Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 24. јул 2011.

Осми путник или зашто Косово није последњи чин српске драме

Осми путник или зашто Косово није последњи чин српске драме

Осми путник или зашто Косово није последњи чин српске драме
Пише: Милош Чернишевски
23 јул 2011
Косовска прича доживљава свој сасвим предвидив епилог, уз драматично повећање шанси да га ова генерација Срба више никада не доживи у саставу своје отаџбине. Опора је чињеница да Србија предаје Косову један по један атрибут државности. Опора је чињеница да у српком друштву за то постоји прећутна подршка, откуд иначе ова тишина? Медијска блокада наравно да постоји, али немојмо се заваравати. О свему овоме до јавности допире таман толико информација колико рецимо о укидању субвенција на обрадиве површине. Oпора је чињеница да не постоји ни једна релевантна унутрашња снага која је у стању ово да заустави, иначе би већ постала видљива. Овај последњи факат сасвим депласира питање да ли ће ово бити спречено. Све ово заједно, шансе за било какав преокрет у скоријем року лансира у домен научне фантастике.
С обзиром да Србијa више не пружа никакав отпор (част патриотскм порталима као местима на којима се сабирају ваљда последњи остаци некада поносног народа), једина нада остају ствари које су потпуно ван наше контроле, попут тектонског гео-политичког потреса који би значио коначни суноврат оних сила које су нам све ово и приредиле; или директно мешање, овог пута Истока, у унутрашње ствари земље, на исти нашин како је то урадио Запад крајем прошлог века. Колико је ово заиста реално да се деси пре него што буде учињена непоправљива штета (а у питању су недеље, у најбољем случају месеци), процените и сами.

Занимљивије је у овом тренутку погледати шта у будућности након свега може да очекује остатак онога што је некада било Србија.

Очекивати да најновији услов ("добросуседски односи") у непрекинутој нити ултиматума буде гаранција постизања било ког циља, може само иста она памет која је поверовала да ће то бити одустајање од Крајине, Хаг, деструкција економије и одбрамбене моћи земље, предаја стратешких ресурса странцима, прихватање кривице за Сребреницу, Црна Гора, статус Војводине, бошњачка академија наука и уметности, и да не идемо даље са мучним набрајањем српских корака у суноврат. Ипак, у вези овог услова, треба уочити једну битну разлику која указује на могући (и рекао бих вероватан) сценарио даљих догађаја у суморној причи о пропасти националне државе. Ово је, наиме, један од првих услова за који ће се они који су га поставили потрудити да (са шиптарске стране коју дректно контролишу) не буде испуњен, а при томе од њега неће одустати!
Доказ за ово се очитава у реаговању америчих званичника на ембарго који шиптарска "администрација" увела на увоз робе из Србије. Високи функционер Стејт департмента Томас Кантримен изјавио је тим поводом да он, наравно, жали, али да је "Приштина била присиљена на реципроцитет". Да странци стоје иза овога, схватио је (у ретким тренуцима долажења свести) чак и српски председник, који се нада (ту поново пада у евро-атлански транс), да ће Кетрин Ештон помоћи да се ово не деси. Хоће Борисе, хоће. Једна таква као баронеса већ је отровала Снежану, успавала Трниву Ружицу, и појела Ивицу и Марицу. Појешће и тебе.

Све у свему, на сцену полако ступају услови, који су ван ингеренција српских власти, за чије неиспуњење ће иста бити перманентно окривљавана, и који се, видљиво је то, лепо уклапају у зацртане гео-политичке циљеве из сад већ чувеног писма Вилија Вимера тадађњем канцелару Шредеру. Србија ће наиме, због перманентног америчког војног присуства, бити трајно држана ван европских токова. Свевидеће око, иако сад већ знатно ослабљно (али због тога још опасније), неће дозволити да пукне ни једна карика ланца коју тролови вуку ка спасоносним азијским енергентима. Да се спасе пропала Империја, ништа неће бити препуштено случају. А карика која се зове Србија, у себи носи ону могућност да се једном ипак коначо освести и окрене ка Истоку, ка онима због којих све ово и трпимо. Да коначно баци прстен у врела гротла Клете Горе. Не би то били у стању да ураде они које су на-врат-на-нос пустили ван сваког реда у своје царстсво. Узалуд су се плашили.
То у овом делу света можемо учинити само ми. Због тога је отишла Крајина, због тога је отишла Црна Гора, због тога се дави Српска, због тога је отето Косово, које није држава, него Осми путник. Наказа која је већ почела да уједа, биће убудуће припуштана с ланца да се, у комбинацији са искреираним сепаратистичим тежњама севера и гео-стратешким интересима Турске у "Санџаку", остатак сломљене Србије држи под перманентним притиском, и сведе на меру која више неће значити ништа. Која више неће бити у стању да произведе било какву одлуку. Која је то мера, још није познато. Србија је притиснута са свих страна, уз тенденцију даље дезинтеграције. Јер је једном показала непријатељу како да је сломи. Јер више нема чиме да се брани, све и да то жели. Уз кратак и насилан живот поданика у служби глoбалног капитала, који постаје власник свега што је до јуче била наша дедовина. То је ето будућност. Која нема алтернативу.
За очекивати је да ће ствари у непосредној будућности почети да добијају на убрзању. Ствари око Косова се практично без икаквог отпора крећу ка свом окончању. После тога, све ће ићи лакше а прагматични Запад неће одуговлачити са применом горњег сценарија. Јер пред собом има обореног притивника, који се одрекао сваке помоћи и наивно му се препустио на милост, које неће бити. Остало је само да га докрајчи. Они такву прилику неће пропустити. У релативно кратком року, свакако мање од деценије, овде ће бити уништена цела национална заоштавштина. То ће ето бити коначни резултат опасне, сумануте идеје по којој Европа нема алтернативу.

Чему онда све ово, ако ће већ бити тако? Зато што је ово прича која је дужа од наших живота. Увек је била. Зато што сведочанство о свему овоме треба да оставимо својој деци, а она својој. Зато што свакој окупацији кад-тад дође крај. Зато што је све ово једна велика прича о слободи, која не може умрети ма шта ми чинили, све док постоји народ који у њу верује, и зато што ми ту веру треба да очувамо. Не више због нас, него због будућности.

Форум >> Дискутујте са посетиоцима сајта и ауторима текстова.

Коментари (2)

23 јул 2011
пегепет
Јесте све то баш тако, како аутор сажето излаже. И наизглед нам помоћи нема. Безизлаз. Али, то се може променити у тренутку. Иду избори. Са чиме ће жути пред народ? А њихове пришипетље? Нарочито ови што би да деле туђу дедовину. Само једна права листа је довољна. Са правим, неокаљаним људима. И једноставним програмом. Слобода. Србија. Српско Косово. Светосавље. Породица. НЕ животу на кредит. Своји на своме. Рука пријатељима. Можемо ми то!

23 јул 2011
Костантин
Последњи чин српске драме. Пре ће бити први чин.
Наш Кардељ друг из сдреза Тадић, титов пионир од главе до пете има још идеја. Алтернатива нема, али идеја има.
Од данас ће он окупаторима да се обраћа са молбама, са
захтевима које му они буду писали.
Одговориће на све захтеве. Не може. Није тако договорено. Сценарио не дозвољава.
Даће Тадићу могућност да се обраћа свим окупаторима. Молиће их, писаће им оно што му они кажу. Морају да га представе као финог и милог, да још једном прође.
Даће и паре, купиће нас за сићу.
Одузету од нас.
Да ли се наши преци преврћу у гробљима која смо сачували?
Нестају и српска гробља, ни њих нисмо били кадри да сачувамо..
Одлазимо под замљу.
Задњи пасус чланка даје наду.
Српски дух је неуништив.
Биће још Карађорђа, Милоша, Гаврила Принципа.
Ћераћемо се...

Додај свој коментар

Ваше име:
Ваш емаил:
Коментар:

Нема коментара:

Постави коментар