Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 24. јул 2011.

Права страна

Права страна


|

Наказа на кратком ланцу

Ипак, у вези овог услова, треба уочити једну битну разлику која указује на могући (и рекао бих вероватан) сценарио даљих догађаја у суморној причи о пропасти националне државе. Ово је, наиме, један од првих услова за који ће се они који су га поставили потрудити да (са шиптарске стране коју директно контролишу) не буде испуњен, а при томе од њега неће одустати !
Доказ за ово се очитава у реаговању америчих званичника на ембарго који шиптарска "администрација" увела на увоз робе из Србије. Високи функционер Стејт департмента Томас Кантримен изјавио је тим поводом да он, наравно, жали, али да је "Приштина била присиљена на реципроцитет". Да странци стоје иза овога, схватио је (у ретким тренуцима долажења свести) чак и српски председник, који се нада (ту поново пада у евро-атлански транс), да ће Кетрин Ештон помоћи да се ово не деси.

Хоће Борисе, хоће. Једна таква као баронеса већ је отровала Снежану, успавала Трнову Ружицу, и појела Ивицу и Марицу. Појешће и тебе.

Убијен још један полицајац...


Оно што је кључно у целој причи а што упадљиво недостаје је осећај одговорности због губитка два људска живота; притом немам ништа против Вељовићевог напада на правосуђе, штавише – придружујем му се. Али, напад би био много убитачнији да се директор дотакао своје и одговорности својих потчињених. А ово није први пут да полиција прави брљотине са трагичним последицама... Пре пар година убијен је саобраћајац на мотоциклу Владимир Грандић који је покушао да заустави аутомобил са наоружаним пљачкашима златаре; никад није објашњено како је дошло до трагедије, осим што су на сва уста осуђивани злочинци. Ко је мотоциклисти наредио да јури и зауставља пљачкаше ако се има у виду да он за то нити је стручан нити опремљен? Ко је генијалац који је претпоставио да ће бандит који је са пиштољем у руци упао у златару, када чује сирену и види пандура на мотору да му показује „лизалицу“ – дати десни жмигавац и стати поред пута? Ако је покојни Грандић то учинио самоиницијативно, можда желећи најбоље, зашто то није саопштено јавности – као пример његове храбрости, али и као поучан пример за колеге да се то тако не ради? И његовој породици Дачић је обећао помоћ и сигурност; надам се да је одржао обећање.


До инфраструктуре без задуживања


Држава би градила путеве без задуживања и условљавања, домаћа оператива би била упослена и остваривана упосленост и све што уз то иде, добила би део фискалних прихода које сада не остварује и не зна се да ли ће уопште, побољшава инвестициону климу у земљи, ослобађа део средстава за мање атрактивне и профитабилне пројекте, додатно развила тржиште капитала као најзначајнији услов за привлачење свих врста инвестиција, себе представила као озбиљног пословног партнера, и у великој мери сузбила корупцију и професионализовала садашње управљање изградњом инфраструктуре.

Prava strana - prava vrata


13. ЈУЛА 2011 колегиница са “Праве стране” Љиљана Татић поделила је пријатељима на Фејсбук-у линк официјалног сајта америчке владе и њиховог званичног блога.

Испод линка Љиљана је написала:

“Сви из мишје рупе пљујемо америчког императора. Дајте сад да формулишемо цивилизовано и конструктивно питање америчкој влади..Дајте да их замолимо да нам доведу друге министре и председника јер ови се бас нису показали ни нама ни њима”. Па затим: “Ако желите да се укључите у дискусију са Стејт дипартмент представницима и координаторима светске политике, мозете да се пријавите овде”
хттп://блогс.стате.гов/

Краве у црном

Млада и "срећом" незапослена ауторка на себи својствен начин посматра свет око себе, активно тражећи начин да се он промени на боље. Драге колеге и поштовани читаоци Праве стране - поздравите Ану Давидов, Ану која не пише наручене текстове; и надам се да ће таква и остати.
драгослав павков

Dolar game is over

When faith In US dollar and US debt is dead the game is over. 44477.jpegУправо сада, док читате овај текст, Федералне резерве откупљују нови амерички државни дуг доларима које стварају без икаквог покрића. Радили су они то и раније али никада ти долари нису били намењени да се троше код куће. САД су њима куповале богатство широм света и тако су све земље мало по мало постале задужене. Али сада су претерали. У недостатку места на свету које може да настави да се задужује и сервисира њихову потрошњу, задужили су и своју кућу толико, да су почели да штампају новац да би откупили сопствене дугове на очиглед целог света. То је гигантска Понзи шема какву смо ми у Србији доживели са банкама Језде и Дафине. То је главни разлог који је допринео паду вере у амерички долар.

Цео свет данас посматра америчку владу како подешава буџетски дефицит и сви гледају Федералне резерве како штампају новац…. Свет схвата да ће финансијски систем САД полако али сигурно да експлодира

Мултикултуралистички имбецилизам

Како назвати особе које и после свега не желе да примете чињеницу да мултиетничност, мултилингвалност, мултиштавећ у земљама Илирика није факт већ врло халуциногена идеолошка конструкција? Но, постоје и (имбецилисти?) особе чији је посао да шире ову и сличне халуцинације. Неко то и плаћа. Својевремено сам посматрао како се организација УС АИД ширио по маленој Будви. Одмах су изнајмили једноспратницу од отприлке 500 м2 испред које је било паркирано десетак скупоцених белих џипова, Дифендера валда. Све просторије те куће већ за пар дана су попунили локалним јуношама, “едукованим” у мултикултуралистичком духу. Већ за пар месеци изнајмили су дупло већу зграду а и Дифендера је одмах било преко двадесет. И она је била пуна упослених и ухлебљених јуноша. Све се догађа у градићу од свега 19 218 становника по минулом попису. Један дифендер на хиљаду становника, а један јуноша на двесто - тристо, па ви видте колико су ове појаве спонтане и ”историјска нужност”. Неко уме да цени потенцијале Илирика, а тај неко нисмо ми.

Рикнуо му телевизор

Почела је да га хвата паника. За два дана почињу ТВ преноси, а он неће моћи да их гледа – како треба. Добро моћи ће да их слуша, то ће му омогућити да буде у току, али није то – то! Воли да им гледа очи! Очи говоре све! О говору тела, док износе своје ставове и ставове своје партије – о томе нема ништа ново да се каже. Оно у чему је највише уживао било је да им гледа лице и прати промену боје (ако је има) док изговарају то што изговарају. Они што порумене, шаљу му сигнал да у њима није све људско убијено и да им је, макар мало, непријатно зарад оног што саопштавају. Они што се зацрвене су, по њему, аматери који уносе емоције и који треба још много да уче док не савладају политичарски занат. Они што са успехом задржавају исту боју лица, сврставани су у врхунске професионалне политичаре, којима будућност није угрожена, јер и ако се деси да престану да се баве ''другим најстаријим занатом на свету'', захваљујући тој својој способности, да не мењају боју лица, моћи ће са успехом да се баве свим коцкарским играма, у којима ''блеф'' има одлучујућу улогу.

Војводина или Делвидек, мајчини синови "Војвођанери"!?

У Кањижи, али и другим деловима Војводине су све чешће учестали инциденти од стране мађарских националиста. Српски режим (Дачићева полиција), што због некомпетентности, што због незаинтересованости, углавном игнорише веома озбиљне анти-српске и анти-државне наступе мађарских сецесиониста. Ситуација је толико ван контроле, да чак један број житеља српске националности размишља о напуштању својих вековних огњишта, због „немогућности“ српске државе да им обезбеде миран и безбедан живот у властитој држави. Прочитајте оригинални текст преузет из Таблоида…

Како и зашто преживети ?

Почео је велики обрачун тајкуна. На једној страни су стари тајкуни, настали на пљачкама у време Деспота, који су невероватно богатство опљачкали у време реформатора, који су данас презадужени и чије су фирме у банкроту, и, на другој страни, нових тајкуна, који су настали из политике у последњој деценији, који се никада нису бавили бизнисом, али који су рекетирањем старих тајкуна и пљачком док су на политичким функцијама - створили огромно богатство. Стари тајкуни су прошлост. Њихово време је прошло. И они то добро знају. Али, свесни да су пропали, нападају нове политичке тајкуне, верујући да ће тако привући народ уз себе. То је велика превара. Тако је један од старих тајкуна направио странку и креће у политичку кампању као председник партије. Стари тајкун хоће да постане политички тајкун. Нама то не треба. Грађани Србије траже хапшење старих и нових тајкуна, све са највећим политичким тајкуном Борисом Тадићем, судски процес и национализацију имовине која је стечена у време вршења јавне власти. Грађани траже да се повуче линија. Неко мора да повуче линију. Неко мора да буде први.


Нема коментара:

Постави коментар