Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

субота, 04. јун 2011.

Ратова жељни Брити | Савремени свет

Ратова жељни Брити | Савремени свет


субота, 04. јун 2011.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Банер
Савремени свет

Ратова жељни Брити

PDF Штампа Ел. пошта
Бени Морис
среда, 01. јун 2011.

(The National Interest, May 24, 2011)

Можда је у питању навика. Можда зависност. Или носталгија за империјалним данима минулих дана. Штагод да је разлог, Британија је дефинитивно преокупирана ратовима у иностранству

Читање најновије књиге Џона Ле Кареа, Наша сорта издајника (и живљење у Енглеској последњих неколико месеци), навело ме је да помало размишљам о тренутном месту Британије у свету.

У првим деценијама двадесетог века, атласи су приказивали већи део копнене површине планете у розе боји, боји Британске империје и њених поседа (Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Јужна Африка, и много тога од истока и запада Африке, Океанија, Кариби, Блиски Исток итд.). Данас политичари и економисти кажу да је земља у агонији најгоре економске кризе још од Велике депресије. Ту су свеобухватно смањење буџета, велики трговински дефицит, озбиљна незапосленост и слабљење индустрије и услуга. Чак и у Европи, Британија има улогу друге или треће виолине, њена економија заостаје, или каска иза Немачке и Француске.

У Издајнику, Ле Каре кроз свог јунака Перегрин ("Пери") Мејкписа, разочараног оксфордског професора, пита службеника МИ6: „Како ви на то гледате, представљати земљу која не може да плати своје рачуне... Прочитао сам негде да је добар обавештајни рад малтене једина ствар која нас још држи за високим међународним столом ових дана... Боксујемо изнад своје категорије“. Нисам сигуран да је Ле Каре у праву у вези са тим да су британске обавештајне способности или перформансе те које подупиру још увек значајну улогу земље у светским пословима.

Међу недавно најављеним уштедама у британској војсци стоји и масовно будуће смањење борбених ваздухоплова британске војске – од 230 авиона типа Харијер са вертикалним полетањем до 107 ловачких авиона типа Тајфун до 2020. године - одлука којом ће ваздушне снаге Британије у будућности постати мање од шведских (која тренутно користи 121 борбених летелица типа Саб Грипен), а не да спомињемо египатско ваздухопловство, са око 400 борбених авиона.

Ипак, британске снаге и даље играју - упркос расту јавног незадовољства - главне улоге у два удаљена рата, у Авганистану и Либији. А тек прошле недеље је Британија повукла своје последње војно особље - поморске официре и особље које је спроводило обуку Ирачана - из Басре, након десет година тешког ангажмана у ирачком беспућу.

Вероватно је познато правило да се светске силе у опадању тешка срца повлаче са централне светске сцене. Британија не представља изузетак. На једном месту у Издајнику, Ле Каре пише да су Британци изгледа "зависни" од ратова у иностранству. Можда. Или је можда у питању нешто дубље у националној психи, нешто као колективни Павловљев (условни) рефлекс.

Било како било, изгледа да менталитет има јачи адут, бар за сада, од економских ограничења и спутаности. А ово се односи на обе владе, и лабуристичку и конзервативну (види Тонија Блера и рат у Ираку 2003). Ако је судити по гласовима који долазе из актуелне администрације коју предводе Конзервативци, земља може очекивати "боксовање изнад своје категорије" и у годинама које су пред нама.

Бени Морис је професор историје на Одсеку за блискоисточне студије на Бен Гурион Универзитету у Негеву. Његова најновија књига је Једна држава, Две државе: Решавање израелско-палестинског конфликта (Yale University Press, 2009).

(Превод: НСПМ)




Ратова жељни Брити

среда, 01 јун 2011 19:01
thinking maize
Ако ЈЕДАН Јеврејин и Израелац ОВАКО пише о "Гордом Албиону", онда то УОПШТЕ НИЈЕ СЛУЧАЈНО и БЕЗВЕЗЕ!
Препоручи коментар:
54
1
среда, 01 јун 2011 19:38
sk
Da da, pisac je u pravu. Briti se ponasaju bas kao svaki kukavni galamdzija bez sopstvenih misica u kafanskoj tuci! Vec mnogo godina. Jos od unistenja Jugoslavije.
Препоручи коментар:
55
0
среда, 01 јун 2011 22:27
Драган
Када ће коначно пропасти Америка, Велика Британија, ЕУ,...? Жели да прославим тај дан. Србија би тај дан требала да слави као државни празник.
Препоручи коментар:
46
3
среда, 01 јун 2011 22:57
Дејан
Брити се понашају онако како се понаша свака земља са професионалном војском - бахато јер њихова деца неће морати због државне политике да изгубе живот у Авганистану.
Препоручи коментар:
32
2
четвртак, 02 јун 2011 04:28
Kiza
Dobar clanak, ali zanemaruje najvazniju cinjenicu - nije u pitanju kavga i kafanska tuca. U pitanju je gola pljacka. Rat je pre svega pljacka, a navika u Brita (Angla) da zive od kolinija i pljacke je suvise konstantna.

Cinjenica je da su Angli bolji organizatori od vecine nacija (izuzev Nemaca) i da imaju prirodnu naklonost ka slozi iz zajednickog interesa (sasvim suprotno od Srba). Medjutim, isto tako je cinjenica da su do svog bivseg bogatstva dosli pre svega organizacijom pljacke tj. rata.
Препоручи коментар:
27
0
четвртак, 02 јун 2011 10:20
Одбрана и последњи дани
Мора се признати да остварују одређене војне успехе.Гадафија ће вероватно поразити,убили су Бин Ладена,а жути су им испоручили генерала Младића.Иако се,када су у питању Ладен и генерал Младић, и не ради о богзна каквом успеху,јер су и један и други тешко болесни у време егзекуције и хапшења и нису представљали оно што су некада били.Додао бих и то да је Осамина улога била врло сумњива и да је он од Амера вешто искориштаван,са његовим "ликом и делом" се манипулисало и у време када им је био пријатељ,а поготово пошто се одметнуо у планине.У оба случаја није била важна стварна моћ и снага америчких непријатеља,него моћ Америке да их се, макар и таквих, докопа.Нејасно је зашто земље БРИК-а после пада Строса не искористе изузетно лошу финансијску ситуацију "великих сила" и потисну их из међународних финансијских кругова.Јер,како жути рекоше да је за хапшење генерала најважније било пресецање токова новца,било би то добродошло и у погледу правих светских силеџија да би се привели правди.
Препоручи коментар:
21
0
четвртак, 02 јун 2011 11:32
Почасни конзул Никарагве
Мала исправка нису Брити ти који су освајачки настројени и крвожедни ,јер су Брити једно келтско племе које су после битке код Хестингса поразили Нормани тј. Саксонци тј. преци ови данашњих Енглеза, који су заправо Германи.Према томе ту је грашка иначе све остало могло би се рећи да стоји.
Препоручи коментар:
21
0
четвртак, 02 јун 2011 19:15
саша р.
Чланак је у суштини добар, али фале две ствари. Енглески походи током историје били су тешка пљачка, а приликом њих становништво нападнутих земаља је сатирано и претварано у робове. Према томе, поређење таквих похода са кавгаџијским менталитетом самих војника није баш на месту, јер много више личи на доктрину.
Друго, не слажем се да су у питању Брити, јер су келтска племена одавно стављена на маргину, уступивши место Саксонцима, како је један коментатор већ лепо приметио.
Они су чак келтску историју на острву потпуно избрисали, о томе најбоље говори податак да су период владавине Артура Пендрагона претворили у легенду и митологију, причице за децу, бајке итд. Постоји свега пар озбиљних писанија по тој тематици.
Препоручи коментар:
10
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]

Нема коментара:

Постави коментар