Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 24. јул 2011.

Српско-бугарски односи

Српско-бугарски односи


Home

Српско-бугарски односи
Пише: Горан Игић
11 јул 2011
Интервју са Гораном Игићем, новинарем и дипломираним филологом на тему српско-бугарских односа. Он је аутор већег броја радова и тв емисија на тему српско-бугарских односа са политичког, историјског, геополитичког и културног и

Видовдан: Колико Срби и Бугари познају једни друге и одкуд интересовање за ту тему?
Игић: Моје интересовање за Бугаре је плод тога да сам имао прилике да течно научим бугарски језик, који је један веома леп језик, у многим аспектима подсећа на стари српски језик пре Вукове реформе, наравно са својим особеностима. Већ сам писао на ту тему и мислим да генерално знамо мало о народима који нас окружују, при томе сам убеђен да су Бугари Србима најближи народ по читавом низу питања. Довољно је рећи да се сем у Србији и у делу западне Бугарске слави Видовдан и дан данас и мислим да то довољно говори. Нас повезују и православна вера, заједничка борба против отоманских окупатора, цивилизацијско наслеђе и Словенство. Није непознато да је многим великим силама било у интересу да омету српско-бугарско приближавање и у томе су имали итекако успеха, јер су и српска, тачније београдска елита, али и софијска елита били веома склони решењима која су била дугорочно крајње дискутабилна. Рецимо стварање Југославије 1918. г. је једно такво решење. Или рецимо одлука да 1913.г. Бугарска води рат на више фронтова, што је са становишта бугарских интереса било дискутабилно. Има пуно таквих примера, који говоре о недораслости балканских политичких и културних елита.

Видовдан: Својевремено сте написали да је са становишта бугарских интереса признавање такозване независности Косова од стране Бугарске била грешка, да ли и даље то мислите ако имате у виду најновије уступке Београда?

Игић: Политика наше земље је доживела крах и ако ми признајемо документа квази-државе косметских Арбанаса, онда не треба да се чудимо одлукама других земаља. Ми смо изиграли поверење многих наших пријатеља – Руса, Белоруса, Либијаца, Јермена, Словака и данас многи губе поверење у нас. Што се тиче признања Бугарске из 2008. године, мислим да у Софији нису свесни да Арбанаси имају претензије и према бугарском етничком простору. Признавањем Косова, бугарски политичари јачају Турску на Балкану. Арбанаси су природни савезници Турске на Балкану, а не видим да су обични Бугари постали туркофили. Заправо, у Бугарској има много више отпора неоосманизму него код нас. Друга је ствар што је утицај турског фактора све јачи у Бугарској. Ахмед Доган је већ годинама кључни политички фактор у Бугарској, а иначе земљиште Бугара сем Турака, масовно купују и Енглези, тако да има већ места у Бугарској где живе и Енглези. Мислим да нешто слично очекује и нас.

Видовдан: Како гледате на проблем Македоније у српско-бугарским односима?

Игић: Проблем Македоније је веома комплексан. Мислим да су за Македонију заинтересованији и Грци, и Арбанаси, и Турци, него што су то Бугари, а још мање Срби. Мислим да се у Бугарској предимензионира утицај српског фактора у Скопљу. Бугари су утицајнији у источном делу Македоније, него у Скопљу на пример. Чак мислим да постоји бугарофобија у Скопљу. Добро би било наћи заједнички језик са Бугарима према питању Македоније, јер овако време ради за Арбанасе и плашим се да ће се словенски карактер Македоније смањивати временом. Мислим да је и прича о античким Македонцима у функцији десловенизације тог простора. Има много отворених питања тамо, спор са Грчком око имена, црквени раскол, јачање југоносталгије, етничке тензије итд. Требало би обратити пажњу и на улогу Ватикана у Македонији. Заправо у Македонији је ситуација таква да је велико питање шта доноси сутрашњица.

Видовдан:Срби и Бугари су често ратовали кроз историју, колико је таква прошлост утицала на мишљење народа једних о другима?

Игић: Требало би рећи да су ти народи чак и у време ратова доживљавали једни друге браћом. Многе жртве новијих ратова нису ни евидентиране. Велика је одговорност и интелектуалне елите. Заправо кад год затреба великим силама најлакше је откопати ратне секире Срба и Бугара. Тај сукоб ниског интензитета постоји међу балканским политичким елитама, али не и међу обичним народом. Бугари искрено навијају за српског тенисера Новака Ђоковића, зато што је „наш балканџија“ и то не може да се одглуми. Сетимо се, узгред како су и Срби из Републике Српске прослављали успехе фудбалера Бугарске деведесетих. Хоћу да кажем да је и Србима и Бугарима потребан период стабилности и заједничке сарадње и да је једино дуготрајни мир потребан овом простору.

Видовдан: За крај питање да ли имамо предрасуде према Бугарима?

Игић: Предрасуде има и део бугарских интелектуалаца, а о српским интелектуалцима да не говорим. Многи су обликовали своје погледе преко Цвијићеве динароцентричне концепције југословенства. Познато је какво је мишљење имао Цвијић о Шопима. Бугари су имали са своје стране Гаврила Занетова. Предрасуде постоје управо зато што нема довољно интеграције међу православним Словенима, а то опет има везе са вишевековним слабљењем руског фактора на Балкану.
Видовдан интервју са Гораном Игићем

Форум >> Дискутујте са посетиоцима сајта и ауторима текстова.

Коментари (5)

11 јул 2011
Божо Бјелак
Господине Игићу, ово што сте Ви изјавили је дискутабилно. Живио сам у Бугарској 3 године, имам и двојицу пријатеља, један је оснивач и власник Института за социологију, члан је БАН, а други је спец. савјетник Прванова. Немам намјеру да полемишемо, али ћу написати за Видовдан текст о односима Бугарска-Србија или да неко, што није видљивои, ко је направио интервју, направи интервју и са мојом маленкошћу.

13 јул 2011
Бабунски
Предлог овог господина да објави текст је одличан, наравно ако квалитет текста то завреди, а верујем да хоће. Мислим да смо услед разних других питања потпуно занемарили бугарске аспирације које су како је историја показала увек актуелне. Навешћу само пример да званична Бугарска активно делује на Гори и да је део Горанаца већ поткупила да се изјашњавају као Бугари Мухамеданци, такође делују чак и у источној Албанији код тамошњег Словенског живља.

Ко не зна о Сан Стефану и Сливници тај не разуме централну оцу Бугарске историје, политике и стратегије. Гледао сам њихове етнографске мапе, за њих су Бугари све до Јагодине и околине Београда, верујем да ће већини то деловати смешно али верујте ми већ дуже се бавим бугарским виђењем Балкана то је заиста паралелни свет идеја у односу на наш.

13 јул 2011
Милорад Станојловић
Нисмо ми запоставили Бугарску и њене наводне аспирације, већ то чине београдски републиканци и њихов режим. Они су запоставили највише Србију, поготову десно од Мораве. Бугарска је најсложеније питање српске политике, али врло лако решиво. Но, основно питање које ће Вам Бугари поставити, просто гласи: "Да ли ви хоћете да имате државу или нећете?"
Њима је то веома важно за разлику од београдског режима, који не види Србију даље од АКВА ПАРКА Јагодине.
Што се тиче косовских републиканаца, ствари стоје компликованије но што изгледа београдском републиканском режиму. Наиме, два њихова племена на истоку КиМ су бугарског порекла, те природно теже да се једног дана, док Србија спава између Егзита и Гуче, споје са својим земљацима. Ништа чудно, осим што се о томе или не зна ништа у Београду или се намерно ћути. Ово задње би било претерано софистицирана реакција за интелектулни ниво београдских републиканаца, те стога мислим да је у питању прва опција.
Но, историја од 1943. године нас учи да се српско-хрватски републиканци и приштинско-београдски републиканци на крају увек "лепо" договоре. По оној Черчиловој: "Моја је савест - фина цура, ја се с њом увек нагодим!"
С поштовањем и уважавањем,
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ

18 јул 2011
дулебг
Наша ургентна потреба је да са православним народима успоставимо тесну сарадњу. Румунија и Бугарска и тако су само про форма у ЕУ, штавише - мислим да би им наше знање и капитал итекако помогли да се извуку из пропасти.

Такође сам заговорник спортског, културног, просветног, религијског и сваког другог удруживања. Уместо Јадранске - предлажем православне лиге, како у фудбалу, тако и у свим другим спортовима и видовима дружења.

23 јул 2011
SLOBODAN MARIČIĆ
Ma ljudi moji jeste li normalni, kakvi bre zajednički interesi Srbije i Bugarske. Pa Bugari, odnosno nijihov odnos prema Srbiji kroz istoriju je najbolji primer izdajstva medju slovenskim narodima. Od Poslednje izdaje - prodaje NATO- U baza i teritorije da bi što bolje i efikasnije bombardovali Srbiju a zauzvrat ušli u EU, pa priznanje Kosova i imamo još desetine primera bugarske ljubavi - mržnje prema Srbima. Kakva braća! Breee, alo Srbi osvestite se - mi braće nemamo osim one u RS. Rusi su nam prijatelji ( možda) ali Bugari, Rumuni i svi ostali .... samo se nasladjuju našim mukama. Sve to treba odje....ti i ići svojim puitem, kakva EU : Samo Sloga Srbina Spasava i to jedina politička filozofija. Ne mogu da verujem da niko normalan danas tvrdi tako nešto za Bugare, Braća... Jaoooo, obesiću se !

Додај свој коментар

Нема коментара:

Постави коментар