Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 24. јул 2011.

Коначно решење "српског питања"

Коначно решење "српског питања"

Home

Коначно решење "српског питања"
Пише: Милош Чернишевски
20 јул 2011

Десило се ето и то. Лета Господњег 2011, Србија је, под западним диктатом , а спакованим у форму преговора са Приштином, започела процес признавања своје на силу отете јужне покрајине. Шта је званичано објашњење са којим најсрамнија власт у историји ове земље на равној нози улази у преговоре са злочиначком творевином која је некада била њена колевка, а сада је на тацни приноси бриселско-вашингтонској порти - да питате грађане ове земље - половина њих не би умелa да одговори. Судећи по изјави Борка Стефановића, шефа тима који треба да припреми сцену на којој ће Србија на свет донети наказни плод 20-годишњег западног силовања, циљ "преговора" је, а шта друго, него "решавање конкретних животних проблема људи чувајући наш суверенитет и позицију (...). То су познати проблеми попут универзитетских диплома, катастра , електричне енергије, телекомуникација и царинских печата". Хвала му на овим информацијама, јер ја ето нисам знао да до сада нисмо признавали дипломе из наше јужне покрајине, и некако сам мислио да катарске књиге треба да стоје тамо где су и до сада стајале. Ово за царинске печате још не могу да схватим, али мора да је нешто много важно, не би иначе "просрпски" (а "замало умро") за овај посао одабрао таквог адута као што је Борко. Увек додуше имам проблем да препознам које је од оно двоје на слици он, а ко представник Приштине, да ли оно са плавом дугачком косом или оно друго. Срећа па једна поред друге равноправно стоје државне заставе Србије и "kosove", па се зна ко је ко.


Много одређенија по питању разлога ових преговора била је шармантна америчка амбасадорка. "Дијалог се, " каже она, "води о важним нерешеним питањима између две земље. САД подржавају почетак дијалога Београда и Приштине, који би требало да допринесе решавању кључних отворе¬них питања између две стране." Кратко и јасно. Да би у непрекинутој нити "1914-1941-1999-2011" традиционалног немачког пријатељства, амбасадор Немачке на Косову Ханс Дитер Штајнбах, осорно како се ваљда ради само из освете, поновио већ безброј пута изречену уцену : "Негде у процесу уласка земаља у региону у ЕУ биће постављено питање независности Косова. Могу да вам гарантујем да ЕУ никада неће примити две државе које не признају једна другу”.

Оно на шта овде треба обратити пажњу, је чињеница да Србија у ове преговоре улази под притиском и уценама, дакле против своје воље, у нечему у чему нема никаквог интереса да учествује. Иначе би их сама иницирала. Што ће даље рећи да све ово треба неком другом. Погледајмо сада формалне разлоге преговора - колико је западу стало до било каквог решавања животних проблема и било којих нерешених питања у овом и осталим деловима света, ономе коме то још није јасно - излишно је објашњавати. Разлог притиска је наравно познат, њима треба једино што никако не могу да нам отму све док им то сами добровољно не дамо, и без чега читава ова прича не вреди ама баш ништа.

И то ће управо и добити.

Тежина овог последњег, завршног ударца, кога је понижена, испљувана и прокажена Србија приморана сама себи дa зада, биће страховита, јер захвата много шире од самог центра српског националог бића (мада после тога све умногоме губи на значају). Србија овим чином уствари потврђује да је на њој примењена технологија дала резултате, да је то уствари успешна формула за разарање овог народа, и да је као такву ни у будућности не треба мењати. Сва будућа територијална сакаћења дакле, чији обриси не само да се оцртавају, него се без по муке могу предвидети, ићи ће по истом, успешно примењеном и разрађеном сценарију. То је дакле паклена порука која се овим чином шаље. Да ли овај сулуди режим то чини јер није свестан са каквим је противником суочен, или је по среди нешто горе, мање је важно, јер је резултат исти. Немогуће је претрпети овако нешто, а да то не остави трајне последице. Наравно да ће и после свега овога сванути дан као и сваки други, ни по чему различит од оних пре њега. Последице ће доћи касније.

Како је све ово за сада прихваћено у српском друштву ? Време је да се каже истина, нема разлога да се то крије, нити ће она прећуткивањем постати другачија. Симптоми да нешто дубоко са нама више није у реду, исказани по први пут изостанком битније реакције на прогон Срба из Крајине, касније гробним ћутањем и потпуним игнорисањем сваког ударца на национално биће, још се болније и јасније исказују и овом приликом. Сви знаци да је на делу можда и неповратан процес пропадања нације, која више чак ни не жели да покуша да се одупре историјским изазовима, су ту. То што један народ који није био у стању да направи недвосмислен избор између наивних обећања упакованих у шарене лаже о обећаној земљи са једне, и сопственог интереса са друге стране, не значи да је он нити лош нити искварен. Али може да значи нешто друго - да му је једноставно истекао историјски рок трајања. А они који постоје да би правили алтернативу власти, нудили решења и померали ствари напред и у неупоредиво лакшим ситуацијама? Не, за њих тотални суноврат и губитак националне државе, уз црно-на-бело кршење устава ове земље, не представља неки изазов. Тотални мук. Па чекајте, а шта за вас јесте изазов ?

Шта да се ради ?

"Да ли је стање хронифициране политичке неупотребљивости потпуно дегенерисало политичку бит народа?"
Одговор на ово питање заиста јесте болан.
Но да ли је то разлог за одустајање? Ни случајно.

У сад већ сасвим суженом маневарском простору, не може се много тога урадити, нити постоји лак и брз начин за евентулани национални препород. Ако икада и уследи, ако сулудим експериментом "in-vivo" примењеним над овим народом није уништена и најмања животворна искра, опоравак ће бити болан и дуг, и на њега се већ сада ваља припремати. Може се направити нови почетак, али он сигурно не може бити заснован на пасивним констатацијама да "народу и држави остаје само да живе са чињеницом да се део њене историјске територије отцепио, а да је влада то признала". Ако политичка алтернатива не зна шта и како, ако већ није у стању да остави трага о томе да се неко борио, да то остане барем следећим генерацијама као сведочанство да је све ово било најобичније безакоње - без бриге, има ко зна. Сад ће директорка фонда за хуманитарно право да покаже како се користе институције ове земље, само је гледајте. Ако, и треба. Нека се коначно нешто сломи.

Форум >> Дискутујте са посетиоцима сајта и ауторима текстова.

Коментари (5)

20 јул 2011
Јеврем
Деформисао се народ.
Чекаћемо нових 5 векова за препород.
Већих плаћеника и скотова нико жив неби нашао.
Срамота шета по земљи наших предака.
Зар смо за ОВО пролазили Албанску Голготу, подеђивали у Првом и Другом рату, поднели геноциде од комшија.
Народе,
Тадићу и Стефановићу судити за Геноцид.
ОДМАХ ДАПОЛОЖЕ РАЧУН.
Уверени смо да предају више него што западни злочинци траже.
Време је да се упућују пропестне ноте, да се прекидају дипломатски односи са окупаторима.
Тадиићу, срамото српска. Није било већег издајника у српској историји.
Предадоше народ, предадоше земљу, уништише српски род.
Помагајте - ако има кога на свету да помогне.
Устани раји града и села.

20 јул 2011
Stanimir Trifunovic
Milose,
Nista nije gotovo!
Tek pocinje!

PS. Kosmetsko pitanje je posebno bolno za moju malenkost. U meri cak, da se pribojavam da o njemu govorim.

Dobro je stoga, sto ga uporno drzis u zizi.

20 јул 2011
пегепет
Није готово!
Није први пут да Србија на челу има изроде и да нас они продају окупаторима. Било је и веће покоре од ове, па је народ знао да изнедри и вођу и побуну.
Најгоре би било да се ми завадимо између себе и да проливамо српску крв. Зато су избори боље решење. Али, ако до избора народ не прогледа, побуна против ове издајничке клике на власти је неминовност, јер Србија више времена нема.
Зато, сви наши напори морају бити усредсеђени на изборе, да жути оду на сметлиште историје и да се Србија окрене сама себи. Текући догађаји и криза запада нам помажу у томе.
Биће добро!

22 јул 2011
Cernisevski
- U tekstu sam pokusao da ukazem na, sa pravne strane gledajuci, potpunu nezakonitost ustupaka na koje Srbija u svemu ovome pristaje. Buduci da ne poznajem materiju, bilo bi dobro da sada neko ko poznaje funkcionisanje pravnog sistema, objasni ko je bio duzan da reaguje na sve ovo, a ne pada mu na pamet da se mesa u svoj posao. Moze li neko ko je strucan da napise nesto o tome ?

22 јул 2011
Cernisevski
@Stanimire i Pegepet,

pogledajte tekst u danasnjoj "Politici" :

"Вишеструка штета од ембарга Приштине

У току протекле године вредност промета између Србије и Косова достигла готово 400 милиона долара, процењују у ПКС-у"

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Visestruka-steta-od-embarga-Pristine.sr.html

Nije potrebno ni citati dalje od ovoga sto sam citirao. To nazalost, postovani prijatelji, govori nedvosmileno jasno o meri naseg sunovrata. Jedno je to kad nam stranci upucuju ultimatume, ajde da kazem to im je i posao. Ali kako vam zvuci ovo eksplicitno tretiranje Kosova kao druge drzave, ovo pristajanje na cinjenicu da je sve vec gotovo, u formi cmizdrenja koje implicitno sugerise da je u nasem interesu normalizacija odnosa ?

Nemam nemaru da potezem jake reci, ali moram priznati da mi se cini da je parastos Srbiji uveliko u toku. Tacnije,

Нема коментара:

Постави коментар