, то више не би имало никаквог значаја. Не може једно велико зло да буде фер понуда за уклањање малог, локалног силеџије. Не вреди ту потезати демократију, прогрес, животни стандард. Друштво које је више држало да самообмане, него до својих истинских вредности, не може другима продавати памет. Сада је, вероватно, касно и за промену на боље. Једино није касно за отрежњење, после кога боли глава.

Слободан Рељић: Друштво које је више држало да самообмане, него до својих истинских вредности, не може другима продавати памет. Сада је, вероватно, касно и за промену на боље. Једино није касно за отрежњење, после кога боли глава. На слици. Џек Николсон тумачи лик Раднд Патрик Мекмарфија, "ситног преваранта слободног духа", коме су због тога извршили лоботомију. Из филма "Лет изнад кукавичијег гнезда" Милоша Формана, 1975. године.

Слободан Рељић, 30.03.2011.

5 коментара

  1. Velimir 30.03.2011. у 18:30

    Kome pricati i kome dokazivati sve ovo sto je ocigledno?I ,da je to sve,mnogo je,jedino sto tesi je da ce ovi “sitni” koji pomazu ovo zlo doci na red i da ce njihovi narodi koji hladnokrvno ucestvuju u zlocinu zateci ista sudbina.Zlotvore ne treba nikad zvati “zapadna civilizacija”,jer,oni su gori od bilo koje vrste ljudozdera koji su postojali u istoriji – to su ubice neizlecivi zlikovci koji su sve falsifikovali pocevsi od istorije covecanstva do plemenite misli antickih i sadasnjih filosofa.

  2. irena 31.03.2011. у 07:56

    pa sta reci Gospodin Reljic uvek daje inzvarendne analize,sve ono sto mi mislimo on napise.Pa otkada je Reljic otisao iz nina cela moja familija vise ne cita nin.Pozdrav Gospodinu Reljicu i jedva cekamo vase nove tekstove,jer ste sve u pravu.

  3. milena 31.03.2011. у 09:41

    Gospodine Reljicu, vec sam se zabrinula sto nema vasih tekstova. Na ovaj sajt ulazim samo zbog vaseg bloga. I da, ni ja vise ne citam NIN.

  4. Синиша 31.03.2011. у 15:52

    Господине Рељићу, хвала на тексту. Сви ми то осећамо, али ни близу нисмо тога да то изразимо на Ваш начин.

    Што се тиче Обаме, на youtube-у се (http://www.youtube.com/watch?v=fANuliYNBDY )
    може погледати филм Алана Џонса Обмана Обама (The Obama Deception by Alex Jones) који у потпуности руши мит о овом човеку.

  5. nataša 01.04.2011. у 06:42

    Izvanredna analiza. Svet tone u kataklizmu svetskog rata. U Srbiji se ukida jedina emisija na RTS-u koja je o tome govorila upravo na način na koji to radi Reljić. Molim vaš fond da uloži napor i da nas oslobodi neprikrivene cenzure.

Пошаљите коментар

ВАШ КОМЕНТАР

ВАШЕ ИМЕ

МЕЈЛ (неће се објављивати)

ВАШ САЈТ

Напомена: због модерације коментара вероватно је да се Ваш коментар неће појавити тренутно. Нема потребе да поново шаљете Ваш коментар.

Слободан Рељић

Слободан Рељић

Новинар, дугогодишњи главни и одговорни уредник НИН-а

fs-s_17-ftslika.jpg

ЦИТАТ

Чим се човек уздигне нешто мало изнад националног егоизма, њему постаје јасно да нација сама собом не представља оно што се у филозофији назива »вредност«. Вредност јој могу дати само општи културни идеали, којима би се она ставила у службу. Слободан Јовановић

Нема коментара:

Постави коментар