Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 24. јул 2011.

Tржишни принципи освајања власти у Србији

Tржишни принципи освајања власти у Србији

Мр Предраг Митровић

Одувек смо се питали шта ће једној или уопште политичким странкама толика новчана средства за редован рад...

Београд, 21.07.2011

Власт у Србији се осваја и спроводи по тржишним приципима, а узимање толиких новчаних средстава о стране политичких странака може се назвати просто пљачком државе и народа.

Историјски гледано, још је Аристотел био на прагу открића Закона вредности. Он је уочио да се у процесу размене размењују различите употребне вредности, два различита квалитета, али није могао да открије шта их то чини једнаким. Тек у XVII веку то полази за руком Виљему Петију. Маркс, Закон вредности прихвата као објективни економски закон развитка и путем дејства овог закона објашњава многе тржишне појаве.

Економска наука овом Закону посвећује посебну пажњу, као једном од најзначајнијих економских закона.
Суштина деловања Закона вредности огледа се у томе што се под његовим утицајем врши размена на тржишту различитих употребних вредности, односно различитих услуга, односно различитих употребних вредности и услуга по принципу једнако за једнако.

Тај однос равнотеже уочили су још стари Римљани, али су без свести о деловању Закона вредности обликовали своја правна решења сагласно принципу еквивалентности, што је касније прихваћено у бројним правним системима: дам – даш; чиним – даш; даш – чиним; чиним – чиниш.

Уопштено говорећи, тамо где постоји тржиште, тамо делује Закон вредности. Где је тржиште пригушено, тамо је и деловање овог закона пригушено. Поремећај равнотеже, повреда принципа еквивалентности, доводи до поремећаја односа на тржишту, а ван тржишта до поремећаја односа међу људима.

Ти поремећаји изазивају друштвене противуречности и међусобне сукобе људи.
Деловање ових принципа је и више него јасно, присутно на данашњој политчкој сцени Србије. Сходно свему изнетом, као и чињеницом да се полако приближавају избори за све нивое власти у Србији, на политичкој сцени Србије поново се политичко тржиште подгрева, што ће за последицу имати поремећај већ успоставњене равнотеже, а што ће неминовно довести до друштвених противуречности и политичких сукоба у Србији уочи избора.

Тржишни механизам освајања и спровођења власти у Србији можемо анализирати у два сегмента. Први се односи на освајање власти и детерминисан је односом на релацији политичке странке – гласачи (интересне групе, тајкуни, привредници, монополи, осиромашени и обезглављени народ) и други који је везан за спровођење власти и рефлектује се на релацији политичке странке – политичке странке (у смислу стварања коалиција и поделе ресора у власти – удомљавање заслужних, верних и оданих саборца – руководећа и сва друга радна места, места у Управним одборима, привилегије у добијању послова за реализацију државних пројеката и послова и то под предусловом еквивалентности - да се коалициони партнери не мешају ни по коју цену у послове који нису у њиховој надлежности...).

Узимајући у обзир истрошеност постојећих странака, девалвираност њихових лидера и програма, за реализацију циља освајања дела или власти у целини, на републичком или локалном нивоу, condito sine qua non (услов без кога се не може) политичких странака и партија је инвестирати у гласаче – отворено за глас гласача на изборима понудити екивалентну вредност – новац, посао, привилегије.

Посао и привилегије су категорије које се неминовно експлоатишу по добијању власти, те стога у овој фази пред изборе - само новац, као феномен који ће се лако претворити у шта год друго, је сам по себи примарни задатак и циљ. Треба га обезбедити, што више и не бирајући средства. Неопходан је по сваку цену.
Новоуспоставњени принцип еквивалентности у тржишном освајању и спровођењу бивше, садашње и будуће власти гласи: ћутим – ћутиш, браним – браниш, крадем – крадеш, гласаш и дајеш новац - ... добијаш све: ћутање за сва (не)дела, ћутање за крађу, институционалну и судску заштиту...

Досадашња искуства у Србији од увођења вишепартијског система до данас, потврђују чињеницу да је «прљав новац» било најлакше опрати преко политичких странака. Еквивалентно томе финансијска олигархија, монополи и криминогене структуре демократске Србије су, на очиглед и штету народа, обезбеђивале себи и својим патронима (политичарима на власти) започињање нових или наставак профитабилних активности и заштиту од гоњења пред законима ове земље за бивше или будуће преступе. Та, назови институционализована могућност трговине интересима је коришћена најчешће приликом приватизације друштвених предузећа, продаје државног земљишта и других ресурса Србије.
То су по правилу радили, готово сви актери на данашњој политичкој сцени Србије. Без изузетака.

Додуше било је и другачијих метода прикупљања и манипулације новцем од поменутог - било је и оних који су за «спас» српског народа и увођење демократије, уносили велике количине готовог новца у земљу у оделима, коферима, торбама... Било је безброј кофера, који су уношени у Србију, а које су слали српски душебрижници из међународне заједнице, којима су се куповали и продавали интереси и душе, али је у тим истим коферима из Србије изнето много, много више...

Данас, немо посматрамо некада крвно завађене, како уживају у цепању стрвине, разносећи последње неолођане кости Србије.
Штитећи сопствене итересе, штите итересе «бивше власти», чиме купују и будућност на власти. Нико не спомиње шта су радили они на власти пре њих, јер садашња власт која им је «прогледала кроз прсте за сва (не)дела», затварањем очију је купила могућност да и она сама, када је већ на (у) позицији, ради све то исто. Само мало више, боље и «транспаретније»...

Реклама

Већ устаљена правила политичке игре у Србији дефинишу своје постулате и принципе, који нису економски логични за економску науку, по народ, привреду и државу, али су у сваком случају део циља: док си на власти – користи.

Одувек смо се питали шта ће једној или уопште политичким странкама толика новчана средства за редован рад или изборне кампање, уколико се само залажу за реализацију програмских начела, а која су готово код свих партија и странака у Србији у већини случајева општеприхватљива и универзална за добробит народа у Србији. Зар није довољно изнети иста, ваљано их образложити и обавезати се народу на одговорно спровођење истих?

Очито да то у земљи обраслој коровом корупције као модела узајамних испуњења обавеза на релацији грађанин - локална самоуправа – држава, то није могуће.
Показаћемо Вам како једна, нажалост, најутицајнија политичка странка, странка која је и носилац власти у Србији, експлоатише један од модела прикупљања новчаних средстава за предстојеће изборе, за који се у најмању руку може рећи да је у супротности са Законом.

Поментути члан Закона о финансирању странака, да не буде забуне, је остао непромењен и у старом и новом Закону и детерминише недозвољено прикупљање средстава:

Недозвољено прикупљање средстава


Члан 13.


Забрањено је вршење било ког облика притиска на правна и физичка лица приликом прикупљања средстава за политичког субјекта.

Забрањено је давање обећања или стављање у изглед било какве привилегије или личне користи даваоцу прилога политичком субјекту.


Анализу модела ћемо свести на најпростији модел - на прикупљање средстава од физичких лица, чланова странке.

На самом сајту странке истакнута је одлука о висини чланарине за 2011. годину. У тој одлуци стоји:

Чланарина



У складу са члановима 13. став 2. и 33. тачка 12. Статута ДС, на седници Главног одбора одржаној 13. новембра 2010. године, донета је:

Oдлука о висини чланарине за 2011. годину

• Износ чланарине за 2011. годину од 100,00 динара за категорију ђака, незапослених, студената и пензионера.
• Износ чланарине за 2011. годину од 300,00 динара за категорију запослених.
• Износ чланарине за 2011. годину од 5% од месечне нето зараде/накнаде за чланове/ице који/е остварују примања која произилазе из мандата Демократске странке.
Лица наведена у тачки 3. ове Одлуке дужна су да плаћају на име чланарине и износ из тачке 1. односно 2.
Рок за плаћање чланарине за 2011. годину је 31. мај 2011. године.
Од 1. јуна 2011. године примењиваће се члан 14. Статута Демократске странке који се односи на право које чланови/ице Демократске странке стичу испуњењем услова из поменутог члана 14. Статута.
Потврда о праву чланова/ица Демократске странке из члана 14. Статута, добија се на основу јединственог матичног броја који се уписује на оригиналном налогу јединствене наплате, и као такав евидентира, чиме је испуњена одредба члана 13. став 1. Статута Демократске странке.
Чланови Демократске странке могу своју чланарину да уплате преко налога за уплату.
Налог за уплату треба да се испуни на следећи начин:
• Уплатилац: Име и презиме члана, адреса, место, поштански број;
• Сврха уплате: Чланарина;
• Прималац: Демократска странка, Крунска 69, Београд;
• Шифра плаћања: 189;
• Валута: RSD;
• Износ: Уписати износ за своју категорију;
• Рачун примаоца: 285-2041040000001-15;
• Позив на број: ЈМБГ (јединствени матични број грађана)
(веома је битно да се позив на број попуни исправно и то редом који гласи: ЈМБГ, из разлога што на основу евиденције матичног броја, кроз уплату чланарине, у бази везујемо матични број и члана који је платио чланарину).

Зарад еквивалентности – чиним – даш, странка инструментом принуде (директним месечним задужењем рачуна) приморава, своје чланове на бројним руководећим функцијама и на свим нивоима власти, да у складу са овом и оваквом одлуком о висини чланарине уплате 5% од месечне нето зараде/накнаде на рачун странке. То важи само за оне чланове/ице који/е остварују примања која произилазе из мандата Демократске странке.

На овај начин, мишљења смо да је оваква одлука у супротности са Законом о финансирању политичких странака у члану 13. ставу 1. Закона - Забрањено је вршење било ког облика притиска на правна и физичка лица приликом прикупљања средстава за политичког субјекта.

Еквивалентно изнетом, чланови странке, на руководећим позицијама такође крше закон. Чињењем дајем – чиниш купују привилегије или личне користи од политичког субјекта који их је поставио и именовао на руководеће позиције, што је у супротности са ставом 2, поменутог члана 13 Закона - Забрањено је давање обећања или стављање у изглед било какве привилегије или личне користи даваоцу прилога политичком субјекту.

У крајњој инстанци, могло би се рећи да је то унутрашња ствар организације странке и њених чланова.
Међутим, све би било у реду да новац који се исплаћује кроз зараде који произилазе из мандата странке, није везан за руководеће личности јавних (државних) установа, институција и предузећа, која се финансирају из Буџета Републике Србије, буџета Покрајине, буџета локалних самоуправа, или обављањем делатности јавних, јавно-комуналних предузећа или установа, институција и предузећа од интереса за државу или локалну самоуправу, а чији су оснивачи држава или јединице локалне самоуправе.
Ако пођемо од претпоставке да је ово модел који важи за све чланове странке, као и чињенице да поменута странка у вршењу власти има:

Укупан број чланова ДС: 178.204
Број окружних одбора ДС: 25
Број градских обора ДС: 23
Број општинских одбора ДС: 170

Број градова и општина у којима ДС учествује у власти: 125
Број градоначелника из ДС: 15
Број заменика градоначелника из ДС: 6
Број председника скупштина градова из ДС: 8
Број председника општина из ДС: 71
Број заменика председника општина из ДС: 36
Број председника скупштина општина из ДС: 33
Укупан број одборника ДС у општинским и градским скупштинама: 1.720
Број посланика ДС у Скупштини Србије: 64
Број посланика ДС у Скупштини Војводине: 62


не можемо се једноставно супротставити утиску да је најблаже речено, реч о великом износу додатно прикупљених новчаних средстава за странку, својеврсног „инсценираног јавног самодоприноса“ поменутој политичкој странци у крајњој инстанци на терет грађана и привреде Србије.

Имајући у виду да личности на руководећим функцијама у предузећима и институцијама којима руководе, поред привилегија власти да запосле и награде верне гласаче имају и бројна овлашћења, а ни мало одговорности према институцијама којим руководе, а на основу изнетог и према држави и народу. У случају мишљења странке да су прикупљена недовољна новчана средстава за потребе странке, њеног рада или предизборне камапње, истим тим оданим руководиоцима дата је могућност да коригују зараде запослених и траже од својих у инстанцама више, кориговање својих зарада. На тај начин износ од 5% зараде странци је сразмерно већи и за њих и странку.

Да само подсетимо, неки од директора јавних предузећа, исплаћивали су себи зараде од неколико хиљада евра у динарској противвредности, од чега би 80% морало да иде странци, а остатак би била еквивалентна награда за њихову послушност, верност странци и „рад“.

Нисмо сигурни, нити се сећамо, да је ико због тога кривично одговарао, иако је штета државе, а самим тим и народа, била очигледна.

Ово је само део модела прикупљања новчаних средстава којима се финансирају или располажу политичке странке у Србији, јер нисмо у анализу укључивали финансирање политичких странака за редован рад сходно Закону о финанисрању странака, који се односи на финансирање странака из јавних извора – буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајне и буџета градова и општина у Србији, финансирање странака на основу прилога, прихода од имовине и других облика финансирања. Такође, не мање важно, узели смо за пример само једну политичку странку. У Србији политичких странака има ....... .

Како ово другачије назвати осим институционализованом пљачком државе, привреде и народа.

Нема коментара:

Постави коментар