Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

субота, 29. октобар 2011.

Kosovo Calling, For New Ideas - Emerging Europe Real Time - WSJ

Kosovo Calling, For New Ideas - Emerging Europe Real Time - WSJ

SERGEJ KARA-MURZA: KAKO DA IZBEGNETE MANIPULACIJU SVEŠĆU

SERGEJ KARA-MURZA: KAKO DA IZBEGNETE MANIPULACIJU SVEŠĆU


SERGEJ KARA-MURZA: KAKO DA IZBEGNETE MANIPULACIJU SVEŠĆU

kara18101aZaključni odlomak iz kapitalnog dela ruskog naučnika „Manipulacija svešću“, koje se nedavno pojavilo na srpskom jeziku








sergej karamurza kolFilozofsko-sociološka rasprava Sergeja Georgijeviča Karamurze (1939) „Manipulacija Svešću“ (Moskva, 2000) kroz niz praktičnih primera pokazuje kako se tokom poslednje decenije prošlog veka, uz pomoć medija ali i na druge načine, vodio rat za osvajanje svesti miliona Rusa. Proizvod toga bilo je njihovo svođenje na puku gomilu koja je slepo slušala poruke svoje političke i ostale pseudoelite. Na taj način neoliberalna ideologija, čije je delovanje unutar ruskog naroda doprinelo i raspadu SSSR i kasnijem rastakanju Rusije, dovela je tu zemlju pred današnju sudbinsku dilemu. Naime - prema Kara-Murzi - ili će se Rusija sasvim prilagoditi svim zapadnim standardima, u okviru kojih ne može da prođe dobro, ili će početi da gradi mehanizme odbrane od tuđinske ideologije i prevlasti.

Onoliko koliko je Kara-Murza upućen, posvećen i kreativan autor i onoliko koliko problemi Rusije iz 90-tih godina veoma liče na probleme današnje Srbije, utoliko se njegova knjiga može čitati i kao izuzetan priručnik za svakog od nas kako da se odupremo manipulacijama i nametanju sistema takvog vrednosti koji građane svodi na puku beslovesnu glasačku mašinu, dok se za isto vreme pljačkaju njihova dobra i nacionalni resursi.

„Novi Standard“ objavljuje zaključno poglavlje Kara-Murzine studije, koje je formirano upravo kao niz praktičnih saveta kako je moguće odupreti se medijskom teroru i pogubnoj manipulaciji nacije sredstvima javnog govora.

ZAKLJUČAK

Ova knjiga nije tehnološkog karaktera. To nije priručnik za praktikovanje manipulisanja niti uputstvo za zaštitu od manipulacije (samoodbranu bez oružja). Glavni cilj knjige jeste da pruži materijal na osnovu kog svako može razmisliti o izboru pred kojim danas stojimo. To nije izbor predsednika, partije ili čak političkog uređenja. Iza svega toga stoji izbor životnog ustrojstva (vrste civilizacije). Međutim, lično mislim da je to za mnoge zapravo izbor između života i smrti, ali nećemo tu temu ovde da razvijamo. Danas se batrgamo između dve vrste životnog ustrojstva, i uporno nas guraju ka onoj obali gde će manipulacija svešću postati glavno i skoro totalno sredstvo prevlasti, tako da će kroz izvesno vreme pred nama čak sasvim nestati problem i izbora, i borbe.

Oni koji takav ishod neće i spremni su da plivaju tražeći drugu obalu, makar i u magli, pa čak i da plivaju protiv struje (ili bar da se praćakaju u mestu dok ne svane), u ovoj knjizi mogu da pronađu izvesne orijentire. Postoje temeljne, inertne strukture koje treba štititi ako ne želimo da nas izvuku na obalu manipulativnog društva. Te strukture još ni izdaleka nisu skršene, njihovo očuvanje zavisi od molekularne podrške svih nas, od masovnog pasivnog otpora.

Radi se, pre svega, o ruskoj vrsti škole – onakvoj kakvu je uobličila naša kultura u sovjetsko doba. To je škola koja reprodukuje narod i vrstu kulture. Ona ne dâ mladom naraštaju da se pretvori u gomilu individua, da postanu ljudi mase. Ona otežava i zamenu naše kulture mozaičkom kulturom čoveka mase. Školu lome, ali ju je teško slomiti, preduboke je korene pustila u narod. Međutim, kapi nagrizaju kamen, i bez svesnog otpora svih nas rusku školu će skršiti. Veoma važan grudobran naše kulture predstavljala je, svakako, nauka ruske vrste. Na nesreću, ona se molekularnim otporom ne može zaštititi, isuviše je to nežan cvet, potrebna mu je podrška države a ona, po svoj prilici, ima druge ciljeve. Izgleda da će se naša nauka spasti samo u vidu semenja u smrznutoj zemlji. Kad sunce ogreje, i ono će proklijati, ali plodove nećemo skoro videti. U narednim godinama ćemo morati da, maltene bez nauke, tražimo put, da delujemo grublje, s većim greškama i gubicima. Plaćaćemo sopstvenu neodgovornost. Javna glasila većinom, a televizija tim pre, skoro da uopšte nisu naši. Oni su očito počeli da služe manipulatorima. Moglo se, uz postojanje minimuma političke volje, spasti ponešto od lokalnih novina i lokalne televizije, ali takve volje kod nas nije bilo.

Drugi opšti zaključak – uvek i svuda, i u javnosti, i u mislima, odupirati se atomizaciji, pretvaranju u individuu. Danas se ne radi o idealu sabornosti ili narodnosti, već o očuvanju međuljudskih veza kao sredstva zaštite sopstvene ličnosti. Onom pritisku koji se na našu svest vrši možemo kao ličnosti odoleti samo oslanjajući se na duševnu podršku sabraće. Svaki čin očuvanja, stvaranja ili vaspostavljanja međuljudskih odnosa – to je otkidanje komadića prostora od manipulatora. Bilo da damo rublju prosjaku ili prosto sa njim razmenimo poglede, da se našalimo sa piljaricom na tržnici, ustupimo mesto u metrou ili se posvađamo sa rođakom koji nas je uvredio – sve to jača našu psihološku zaštitu od manipulacije. Važno je da u svim tim vezama ima dijaloga. Da to ne budu veze čovek-stvar, već čovek-čovek. Nema tu nikakve sentimentalnosti, nikakve propovedi dobrote, samo trezvenog i čak ciničnog proračuna.

I u izvesnom smislu suprotan savet – na svaki način izbegavati gubljenje svoga ja i ujedinjavanje u gomilu. Opasnost od stvaranja gomile danas nije u fizičkom okupljanju u masu. Naprotiv, kod nas se sada okupljaju uglavnom organizovane mase. Ono što vidimo kao skup, miting ili čak barikadu, zasad još pre liči na odrede, a ne na gomilu – još nismo prošli stupanj atomizacije. Gomila se stvara upravo onda kada smo izolovani i ujedinjeni preko televizora. Kada među nama nema neposrednog duševnog dodira i nema dijaloga, već postoji hipnotičko dejstvo iz jednog centra – kao na rok-koncertu ili na stadionu koji sluša firera. U te je gomile bolje ne ići. Jer, rečeno je u Bibliji: Ne idite na bezbožne skupove. Reklo bi se, a zašto ne otići? Saslušati, malo biti sam svoj neistomišljenik. Znači, ne sme se, u Bibliji loš savet neće dati. Mi mislimo da je naša svest čvrsta, ali govori bezbožnika prodiru u podsvest. Pa gde su kod nas takvi skupovi? Tamo gde emituju manipulatori s kojima ne možeš da stupiš u dijalog. Nisu strašne debate, pa makar one bile uvredljive, strašan je ulagivački glas s ekrana ili iz zvučnika kome ne možeš postaviti pitanje ili uzvratiti.

Najzad, treba uzimati, skoro na silu, kao lek, okrepljujuća kulturna sredstva – sve ono što u sebi nosi tradicionalna znanja i simvole. Pročitati Tarasa Buljbu ili knjižicu poslovica, slušati ruske romanse – to danas nije zadovoljstvo već lečenje. Uostalom, korisna je svaka dobra literatura ili muzika, sve se danas drugim očima vidi.

To su najopštije misli. Mislim da se iz knjige mogu izvući i poneki ograničeniji zaključci. Prvi od njih bih ovako izrazio: prihvatiti kao dogmu da su javna glasila danas istrument ideologije a ne informisanja. U njima ono glavno predstavljaju ideje koje se krijumčarenjem ubacuju u našu svest. No, oni u vidu legende, pokrića, mamca na krijumčarskim kolicima voze i travu informacija koja nam je potrebna. Bez nje ne možemo, i prinuđeni smo da gutamo ono što nam daju. Naš je zadatak da se naučimo da ispljunemo maksimum otrova, da ga ne žvaćemo, pa čak i ne držimo u ustima. Dabome, deo toga dospeće u želudac, trovaće nas, ali se treba truditi. U tu svrhu treba zauzeti gledište interpretatora, polaziti od načela hermeneutike. To jest, od samog početka bujicu saopštenja ne primati zdravo za gotovo, već se svaki put upitati: Šta iza toga stoji? Zašto nam to saopštavaju? Tako se javlja problem dijagnostike – odvajanja žita od kukolja. Pa neka je naša vejalica loša, odvajanje vrlo grubo, mnogo žita se izgubi, mnogo prljavštine ostane. Svejedno, čak je i grubi filter vrlo koristan. Neverovatno koliko se mnogo proseje jednostavno zato što se po glavi vrzma kontrolno pitanje. Dovoljno je osloniti se na intuiciju, na osećanje. Čim nanjušiš da iz saopštenja štrče uši – ono onda neće ući u podsvest, a već upozorena svest će ga proveriti.

Koje simptome i obeležja potajne manipulacije naša svest i intuicija može da iskoristi? Sve u svemu, oni su prikazani u odeljcima knjige. Podsetiću na glavne.

JEZIK Čim političar ili spiker počne da govori na ptičjem jeziku, umećući nerazumljive reči tipa vaučera ili sekvestra – znači da je u toku manipulacija (moguće sekundarna, kada je i sam govornik marioneta manipulatora). Da je govornik hteo da se njegovo saopštenje shvati i pojmi, a ne nabuba ili sugeriše, učinio bi ga razumljivim i izgradio u vidu dijaloga. U našem životu, izuzev čisto stručnih sfera kao što su nauka i tehnika, nema problema koji se ne bi mogao izneti na razumljivom ruskom jeziku. Nerazumljive reči imaju za cilj ili da nadjačaju slušaoca lažnim autoritetom eksperta, ili igraju ulogu šamanske bajalice za postizanje hipnotišućeg učinka. Takođe se dešava da su one pokriće za najbezočniju laž, kao na primer u slučaju s vaučerom.

Uopšte, jezik je izuzetno važno dijagnostičko sredstvo, nije slučajno što ga i lekari pregledaju.

EMOCIJE Ako političar ili spiker počne da pritiska na osećanja, tu miriše na podvalu. Tu je bolje privremeno biti tvrda srca i ne podleći njegovom drhtavom glasu ili suzi koja mu u očima zablista. Politika je politika, tamo su emocije kao šminka. Šta to znači sažaliti se na bolesnog predsednika? On je ili predsednik – ili bolesnik. Kako vidimo, političari su, nezavisno od svog zdravstvenog stanja, apsolutno nemilosrdni prema običnom čoveku, oni dejstvuju kao mašina. Vremešni i nemoćni Saharov je hladnokrvno raspirivao rat u Nagornom Karabahu, ali ako bi neko pokušavao da mu u Vrhovnom sovjetu prigovori, smesta bi čitav roj njegovih osećajnih saboraca počinjao da agresivnu većinu prekoreva – i ona se posramljeno povlačila. Slušajući saopštenja nakićena emocijama bilo koje vrste (pa makar i plačljivim sažaljevanjem ranjenog ruskog vojničića) i sami ih za početak moramo primati kao računska mašina – nezavisno od osećanja na kojima pokušavaju da igraju. Moramo u mislima brzo da izračunamo interese, a osećanja su njihov jeftin začin. Uvek treba u pameti imati svoje interese (svoje – znači tvoje, tvojih potomaka, tvog naroda), a takođe zamisliti kakvi su interesi govornika ili njegovog gazde. Naročito treba biti na oprezu kada hoće da te razljute, pecnu, uvrede. Nije to bez razloga niti radi sopstvenog zadovoljstva Kiseljova ili Svanidzea. Ako to čine, znači da im je potrebno da privremeno isključe tvoj razum i usredsrede tvoju pažnju na njihove grimase. Ne sme se podlegati, treba gledati smireno i pokušati da se shvati šta iza te dimne zavese kriju.

SENZACIONALNOST I HITNOST To je tehnologija opšteg dejstva koja obezbeđuje buku i potreban stupanj nervoze za podrivanje psihološke zaštite. Međutim, ponekad stvaranje veštačkog fona senzacionalnosti služi nekom konkretnom cilju, najčešće za odvlačenje pažnje. Obično senzacija ne vredi ni po lule duvana – te je na Tajlandu rođeno slonče, te su uplakani Englezi doneli cveće na grob princeze Dajane, te je u Portugaliji autobus završio u jendeku, te je Kozljonok uhvaćen. Zašto je to potrebno saopštavati grcajućim glasom? Tu već svako mora da razvije osećanje mere – poredi važnost saopštenja s našim stvarnim problemima. Uopšte, one političare i informatore koji zloupotrebljavaju te atribute saopštenja, jednostavno treba u mislima uneti u spisak stalno zaposlenih manipulatora i prema njima se uvek odnositi s nepoverenjem. Ah, upravo nam je saopšteno! Ah, držaćemo vas u toku! Ama šta ste nam to saopštili? Već sutra ćete i sami na to zaboraviti. Samo sa crnim kutijama su nam se već na glavu popeli – toroču o njima posle svake katastrofe, a kada ih na sveopštu radost pronađu – tajac. Pa što su onda o njima i govorili?

PONAVLJANJE Ponavljanje je glavno sredstvo nesavesne propagande. Zato ono i služi kao dobar znak njenog prisustva. Ako iznenada počinju da svakodnevno raspredaju jednu te istu temu ili upotrebljavaju jedne te iste kombinacije reči – tu nisu čista posla. Još je M. J. Saltikov-Ščedrin upozoravao: Sve se mislim – teško onom gradu u kome i ulica i krčme bespotrebno cvile kako je svojina sveta! Biće da će se u tom gradu desiti nečuven lopovluk! Ponavljanje deluje na podsvest, a nju loše kontrolišemo. Prema tome, moramo se truditi da samu činjenicu ponavljanja nekog klišea zabeležimo u svesti, i onda kao da se uključuje signalizacija. Aha, opet su ko zna zašto počeli da pevaju istu pesmu – znači, budimo na oprezu. Na primer, naši prosvećeni reformatori povremeno udaraju u kuknjavu što nema kupoprodaje zemlje, ali nikad ne objasne kako valja zašto im to treba. Tu je očito da računaju na sugestiju pošto nikakvi razumni argumenti ne postoje, a socijalnu porudžbinu iz sive zone su prihvatili, pa i novac od naručioca verovatno već primili i potrošili.

DROBLJENJE Ako političar ili javna glasila koja mu pomažu žele da građanima neki problem objasne i dobiju njihovu svesnu podršku po nekom pitanju, onda će uvek taj problem izneti u celovitom vidu, makar i ukratko. Problem se može uporediti s organizmom – on ima predistoriju (roditelje), on nastaje i razvija se, stiče porodicu i potomke – probleme koji su u vezi s njim ili ih je on izazvao. Kada on bude rešen (umre), počinje nov ciklus, život narednog pokolenja – budućnost. Političar koji manipuliše našom svešću predstavlja nam umesto celovitog problema njegov mali komadić, pa i njega drobi na delove – tako da ne bismo mogli da spoznamo celinu i načinimo izbor. Moramo mu verovati kao žrecu koji poseduje čitavo znanje.

Uzmimo isti taj problem privatizacije zemlje. Njega istrajno prikazuju kao čisto ekonomski problem – to je kao i postaviti kiosk na tržnici ili ga ukloniti. Već i takvo skraćivanje pitanja predstavlja pouzdan znak manipulacije, drugi nisu ni potrebni. Svakog političara koji na početku ne upozori da svojinu nad zemljom predodređuje vrsta bitka naroda (a znači i vrsta samog naroda i njegove kulture) odmah bi trebalo smatrati manipulatorom. Druga je stvar ako upozori pa onda kaže: ali ću ja, kao, sada dotaći samo mali delić problema, onaj ekonomski. No, i ekonomski je odeljak vrlo veliki, i njega prvo treba čitavog naznačiti, pa onda preći na kupoprodaju. Nijedno pitanje ne treba primati kao iskreno postavljeno ako nije data njegova predistorija. Zašto u Rusiji nikad nije bilo privatne svojine nad zemljom? Zašto su seljaci zahtevali nacionalizaciju? Koje su snage konkretno danas po tom pitanju došle u sukob? Čak se i ta pitanja prećutkuju, ni njih ne daju da se doviknu s ekrana.

VAĐENJE IZ KONTEKSTA Taj je znak srodan prethodnom. Vadeći problem iz realnog konteksta, ne govoreći o važnim spoljnim činiocima, manipulator našu misao, naš rad na tumačenju njegovog saopštenja uteruje u njemu potreban uzani koridor. Zato, čim se javi sumnja da političar ili njegov propagator prećutkuju spoljni okvir problema, unutrašnji glas nas mora upozoriti – manipulacija! Uzmimo isti taj problem kupoprodaje zemlje. Na nedavnoj međunarodnoj konferenciji kriminalističkih stručnjaka posvećenoj narkobiznisu i pranju novca, u glavnom referatu je u posebnom odeljku rečeno da najbolji način pranja novca predstavlja kupovina zemlje. Dalje je otvoreno rečeno da svetski narko-biznis čeka zakon o slobodnoj prodaji zemlje u Rusiji – jedinoj zemlji u kojoj je poljoprivreda upropašćena, država korumpirana i zemlja će se budzašto prodavati. Može li se taj spoljni činilac ignorisati pa čak i ne spominjati? Samo u slučaju da političar ili javna glasila koja postavljaju pitanje prodaje zemlje učestvuju u velikom programu manipulacije.

TOTALITARIZAM IZVORA SAOPŠTENJA Budući da što potpunije uklanjanje nesaglasnih izvora informacija i mišljenja predstavlja izuzetno važan uslov za uspeh manipulacije, odsustvo stvarnog dijaloga pouzdano je obeležje manipulativnosti saopštenja. Znajući to, manipulatori se trude da kupe ili u sopstvenom kolektivu odneguju podmetnutu patku-mamac da navodno raspravlja s manipulatorom. Međutim, kod nas su u Rusiji problemi toliko usijani da manipulatori smatraju da je bolje sasvim sprečiti i samu pomisao o mogućnosti dijaloga i poređenja stanovišta. Zato su njihove podmetnute patke isuviše trapave, i onda je bolje bez njih – pouzdanim postupkom: oponentu sasvim zapušiti usta. Tako da kada nezavisna televizija saopštava nekakvu važnu smernicu i pri tom ne da reč ili makar pola reči ozbiljnom protivniku te smernice – ona pokušava da manipuliše svešću. Naše društvo sada nije ideokratsko u kome se rasprave o glavnim pitanjima moraju voditi alegorično i jedinstvo pogleda predstavlja određeni ritual, a ne manipulaciju. Kod nas je društvo zasnovano na konkurenciji (premda je i nestabilno). Sadašnji totalitarizam izvora informacija predstavlja rezultat zlikovačkog dosluha političkih klika i pouzdan znak manipulacije. Ponekad se taj totalitarizam remeti zbog pojedinačnih i pomno kontrolisanih protivrečnosti između pojedinih klika. Gusinski protiv Berezovskog! Ali se pri tom glavni problemi našeg života svejedno ne pokreću – to strogo nadgledaju svi autoriteti.

Pa i u sitnicama odsustvo komentara sa strane, koji nije nimalo teško dobiti, predstavlja znak manipulacije. Takav komentar ne bi dozvolio ideolozima da stvaraju nervozu. Da je NTV, pronašavši u Izmajlovskom parku torbu s radioaktivnom materijom zamolila stručnjaka za komentar, on bi prosto rekao: Građani, ne brinite, to je jeftini spektakl. Šta to NTV-u treba?

TOTALITARIZAM REŠENJA Još je očigledniji i povezaniji sa prethodnim obeležjem totalitarizam same formule rešenja koja se auditorijumu sugeriše. Nema nam druge! Ne menjaju se konji nasred rečnog gaza! Jeljcinu nema alternative! Kada čujete takve govore, mirne duše možete u mislima staviti oznaku: Manipulator. Sama suština životnog procesa je u tome što idemo krivudavim putem, i na svakom koraku je raskršće, račvanje puta. I mi biramo, svaki put razmislivši o tome. Često se taj rad na donošenju odluke obavlja toliko brzo da ga i ne primećujemo, ali se on obavlja. Kada je izbor složen i prilikom njega se javljaju protivrečni interesi, alternative moraju biti javno obnarodovane. Kada nam pak kažu da izbora nema, da Čubajsovoj reformi nema alternative, onda je to manipulacija dovedena do stupnja groteske. Nevolja je u tome što je previše onih koji su postali saučesnici u njoj, tako da na javno mnjenje pritisak vrši velika armija sekundarnih manipulatora.

BRKANJE INFORMACIJE I MIŠLJENJA To je toliko grubi postupak manipulacije da su u evropskim zakonima protiv njega uvedene čak i ograničavajuće norme. Čovek koji se pripremio da sazna činjenice teško se može zaštititi od mišljenja o tim činjenicama koja mu se zajedno sa činjenicama sugerišu. Kažu ti da je u Tokijskom metrou neko raspršio otrovnu materiju sarin – i smesta ubacuju mišljenje da su to učinili sektaši. A sutradan već govore: sektaši koji su raspršili otrovnu materiju sarin. Kod nas se taj postupak stalno i neviđeno drsko primenjuje. Jer, čak smo i tvrdnju da su kuće u Moskvi digli u vazduh čečenski separatisti svi mi već odavno prihvatili kao činjenicu, premda je to bilo samo mišljenje, i to uzgred rečeno. Nije mnogo teško uvežbati svest tako da u svakom saopštenju automatski razdvaja informaciju i mišljenje. Kada je bujica mišljenja isuviše gusta, razum mora dati signal: pažnja, manipulacija!

POKRIĆE U AUTORITETU Kada se kao argument za podršku neke čisto ideološke ili političke tvrdnje navode autoritet i poštovanje stečeni u sasvim drugoj sferi, nevezanoj za tu tvrdnju, onda je to tipična manipulacija. I to pri tom gruba i primitivna manipulacija. Zar francuski filmski glumac Depardje sa svojim debelim nosem može imati za nas ikakav autoritet prilikom izbora predsednika? Sa stanovišta zdravog razuma – ne. On, dolazeći u Moskvu da agituje za Jeljcina, eksploatiše naša osećanja i podsvest. Kada nam A. D. Saharov, koji je čitavog života u zatvorenom institutu proučavao slaba sadejstva u jezgru atoma, sugeriše pomisao da se SSSR mora podeliti na 35 država, a Jermeni moraju početi rat za Karabah, i pri tom napominje da je on – akademik, onda je to grubi postupak manipulacije. Nikakvog mu autoriteta u pitanju državnog ustrojstva ili spora između Jermena i Azerbejdžanaca ni njegova zaliha znanja, ni njegovo životno iskustvo ne daju. Kad on koristi autoritet naučnika – to je podvala. Da, Rostropovič dobro svira na violončelu, retko ko ume tako. Ali kad on uzima u ruku automat da odbrani demokratiju ili padne kao žrtva sovjetske soldateske i umoran zaspi u fotelji ne ispuštajući oružje iz ruku, onda je to jeftin spektakl koji bi trebalo da nas dirne. Slavuji, slavuji, ne budite vojnike.

AKTIVIRANJE STEREOTIPA Uvek bi trebalo da izazove sumnju ako se političar ili javna glasila apelujući na nas uporno obraćaju našim stereotipima, bude naše osećanje nekakvog zajedništva, ističući našu različitost od njih – drugih. Težnja pošiljaoca saopštenja da stereotipizira naše ponašanje, to jest postigne da mi informaciju primamo i na nju odgovaramo u skladu s normama ponašanja određene zajednice – pouzdani je znak manipulacije.

Kada Ela Pamfilova, Gajdarova saučesnica u pljačkanju penzionera, iznenada počinje da roni suzu povodom teške sudbine naših otaca, to je jeftina eksploatacija našeg stereotipa sinova. Žalosno je što ona deluje – Pamfilovu biraju za poslanicu u Kalugi (istina, ne uvek). Kada pomoćnici Gusinskog na NTV-u, pomagači klana koji otcepljuje Čečeniju, iznenada počinju da bolećivo saosećaju s našim momcima u Čečeniji, onda to razumnog čoveka odmah mora navesti na oprez. Zasad ga to, izgleda, pre smekšava. Uvek kad u obraćanju čujemo očito ili skriveno apelovanje na neka naša ukorenjena osećanja ili smernice, korisno je da brzo u mislima preletimo hipostaze svoga ja i procenimo na koju od njih pritiska ideolog koji nam se obraća. Tako ćemo lakše shvatiti na kakvu on automatsku reakciju računa i čemu neprimetno naginje. Čim pokušavamo da to uvidimo, nestaje automatizam i počinje proces promišljanja. Otkrivanje znaka manipulacije – podsticaj je za to.

NEKOHERENTNOST ISKAZA To je izuzetno važan znak i prilično lako se otkriva čak i intuitivno. Dovoljno je samo biti malčice na oprezu, i odmah počinješ da osećaš: tu nešto nije kako treba. Ne možeš pohvatati konce! Ako u jednoj rečenici proklinju sovjetsko uređenje zbog toga što je presušilo Aralsko jezero, dok ga u sledećoj proklinju zbog toga što je pokušavalo da deo vode iz sibirskih reka prebaci u Aralsko jezero – onda su, izvin’te, vaši sudovi nekoherentni i vi nas prosto pravite budalama. Ili je i vas već nasamario manipulator višeg ranga. Nekoherentnost je vrlo često posledica prethodne manipulacije čija je žrtva dotični govornik postao, ali to nije toliko važno – sekundarni manipulatori su isto toliko štetni, premda je njihova krivica predviđena drugim paragrafom. Međutim, sekundarni su korisni po tome što je kod njih nekoherentnost ponekad izrazitija, još više vapijuća, zato što je oni sami više ne primećuju.

Uzgred, otkrivanje neuklapanja u tvrdnjama političara i javnih glasila predstavlja dobar i zanimljiv intelektualni sport. Kad smo već prinuđeni da gledamo televiziju i čitamo novine, njime se vredi pozabaviti. Oko se vrlo brzo izvežba i čak postaje smešno gledati kako se J. Kiseljov ili T. Mitkova upinju da stvari uklope u najnovijoj ideološkoj patki. Vežbe otkrivanja nekoherentnosti jačaju sistematičnost mišljenja i čuvaju onu univerzitetsku kulturu koju nam je škola pružila. To je važan način odupiranja mozaičkoj kulturi koja se na nas valja, i čija će pobeda označiti nestanak ruske vrste mišljenja.

* * *

Pređimo na drugu stranu našeg problema – pravila ponašanja koja bi trebalo da smanje našu ranjivost na dejstvovanje manipulatora.

Prvo pravilo je – proosećati i uvideti da živimo u drugačijem društvu nego ranije. Dospeli smo u džunglu u kojoj je na nas (našu svest) organizovan lov. To nam je teško i nismo na to navikli, ali se moramo ponašati u skladu sa stvarnošću, a ne s našim željama i starim navikama. Pred nama nije ježić u magli, nije zec, pa čak ni dobri vuk iz Ček’der samo!, već nindža-kornjače. I mi smo za njih – ništa, zajednica koju nema smisla eksploatisati. Ako te kornjače konačno ovladaju ključevima za našu svest, one nas neće pretvoriti u sluge, neće u robove, već će nas dovesti do provalije – i mi ćemo sami u nju skočiti.

Ma šta da nam kažu polazeći od najpametnijih teorija i pozivajući se na najpametnije ekonomiste od Aganbegjana do Jasina, moramo se oslanjati, kao na stenu, na jednu nesumnjivu i apsolutno pouzdanu činjenicu: ovde smo, na ovoj hladnoj zemlji, s istim ovim nesposobnim, pijanim, lenjim itd. narodom, bez ikakvih kredita MMF-a imali državu sa drugom po snazi ekonomijom i nesalomivom odbranom. Ovo jadno stanje u kome se danas nalazimo nije izazvano elementarnim nepogodama niti invazijom zlih vanzemaljaca, već radnjama sasvim konkretnih ljudi i skupina. U našoj nevolji nema ničeg natprirodnog ili prirodnog – samo ljudskog. Izvršiti promene usled kojih je većina naroda lišena skoro svih sredstava za život, i bogatstvima oduzetim većini zavladala neznatna manjina (i to zavladala otimački, razorivši pri tom privredu) moglo se samo zahvaljujući pogrešnom izboru i pogrešnim odlukama većine. Oni su te greške načinili usled velikog programa manipulacije društvenom svešću s mnoštvom očiglednih podvala i obmana. Nema tog pravnog sistema u kome bi ta manipulacija mogla biti uzakonjena i opravdana. O moralu ne vredi ni govoriti. Sada je problem samo u ravnoteži snaga i celishodnosti ove ili one linije ponašanja. Pobedniku se čak i predati može na razne načine. Zato nam je bolje da pročistimo mozak i zaustavimo intervenciju u našu svest. Kakve postupke u tu svrhu mogu primeniti svaki pojedinac i organizacije u koje se ljudi okupljaju radi spasenja? Pobrojaćemo ukratko ono što je neposredno ili posredno u knjizi bilo razmotreno.

SMANJIVANJE KONTAKATA Treba što manje boraviti u zoni kontakta sa manipulatorom ili potencijalnim manipulatorom. Ne možemo da uopšte ne idemo na skupove bezbožnika, ali makar treba što manje ići. U stvarnosti nema nikakve raznovrsnosti informacija na raznim TV-kanalima – tako da je nepotrebno prelaziti s jednog programa na drugi u nadi da ćemo dobiti nekakvu drugačiju mrvicu saznanja. Ta mrvica nije toga vredna. Potrebne informacije će ovako ili onako do nas stići. Bolje je izbegavati i iskušenje boravka u pozorištu skandala koje manipulatori pred nama izigravaju. Teško je boriti se s iskušenjima, ali se treba truditi. Ne treba se uzdati u svoju otpornost – signali televizije deluju u njoj potrebnom pravcu nezavisno od toga kako se mi prema njima odnosimo u našoj svesti. Lako je bilo Odiseju da sluša sirene – naredio je drugovima da ga vežu za jarbol. A oni su veslali i upravljali jedrom. Da im nije zalio uši voskom – svi bi nastradali.

IZBEGAVANJE OVLADAVANJA Važnu etapu u manipulaciji predstavlja ovladavanje auditorijumom, njegovo svrstavanje. Kako je rečeno u jednom udžbeniku, uspeh manipulacije je nemoguć bez stvaranja saveznika u duševnom svetu primaoca. Dok još nije došlo do ovladavanja, može mu se uspešno odupirati – onda će i naredni manipulatorovi napori biti uzaludni, čak ih možete i posmatrati sa strane i izvući korist za sebe. Delotvoran je jednostavan postupak kao što je prekidanje kontakta, privremen odlazak. Svaka operacija ovladavanja ima svoj scenario, svoj ritam. Ako tokom seanse hipnoze žrtva iznenada kaže: Sad ću nakratko otići, a vi samo nastavite – svi hipnotizerovi napori uludo propadaju. Ako televizija ili mitingaški političari iznebuha prirede veliko zapljuskivanje i pritiskaju na psihu, korisno je privremeno izaći iz te situacije, smiriti se, razmisliti – a onda se vratiti. Omađijanost popušta i dalji stadijumi manipulacije se čine čak čudni – zato što ste ostali nesvrstani.

Ako ima mogućnosti, korisno je prekinuti manipulatorov vatreni govor pitanjima koja naglo remete njegov scenario. Pitanjima tipa: Recite otvoreno, kuda to smerate? To pitanje primorava manipulatora da pređe na suštinu stvari, ne završivši pri tom svrstavanje auditorijuma i samim tim ne lišivši ga sposobnosti da kritički pojmi saopštenja. Ili će manipulator biti prinuđen da pitanje ignoriše, što može izazvati nezadovoljstvo, jačajući psihološku zaštitu. Čak će i spretnog manipulatora zbuniti čovek koji naizgled teško shvata i stalno zapitkuje (a možda se pravi blesav?). Sve u svemu, svaki način remećenja programa manipulacije koristan je za njeno otežavanje i skidanje opsene.

PROMENA TEMPA U programu manipulacije tempo je vrlo važan. Manipulator postiže uspeh kada preduhitri proces mobilizacije psiholoških zaštita auditorijuma. Zato se toliko veliki značaj pridaje senzacionalnosti i hitnosti. Konjički juriš na slušaoca i gledaoca! Treba se truditi da manipulator izgubi taj ritam, ne sme mu se dozvoliti da nametne svoj tempo našoj svesti – oni ne smeju dospeti u rezonancu. Taj postupak je odražen u narodnoj mudrosti: Jutro je pametnije od večeri! To znači da je korisno kontakt prekinuti, omogućiti sirovim mislima, osećanjima i utiscima da odleže – a onda sveže glave početi. Toku manipulacije treba nametati iskidan i glibovit ritam, smesta odbacivati naduvavanu situaciju hitnosti. U stvari je ta hitnost uvek lažna, veštački stvorena. Ne sme se tom pritisku podlegati, ne smeju se smesta prihvatati ocene koje nam nameću. Poznata usporenost mišljenja kod seljaka u velikoj meri objašnjava njihovu izvanrednu otpornost na manipulaciju.

PROSEJAVANJE BUKE Manipulacija je uspešna u uslovima demokratije buke kada čoveka bombarduje bujica nepotrebnih saopštenja, i on ne može da se usredsredi na onaj problem o kome mora odrediti svoje gledište. Ne može se usredsrediti – prinuđen je da se drži podmetnutog mu tumačenja. Otpornost na manipulaciju slabi ako se istovremeno sa saopštenjem koje sugeriše nekakvu ideju na čovekovu svest dejstvuje smetnjom. Odatle sledi zaključak: posle prijema saopštenja u kome može biti skriven ideološki šverc treba filtriranjem odvojiti buku koja služi kao smetnja prilikom razmatranja upravo tog saopštenja. Najbolje je privremeno se sasvim iščupati iz bujice saopštenja da bi se razmotrilo jedno od njih. Gubitak nije velik, ta bujica neće presušiti i ništa zaista važno neće nam promaći.

NEPREDVIDIVOST Najlakše je manipulisati svešću čoveka čije mišljenje odgovara jasnom i strogom algoritmu. Ako pak ono krivuda, drži se neobične logike i dovodi do paradoksalnih zaključaka, teško je odabrati ključ za njega. Manipulatori Zapada su s velikim poteškoćama pronalazili prilaz divljacima, Kinezima, Afrikancima. Crnci već dva stoleća žive u SAD, ali su još uvek u neznatnom stepenu pripitomljeni. Sve u svemu, ovladavanje i dejstvovanje manipulatora delotvorno se izbegava stvaranjem veštačke nepredvidivosti tvoje reakcije (izvora informacija, načina njihove obrade, logike izvođenja zaključaka, tempa sadejstva, vrste iskaza itd.). Po rečima K. Kastanede, kada si nepredvidiv, neranjiv si. Naravno da to nije jednostavna stvar, ali neki se postupci mogu usavršiti. Na primer, možemo se potruditi da svesno odgodimo ili čak sasvim blokiramo automatske reakcije – da ne dozvolimo da igraju na našim stereotipima. Aha, hoćeš da me ganeš pesmicom mi, Rusi.? Kakve tu veze imaju Rusi? Evo ja radim, a zaradu mi nisu isplatili – šta je to? Koja je razlika bio ja Rus ili Čuvaš? Izlazak iz koridora nametnutih stereotipskih reakcija, promena polja remeti program manipulacije. Po reakciji autora saopštenja (makar i odigranoj u mislima) videće se može li on svoju misao da završi kao razumnu – ili gradi manipulativnu konstrukciju. Poštenog političara i sagovornika time nećeš zbuniti pošto je njegova misao koherentna, kod njega predstava o Rusu neće dospeti u protivrečnost sa predstavom o zaposlenom.

ISKLJUČIVANJE EMOCIJA Većina stereotipa koje manipulatori koriste ima snažnu emocionalnu obojenost. Uzdrmati osećanja – za manipulatora je pola uspeha. Zato se opštim pravilom može smatrati sledeće: videvši da ideolozi iz nekog razloga pritiskaju na neko tvoje osećanje, treba privremeno svesno oslabiti to osećanje. Primati saopštenja hladno, kao automat, a onda ih hladne glave razmotriti sam sa sobom, bez došaptavanja. To može izgledati kao cinizam, ali je korisno postavljeni problem prvo odigrati čak sasvim izvan moralnog konteksta – kao što u vojsci planiraju svoja bombardovanja. Odigrati, pa tek onda uključiti moralna ograničenja i opredeljenja. Vrlo često na osećanjima igraju zato da bi emocije prebacili, kanalisali ih na apstraktnog ili specijalno podmetnutog žrtvenog jarca, skrenuli pažnju sa glavnog aktera. Poneki takav jarac čak se i raduje svojoj ulozi; šta ćete, takav mu je temperament. Sem toga, biće da i poprilično plaćaju.

Koristan postupak provere adekvatnosti osećanja koje su propagandisti u tebi uznemirili sastoji se u tome da umesto neprijatelja postaviš neku drugu figuru koja nije toliko omražena ili privlačna. Da li se osećanje zadržalo? Ako nije, znači da ono nije vezano za problem, već sugerisano u cilju manipulacije. Evo, neko je eksplozivom razneo zgrade u Moskvi i Volgodonsku. Izgleda da su Čečeni. Televizija je, sve skupa sa političarima, uzdrmala osećanja i svi su radosno podržali rat u Čečeniji. I ja isto mislim da je kriminalni režim u Čečeniji trebalo likvidirati, pa i vojnom silom. Ali mi nije potrebno da neko sa mnom pri tom manipuliše, dovoljni su mi razumni argumenti. I onda zamišljam da su zgrade razneli plaćenici ruske nacionalnosti. Da li je tako nešto moguće? Da, moguće je, i među čečenskim ekstremistima ima Rusa, kao što ih je bilo i među Nemcima. Znači li to da moram i Ruse omrznuti isto onako kako od mene traže da mrzim Čečene? Ne, ne znači. Kad je tako, onda je bolje eksplozijama ne pridavati etničku obojenost, zec se krije u drugom grmu. Uopšte, svi su ti Dudajevi, Udugovi i Mashadovi toliko tesno isprepleteni s moskovskom vrhuškom da je prosto glupo verovati u etničku prirodu čečenske intrige. Druga je stvar što spretni manipulatori danas umeju da sukob kriminalnih klika pretvore u etnički konflikt – pa ti posle traži iglu u plastu sena. Ali, oni umeju da to čine zato što naša svest nije na visini. U jermensko selo dovezu leš Jermenina – i svi smesta jure u susedno azerbejdžansko selo da kolju Turke.

DIJALOGIČNOST MIŠLJENJA Manipulatori se trude da nas pretvore u potrošače ideja, u uho koje pomno sluša i raširenu zenicu, lišeni smo svakog otvorenog dijaloga pošto on skida opsenu. Dijalog razara manipulaciju. Zasad imamo jedan izlaz – da dijalog prenesemo na molekularni stupanj, čak da ga vodimo kao dijalog u mislima. Ali da ne prihvatamo nijednu tvrdnju bez pitanja. Treba uložiti napor da se pronađe začkoljica za pitanje čak i u najokruglijoj tvrdnji, i ne zaboravljati da je svojstvo našeg uma – izbegavanje teških pitanja, njihovo guranje pod tepih. Zato je u mnogim odgovornim profesijama uvedeno nešto nalik na obavezan spisak pitanja koja prilikom obavljanja složene operacije moraju biti glasno postavljena – i na njih glasno odgovoreno, kao što čine piloti aviona. Ako se naučimo da pričamo sami sa sobom, naše će mišljenje jamačno izaći iz koloseka koji su manipulatori predvideli, postaće nepredvidivo. Možda ćemo postati nalik na ludake, ali je ludacima nemoguće manipulisati, njihovi su zaključci sa stanovišta zadatog algoritma paradoksalni.

STVARANJE KONTEKSTA Pošto jedan od glavnih postupaka manipulacije predstavlja uguravanje problema u veštački izgrađen kontekst (često je to lažni kontekst), onda će odbrambeno sredstvo predstavljati neprihvatanje ponuđene postavke pitanja, zamena nametanog konteksta drugim, izgrađenim nezavisno od potencijalnog manipulatora. Evo, kažu nam: U SSSR-u nije postojala kategorija ljudskih prava, a na Zapadu je postojala. Nećemo raspravljati oko kategorije, već ćemo makar sami sebe upitati: Pa šta ako nije postojala? Da li su SSSR i Zapad bili u istom kontekstu? U uobrazilji sam po sebi započinje proces građenja konteksta. Mislim da će tako idologema ljudskih prava prilično brzo početi da izgleda smešno. Ta i sami govore: kasarnski socijalizam. Ma kakva ljudska prava u kasarni? U njoj su prava i obaveze borca. A zašto to kasarnski? Da li nam se sviđalo da živimo u kasarni? Ma ne, život nas je primorao, hladni rat sa protivnikom neuporedivim po resursima. Zapravo čak nismo živeli u kasarnskom, već u rovovskom socijalizmu. Možda bi tokom rata svejedno bilo bolje ne živeti u rovu ili kasarni, već u vikendici? Ne, nije bolje. Bezbednije je u rovu ili makar u blizini rova, u kasarni. Evo sada živimo u vikendici, hranimo se s naših šest ari. Milion suvišnih smrti godišnje imamo, i sa ljudskim pravima ispada gore nego u rovu. Premda je, dabome, neko na tome omastio brk. A još kažu da Rim izdajnicima ne plaća. Plaća, ali bi se uvek htelo više.

Istu tvrdnju treba staviti u drugačiji, istorijski kontekst. Da, Zapad govori o ljudskim pravima, a mi nismo govorili. Pa šta onda? Kada je Zapad počeo da o njima govori? Za vreme senatora Makartija? Za vreme Musolinija? Za vreme Lutera i Kalvina? Za vreme Miterana koji je Alžir preplavio krvlju? Ne, počeo je da govori bukvalno juče, za vreme predsednika Kartera. Ali, ta mi smo još imali vremena, svaka civilizacija ima svoj istorijski uzrast. Mi smo mlađi od Zapada, ne treba žuriti, još ćemo poodrasti. Što je brzo, to je i kuso.

STVARANJE ALTERNATIVA Manipulator, sprečavajući dijalog, po njega povoljno rešenje predstavlja kao da ono nema alternativu – jer inače počinju razmišljanja, prosuđivanja. Sve u svemu, ode mast u propast. Takav uslov treba smesta odbaciti. Kako to nema nam druge? Tako nešto je nemoguće! Dovoljno je samo da samome sebi dozvolimo da u mislima odvagamo razne varijante rešenja pa da se čitava građevina manipulacije uruši – i odmah se vide koristoljubive namere. Evo, sprovodeći program razaranja imperije zla, naduvali su problem deportacije čitavih naroda – krimskih Tatara, Čečena. Preseliti čitav narod, kakav užas! Zločin veka! Hoćemo zakon o represiranim narodima! Momci, potpaljuj kuću!

Na svu tu viku razuman bi čovek morao upitati: Gospodo draga, a kako je trebalo postupiti 1944. godine sa krimskim Tatarima koji su ratovali na strani Nemaca? Pa neka Saharov i Nujkin otvoreno odgovore: Po ratnom zakonu postreljati svih 20.000 muškaraca koji su služili kod Nemaca. Da li bi tako odgovorili? Ne, prosto bi prekinuli čitavu kampanju manipulacije. Zato što bi čak i u najraspaljenijem demokratskom mozgu sevnula pomisao da bi za krimske Tatare kao narod lišavanje praktično svih mladih muškaraca značilo nestajanje s lica zemlje.

Isto tako se pobornicima prodaje zemlje može predložiti: Zašto toliko padati u vatru? U svim zemljama farmeri uzimaju zemlju u zakup. Hajde da izračunamo sledeću varijantu – uz sadašnje kompjutere to je prosto kô pasulj. Apetiti naših pohlepnih seoskih staraca-vlasnika zemlje mogu se zakonom ograničiti, neka na ime zakupnine uzimaju 10 odsto roda, usput će se i prihraniti. Kad izračunaju – rasplakaće se. Ali će zato svi videti da nisu farmeri ti zbog kojih se Černičenku i Kirijenku cepa srce.

Jednostavno navevši sasvim realne alternative, manipulacija se može prekinuti. Ako se ne mogu glasno navesti, onda ih treba zamisliti – tako ćeš makar lično sebe zaštititi od manipulatora.

UKLJUČIVANJE ZDRAVOG RAZUMA To nije jednostavna stvar za obrazovanog čoveka, ali se uz izvestan napor može postići. Kada čuješ strastvene govore, bolje je propustiti mimo ušiju lepe fraze i uhvatiti samo glavni argument. Onda dopustiti da je tačan i razmisliti slaže li se sa zdravim razumom ono rešenje problema koje vatreni govornik predlaže. A kako bih ja učinio? – eto prvog pitanja. Ma kako čudno izgledalo, najčešće ispada da ti ne bi tako učinio. Prisetimo se makar vojnog prevrata iz avgusta 1991. Pojavio se DKVS, na svim TV-kanalima prikazuju Labudovo jezero. S druge strane, Jeljcin i Popov pozivaju narod na barikade. Nego kako – uhapšen je naš predsednik Gorbačov! Hajde da svi za njega umremo na barikadama – ili da svrgnemo prokletu diktaturu (čiju?). Čiju – to je maglovito, ali je u vezi sa barikadama sasvim ozbiljno. A zašto odmah barikade? Šta bih ja učinio? Prvo bih telefonirao u Foros i saznao u čemu je stvar, čemu tolika galama? Foros ne odgovara? Telefon je zauzet? Ima mnogo drugih načina za stupanje u vezu. Pa tek posle toga – barikade. U stvari je već popodne, bez ikakvih dodatnih informacija mnogim ljudima postalo jasno da je čitav taj prevrat – spektakl. Ali su ti mnogi ipak bili ništavna manjina. A većini su sugerisali najbesmislenija tumačenja zbivanja. Još i dan-danas mnogi veruju da se žena Pugoa ubila zato što Janajev nije postao predsednik SSSR.

TRAŽENJE KORENA PROBLEMA Manipulacija se umnogome svodi na to da ljudima predlažu takvo tumačenje problema (protivrečnosti) koje odvlači od suštine. Ljudi galame, uzbuđuju se, možda čak i očepe nekog najnižeg po činu, ali neće pričiniti štetu naručiocu manipulacije. Najbolje je, dabome, da lažno tumačenje iznesu predstavnici same oštećene strane u protivrečnosti (na primer u slučaju socijalne protivrečnosti – sindikati, komunisti i t. sl.). Ali ako je to skupo, zadovoljiće se prosto skromnim trudbenicima televizije. Uostalom, sindikalni šefovi su danas, izgleda, jeftini. Tržišnim cenama – tržišnu zaradu! – eto njihovog tumačenja naših nevolja. A da tržišna zarada uz pomanjkanje tražnje radne snage može biti jednaka nuli, na to zaboravljaju. U takvu zaboravnost čisto sumnjam.

Još je Dostojevski govorio da treba dolaziti do poslednjih pitanja. To znači da treba odmah da odbaciš predloženo tumačenje i sam počneš da postavljaš pitanja, korak po korak se udubljujući. Onda ćeš brzo stići do one suštine od koje te upravo odvlače vatreni branioci naroda – kao što pilot raketu skreće od aviona izbacivanjem toplotnog mamca. On se raketi čini vrelijim od avionskog motora i ustremljuje se za njim.

U knjizi je u vidu školskih zadataka naveden niz primera koji pokazuju kako se, prelazeći na nešto dublje razine tumačenja problema, on sagledava u sasvim drugačijem svetlu. Ako poželimo, mogli bismo prikupiti mnoštvo takvih primera. Prisetimo se makar kako su nam tokom niza godina kao maltene glavni socijalni problem predstavljali neisplaćivanje zarada. I kako su svi tako poverovali u to da su ljudi, kada im je posle godinu dana iznenada isplaćen deo od toga, bili srećni i pošli da glasaju za oca rođenog. To je isto što i po rabinovom savetu uvesti jarca u kuću. Posle, kada ti dozvoli da jarca isteraš – koja je to sreća! Postigavši isplaćivanje, ljudi već zaboravljaju da upitaju ono glavno: pa zašto je tako apsurdno niska kupovna moć moje zarade? Čak i ako uzmemo da je proizvodnja dvostruko smanjena – zašto se moja realna zarada smanjila pet-šest puta? Zašto je činovnik koji je uvek i svugde dobijao zaradu jedno dva puta veću od radnika kao što sam ja, odjednom počeo da dobija sto puta više?

UKLJUČIVANJE SEĆANJA, PROJEKCIJA U BUDUĆNOST Sećanje i predviđanje su osnov psihološke zaštite od manipulacije, upravo zato i predstavljaju jedan od glavnih objekata razornih dejstava. Manipulatori primenjuju čitav niz tehnologija da u nama potamane osećanje istorijskog vremena, smeštaju nas u večnu sadašnjicu, nameću nam posebno, zatvoreno vreme spektakla. Iščupati se iz šapa manipulatora – znači iščupati se iz tog začaranog vremenskog kruga.

Svaki put treba ulagati napor i rekonstruisati sećanje o tom problemu koji manipulatori pred tebe postavljaju. Ako nemaš snage ni vremena da nešto pročitaš, obavestiš se, upitaš upućene ljude, onda je bolje ne verovati ponuđenom mitu, već pokušati da povežeš one činjenice koje jamačno znaš. Zapanjujuće je, na primer, kako je ideolozima perestrojke uspelo da iz ničega stvore mit o Stolipinu – tako da je on postao idol liberalnih intelektualaca (izvesno vreme ga je 40% anketiranih intelektualaca smatralo najvećom ličnošću Rusije – stavljali su ga iznad Petra I). Prilično je široko poznato da je Stolipinova privatizacija zemlje propala, da je Rusiju dovela do revolucije, da su stolipinski preseljenici u Sibiru upravo i činili osnovu partizanskih odreda koji su oterali Kolčaka itd. Ne, zarad iznenadno buknule ljubavi prema stolipinskoj reformi naši su se intelektualci odrekli Lava Tolstoja i A. V. Čajanova. Seljake čak uopšte nećemo ni spominjati, pa mi smo sad svi odreda plemići. Po svoj prilici, ubacivanje u umove mita o Stolipinu možemo smatrati sjajnom operacijom, toliko je malo za njega bilo osnova. Ta očito je, čak i bez dodatnog čitanja, da nije uspelo stvaranje znatnijeg sloja farmera koji bi postali oslonac buržoasko-veleposedničkog uređenja, kao što je planom Stolipinove reforme predviđano. Rusija je i dalje bila seljačka, pa čak i više seljačka nego što je bila pre reforme, reforma je samo razljutila opštinu i u njoj izazvala mržnju prema gulikožama (to jest onima koji proždiru opštinu). Čemu se tu ima radovati i šta slaviti?

Još je primitivnije sadašnje lukavstvo manipulatora po kome izvor sadašnjeg ekonomskog rasula vuče korene od mana sovjetske privrede. Pogotovo bi ljudi s ekonomskim i naučnim obrazovanjem trebalo da se stide verovanja u to. Dovoljno je izgraditi vremenske nizove glavnih naturalnih pokazatelja privrede od 70-ih godina do danas pa da se prosto po tipu grafikona, po glavnim njegovim kritičnim parametrima uvidi sva besmislenost te smicalice. Iz takvih grafikona se vidi da se sada uopšte ne radi o krizi, već o ubistvu privrede političkim metodama. Ekonomski procesi jednostavno i ne mogu da dovedu do onakvog preokreta u dinamici pokazatelja kakav se 1992. desio. Po karakteru krivulje Rusija spada među tri zemlje sveta čiji položaj UNIDO karakteriše pojmom razorena privreda – Irak, Jugoslavija i Rusija.

Čupajući se iz večne sadašnjice, iz nametnutog nam spektakla, moramo se osloniti na zdrav razum ruskog jezika. Šta poseješ, to ćeš i požnjeti. Ovo je još cveće, najgore tek dolazi. Jezik nas podseća na povezanost vremena – a televizija baje da budućnosti nema. Da imamo jednu veliku brigu – hoće li MMF dati tranšu u martu ili ne. Aha, ipak će dati! Ah, neće dati! A inače, sve je u redu – BDP Rusije je porastao za dva odsto. A koliko se ruskih dečaka 1999. rodilo? A koliko će ruskih dečaka 2010. služiti vojsku? Da bi se granice kako-tako držale u bezbednosti, Rusiji je potrebna armija od milion i po. Redovan popis stanovništva 1999. nije izvršen da se narod ne bi zamislio o budućnosti. Čak i ako smatramo da se učešće Rusa među novorođenima nije smanjilo (a jeste), onda putem ekstrapolacije iz popisa 1989. možemo smatrati da je 1992. rođeno oko 400 hiljada ruskih dečaka. Uz sadašnju smrtnost po uzrastima do 2010. od njih će doživeti jedno trista pedeset hiljada, od toga će zdravstveno biti sposobno da služi vojsku oko sto hiljada. A biće potrebno preko sedamsto hiljada. A šta će biti 2015. godine? Jedino nam preostaje da se uzdamo u ljubav Madlene Olbrajt prema ruskom narodu.

PROMENA JEZIKA Najzad, jedno od glavnih načela zaštite od manipulacije je odbijanje jezika na kome potencijalni manipulator izlaže problem. Ne prihvatati njegov jezik, njegovu terminologiju, njegove pojmove! Isto to prepričati, ali drugim rečima, izbegavajući svaku ideološku kategoriju. Prepričati makar grubo i rogobatno, ali u apsolutnim pojmovima koji se mogu prevesti u sasvim svakodnevne, opipljive predstave – hleb, grejanje, rađanje i smrt. Ako se tokom svih deset godina reforme odigrava izumiranje stanovništva, ako su u ruskim oblastima maltene prestala da se rađaju deca, ako su seljaci bili prinuđeni da pokolju preko polovine goveda i skoro sve ovce, onda je nazivati to putem ka normalnoj ekonomiji – izrugivanje sa zdravim razumom. E pa, u takvim kategorijama i ne treba razmišljati. Treba govoriti upravo o promenama u njihovom opipljivom naturalnom obliku. Kažu da smo imali kasarnski socijalizam pa ga je, kao, zato i trebalo razoriti. Razboritom čoveku je strašno da to sluša. Kakve veze tu ima socijalizam? Zar je važno kako se zove? Nazovi ga makar i loncem. Ta, činjenica je da smo imali određeno životno ustrojstvo, i možemo ga vrlo tačno opisati u apsolutnim pojmovima – šta su ljudi jeli, kako su se oblačili i grejali, od čega bolovali i čega se bojali. Sve je to zajedno i činilo sovjetsko uređenje života. U njemu je bilo mana, bilo je i vrednosti, čemu dati prednost – stvar je ukusa. Na primer, kada sam na jednom predavanju u Španiji predložio da privremeno otklonimo sve maglovite ideološke kategorije i govorimo upravo o naturalnim pokazateljima životnog ustrojstva, to je imalo neočekivan učinak. Pokazalo se da je to svima razumljivo. I jedna žena je rekla da za vrlo veliki broj ljudi u Španiji činjenica da u sovjetskom životnom ustrojstvu nije bilo narkomanije preteže sva blaga potrošačkog društva. Sva blaga! A samo reci kasarnski socijalizam ili planska ekonomija – i ona neće hteti ni da čuje za sovjetsko uređenje, to joj je odvratno. Mi smo – robovi reči. Pa onda ne treba da rečima još i komanduje manipulator koji nas je ščepao za grlo.

Sve su to, svakako, slabi saveti.

Glavni savet je misliti. I to misliti uporno, teško, kao što kubikaš kopa tešku glinu.

(Zaključno poglavlje knjige - Sergej Kara-Murza: Manipulacija svešću, Vesna-info, Beograd 2011)

Prevod Sava ROSIĆ


( 52 ocena )
Poslednje ažurirano ( ponedeljak, 24 oktobar 2011 12:59 )

Dodaj novi komentar

Opciono: Prijavite se ispod.

Pokazano 13 od 14 komentara

  • Srbi "manipulaciju svescu" mogu da izbegnu ako sa vlasti skinu NATO-fasiste Tadica i njegove satrape: Dacica, Sutanovca, Djelica, Dejanovic, Homena, Dinkica.... Biserko, Kandic, Basara... Liht, njen SUPRUG i ostale dobro placene Sorosevce, otporase i NVO-bukace. Ali i da sprece da na vlast dodje Nikolic i Vucic jer su oni "nastavak politike sa drugacijim sredstvima". Ovo su retki momenti u istoriji kad individua nista ne moze da preduzme, da promeni. Svi cekamo veliku nesrecu a onda ce da se pitamo "Kako je to bilo moguce". Tako je "davno" dosao Hitler na vlast, tako se danas novi Hitler instalira. A posle cemo svi da budemo "pametniji"... Steta da je pamet "relativna"
  • Nikola Srbos 1 недеља ago
    Мој савет, прочитати комплетана дела Достојевског, више пута!
  • Sjajan tekst. Manipulacija uspeva zahvaljujuci cinjenici postojanja odbrambenog mehanizma u ljudskoj svesti, pribegavamo laksim resenjima. Istina boli, teska je, zahtevna. Za njom mora da se traga, s njom mora da se zivi. Istinoljubci i tragaci lako udju u proces preispitivanja. Takvih nema puno. Hipnotisan covek tesko moze da se odluci da sagleda hipnotizera, jer pre toga mora da se dogovori sam sa sobom, sta je to sa cim je spreman da zivi. Ako tu ostvari pozitivan rezultat, vise nije bitno ko dolazi na mesto hipnotizera i koliko je vest. Pitanje "Sa cimsam sam spreman da zivim?" jeste duhovno pitanje i zato su crkva i porodica danas na udaru, a zlocini se rade u ime ljudskih prava. Verujuc covek, koji je poneo dobro vaspitanje iz kuce moze nasesti na takav nacin. Za odbranu mu dodatno treba znanje i iskustvo. Ovo mu se oduzima kroz skolstvo i sistem usavrsavanja.
  • Dopada mi se vaš komentar. U pravu ste, većina zazire od istine, neki i panično beže.Više ljube iluzije.Iluzije su tako opuštajuće, tako prijatne.Nalikuju alkoholnoj izmaglici.To nema veze sa obrazovanjem.Čak imam utisak da ljudi sa akademskim obrazovanjem više naginju svetu iluzija.Često sam čuo bolje sagledavanje situacije od polupismenih seljaka.
  • nesto nema komentara.znam ovo nije senzacionalni clanak,ne izaziva ljubav,bes ni mrznju,vec te tera na paznju , razumevanje,preispitivanje...verujem i da vam je suvise dugacak.
  • Кад на овакве текстове буде 100 коментара који се држе теме, то ће бити знак помака свести у Србаља и схватања света у коме живимо.
  • Европа нема алтернативу!
  • Komentar uklonjen.
  • Учињено :)

    Свака част за линк.
  • Snbogdanovic 1 недеља ago
    Ja bih preporučio i Doktrina šoka od Naomi Klajn takođe preporučujem i od Žaka Ransijera,Mržnja demokratije pročitajte pod obavezno a Fridrih Niče je po meni obaveza za svakoga ko želi da razume vreme i sistem u kome živimo.
  • Владимир Ђоковић 1 недеља ago
    на директно питање из наслова ДИРЕКТАН ОДГОВОР: сачувајте савест
  • Sima-strahtovta 5 дана ago
    Shto se tiche manipulacije sveshhcu, ko je gledao danashnju emisiju na" Prvoj" koju je vodio Bujoshevic a gosti neki analitichar Reljic, Blic -Simonovic-crnogorijanac i Vukadinovic, mogao je da vidi kako se manipulishe i kako se pokushava na sv nachine da shiri malodushnost, sve kao sluchajno!
  • Radivoje Petrovic 1 недеља ago
    Istine radi, studija uvazenog Kara Murze pojavila se jos 2008. godine prvi put na srpskom jeziku u izdanju prevodilacke radionice Rosic i knjizare Nikola Pasic i otada je u krugovima komunikologa i medijskih strucnjaka vrlo cesto citirana kao autoritativno delo. Uprkos netacnosti da se nedavno pojavilo na nasem jeziku, bice od koristi u zemlji Srbiji koju kao da je Kara Murza opisivao, zajedno sa njenim politickim liderima i jeftinim manipulatorima.
  • Владимир Ђоковић 1 недеља ago
    лепо. пуно хвала.

Reactions

  • 7i15ujutro 1 недеља ago
    Ruske socijologe do sad nisam citao. Mozda je vreme... "Manipulacija svescu" je tema http://t.co/oC0lVlU8
Povratni URL

Средњевековни Београд - 3D анимација - (HQ) - YouTube

Средњевековни Београд - 3D анимација - (HQ) - YouTube

ένα κλικ ! . . . . . - Portal για το Άγιο Όρος - Όλη η αλήθεια με

ένα κλικ ! . . . . . - Portal για το Άγιο Όρος - Όλη η αλήθεια με

субота, 22. октобар 2011.

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: NAJAVLJENA SMRT TOME I VOJE ILI KAKO ZAPAD VIDI SRBIJU POSLE ERE PETOG OKTOBRA

ŽELJKO CVIJANOVIĆ:

NAJAVLJENA SMRT TOME I VOJE


ILI KAKO ZAPAD VIDI SRBIJU POSLE ERE


PETOG OKTOBRA


ŽELJKO CVIJANOVIĆ: NAJAVLJENA SMRT TOME I VOJE ILI KAKO ZAPAD VIDI SRBIJU POSLE ERE PETOG OKTOBRA

kol19101aAko na njih dvojicu padne naplaćivanje petooktobarskog ceha, biće to za neko vreme kraj svake slobodarske i patriotske ideje










zeljko_cvijanovic_kolumnaAko je ljudima sa vlasti pomisao na izbore jedini način da se suoče sa sobom, onda je Boris Tadić duboko u autorefleksivnoj fazi. Govoreći pre nekoliko dana o Petom oktobru – datumu o kome se već sve zna osim ko će to da plati – Tadić je rekao da prevratu dugujemo to što se vlast više ne mora menjati na ulici, što je imalo da znači - ne pokušavajte! Odmah zatim rekao je da to ne znači kako će vlast biti promenjena na izborima, što je opet trebalo da znači – ne pokušavajte! Da je reč o muškarcu u najboljim godinama koji na svakih 15 minuta pomišlja na izbore, potvrdio je i u ponedeljak, kada je rekao da glasanje neće skoro i da će sa svojom vladom terati do samog kraja.

Ne, nije tu reč o hormonalnom poremećaju, već o dubokoj državničkoj viziji, koju nose dva jaka razloga. Prvo, kaže Boris, izbori ne mogu sad zato što posao ne može da čeka. Za sedam, osam meseci, kaže, „može mnogo toga da se uradi“. Mogu, dodaje, da se dovedu investitori, mogu da se izgrade putevi, može da se otvori stotne ili hiljade radnih mesta. Naravno, ništa od svega toga neće se dogoditi iz prostog razloga što čovečanstvo, na primer, jeste dobilo zakon gravitacije čudom, kad je ono jabuka pala s drveta na glavu Njutnu. Ali, koliko znam, nije jabuka postavila taj zakon, već Njutn, što će reći da svako čudo traži svog čoveka i da bi Borisovo čudo moglo samo da čovečanstvo obraduje čvorugom na njegovoj glavi, i ničim više. Elem, za jak razlog zašto neće biti izbora trebaju nam malo veća čuda od Borisa. Recimo majanski smak sveta 2012; ili da se vrati Panonsko more, pa da Srbija plovnim putem ode u Evropu; ili da dođe do Trećeg svetskog rata, što su, sve neki događaji zbog kojih ni sam ne bih više insistirao na izborima.

Ima tu još čuda koja mogu da se dogode za pola godine. Može, recimo, da se ni za šest meseci ne sazna koliko je zapravo koštao most na Adi, kao što može da se ne sazna i kako je Đilas u utorak napao jednog čoveka u Ralji koji ga je iz publike pitao da mu otkrije tu tajnu. Može da se ne sazna i za koliko je puta tokom gradnje skočila cena mosta kod Beške. Istovremeno, može da se čudom i sazna, recimo, da je Toma, koji se onoliko hvali svojom rakijom, zapravo sve vreme pekao zozovaču. Ili da Veran Matić ispriča kako mu je Koštunica onomad u poverenju priznao da je lično ubio Đinđića. Boris – čovek koji dakle čeka čudo – potpuno je u pravu: ako postoji šansa da se čudo desi za tri meseca – a uvek postoji – šansa da se čudo desi za šest meseci je dvostruko veća. Njegova čvrsta matematika, ako se razvija dalje, nalaže i to da, ako izbora uopšte ne bude, čudo je tada već sasvim izvesno. Samo treba biti dovoljno stpljiv i, dok čekamo, ne trovati atmosferu, jer to Borisa mnogo nervira, a i tera čuda.

VEĆ IZBORI SU BORISOV PORAZ Da Boris pitanje izbora doživljava veoma kompleksno, svedoči i to što kaže kako izbori zapravo teraju investitore. Ta svestrana analiza navodi me na pomisao da se najzad založim za uvođenje diktature, što bi nas lišilo i muke sa izborima i donelo nam one obećane rajske pare, što je već ozbiljna ideja. Na kraju, Tadić izbore poredi sa vanrednim stanjem (kome je, kaže, „u interesu kreiranje atmosfere vanrednog stanja?“), čime nas zapravo vraća na početak. Nije vanredno stanje samo kad se smenjuje vlast na ulici, vanredno stanje je i kad smenjuje na izborima. Otuda zaključujem da je u njegovom doživljaju drugo ime vanrednog stanja zapravo demokratija, od koje nas je sopstvenim leđima štedeo poslednjih godina. Toliko nas je štedeo da smo u njegovom režimu uspeli da doživimo sve, i još je samo ostalo da nam se to sve dopadne.

Naravno, za Borisa su danas izbori duboka lična drama, za koju opravdano sumnja da će se igrati samo da glavni junak ne bi preživeo. I zašto bi u to ulazio pre nego što ga nateraju? Da, on zna ono što znamo svi: ovo su izbori na kojima se završava njegovo, i otuda je sasvim ljudski da, kao onaj leptir iz basne, svoj kraj vidi kao kraj sveta. Zato on čak može sasvim da se uživi u jezu pred pomisili kome ostavlja Srbiju, koja je za njegovog vakta postala tako lepo mesto na svetu za njih nekoliko hiljada, koliko da se napuni arena kad igra Nole.

Elem, sam Borisov izlazak na izbore otvara jedan proces koji on da preživi ne može. Ako izgubi, nova parlamentarna većina više će gledati da se s njim obračuna nego da sarađuje u preostaloj godini njegovog mandata, a, ako se baš zainate, možda ga i ponize opozivom. Kad ostane bez mesta na Andrićevom vencu, neće više biti ničeg što bi moglo da zaustavi njegove ambicozne žute pretendente da mu izmere rep. Elem, kad siđe sa prve stepenice, sići će sa svih ostalih - kao skalp pobednicima, kao smetnja njegovim junošama, kao iznošeni džemper strancima, kao sramota Srbima, kao opomena istoriji. Zato će na izborima Boris tući bitku svih bitaka, onakvu u kojoj se na fer-plej gleda kao ne odsustvo razuma. On, naravno, ne može da je dobije, čak ni ako nekim čudom ili postizbornim inženjeringom, koji bi bio skuplji od Srbije, možda i učestvuje u pravljenju nove vlade. Ali tek to će biti njegov poraz, sadržan u prostoj činjenici da će tada pasti zajedno sa celom petooktobarskom političkom građevinom, u kojoj na najvažnijim ciglama piše njegovo ime.

I tu smo na najvažnijem: petooktobarska nakazna građevina – koja krije najveću pljačku dobara i proneveru slobode u istoriji Srbije – neće se sama od sebe srušiti na sledećim izborima, čak ni ako na njima bude srušen Boris. Jer petooktobarski poredak može se srušiti na tri načina. Prvi, ako Toma, Velja, Voja i ko već – ako je to ta vlada – donesu političku odluku da se to ima srušiti; drugi, ako to isto odluče stranci; i, treće, kada građevina sama potroši unutrašnje resurse, razloge postojanja i elemente na kojima je sazdana i sruši se na glavu Srbiji i onima koji budu tada vladali njome. A za to je potrebno još malo, neko vreme posle izbora.

Hajde da vidimo šta o tome, na primer, misle Toma i Voja, dvojica glavnih pretendenata na vlast iz današnje opozicije, svet koji među sobom ima više rđavih nego lepih trenutaka, svet sve rešeniji da, suočen sa bilansima Borisove vlade, međusobnu istoriju ostavi iza sebe. Jedan sam od onih koji su umeli da se nerviraju slušajući Tomu kako se zaklinje na večnu vernost Evropskoj uniji, ali ne i da se zbog toga zabrinem. Zašto? Zato što jedva da ima nekog ko je sa one strane Imperije proveo više vremena od njega posle Petog oktobra. Zato što je sam objasnio da je shvatio važeća pravila, prema kojima je njegova javna vera u EU proporcionalna njegovim izbornim izgledima. Zato što zna da bi, kad ne bi bilo tako, ponovo pala berza ako bi on zapretio pobedom i što bi u taj pad berze poverovali upravo oni birači kojima danas veoma smeta njegovo evropejstvo. Drugi jak razlog zašto njegovo evropsko ispovedanje držim benignim je u tome što EU u mandatu sledeće vlade, koja god da bude, neće biti toliko u fokusu kao za mandata ove.

TOMA I VOJA – DILEMA SVIH DILEMA Ono, međutim, što je mnogo važnije i što se ne da jasno videti ni iz Nikolićevih, pa ni iz Koštuničinih političkih poruka jeste sledeće pitanje. Naime, imaju li oni čvrstu nameru da budu ljudi koji će prvi otvoriti vrata postpetooktobarske ere i, sa svim rizicima koje to nosi, započeti jednu novu političku etapu ili će biti poslednji petooktobarski akteri koji će vladati po starim pravilima i kojima će se u tom slučaju, sasvim izvesno, cela građevina srušiti na glavu već posle godinu-dve. U razrešenju ove ključne enigme navijački pristup neće nam pomoći. Još manje će nam pomoći pozivanje na prethodne izjave i postupke Nikolića i Koštunice, a manje od toga ona naša lažna plemenitost duše kako su svi isti i kako nema za koga da se glasa. Zašto? Zato što će oni vladati Srbijom, u kojoj će još važiti stara pravila: i dalje će biti snažan pritisak zapadnih ambasada; i dalje će se insistirati na postojećem privrednom (anti)modelu, prema kome Srbija treba da preživljava od svojih deset prstiju, a ne od svoje glave; još uvek će opstajati politički pritisci i pretnje teritorijalnom dezintegracijom; i oni će morati da kohabituju sa kompradorskom privrednom, intelektualnom i medijskom elitom. Ali oni će vladati i Srbijom kojoj će se otvarati šanse i gotovo sve one biće na suprotnoj strani sveta od zapadnih izvora navedenih pretnji; Srbijom koja će, ako bude želela da preživi, morati da menja i same temeljne postavke sistema, i koja će svoje preživljavanje moći da organizuje samo na onim stvarima koje su joj danas zabranjene.

Strepnja da oni neće napraviti taj zaokret jeste u tome da njih dvojica, ko manje ko više, još uvek traže zajednički jezik sa onim svetom iz zapadnih ambasada koji otvoreno radi protiv srpskih interesa. Zašto to rade kada ih taj svet nikad nije prihvatio, uprkos tome što je bio kadar da s njima, kad je trebalo, gaji i bolje i lošije odnose? Zato što taj svet još uvek može da ih ubije. Ali nije manja ni nada da će zaokret napraviti. Ona je u prilikama koje nalažu da su interes Srbije, s jedne strane, i, s druge, najsebičniji interes Nikolića i Koštunice toliko približeni da će biti sasvim dovoljno da pametno čuvaju sopstvene političke glave i već samim tim će čuvati i Srbiju. Kako?

Hajde prethodno da malo rasvetlimo odnos ambasada prema Koštunici i Nikoliću. Znam da je nekoliko zapadnih diplomata avanzovalo kad su prigrabili zasluge za Tomino prebacivanje iz reda divljih Srba u red pitomih. Ali suštinsku veru tog sveta u njega nisam video jer njih nije interesovao Tomin uspeh, već njihov. A to znači da Toma u njihovoj vizuri nikad nije postao jedan od njih – da se ne lažemo, nije to postao ni mučeni Boris, ali o tome kasnije – već neko ko bi mogao da bude iskorišten u nekoj situaciji ili bar kao transmisija zapadne političke volje prema građanima Srbije, pomalo sklonim da veruju kako, ako, recimo, Toma daje Kosovo, to može samo da znači da drugačije nije moglo. Rečju, srešćete danas zapadnog diplomatu koji će vam govoriti lepo o Tomi, čega ranije nije bilo, ali nećete sresti nijednog koji će vam reći da je budućnost Srbije u onom što Toma jeste, čak ni u onom što govori. I baš zato se Boris, kad ga je Toma pritisnuo, kao velikim dostignućem svoje politike preporučivao – predvidivošću. Jer on zna koliko na Zapadu vole da, kad mu zavrnu ruku, znaju koliko glasno će da vrišti i posle koliko će da kaže da; i on zna koliko ambasadori vole da vide Tomu na svojim prijemima i koliko, dok ga gledaju, strepe od toga hoće li se jedne noći, ponižen i sjeban, probuditi u Bajčetini, srušiti figure sa table, nabiti šajkaču na glavu i početi da razgovara sa istorijom.

SMRT PRELAZNE ČETVORKE Sa Koštunicom je slično, s tim što je on putovao u smeru suprotnom od Nikolićevog. Potpuno izvan modela političara iz zemalja u tranziciji, on je među zapadnim diplomatama ostajao nerazumljiv i onda kada im je radio naruku i onda kad ih je nervirao. A tamo gde u zapadnom saznajnom sistemu nema razumevanja, tamo raste netrpeljivost, odakle je Voja verovatno najomrznutiji političar u zapadnim ambasadama još od vremena Miloševića. Sa svoje strane, sam je umeo da bude sa druge strane od tog sveta, koji vlada i srpskom zemljom i srpskim nebom. To će reći da je umeo da preživi na poziciji gde već deset godina ništa ne raste; da je umeo u tome da bude miran i dostojanstven, nikad do kraja spaljujući mostove; da bude gotovo uveren u to da njegovo vreme i može proći, ali ne i vreme njegove politike, u čijem centru je država, stvar koju Srbi nisu prestali da sanjaju ni kada su je dobili i stvar koja im je danas potrebna najviše još od vremena Srpske revolucije.

Zato, kad vam iste te diplomate danas kažu kako nemaju ništa protiv vlade u kojoj sede Toma i Voja, treba im verovati, ali ih treba i pitati da li je neki od njih čovek u čijim rukama vide Srbiju kakvu žele. Naravno da nije. I tu dolazimo na važnu stvar - kako Zapad vidi Srbiju posle petooktobarske ere.

Evo kako: Zoran Đinđić je mrtav, Tadić je isceđen i pušten niz vodu, i on se na ovim izborima bori protiv matice, isto kao Koštunica 2007. i 2008. godine. Toma i Voja za to vreme trebalo bi da budu ubijeni u zajedničkoj vlasti jer nisu mogli da budu ubijeni u opoziciji. Na taj način Srbija će ostati bez četiri najznačajnije političke figure petooktobarske epohe i posle toga, ma šta mislili o svakom od njih ponaosob, na istoj toj sceni neće ostati nikog ko je odrastao u nekom drugom miljeu, neomeđenom limesima kurseva u Segedinu ili Garmišu. Posle njih neće ostati nikog ko za makar trenutak svog političkog formiranja ne može da zahvali nečemu što nije taj svet koji obeležavaju ambasade kvinte u Beogradu.

Jednostavnije rečeno, Đinđić, Tadić, Koštunica i Nikolić su različiti političari; neki od njih su im dali manje, neki više, a neki sve, ali svi oni su u zapadnoj optici prelazni političari - svet koji ima da Srbiju provede putem od divljeg utošišta otpora Novom Svetu do zombirane mase bez oblika, od koje može da se bez ikakvog otpora materijala napravi sve što se hoće. Đinđić je taj posao započeo i brzo se pokajao; Koštunica je potrošio dva mandata tražeći kompromis između onoga što Zapad hoće i potrebe Srbije da preživi; Tadić je dao sve što je mogao, i nije dao dovoljno; Nikolić će da zatvori vrata tako što će mu se ona spustiti na glavu kao giljotina. I kraj priče.

Zato bi Nikolićeva i Koštuničina vlada, prema toj zamisli, trebalo da bude vlada poslednje faze slobodnog pada iliti udarca u beton. Recimo to ovako: da im Boris štafetu koju je primio na devetom spratu predaje na trećem, a onda se sva trojica survavaju na beton, s tim što ova dvojica u istoriji i narodu ostaju zabeleženi kao ljudi koji su Srbiju sastavili sa crnom zemljom. Ima neke perverzne ironije u tome što je posao da na sopstvene glave sruše petooktobarsku građevinu dat dvojici ljudi, od kojih je jedan – Nikolić – suštinski nevin za bilo šta što se dogodilo u tom vremenu, a što je drugi – Koštnica – jedini među vođama Petog oktobra čija se vizija Srbije znatno razlikovala od slike finansijera prevrata, što je skupo plaćao u većem delu svoje karijere.

BORBA PROTIV SUDBINE Naravno, pripreme za takav rasplet već su počele. Poslednjim zaduženjem u maniru pijanog milionera Boris je Srbiju skoro sasvim primakao zakonskom maksimumu od 45 odsto BDP. A to znači da, ako Toma i Voja krenu da se zadužuju na Istoku, pa makar to bili samo krediti koji će služiti podizanju privrede, moraće da menjaju zakon i da povećaju crtu maksimuma. Ako krenu da menjaju zakon, javiće se MMF i reći im da to ne može inače će im pustiti sve menice ili već tako nekako. Dalje, kad Boris preko režimskih novina pušta Tomi i Voji da je u budžetu PIO ostalo para za još šest penzija, to znači da će penzioneri imati da jedu dok Boris vlada, a posle neka idu Tomi i Voji pod prozor i pričaju kako im je sa Borisom bilo lepo. Naravno, ne treba sumnjati ni da će tadićevci spiskati pred izbore koliko god mogu da ovima ne ostane ništa a i da isplate svoje klijente da prežive dok ne dođu ponovo na vlast. Rečju, kad ovi dođu, kuća će već biti spaljena i ostaće im samo da se vrte po njoj dok im se ne sruši na glavu. Kad se to desi, kad Tomi i Voji preostane samo da konstatuju bankrot i da ne mogu da isplaćuju penzije niti da šalju zavoj u bolnice, kada se Srbija pobuni i počne da na ulici rešava probleme – s tim će doći ponovo žuti - predvođeni Đilasom ili nekim sličnim njemu - sveži, umiveni, puni poverenja u to da se bez njih u Srbiji ne može ništa.

Naravno, biće to konačan slom, koji ne samo da neće preživeti Toma i Voja nego ga neće preživeti ni bilo kakva slobodarska i patriotska ideja, utoliko pre što je patriotizam u rečniku ovdašnjih evropejaca drugo ime za organizovani kriminal. A to opet znači da ćemo se, ako se sve to oposli po takvom planu, skupljati po katakombama kao rani hrišćani.

E sad, može li se taj tragični rasplet izbeći? Može. Pre svega, ako akteri u novoj vladi ne budu želeli ili mogli da razmišljaju strateški, ako ne budu umeli ili smeli da razmišljaju o državi i narodu, biće sasvim dovoljno da razmišljaju o sebi na najsebičniji mogući način, zašto ne, i da shvate da su njihove kože koje se suše na tarabi te nove zombirane Srbije deo plana bez koga se ne može uraditi ništa. Biće dakle dosta za početak samo da čuvaju te kože.

Zato je neophodno da današnja opozicija – gde, pored SNS, NS i DSS, vidim i radikale, i Dveri, i gomilu malih organizacija i udruženja, novinara, intelektualaca, poslovnog sveta kome rasplet o kome pišem diže kosu na glavi – da svi oni dakle zaborave svoje ružne međusobne istorije i omraze. Umesto da se govori o tome kako će se o koalicijama razgovarati posle izbora, potrebno je da se odmah formira širok i snažan opozicioni front za opstanak Srbije, koji ne bi morao nužno da podrazumeva izlazak na izbore na jednoj listi, ali bi svakako podrazumevao sinergiju svih aktera, gde će se svaki od njih, praštajući ostalima, boriti za sebe jer ono što ga čeka gore je od svake mržnje sa kojom je do danas bio suočen.

Taj front morao bi (a i mogao bi) i da natera vlast na prevremene izbore i da na njima osvoji ubedljivu većinu. Zatim bi morao da proglasi kraj petooktobarske epohe sa svim onim što to podrazumeva – od usložnjavanja geopolitičkog kursa zemlje i diskontinuiteta u organizaciji političkog, privrednog i bankarskog sistema, preko preciznog ustanovljavanja istine koliko je zemlja opljačkana i hitnog pozivanja na odgovornost svih koji su učestvovali u tome kao i onih koji su radili protiv interesa sopstvene zemlje (naravno, uz njihovo razdvajanje od otetih para), pa sve do odlučne politike odbrane države, zatim temeljne izgradnje državnih institucija i korenitih promena unutar samih elita.

Kruna svega o čemu je reč jeste redefinisanje odnosa prema zapadnim ambasadama, koje se nikad neće pomiriti sa tom promenom kursa. Ali, ako Toma i Voja misle da će se ambasade složiti sa bilo čime što nije realizacija njihovog plana, grdno se varaju. Ako misle da strancima igra ikakav scenario na kraju kojeg njih dvojica nisu u političkoj horizontali, varaju se još više. Ako misle da im je u tome ostalo nešto manevarskog prostora, izvinjavam se, ali pojeo ga je Boris i za sebe i za njih. A vi, ako mislite da oni nemaju volje, snage i hrabrosti da se tome suprotstave, grešite, kao što biste grešili stavljajući ruku u vatru da će se suprotstaviti.

Jer, oni su ljudi koji se približavanjem vlasti danas približavaju i sopstvenom graničnom prostoru, i političkom i egzistencijanom, gde niti su do sad bili niti smo ih mi tamo mogli videti. A u graničnom prostoru moguće je svašta, i tu ne pomaže mnogo zaključivanje na osnovu prethodnih događaja. Da bi se prevario zacrtani scnario, treba nam dakle da složimo devet planeta u nizu, gde pritom ne vidim da će vrh inteligencije biti zaključak zašto to Toma i Voja nikao ne bi mogli, već zašto bi možda mogli. Kao što će stajanje sa strane i čantranje da planete još nisu u nizu sa inteligencijom zajedničko imati samo početno slovo. Kao idiotizam.


( 92 ocena )
Poslednje ažurirano ( sreda, 19 oktobar 2011 23:46 )

Dodaj novi komentar

Opciono: Prijavite se ispod.

Pokazano 145 komentara

  • Snbogdanovic 2 дана ago
    Ako ne naprave zaokret i ne raskrste sa politikom vođenom poslednjih 20 godina završiće obojica kao nesretni Đinđić koji je mislio da može da se nagodi sa kriminalcima,tajkunima i stranim obaveštajnim službama i to mu je došlo glave.Šta treba uraditi pre svega nekoliko stvari i to vrlo brzo u roku od 12 meseci od formiranja vlade.

    1.Proglasiti definitivno otklon od politike vođene poslednjih 10 godina.

    2.Proglasiti bankrot i surovo i brzo otpustiti bar 50% ljudi u državnoj upravi.

    3.Potpisati neku vrstu strateškog sporazuma sa Rusijom i zahtevati finansijsku pomoć od njih.

    4.Uhapsiti oko 1000 stranačkih funkcionera,tajkuna,bivših i sadašnjih službe državne bezbednosti i sve one koji su skratili Srbiju za gotovo 45 000 000 000 evra u poslednjih 10 godina i koštali nas gotovo 700 000 radnih mesta.

    5.U prvih 6 meseci vlade uhapsiti nekoliko krupnih riba poput Dinkića,Tomice Milosavljevića,Vlahovića,Kostića čisto da se ta ekipa koja bi sigurno preko stranih službi i ambasada podrivala Srbiju zaplaši i disciplinuje.

    6.Doneti novi patriotskiji ustav, ukinuti autonomije,promeniti izborni sistem,smanjiti broj poslanika.

    7.Doneti novi program ekonomskog razvoja tako što bi na njemu radili najbolji Srpski ekonomisti kojima je stalo do ove zemlje ljudi poput profesora Zeca,Cvjetićanina,Dragaša bi tu mogli da pomognu treba nam novi koncept.

    Ako se bar 50% ovoga što sam naveo ne dogodi Vojislav i Toma su politički mrtvi i biće uklonjeni odnosno srušeni sa vlasti u roku od 2 godine i definitivno zbrisani sa političke scene.Bankrot države i raspad političkog sistema nije uopšte loša opcija ako napravite prave poteze i definitivno uđete u novu političku eru nema milosti ako se Toma i Voja ne obračunaju sa žutokratijom ovi neće oklevati ni trenutak da im dođu glave i neka izbiju iz glave da mogu da budu deo tog društva pogotovo to važi za Nikolića ipak je on samo bivši Šešeljev kum i to nikada neće promeniti nikada neće biti miljenik zapada ma šta radio.
  • Sad je jasno šta je trebalo učiniti 6. oktobra. Pohapsiti one što su izveli 5. oktobar.
  • Zanimljvo je, postovani Snbogdanovicu - razgovarao sam ovih dana sa nekim neistomisljenicima - koliko je cak dobronamernog i nezadovoljnog sveta koji razmilslja u okvirima petooktobarskog poretka i kome ove ideje izgledaju ekstremno. A mnoge evropske zemlje bar jednom u istoriji su pravile upravo tu vrstu diskontinuiteta, a da su pritom mnoge u tom trenutku bile u manjem problemu od Srbije danas. Mozda je deo nase misije da objasnjavamo ljudima koliko je sve to logicno i normalno. Vec samim tim sto je neophodno.
    Pozdrav
  • Otklon gospodine Cvijanoviću od petooktobarskog poredka je neminovan zabluda je da se unutar tog poredka može bilo šta uraditi promene i to radikalne su neophodne naravno ja nemislim da Srbija treba da se pretvori u Afriku pa da bude streljano 10 000 ljudi zbog drugačije političke pripadnosti ali hapšenje i procesuiranje pljačkaša Srpske države mora da se detaljno obavi i bez izuzetaka kancerogeno tkivo mora biti odsečeno a zatim spaljeno jednostavno ovako neide dalje.
  • Ау земљаче, ал' си ти екстреман !
    Као прво, ова агонија не траје 10 година већ скоро читав век.
    Као друго, отпустиш 50% мастиљара и ...!? Шта ћеш са њима ? И они имају породице, зар не !? Можда међу тим које би ти отпустио има и твојих пријатеља или рођака ! Или за њих не намераваш ''свилен гајтан'' !? Па ни Динкић кад је затворио оне 4 домаће банке није све запослене отерао на улицу !
    Треће...од Руса захтеваш финансијску помоћ !? Захтеваш !? О чему ти пишеш ?
    Четврто, похапсиш раднике службе безбедности...и !? Кога ћеш онда да запослиш ? Оне што си предходно отпустио...мислим на оних 50% мастиљара!?
    Ја искрено у овом твом ''мини'' програму нигде не видох план развоја села или поновно покретање фабрика и запослења.
    Пријатељу, да скратим причу. Треба у овој земљи да се ради ! А са друге стране, све што се ради мимо закона и на брзину, не доноси добре резултате. Кад би будућа власт све или како ти кажеш бар 50% урадила, па они се ништа неби разликовали од оних из 1945 године или од ДОС- манлија 2000 године.
  • Ко јебе мастиљаре и њихове породице.
    Има да иду у Ивањицу да копају кромпир и да тамо науче како да се односе према грађанима Србије на шалтерима, на граничним прелазима, на улици кад батинају децу, кад бескрупулозно уживају мрцварећи грађане Србије на најокрутнији начин виђен на овим просторима.

    Нема милости за курвине синове.
  • CESTITAM...10+.
  • Slušaj šefe kao što ti je poznato riba smrdi od glave a ne od repa dzaba tebi priče o razvoju sela ,novim radnim mestima nema ništa od toga sistem je truo,korumpiran i politizovan do krajnjih granica.Znaš li ti koliko je saradnika službi pokupovalo u sadejstvu sa mafijašima fabrika u Srbiji navešću ti samo tri vaše Beogradske velike fabrike koje su potpuno uništene od strane političke mafije IKL,DUGA,Zmaj Zemun a ni Rakovica nije daleko od izdisaja.Znaš li ti da nemožeš da konkurišeš ni za jednu subvenciju ako nisi član partije da nemožeš da otvoriš ni jednu fabriku ako nedaš Mlađi i njemu sličnima 10% reketa.Kažeš šta će biti sa mastiljarama iskreno baš me briga ionako su tu došli preko partije dobili bi otpremninu i to je to.Reci ti meni jel neko pitao šta će biti sa stotinama hiljada onih koji su ostali bez posla u proizvodnji tekstilnoj industriji,automobilskoj jel neko pitao šta će biti sa nesretnicima čije su zadruge prodate Hrvatskim tajkunima nije pa zašto bi nekoga bilo briga za stranačke mastiljare.Hoćeš proizvodnju a imaš državnu upravu veću nego Francuska e pa nemože bato u tome i jeste problem svi su načelno za promene ali kad im izneseš šta sve stvarno treba uraditi da bi nam bilo bolje onda bude trt milojka ti si ekstremista.E vidiš prijatelju ti si jedan od nekoliko miliona koji nisu još uvek spremni za prave promene ti bi kozmetički malo da šminkaš ali treba da znaš da kada našminkaš mrtvaca on neće vaskrsnuti delovaće groteksno.Dinkić je 10 000 ljudi u bankarstvu oterao na ulicu 90% njih propalo i nije se snašlo da nepričam da je time uništio Srpsko bankarstvo pa nam danas strane banke najvećim kamatama u Evropi deru kožu i iznose ekstra profit od oko 300 000 000 evra svake godine.Naravno da od Rusa treba da zahtevamo finansijsku pomoć ako hoće bazu u Srbiji treba da plate čist račun druga ljubav.I na kraju želim da ti skrenem pažnju pita može da se napravi i od govana ali nije jestiva govna su za kanalizaciju a ne za konzumaciju pa vratimo ih već jednom tamo gde im je mesto ili će mo i sami postati jedna velika fekalija ako već i nismo.
  • Izvinite sto se mesam u diskusiju, ali znate li Vi sta de facto znac ii podrazumeva bankrot?
    Sta bi Vi hteli, da se i nova vlast zaduzuje da hrani partijske aparatcike ZES-a?
    Svi su se zgrazavali (i DOS i narod) kada je Milosevic imao 8 hiljada ljudi u drzavnoj administaciji. E po podacima iz 2010. imaju oko 34 hiljade. Kazete imaju porodice, imaju, ali imaju i onih 1,2 miliona nezaposlenih i onih 700 hiljada gladnih. Radice nesto drugo, nemoraju u drzavnoj upravi. Maloj zemlji treba mala uprava. Nebrinite za clanove njihovih porodica oni su i njih zaposlili negde u drzavnom sektoru. "SKJ" je uvek bio i ostao najsigurniji posao.
    Vi se plasite radikalnih zahvata, jer nemate svest o tome da bez radikalnih rezova Srbija nece opstati. Samo osmisljeni i radikalni obrti mogu dati rezultate. Tim rezultatima naravno nece biti svi zadovoljni, ali ce se Srbija zaustaviti u fazi slobodnog pada. Sada je nazalost kasno za postepene promene.
  • како победити на изборима кад свака власт има 50% сигурних гласова запослених у државним службама и јавним предузећима и њихових породица?.. .како и где заопслити и те који морају једног дана да добијју отказ кад већ имаш толико незаполених?,,ова питања не постављам зато штос ам против већ да налазимо одговоре..ми морамо да учинимо готово немогуће, јер је немогућ опстанак ако не учинимо немогуће... а такви преврати не бивају без јаке идеологије..
  • Pretpostavimo da svi oni koji rade u drzavnoj upravi glasaju za DS & co. cak ni to im nece biti dovoljno da osvoje ponovo vlast. Treba krenuti od uzroka problema koji su visestruki i kompleksni. Srbija je imala itekako sansu da se za ovih 11 godina uzdigne, nije MMF jedina koja pozajmljuje novac. Glavi problem je sto "demokratska" vlast nije usmerila sredstva ka privredi nego ka javnoj potrosnji. Pitanje je da li bi Srbija i dobila kredite da je sredstva zelela da usmeri ka privredi, ali zato ima drugih zajmodavaoca. Danas je vec jasno kroz sve mere bivsih i sadasnjih vlada da nije postojao cilj da se Srbija uzdigne, vec naprotiv, da sto vise oslabi na ekonomskom planu sa svim posledicama koje iz toga proisticu. Samo slabu i klonulu Srbiju je bilo moguce ucenjivati , komadati, izrabljivati, oduzimati joj delove teritorije. Zaduzivanje i nekontrolisano i neadekvatno plasiraje sredstava je bio samo jedan nivo unistavanja drustvene, nacionalne i privredne potke Srbije.Taj kurs treba menjati.

    Sada Vi razmisljate gde zaposlili tih 25 hiljada ljudi koji su visak u drzavnoj administraciji, a nebavite se pitanjem gde zaposliti vise od milion vec nezaposlenih! Tih 25 hiljada sa drzavnih jasli treba da imaju isti tretman i sanse za zaposlenje kao i ovih milion vec nezaposlenih. Vise od polovine od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji bi mogli da se vrate korenima, na sela iz kojih su potekli i da se bave poljoprivredom. Savremeni nacin bavljenja poljoprivredom trazi ogromna ulaganja za pojedinca, a drzava nema sredstava da ih masovno podrzi. Osim toga cak i uz ta skupa ulaganja Srbija je mala i tesko da moze da se takmici u proizvodnji masovno-produkukovane hrane. Zato je nasa sansa u organskom uzgoju, gde se sve radi rucno i bez ulaganja u skupa vestacka djubriva i herbicide, a proizvodi imaju 3 do 5 puta vecu cenu od proizvoda iz masovne proizvodnje. Prakticno trebaju im samo bakarne motike, semena i analiza sa klasifikacijom zemljista i nista vise! Rad se podrazumeva. Zatim njihova sansa je uzgoj autohtonih sorti koje su potisle moderne, ali imaju fantastican ukus kakav prosecan stanovnik EU nikad nije imao priliku ni da proba. Postepeno formiraje banke semena autohtonih vrsta kako biljaka tako i zivotinja, itd. zatim samozaposljavanje, mala privreda.

    Kada analiziram odredjene segmente proizvodnih delatnosti meni se cini da je u Srbiji sve radjeno u korist nase stete i da je svaka mogucnost da se uzdignemo unapred unistavana u korenu. Vidite, odgovorno tvrdim da bi organska proizvodnja mogal da da znacajan dvocifreni doprinos u ukupnoj proizvodnji, ipak danas u Srbiji imamo samo jednu knjigu kompetentnog autora na temu organske proizvodnje. A i ta knjiga koja postoji nije napisana kao vodic za one koji bi se bavili ovom proizvodnjom. I sta to govori? A mi treba da ponudimo svetu nesto sto drugi ne nude, mi smo mali i zato mozemo biti specificni, sta god da je u pitanju, ne samo u vezi poljoprivrede.

    Vlada treba da ima jasnu viziju kako Srbija treba da izgleda i tu viziju da podupire na svaki moguci dostupni nacin u koje spadaju i javne kampanje i postavljanje novih modela sistema vrednosti i sustinske promene sistema. Vidite i sami da nam je vojska svedena skoro na vatrogasno drustvo i novoj vlasti je bas ona moguci izazov sta da cine sa njom, da li da joj vracaju stari sjaj ili da proglasimo ekolosku drzavu i vojsku ukinemo. Ne mozemo ovde nadugo da to elaboriramo kroz formu komentara i dacu samo jedan primer: Vlada je novcem podupirala otvaranje sestrinjskih firmi u Srbiji (Fiat, Jura...), radi se o ogromnom novcu 8 - 8,5 hiljada eu po radnom mestu!!! Drzava, ako hoce, ima mehanizme da odredi parametre i ugovore koji obavezuju pojedinca koji je dobio kredit od drzave. Da je novac od kredita ulozen privredu Srbija danas ne bi bila u ovakvom stanju niti bi bilo ovoliko nezaposlenih.

    Mozda treba razmisliti o tome da bavljenje politikom pocne da se tretira u Srbiji kao cast i odgovornost, da svi garantuju svojim celokupnim licnim imetkom, sto bi vazilo i za clanove njihove najblize familije. Srbiji ne trebaju menadzeri u politici, menadzere moze da angazuje i sa strane, cak i placene strance po.ugovoru. Ljudi u vlasti moraju da imaju jasnodiferencirane stavove o najvaznijim drzavnim nacionalnalnim interesima, da budu dokazano moralni sa naglasenom pozitivnom etikom, nekaznjavani, drzavljani Srbije i psihicki zdrave osobe.
  • svaka država,društvo pa i pojedinac u okviru jednog društva koji se organizuje po principu SAMOODRŽIVOSTI SE NAJSTROŽE,BRUTALNO KAŽNJAVA,i u krvi ubija...to gledamo,tome smo nazočni,... bilo da to nazovu diktaturom,ohološću,nedruželjubivošću,ekcentričnošću,nekorumpiranošću,neupotrebljivošću za razmenu i prebijanje i dilovanje 'dugova'(prvo pismo je nastalo upravo kao zapis na koži-skarifikacija,zapis o dugovanjima među plemenima),...svaka samoodrživost smeta-naravno dominatorima zato što se tumači da samoodrživost kao organizacija,struktura i model nije konvertibilna a nije da nije ali nije konvertibilna sa potrebama i zakonima imperije ili vladajuće paradigme...pa,u tome i jeste problem.
    SAMOODRŽIVOST(ali ona ne isključuje 'gosta' i 'prijatelja' u grčkom smislu te reči,pa je sasvim suprotna ksenofobiji i anti refleksiji,naprotiv ona je otvorena za razmenu i podsticaj humanih kultura ideja i proizvoda sličnih afiniteta i intenziteta) je način poštenog,etičkog i estetičkog tu-opstanka....
    ali,celokupnom sistemu međuzavisnosti koji počiva na trgovini i profitu koji se uvećava i ratnim filozofiranjem(čiji su lični i dvorski filozofi najistureniji u medijima a ostali su,kao samoodrživi zatvoreni u kućna izgnanstva) a koje je i dovelo do ovako razbijenog i prepolovljenog čovečanstva na hiper bogate i jedva žive....POLITIČKA ODLUKA O SAMOODRŽIVOSTI JE skoro uvek SMRTNA KAZNA za onoga ko to ustrojstvo i strukturu i mesto za život -odabere.

    Attached files

  • Adeptus Keplericus 11 сати ago odgovor na haim
    Ne mora Srbija nikome da gura prst u oko, najavi ili naglasi svoju samoodrzivost. Samo jednostavno sve treba usmeriti ka tome. Samoodrzivost je preduslov svega (podrazumevajuci pri tome da sklonimo kvislinge). Zamislite za trenutak da svaki pojedinac u drustvu tezi samoodrzivosti i cini sve potrebne korake da bi to ostvario. Kakvo bi bilo nase drustvo za godinu dana. Ma koliko neko bio osiromasen i bez obzira gde zivi, da li ima obradivu zemlju to je itekako moguce. Korak po korak to moze da bude proces, ne mora preko noci. Npr. jedan detalj, cela Srbija se zimi na neki nacin greje i to kosta, i sto je najgore svi na neki nacin zavise od javnih preduzeca i kupovine energenata. Ako jedne godine pre grejne sezone zrtvujete 2 do 3 hiljade dinara (za taj novac ne mozete da platite jednu veceru u restoranu) i kupite najkvalitetnije gumene zastitne trake za stare prozore i vrata. Ustedecete npr struju za grejanje Za razliku u ceni struje na dvogodisnjem nivou ustedecete toliko da promenite prozore i ulazna vrate koji ce biti energetski isplatljivi. Jos ako pri tome umesto skupih radijatora i peci uspete da kupite za grejanje svedske radijatore ili inventer klime, ustedecete jos vise el. energije, cak toliko da cete imati novac da finansirate sledece korake ka vasoj licnoj energetskoj efikasnosti i samoodrzivosti( malterisanje spoljnih zidova termomalterom, zastakljivalje terasa, nabavka nove rasvetne tehnike sa stedljivim sijalicama, zamenu novog kombinovanog bojlera koji greje vodu solarno, a strujom se samo dopunjava. Vidite ovo je isprobano na licnom primeru, a inicajlni troskovi su bili 2 - 3 hiljade dinara. Ostatak novca za sve (prozori, vrata, termomalter...) bi svakako dali placajuci visoke racune za struju. Stan u kome zivim gotovo da nije ni potrebno grejati. Znaci ne zavisim od toga da li ima struje ili ne. Odbili smo uvodjenje centralnog grejanja, jer je nepotrebno i neopravdava svoju cenu. Poznajem osobu koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom namestaja, greje proizvodnu namenski zidanu halu od 500kvm i vodu iskljucivo od otpadaka. Druga osoba (zivi u selublizu grada) je kupila masinu za pravljenje pelata pravi ih maltene od svega sto bi inace bacio. Grejanje kuce, stale i plastenika ga kosta 0 dinara. Hranu za zivinu i stoku sam proizvodi i ima proizvodnju rasada iz semena i komposta. Reciklira otpadne vode sa trskom. Ponekad je i seljak pametniji od "elite"koja vodi drzavu.
    U Svajcarskoj svako kao zeli, a zivi u gradu, moze da iznajmi parce zemlje na periferiji i sadi sta hoce. Znam nekoliko porodica koje su iskoristile tu mogucnost, i svele troskove i odlaske u supermarkete na minimum. Ne znam da li znate da ima odredjenih lokacija na rubu NBG i Mirijevu gde ljudi gaje baste sa povrem i vocem, a zive u obliznjim soliterima. Cak imaju i psa na tom placu kao cuvara. Ideja je bezbroj, samo treba jednom krenuti ka tome. Neko mora da pokaze svest o potrebi samoodrzivosti, bilo bi bolje da se proces odvija na drzavnom nivou, ali ako to drzavni organi nece, svako ponaosob moze da pravi kotake ka tome. Poznajem dosta porodica koji proizvode skoro sve potrebno na malim placevima pored vikendica, i dva para koji rentaju za neki smesan novac citavo seosko domacinstvo. Razvili su neku vrstu zadruge i trampe se za proizvode sa seljanima koje sami ne proizvode. Kada pocnete da razmisljate "samoodrzivo"odjednom ma koliko su vam mali prihodi dodjete do toga da imate visak novca ili visak proizvoda, sto moze bitno da smanji pritiask pod kojim zivi vecina.
    Cak mislim da u osnovnoj skoli treba uvesti novi predmet koji bi bio kompilacija Prezivljavanja u prirodi i Samoodrzivosti. Dobili bi mnogo vitalnije buduce generacije, koje bi zivele sa mane neizvesnosti i straha, zato sto bi bile u stanju da se oslone na sebe.
    Samoodrzivost je jedan segment promene sistema vrednosti u Srbiji i ljude u tom smeru treba osvescavati. Licni primer je uvek najubedljiviji za okolinu
    Prirodu nam je zamenio sistem, a slobodu je zamenila zavisnost. Samoodrzivost nije nikakav nov koncept vec povratak slobodi.U Srbiji to je moguc koncept pre nego u dalekorazvijenijim zemljama sveta, jer je tamo stanovnistvo okrenuto konformizmu.
    .
  • samoodrživost,energetska efiksanost i ekologija su sada in i u svetu,i,naravno,to su vrlo stara ZNANJA i rešenja koja imaju svoje mesto i u istočnjačkom putu SAMONEGOVANJA a i u svim drugim ideologijama-religijama.
    sve što kažete o uštedi struje,energenata i malim,pojedinačnim potezima su deo jedne etike življenja koja ne prihvata razmetljivost i oholost prema okolini a neguje racionalnost,razboritost i razumnost kao POLITIKU BRIGE odbacujući ucenu globalnih trgovaca i ubica(jer ubice su svi oni koji zarad profita,kroz istoriju,iscrpljuju ljudski materijal i materijal prirode,uprkos i čoveku i prirodi,mrcvare većinu radi svoje materijalne dobiti....pojednostavljeno,a kao da upravo ta nezajažljivost jednih eskalira nad poniženošću drugih...).
    što se tiče uštede energenata kao prirodnih-dostupnih resursa...odavno je to u mojoj kući urađeno jer je,jednostavno,bilo neophodno ali je neophodno i da država ponudi povoljne uslove da,npr svi koji žive bar u centrima gradova, a za sela i varoši,neka druga rešenja koja njima trebaju,dobiju energetski efikasne prozore i vrata,koja štite i od buke i od vremenskih prilika,kao i da učestvuje i u nabavci izolacije(čujem da je izglasana neka obaveza-zakon da sve zgrade moraju da se obnove novim tipovima izolacije...čujte,moraju!a šta država mora?ništa.).
    trend je u zapadnom svetu 'večno vraćanje'na kuće od slame i blata ili konjske balege...na baštice sa povrćem bez pesticida...na septičke jame ,vodovod,struju koja se proizvodi sopstvenim resursima...jeste,tako je.do srbije još nisu stigle vesti o svemu tome i zato je SIROMAŠNO DRUŠTVO RASIPNO...BACA ENERGIJU,BACA LJUDE,BACA ZNANJA,BACA SVE...I ZATO I JESTE SIROMAŠNO U SVAKOM SMISLU I TO JE JEDAN ZATVOREN KRUG.
    toliko ekološki najboljih kuća propada u banatu,...zemlja-okućnica-vrt je zapuštena,u korovu,neobrađena...seljaci koji su na ivici egzistencije a nemaju puno zemlje za stoku čak ne iskorištavaju ni to što imaju pa vidimo da ne gaje ni salatu,ni paradajz ni papriku,ni patlidžan,ni karfiol...ništa...samo krompir i kupus.... sede,opijaju se i žale se.izbeglice iz gorskog kotara,hrvatske,srbi,oni ćute,trpe i gaje svoje male povrtnjake i prehranjuju se.neverovatno.očaj i politika nebrige prema svemu bitnom i važnom se proširila kao pošast.JESTE,MRCVARENJA I UBIJANJE NARODA TRAJE PREDUGO I NE VIDI MU SE KRAJ.
    kada govorim o SAMOODRŽIVOSTI kao vladajućoj ideologiji...tada govorim o tome kako su ona društva koja su i bila osuđena na samoodrživost(odlukom okupatora) jer su bila izolovana i pod pritiskom izolacije kao kazne od strane dominatora osuđene na propast i gušenju u krvi,neke su i uspele da se valjanom POLITIKOM BRIGE održe i prežive izolaciju,mada su to sve drastični primeri...ali se dešavaju,naočigled.
    klima inverter je,pretpostavljam,sjajna,skuplja od obične klime na koju se grejem,mada ne znam da li se i čuje toliko kao obična(kusturica bi vam na to rekao da su klime-pogubne i ekološki neprihvatljive...ali nema svako priliku da se greje na materijal koji će da(se) samoobnavlja),za švedski radijator ne znam,niko ga u mojoj okolini nema,
    verujem u SAMOODRŽIVOST jer znam da sve preskupo plaćamo i kada je na pojeftinjenju akamoli kada nas preskupa i ohola država nebrige i kriminalnih pojedinaca-globi,da smo okupirani lošom-bofl robom,najnižim standardom proizvoda koji se ovde uvoze,to već valjda svi znaju,pa zato ne verujem bofl-ljudima koji su pristali da ih uvoze i da rade na projektu uništavanja ljudi kao resursa,zemlje kao resursa,energije i kreativnosti kao resursa....
    SAMOODRŽIVOST jedino mogu da predstave i da OBJAVE -NOVI LJUDI NA VLASTI i u institucijama sistema pa samim tim i ideje etičke održivosti.ovi koji nad nama sprovode čistku najgore okupacione eugenike...nemaju kredibilitet da se zalažu za bilo šta.njihova uloga je jasna i oni to i ne kriju.
    ali,za sada,svako neka se sam samoneguje kroz 'teški rad slobode',ništa drugo nam ne preostaje,jer ovi što bacaju žive i kreativne i vredne ljude u septičke jame i guše slobodu u krvi,....oni samo pokazuju svoje DUHOVNO SIROMAŠTVO,ZAPUŠTENOST,NEZAINTERESOVANOST,POTKUPLJIVOST,
    LICE antimodernih,nesavesnih i nesvesnih,patoloških tipova malograđana,isfrustriranih snobova i neznalica i ne samo što pokazuju sopstveno lice,oni produžavaju i utvrđuju i osuđuju na SIROMAŠTVO U ROBOVANJU čitavu zajednicu.

    Attached files

  • каквих само 25 000 (та цифра се не односи на општине )? а јавна предузећа? а полиција? а парадржавне институције - разни институти за ово и оно? то су брале милиони( са породицама) ..јавна предузећа су главни генетратор зла у данашњој србији јер је то једина преостала чиста лова партиократама....идеје о пољопривреди поздрављам ,само на томе не може да сее заснива развој земље - то је пратеће..
  • Da je to tako u Sbiji bi bilo manje nezaposlenih. Naci cu tacne podatke o kojem se broju radi. Sve agencije treba ukinuti jednim dekretom. Naucne institue zadrzati u potrebnom i mogucem obimu. Prekinuti bilo kakvo budzetsko finansiranje NVO po bilo kom kriteriju i radovno ih kontrolisati da li rade u skladu sa zakonom. Smanjiti policiju, ali je bolje obuciti i opremiti. Deo policije edukovati i preusmeriti na ekolosku policiju. Javna preduzeca - bez upravnih odbora, samo strucnjaci za odredjenu delatnost, po konkursu na osnovu obrazovanja, radih sposobnosti i dosadasnjih konkretnih postignutih rezulata. Ako nememo takve, uvesti strani placeni menadzment....
    Kazete da razvoj zemlje ne moze da se zasniva na organskoj proizvodnji hrane? Varate se, sta proizvodi Holandija osim sira, ukrasnog cveca i brodova?
    Proizvodnja hrane je najjefiniji, najbrzi i najjednostavniji nacin da se uzdigneno. Videcete sta hrana vredi vec u narednoj godini.
  • SAMOODRŽIVOST...KAO SADA KOJE TRAJE!slažem se.ali,molim vas,da ne zaboravite i na kulturu...i da se i svaki segment društvenosti organizuje po toj ekologiji duha i tela.ponavljam,samoodrživost nije isključiva!ona je propusna za kvalitet,afinitet i intenzitet sa predznakom etike.ona nije samo stvar ekologije kao politike tela već i ekologije i poltike(odnosa)duha-intelekta-kreativnosti individue-ličnosti-subjekta.

    Attached files

  • Adeptus Keplericus 11 сати ago odgovor na haim
    Naravno, to se podrazumeva.
    Nema u samoodrzivosti mnogo diktata, ona je u svojoj prirodi sloboda.
  • Gospoda se boje bogatog seljaka...Vozi VLAST kombajn u opstini RACA...Taj domacin nije dobio ni GROSA od drzave...DAJTE slepci na vlasti.svakom domacinstvu po 10.000evra na selu i videcete rezultata za par godina...USLOV-10 hektara i najmanje 2-generacije u zajednici...SALIM se uvoziti MRCINE i trovati svoj sopstveni narod nego da ljudi u gradu kupuju krvavo meso u belom papiru kao nekad...Nase mleko pokipi...isprlja sporet-ko da cisti...Ovo njihovo iz Trule evrope ne kipi...CUDNO.Neznam da li cu da docekam da dodje neka nova vlast i kaze...MI smo poljoprivedna zemlja ulagacemo u seljaka.Bogat seljak-Bogata drzava.Mi lazemo sami sebe...DOKLE olosu bezobrazni...narod pati.Ova zima bice ihladna i gladna...Mnogo se igrate...Nebih voleo da budem u vasoj kozi.A vasi sponzori-Prvi ce da vam okrenu ledja...Za njih ste i sad ispusene lule.Citajte njihov stampu-bice vam jasno...Uterace vam do jaja i kod necete moci...Kao TACIJA vec u EVROPU skoro nece moci...ON je za njih sad govno-sluga jebana...VAS BRAT.
  • Zaokret mora da bude, najmanje 360 stepeni, da bi bio zaokret.,

    "Другарице и другови, припала ми је велика част да могу данас овдје,
    послије тридест година, предати један од највиших ордена, Орден
    народног хероја - граду Београду. граду хероју. Морам да кажем да ми је
    тешко наћи ријечи да објасним зашто ми данас, послије тридесет година,
    предајемо Орден народног хероја граду Београду. Печат херојаграду
    Београду дали су они којих данас међу нама више нема. То су били
    омладинци и омладинке, дјеца и одрасли људи, борци који су ишли у смрт
    да би, дајући своје животе, допринијели ослобођењу овога града и цијеле
    Југославије. На улицама Београда омладинци и омладинке, готово дјеца,
    гинули су у вријеме када су највише вољели да живе, не слијепо и
    авантуристички, већ дубоко увјерени да се боре за нешто што је много
    више него што су њихови животи - за слободу својих народа, за слободу
    свога града. Ти људи - и дјеца и одрасли који су током четири године на
    улицама Београда пркосили непријатељу, пркосили окупатору и домаћим
    издајницима, својим херојством су дали не само печат хероја овом граду
    него су и својом крвљу прали срамоту коју су нанјели издајници који су
    се нашли ту, у граду Београду. И данас, послије тридесет година, ми
    овдје морамо да изразимо вјечиту захвалност, коју дугују не само данашње
    него и будуће генерације, онима који су својим животима Београду дали
    слободу и допринијели његовом херојству. Ја сам дубоко почашћен што је
    баш мени пружена могућност да овдје предам овај орден. Јер, ја сам тад
    био у Београду и својим очима видио како је то изгледало. Ја немам
    других ријечи, не могу их наћи, него да још једном овдје кажем: хвала
    оним херојима, хвала тој омладини и свима онима који су тада дали своје
    животе, пружајући примјер и садашњим и будућим генерацијама. Таква треба
    да буде наша омладина - и данас и у будућности. Хвала."
  • 360 stepeni je samo formalni zaokret, a pravac i smer ostaju isti.
    Najpoželjniji u odnosu na ovo stanje, je zaokret od 180 stepeni.
    Ali dobar je i svaki drugi, osim maksimalnog od 360.
  • gos.LUNE...Bilo je tu i nekoliko RUSA-Koji su ucestvovali u oslobodjenju BG.Mislio sam-HILJADA RUSA...Mladi moraju da znaju ISTINU...A ne KOMUNJARSKE LAZI...Dosta ste servirali LAZI...60.i vise godina...DOSTA VISE-ISTINU NA SUNCE...Ili da sacekamo dpk pocrkaju svi GROBARI-SRPSKOG NARODA.NOVI se pojavljuju...RASTU kao trule pecurke...Za saku dolara-SLJAM-OLOS..PROPALI
  • Nesporna je uloga Rusa u oslobodjenju sveta i Beograda od fasizma, kao sto je nesporna borba Jugoslovenskih partizana u istim tim borbama..protiv nemackih okupatora i njihovih SLUGERANJA, to je ta istina !
  • Кумство је низбрисива категорија и уз њу не може стојати одредница ''бивши''... Е сад да ли су у добрим односима или не, то је већ друго питање...
  • Један човек - цео покрет за спас Србије!
  • CESTITAM ZA KOMENTAR...10+-HVALA
  • Nema na čemu to je jednostavno moje iskreno mišljenje dosta je bilo pardonisanja bez radikalnih rezova nema nam spasa.
  • Боки 1 дан ago
    Док село гори баба се чешља, иде стара изрека. Овде се расправља о изборима, у скупштини о законима, а на барикадама окупатори насрћу на наш народ док 'председник' позива исти народ на 'мир'.
    Нешто је труло у држави српској а то труло није само власт него и пасивност народа. То нам показује да су промене путање суноврата српске државе и народа мало вероватне данас јер кад нас овако суштинска догађања у којима је у питању голи опстанак не покрећу, тешко ће нас покренути политички пројекти за боље сутра.

    Рекавши то треба знати да ће ако ништа друго доћи неке нове генерације које ће, надајмо се, бити мање кукавичке и далековидије о данашњих и које ће променити ствари на боље и то радикално као што су нам преци то чинили.

    А како то могу макар они да ураде?

    "Kruna svega o čemu je reč jeste redefinisanje odnosa prema zapadnim ambasadama, koje se nikad neće pomiriti sa tom promenom kursa. Ali, ako Toma i Voja misle da će se ambasade složiti sa bilo čime što nije realizacija njihovog plana, grdno se varaju."

    Нажалост ништа се неће променити док те амбасаде постоје у овим временима, другим речима док не дође власт која ће им показати врата. Јесте неће нам дати да уђемо у ЕУ (као да нам сад то дају), ускратиће 'инвестиције' типа ФИЈАТ у који је Србија уложила две милијарде евра (да смо то уложили у пољопривреду до сада би направили 10 милијарди и запослили 100 000 људи који су сада незапослени), ускратиће нам лихварске кредите (е то ће нас тек 'унесрећити' јер нећемо моћи да задужимо и чукунунуке).

    Све набројано показује да разлози економске а не само политичке природе управо паметним говоре у прилог тоталног окретања од запада и ослањања на економије Русије, Кине, Индије и свих других ван земаља лихварске 'квинте'.

    Међутим невероватно је да су такву промену у стању да изнедре Тома и Воја, сваки из посебних разлога своје неспособности за тако нешто. Они су део 'потрошене матрице' а не део било каквог решења. Народ ће их можда довести међутим у ситуацију да како каже Цвијановић бубну о бетон.
    Међутим не мора да значи да ће њихов будући пад означити повратак жутих под Ђиласом или неком ново старом перјаницом. Кога су змије уједале и гуштера се плаши каже стара изрека.

    Зато нова власт која дође када све буде упропашћено мора да радикално промени систем а не људе. То ће вероватно значити рестаурацију монархије, промену изборног система тако да посланици буду истински представници народа а не гласачка машина странки, избор судских функционера на изборима а не постављењима.
    Тек када се промени систем и постави независна судска власт моћи ће се поставити питање одговорности за пљачку која је извршена у Србији.
    Величина државног апарата није сама по себи узрок проблема, већ његова неспособност и нестручност људи постављених по партијској линији.
    Наравно да треба смањити број изабраних функционера тако да одражавају величину земље али број стручних државних тела треба усагласити са стварним потребама државе (а не паушалним отпуштањима).
    Приоритет овако оријентисане власти треба наравно да буде обнављање становништва, пољопривреде и одбрамбене моћи (а то значи војске и индустрије наоружања).

    Све ово је списак жеља против кога ће исте западне амбасаде и њихови послушници копати и рукама и ногама. Ако превладају, гледаћемо суноврат Србије у тотално сиромаштво већине, даље смањење државе која неће имати ни становништва ни снаге да се одбрани од даље цепања територија и насртаја споља и изнутра. Треба се међутим надати да ће се макар нове генерације тргнути.
  • Kako nas nije sramota: Umesto da pozovemo narod i sa ostalima izadjemo na ulice, mi seirimo o
    Tomi i Voji, dok imperijalni oklopnici biju i truju nase sunarodnike na severu Kosova!!!
  • Ghoste, zar vi niste vec provaljeni kao provokator. Ajmo na menjanje nicka dok vas opet ne provalimo
  • Pa jes', vi ste me provalili!? Na ovom sajtu, svakog proglasite provokatorom ko ne ide niz
    dlaku "profesionalnih" komentatora, koji generisu po vecu kolicinu teksta od Zeljkovog clanka.
  • "Kako nas nije sramota: Umesto da pozovemo narod i sa ostalima izadjemo na ulice, mi seirimo o Tomi i Voji, dok imperijalni oklopnici biju i truju nase sunarodnike na severu Kosova!!!"
    Ако је ово срж вашег мишљења, а други коментар нисам нашао, у чему се ви разликујете од "професионалних" коментатора? У штурости? По паролама које не иду низ длаку онима који генеришу дугачке коментаре? Или нечем трећем? У чему је ваш проблем? Ако желите да се укључите, имате шансу. Ето, ја сам се надовезао на ваш коментар и нисам вас прозвао као провокатора. Остали сте неми, уосталом као и прошли пут. У реду, нисам вам интересантан као саговорник. Зашто се онда не обратите неком другом? Има на овом сајту коментатора који су изразито кратки у својим коментарима, као и ви. Ево, препоручићу вам Џокера или брр, за почетак. Немојте да сте на крај срца, шта је то једно два етикетирања према дежурству на барикадама?
  • У принципу, не могу а да се не сложим са главним поставкама текста. Чињеница је да су Тома и Воја виђени као главе, које из опозиције имају највеће шансе да преузму власт. Друга је ствар колико их ми уопште сагледавамо као опозиционаре и да ли ћемо им дати глас. Такође, идеја о широком фронту одавно фигурира међу нама као добитничка. Значи, основне Жељкове идеје стоје и на темељу истих се може ширити дискусија. Ипак, ја бих додао да је једначина овако постављена исувише једноставна да задовољи овај историјски тренутак који проживљавамо. Мислим, иако се слажем да је тешко објединити патриотски корпус, опет ми све то делује некако превише упрошћено. Јер, жута коалиција је веома комплексна, интереси вуку јединке на разне стране, а има међу њима и играча који би радо променили дрес, а да би остали на власти и избегли историјску одговорност. Добро, неки од њих би то урадили по налогу Ментора, а неки јер су алави на новац и власт. Пре свега мислим на Дачића и Динкића, мада су ту и мањине у питању, па Палма, Кркобабићи, Љајић... Даље, има личности и међу жутима које се можда могу пришљамчити патриотским странкама, као што су Јеремић и Ђилас. И на крају, Тома и Воја нам до сада нису открили ништа са свог пута по Русији. Има ли ту неког материјала на коме се може градити оптимизам? Наравно, има још фактора у тој једначини који могу да битно промене услове избора, као што су насиље на северу Косова, па све гласнији патријарх, који је очигледно изненадио обе стране, како владајућу, тако и опозициону, а свакако је фактор са којим се озбиљно мора рачунати и текућа економска криза.
  • Adeptus Keplericus 1 дан ago
    Gospodine Cvijanovicu,

    Iz nekog razloga niste uzeli u razmatranje najocigledniji i najverovatniji scenario. Pisete o nekoj vrsti koalicije, zajednickog fronta, ili sta vec, DSS i SNS.

    Sigurno je samo jedno, ova postava na vlasti milom otici nece!

    Pouzdati se u rezultate izbora je naivno. Jedino sto bi potencijalno dalo neke pozitivne rezultate je oformljivanje opozicionog bloka, svi pod istu zastavu, pod jedno ime. Ne u istom smislu kao nekad DOS, gde je i dalje svaka kuka sebi vukla, vec kompaktnije, odgovornije. Udruzeni i sa jasno zacrtanim nacionalim i drzavnim interesima, oni ne moraju ni da cekaju izbore, vec mogu odmah da oforme vladu u senci i pocnu sa radom. A u parlamentu ociscenom od opozicije Dvorska Luda nek' se uhvati za usi i nek' igra, da zabavi ambasadore. U tom slucaju ne bi se mogao fingirati privid parlamentarnog zivota u Srbiji. Ako nije moguce da se opozicija udruzi, onda znate sta preostaje...jer ponavljam - milom otici nece!
  • Postovani Adeptuse, ako mislite kao na najverovatniji scenario da tadicevci nece vlast predati mirno, uveren sam da se to moze dogoditi samo ukoliko im stranci tako naloze, a to je onda vec nesto drugo. Ne mislim da bi sada stranci zeleli da produkuju sukob iz prostog razloga sto ce oni u svakoj realnoj vladi traziti svoju sansu, uvereni da ce moci da budu jaci od uticaja Rusa.

    Ukoliko bi, medjutim, pobedio sam Kostunica ili sama SRS, to je vec druga stvar, ali to na sledecim izborima nije realno.

    Ali u rukama tadicevaca je nesto drugo, a to je kampanja pred izbore, kojoj ce oni davati ton i koja ce, uveren sam, biti prljava, proizvodice nemire i sukobe, mozda i zrtve.

    Iako mislim da ce se zuti iskljucivo povinovati volji stranih ambasada, ipak vec neko vreme strahujem od gradjanskog sukoba, ali mi izgleda da ce nam opasnost od toga pretiti tek onda kada petooktobarski sistem bude zaista poceo da se rusi, utoliko pre ako pocne da se rusi sam od sebe, a ne voljom unutrasnjih politckih faktora.

    Ali kakogod, udruzivanje opozicije je jerdnako vazno ne samno da bi se zuti pobedili nego da bi se formirao siropk front za krupne politicke odluke koje slede.

    Pozdravljam vas
  • Postovani Zeljko,

    Vi ste kao analiticna osoba u vezi ove situacije posli od predispozicije da imamo posla sa normalnim covekom. Ako bi to bilo istina onda bi mogli razmisljati u istom smeru kao i Vi. U slucaju "normalnosti" uticaj zelja ambasadora bi bio od nekog znacaja. Ocigledno niste uzeli u obzir da mogu da se otmu uticaju ambasadora!? Ucinice oni sve sto zele ambasadori dok to sto traze ostecuje Srbiju, ali ne i njihovu poziciju. Odricanje i prepustanje te pozicije drugom, to je vec druga prica! Nemojte sve ravnati prema Kostunici, jer on je postena i moralna osoba. Nije li Djindjic pokusao da se oslobodi diktata ambasadora i zapadnih "prijatelja" i cime je to platio? Sta se desilo Kostunici kada je prvi put odbio da radi po njihovom diktatu?

    Drugo sto vredi razmotriti su savetnici koji imaju prevelik uticaj u odlukama. Razmislite koja bi normalana osoba izabrala onakve savetnike?Ili ako bi ih izabrala davno bi ih zamenila sposobnijim i pametnijim ljudima. Da li Vi te Njegove savetnike ubrajate u normalne ljude? Nadam se da shvatate da nisam u mogucnosti da Vam na portalu obrazlazem i iznosim cinjenice. I ako vratimo pricu na glavnog glumca, lupus je autoimuna i psihosomatska bolest (organizam napada sam sebe, bolest je autodestruktivna) i to nesto govori. Gledajte malo snimke sa youtube.

    Takodje nije iskljucen ni nalog sa zapada da se kao krajnja opcija u Srbiji iniciraju gradjanski nemiri, zavede vanredno stanje i tada pociste svi neprijatelji evroatlanskih integracija. U vanrednom stanju nema izbora, a i pitanje KIM ce pasti u deseti plan.

    Isti scenario moze biti upotrebljen u Srbiji kao deo globalnih desavanja. Danas je valjda jasno, da neoliberalni sistem pada, a sa njime i monetarni i valutni sistem, raslojavanje u socijalnom smislu je sve dublje, ubrzano se ruse svi kodeksi koji su do skoro cinili temelje drustva i civilizacije, provociraju se i finansiraju konfikti svih vrsta, revolucije, kontrarevolucije, ubistva diplomata, predsednika neposlusnih zemalja, neistomisljenika i to bez prava na sudjenje, boginja Justicija, oduvek slepa, danas je i zanemela... Nije li paradoks to sto sve te pobune, nemire i svu tu belosvetsku destrukciju finansiraju najbogatiji ljudi sveta? I sta iz toga mozemo da zakljucimo osim da se to ne desava slusajno. Naivno je zakljuciti da su se dizgine istrgle iz ruku svetskih mocnika, i da je sve ovo sto se desava na celoj planeti spontano desavanje. Jedini moguci razuman odgovor ipak daju "teoreticari zavera" da je uzrok svih turbulencija potreba oredjenih struktura moci da sve izmakne kontroli, da steta po svestku ekonomiju bude ogromna, armije osiromasenih, ugrozenih, u tim situacijama lako se nametnu grupe koje terorisu obicne gradjane... i tada na scenu stupaju oni - globalisti - da spasu svet, da ponude mir i red svetu na svoj novi nacin A Srbija zbog svog geostrateskog polozaja je sigurno deo tog projekta globalizacije, nije jako vazan deo, ali je deo.

    Sto se opozicije tice mislim da je i narod itekako odgovoran sto se ne udruzuju. Svi oni ponaosob misle da imaju sansu da vladaju i uz pomoc postizbornih koalicija. Narod se medjusobno sukobljava, navija za jednog iskljucuje drugog, medjusobno se konfontiramo, suvise je ostrascenosti, pa pogledajte samo stanje na ovom portalu. Moraju i glasaci da jasno artikulisu svoja ocekivanja. Formiranje zajednickog fronta je dvosmeran proces. Lakse bi se opozicija odlucila na ta udruzivanje kada bi svaka politicka partija bila sigurna da sama otici u tuznu istoriju, a da bi udruzena dobila podrsku glasaca. Danas bar to nije tesko u eri interneta, mozemo ih zasipati mailovima koji sadrze zahteve i naravno moguce je smisliti jos more ideja. Tipican primer kratkovide politike je SNS, jer previse mistifikuju i vrlo nerado govore o resenjima, a cim neko nesto mistifikuje tu nisu cista posla. I ta arogancija sa kojim nastupaju mnogo govori. Mudar politicar ne gradi politiku na osnovu izvestaja marketiskih agencija o popularnosti. Jedan sitan detalj, mali i naizgled nebitan dogadjaj tu prenaglasenu popularnost moze da istopi preko noci. Zato je jedini pravi kapital jasna i iskrena politika koja se zasniva na volji vecine i najvaznijim nacionalnim i drzavnim intreresima. Ja o tome do sada ne cuh ni reci od SNS-a. A taj sitan dogadjaj koji menja sve, bice iniciran predvecerje predizborne kampanje, jer vec jednom rekoh bice ovo najprljavija kampanja od Hrista do danasnjih dana u celom svetu, pa i u Srbiji.

    Jos nesto, razmislite o ovoj temi(izazivanje gradjanskog rata u Srbiji), mozda da napisete neki tekst, sto jasnije moguce. Javno objavljivanje je uvek dobar potez, jer je poznato da kada se desava nesto opasno sto bi moglo da ugrozi vise ljudi (po bilo kom osnovu) da javno informisanje obicno sprecava to desavanje. Cim se nesto obelodani menja se plan i trazi drugo resenje. Primer u brojni naucnici koji su pisali knjige i objavljivali svoje uvide na konferencijama ili prestiznim casopisima da bi obelodanili neku psinu koja preti covecanstvu. I plan je najcesce menjan.

    Pozdrav
  • у Србији постоји режим који се дели на власт и на опозицију..кад то схавтимо..
  • Slazem se apsolutno, ali i iz toga ima izlaza...
  • Kao i uvek...Pametan-Iskren-Tacan...itd.Od pojave Pecata bilo je jasno DA VI Zeljko i vaza redakcija zastupate interese Srbije i njihovih gradjana.Vama treba uruciti Orden CASTI-Novinarski...Na zalost on nepostoji[treba ga uvesti]...Ali zato postoji ORDEN -SRAMA...ORDEN-IZDAJNIKA...Privatni livci uradite-Obrazac...Konkurs se otvara za Novu godinu.Urucenje svecano u ZABELI za Djurdjevdan...Oni ce da budu tamo...Ito u nedelju radnim danom bice zauzeti-Repa treba da se kopa.Bice secera...I ZA IZVOZ.Konkurencija MISKU.....Sponzora vec sad ima...Livci napred.Hvala
  • Мислим да преувеличавате могућност употребе силе од стране Тадића. Постава може да рачуна на Дачићеву полицију, обзиром да је војска неупотребљива. Ако би та варијанта кренула, она је без повратка. Ви заиста мислите да је Дачић спреман на тако нешто? Ја сумњам, пре ћемо га видети како мења дрес.
  • чему сила кад се ништа битно не мења ни победом Воје и Томе ...две фракције истих служби се периодично мењају, а да ништа битно системски не промене..по чему се разликовала коштуницина влада од тадићеве по питању рецимо односа опрема тајкунима и старним банкама и инвеститорима? разликују се једино реторичко око Косоав и ЕУ, али исто чине... прогуглајте како је данашњи евроскептик Самарџић преговарао саЕУ и хвалио Венецијанку комисију и њене небулозе
  • разлика је у људима... мислим, свако има своје, почев од тајкуна... две мафије...
  • Marko Paprikashovic 1 дан ago odgovor na брр
    две фракције истих служби се периодично мењају,
    ======
    ko u svetioniku nacistichkih zlikovaca
  • Na policiju svakako moze da racuna, a vojska takva kakva je dovoljna za to sto njemu treba. I Vi pravite istu gresku kao i Cvijanovic, polazite od pretpostavke da imate posla sa normalnom osobom. Zavisi kako se stvari prestave, tu mi mnogo moze pomoci druga udarna desnica - mediji, koji bi celu stvar prestavili kao delo anarhista i huligana". Policija ne bi zavodila red i "demokratiju" narodu , vec "huliganima", fasistima, anarhistima. Iz te prizme stvari izgledaju drugacije.
    Mozda se Vi i u pravu, videcemo ubrzo, ipak trvdim da ova garnituna nece otici milom!
    I ova trvdnja ne proistice iz licnog osecaja ili pausalnih procena. Njihov izbor se svodi na ili ostanak na vlasti ili zatvor. Ako bi ih neko smenio na vlasti i propustio da ih sve pohapsi, to bi znacilo samo jedno, da nismo napravili nikakvu konkretnu promenu. Sa izborom Nikolica taj scenarij je vise nego moguc.
    Zato ce uciniti sve moguce da zadrze vlast. Ako neuspeju u tome, uopste ne treba ocekivati da to priznaju i prihvate.


    PS. Potencijalna nova vlast treba na prvoj sednici parlamenta da ukine sve vrste imuniteta.
  • не спорим да је особа о којој је реч неурачунљива... али, нису људи око њега, а поготово не они који командују оружаном силом... а за Дачића стављам руку у ватру да није... нема од примене силе ништа... а неће бити ни суђења, нажалост... више се они лижу између себе, него што их ми мрзимо... све ће се то расплинути као мехур од сапунице, изузев ако власт преузму Двери или неко сличан, што сматрам за немогуће...
  • Dveri se nisu nametnule javnosti, bilo je vremena postoje vec godinama. Pogledajte npr. Helsinski odbor koji je NVO ko u Srbiji ne zna za njih?
    Danas se stvari menjaju iz minuta u minut. Mozda jos nisu zakasnili za akciju.
    Na srecu nije bas uvek sve predvidivo u politici.
    Nestavljajte ruku u vatru ni za koga. I Milosevic je 1991. izveo tenkove i vodene topove na ulice Beograda, a mao je uracunljive i nacelnika generalstaba i policije. Savetnici tu igraju glavnu ulogu. Primene sile ce biti ako narod nagrne kao 5. oktobra. Nece oni to predstavii kao odgovor silom uperen protiv naroda, vec huligana, vandala, anarhista, ultradesnicara.
  • док се дачић пита, то се неће десити... што се тиче урачунљивости слобиних сатрапа, то је за озбиљну дискусију... а што се тиче саветника великог жутника, они ће први да збришу... ја молим бога да народ нагрне онако, али неће бити ништа ни од тога... двери сам споменуо јер су једини од опозиције обећали суђења, само што је мала вероватноћа да од њих било шта зависи... највећи проблем по мени је могуће намештање избора, али ће то бити у рукама опозиционих странака и само нам остаје да верујемо у њихову компетентност... поздрав!
  • у новијој историји Срба никад ником није суђено - само стрељања после евентуалних мони+тираних суђења или тотални опрост.. . а најрадије се опрашта најгорим злочинцима....глумицама и глумицама никако
  • Ta praksa je podlozna promenama u zavisnosti od okolnosti.
    Dogorece jednom i do nokata.
  • I Sloba je racunao na policiju pa se zajebo.Ljudi moji...Cija je policija-narodna.Vi mislite da oni odobravaju rad ovi SMRADOVA...NE.Ali njihova sluzba je takva...Ostavite njih na miru...Sami ce da predju na stranu Svog Naroda.Mali je broj kerova koji trce na zvizuk pistaljke.A gosp.Dacic ima mozak.ON ce da ih hapsi...LICNO.
  • Starac Milija 1 дан ago
    Odličan članak Cvijanoviću. Ne dopada mi se samo na kraju uputstvo kako dalje. Prosto nije u saglasnosti sa analizom koju ste dali u svom članku. Iz svega što je napisano, jasno je da su "momci" čiji je maternji jezik Engleski, odlično odradili svoj posao okupacije jedne zemlje a u kolaboraciji sa nekom našom domaćom ekipom čiji je maternji jezik Srpski (nekada se to zvalo "Peta kolona").
    Svet je onakav kakvog vidimo, a ono što vidimo zavisi od onoga šta već imamo u glavi. Mislim da smo mi kao narod i društvo nesvesni važnih činjenica koje su veoma loše za nas. Mi izlaz tražimo na pogrešnom mestu, misleći da je on u politici, u predsedniku države, pripadanju EU, itd. Da li će najidealnija varijanta politike i novca pomoći da se Srbi za 30 godina brojčano ne smanje na nekoliko miliona jer se više ne rađaju nova deca, a ljudi se ne žene i ne udaju? Da li ćemo u bilo kojoj političkoj varijanti postati zdravija nacija? Pogledajte tužne podatke o broju telesno i umno bolesnih, i količini lekova koji se potroše svake godine u zemlji. Drugo, mi pričamo o narodu koji je zaboravio da radi, a mlade generacije već smatraju da je gledanje TV i kompjutera dovoljan rad za 1 dan. Ljudi nemaju volje da se operu, da da operu svoje košulje i opeglaju ih. Nemaju volje više da sa kilo farbe ofarbaju svoja ulazna vrata, ili ogradu već 20 godina. Naš narod je potpuno stao, niti vidi gde treba da ide, niti ima želju. Čudesno je kako ni narod ni njegova elita isu izvukli pouke iz onoga što nam se dešavalo u poslednjih 100 godina, a posebno u poslednjih 40.
  • Da li vi mislite da ijedan od tih problema moze da se resi sa ovom vlasti. Ona, naravno, nije jedina kriva za sve to o cemu govorite, ali njen odlazak je uslov da bi uopste moglo da se goovri o tome. Naravno, promena vlasti nije dovoljna, ali je neophodna kao prvi korak.
  • ал не може ни с овом опозицијом
  • Мали Зека 2 дана ago
    Very good.

    Фронт за ослобођење Србије. Свиђа ми се...

    Темељно чишћење и асанација је неопходно пре градње.

    Нека нас све добри Бог погледа, јер оно што се надамо да опослимо, има за препреку чисто Зло, у најуниверзалнијем и најтрансцедентнијем могућем смислу.
  • џокер 2 дана ago
    Пуч лечи пучанство.
  • "Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је
    данас да је сада од највеће важности да Срби на Косову потпуно мирним
    средствима, као и до сада, одбране своје право да припадају држави
    Србији.
    Коштуница је истакао да је српски народ јуче на Косову својом вољом
    као јединим оружјем зауставио Кфор и одбранио своје неприкосновено право
    да припада држави Србији.

    „Најпре је НАТО пропаганда оптуживала српски народ да су криминалци, а
    сада га оптужује да има нереалне захтеве. Једини суштински захтев Срба
    са Косова је да им се призна право да су грађани и држављани Србије и да
    се због тога склоне албански цариници и албански полицајци са
    административне линије“, истакао је Коштуница."
  • Goran_Zemun 2 дана ago
    Kaže Željko da Tadiću trebaju čuda.
    Voji i Tomi trebaju muda.
    I to ne sitna, paukova, već volovska i uz to, čelična. Pa kada Boris krene da ih napada i grize, što je neminovno, da od taj čelik, polomi sve i jedan zub.
    Što će reći, da i Voji i Tomi treba čudo.
    Nije baš da ne verujem u njih, ali nije neka korist ni od metiljave ovce, a kamo li od metiljavih političara.
    U ovim sudbonosnim i teškim vremenima, kada je čudovište Boris Tadić, razorilo Srbiju, gore, nego Godzila Japan, ove dve uzdanice, patriotske Srbije, nisu puštale glasa. Iako smo svi mi ostali propištali.
    Bojim se da je vrh njihovih političkih veština, politički autizam i sposobnost spavanja otvorenih očiju. Da dodam i da Toma može neverovatno gladovati nekoliko sati. Te vanredne veštine su im omogućile, da tiho i siti borave kraj gazdinih, tj, Tadićevih nogu, grejući se na vatri u kojoj je Tadić spalio Srbiju. Slika bi bila idilična, kada je mi, Srbi, ne bi posmatrali iz plamena. Incidenti između Tadića, Voje i Tome su se događali samo kada bi Tadić nepažljivo protezao noge.

    Recimo, da, eto tim nekim čudom, Voja i Toma, dobiju čelične testise, bojim se da im to ne bi donelo pobedu. Herniju, to jest, kilu, svakako da. Za takve organe, treba imati i veliko srce i jaku kičmu.
  • Teško je stvoriti čudo od čoveka koji ima paukovo mudo.
  • pepermint 1 дан ago
    Ako je petooktobraska građevina nakazna, kako tvrdi Cvijanović, njen glavni arhitekti su bili Koštunica i Ilić, i oni ne mogu sada da je ruše kao da ju je napravio neko drugi, nego moraju da odgovaraju sa svima onima koji su je sagradili.

    Da nije bilo Koštunice nikada ne bi bila moguća ta velika prevara kupljena Zapdnim novcem i on je najodgovorniji za tragične posledice 5. oktobra.

    Da imaju obraza sami bi se sklonili a ne bi pravili sramnu paradu kiča u ovoj bedi kada Ilić baca pare na provincijske svadbe takmičeći se sa Romima, koji su za razliku od njega pošteno zaradili pare radeći najgore poslove po Beču ili ko zna gde. A kad to on posta bogat?
  • Marko Paprikashovic 1 дан ago odgovor na pepermint
    Da nije bilo Koštunice nikada ne bi bila moguća ta velika prevara
    kupljena Zapdnim novcem i on je najodgovorniji za tragične posledice 5.
    oktobra.
    ==========
    Istorijska chinjenica!
    zashto je spominjanje iste tabu tema?
  • A sta je trebalo? Da onaj kriminalac ostane na vlasti? Ne krivim ja Slobu za njegove procene zapada, sve je to u redu, ali zar smo sve zaboravili? Kriminalizaciju drustva, likvidacije, progon, opsti haos...? Kostunica je barem doveo ovu jadnu zemlju do, makar, stanja priznanja (jer zemlja koja pre 2000. nije bila clan UN, nije bila clan Saveta Evrope...i ne moze da se smatra priznatom). Ne kazem da je bio savresen, daleko od toga, imao je Kostunica svoje zablude, ali je, makar, nesto pokusao. I pritom dosta ostvario. U mnogome je otezao poptpunu predaju Srbije i kupio nam barem jos nesto vremena, Nisu institucije ni za njegovo vreme bile nesto Bog zna kako snazne, ali su se makar pocele graditi. Na kraju krajeva, taj njegov Ustav je sada jedan od 2 poslednja preostala oruzija u odbrani Srbije od potunog raspada (uz rez 1244 SB) i gradjani su makar na par godina uhavtili vazduha od potpunog jada i bede
  • Ti si kao Haški sud. Kad mi NATO tužimo za bombardovanje Hag odbije tužbu jer on za to nije nadležan pošto mi 1999. nismo bili u UN. A kad predsedniku SRJ sude za ratne zločine ne brinu što nisu nadležni za zemlju koja nije članica UN.

    Kriminalizacija Srbije je počela uvođenjem sankcija na osnovu lažnog izveštaja SB UN da Srbija nije povukla trupe iz Bosne. Predsedavajući saveta, austrijski diplomata je sakrio izveštaj da se Srbija povukla iz Bosne.

    I tada su domaći kriminalci i šverceri u saradnji sa snagama UN na granicama razvili šverc evropskih razmera,

    A to da je Milošević organizovao likvidacije piše u nekoj preambuli, no pošto je umro, kažu da neće da mu sude. A samim pominjanjem u presudi su ga već osudili a da nije imao bar advokata po službenoj dužnosti.

    Ili možda misliš da neko i dalje štiti Miloševića pa neće da objavi dokaze da je on organizator ubistava.

    Ili misliš da je dokaz kad se pokaže neka jama i neki ljudski ostatci da je dovoljno u Dnevniku reći eto šta je uradio Milošević.

    Kad vidiš današnje razmere otimanja sramota je što bivšeg predsednika nazivaš kriminalcem a da za to nemaš nijedan dokaz niti presudu osim preambule neke presude.

    A da je Milošević bio nesposoban, da je X stvari mogao i morao drugačije da uradi to niko ne treba da dokazuje. Najveći dokaz je njegova tragedija i tragedija porodice.

    No verovao je Zapadu. Verovao je i Đinđić. Verovao je i Koštunica. A vera u Zapad se plaća krvavo. Video si Gadafija. E tako bi i Slobodana ubili kao psa da se nije povukao pošto je Koštunica proglašen predsednikom a da nije dobio većinu glasova. (i na to je pristao)

    I valjda znaš ko je organizovao oktobarsku revoluciju što je valjda Koštunica znao, a ako nije znao nije za taj posao. Evo ti malo literature. Ne sumnjaš valjda u demokratski Gardijan http://www.guardian.co.uk/worl...
  • Upravo nas je taj isti Kostunica i spasio libijskog scenarija o kojem pricas. Valjda ga zato cedisti & co. toliko i preziru, jer nije dozvolio obracun sa bivsim rezimom "6. oktobra". Seti se samo mase koja uzvukuje "Idemo na Dedinje" a Kostunica sa balkona poziva da se nigde ne mrda. Kostunica je jedini vodio politiku "bez revansizma" koja nas je, na srecu, spasila zescih obracuna, pa mozda i takvih lincovanja kao u Libiji. I opet ponavljam, nije bio savrsen, imao je svoje zablude prema zapadu kao i njegovi prethodnici, ali nam je obezbedio koliki-toliki predah i odlozio gotovo izvesnu potpunu propast.
  • Naravno. Ali da je Zapad hteo linč i haos desio bi se, ali oni znaju da kad se Srbija zapali taj požar će se teško obuzdati. TV revolucja kao u Rumuniji u Srbiji je nemoguća jer u Srbiji svako ima na umu njih desetak za tako veličanstvenu priliku.

    Amerika je pride mislila da će Miloševića (i Srbiju) lako osuditi) a da su znali verovatno bi organizovali suđenje a la Čaušesku pa šta bude. Oni su ipak daleko.

    Ja nemam lično protiv Koštunice ali vidiš valjda kako svojoj ilegalom i tvrdoglavošću upropašćuje i sopstvenu stranku. Političar je pre svega javna ličnost i mora da izađe na videlo, da doživi i neprijatnost i uvrede, to je politika. Od on toga beži a i sam vidiš da je to kontradikcija sa poslom kojim želi da se bavi.
  • Nisam bas siguran da zapad nije zeleo linc...lli da, makar, nije navijao da do njega dodje. Tu je bitna i poruka koja se drugima (neposlusnim diktatorima) salje, ali je to vec druga tema...U svakom slucaju, licno sam ubedjen da je Kostunica imao velike zasluge u stabilizaciji prilika u tim danima. Mozda su ga bas zato, od prvog dana, svi uzeli na zub - i mediji i "civilni sektor" i ambasade...
    A sto se ilegale tice, ja je ne vidim. Cak mislim da je jedan od retkih, koji moze opusteno, bez srama da prodje Knez Mihailovom... Sto neko rece, mozda je sat koji stoji, ali makar 2 puta dnevno pokaze tacno vreme, za razliku od ostalih koji ga ne pokazuju nikad.
  • Zapad je pre svega želeo da popali glasačke listiće i onemogući drugi krug jer kakav bi to bio diktator koji je izgubio na izborima. U to mu čak ni Zapadno javno mnjenje ispranog mozga ne bi poverovalo.

    Zapad je oduvek želeo "kratkotrajno puštanje krvi" u Srbiji ali kad počne prolivanje krvi po Srbiji dva puta se već pokazalo da vrag odnese šalu.

    A najvažnije je što im se učinilo da će Miloševića lako osuditi i tako naći krivca za kriminalno razbijanje SFRJ i napraviti pokriće za more zločina koje su izazvali prvim nekažnjenim ratnim zločinom Slovenaca, Tuđmanovim priznanjem "da rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela" i Alijinim "da su oni (muslimani) između mira i rata za suverenu Bosnu izabrali ra.t."

    Ali sve je džaba. Srpsko ludilo je uvek tvrdilo samo jedno: Kriv je Milošević, što meni ne bi bilo krivo da je samo on mogao platiti, nego to plaćamo mi, a Miloševića baš danas briga za to. Kako je moguće da tako navuku jedan narod da radi u korist svoje štete. Nikada takve budalaštine ne možete čuti od muslimana, Hrvata, Slovenaca, Albanaca...
  • To da je Koštunicaq bio Trojanski konj iz čije je utrobe pohrlila ova bulumenta kad su razrušili zidove grada (Srbije) da ga uvuku unutra (u Srbiju) nije tabu tema. KO sme (danas) od njih da vas pogleda u oči? Koštunicaq? Sumnjam. Pa nigde ga nema a vodi jednu javnu delatnost-politiku. On je u najdubljoj ilegali.
  • Koliko ja vidim, Kostunica i danas jedini propagira realnu politiku, svidelo se to nekom ili ne.
  • Koliko Koštunica vodi realnu politiku najbolje prikazuje povorka koju je vodio do hrama svetog Save kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Kosova. Kao da Bog treba nešto da radi a ne predsednik srpske vlade.

    To je čovek koji je pre svega danas suviše star da bude nada, a koji i inače živi u svom svetu i dobar je da kao kamerni političar pred nekoliko ljudi gleda u plafon pravi grimase i priča neku svoju priču.
    Prođite se Koštunice.

    Izbori po većinskom principu su jedino sito koje može da odvoji žito od kukolja koji vodi ovu državu bilo da su vlast ili opozicija. Oni su jedno društvo iste ideologije: u se, na se i poda se i jedino ih direktni izbori mogu razvlastiti. I ništa i niko drugi.
  • Kao prvo, gde to pise da su izbori po vecinskom sistemu bolji? Pa u vecini evropskih zemalja se izbori odvijaju po proporcionalnom sistemu, u nekim, popud Holandije i bez cenzusa... Da ne ulazim sad u problemartiku izbornih sistema (svaki ima prednosti i mane) reci cu samo da bi vecinski sistem u Srbiji, pogotovo napravio haos, s obzirom na to koliko smo potkupljivi.

    A drugo, sto se tice politike prema Kosovu, secam se da je u njegovo vreme drzava Srbija kontrolisala i bila prisutna na oko 20% teritorije Kosmeta, sa tedencijom jacanja i prosirenja srpskih institucija. Covek je predlagao prostu strategiju:

    - Pokrivanje sto vece teritorije KiM srpskim institucijama, obezbedjivanje materijalnih sredstava za ljude dole

    - Tuzba protiv barem jedne zmlje (citaj: neke najslabije) koja bi nam obezbedila drugacije sudjenje i nemogucnost MSP da izbegne ocenu legalnosti nezavisne drzave.

    - Zadrzavanje snaga UN na KiM i odrzavanja stanja u kojem Savet Bezbednosti vodi glavnu rec oko KiM, gde je prethodno obezbedio ruski veto. Sto se mene tice, to jeste bila realna politika koja bi imala za rezultat potunu blokadu svih procesa koji vode jacanju nezavisnosti.
  • Ti odmah čoveče pominješ Evropu. Balkan je ovo. Na prvim višestranačkim izborima koji su održani po većinskom principu, tada i više nikada, poslanici su postali i Đinđić i Koštunica i Mićunović (dakle vidiš selekciju)...Nije mogla Nada Kolundžija, Čomićka, Čović. Ljajić, Palma, Krkobabić (iako je bio mladji)...To su nemilosrdni izbori. Ima deset kandidata, jedan, dobija svi ostali gube. Danas svi koji pređu 5% su pobednici.

    Partijske klike su naravno videle da tako u dva tri ciklusa gube vlast, jer će i sama rukovodstva partija morati da budu kredibilnija, lako su se dogovorile i uvele proporcionalni sistem koji je vidiš i sam veliko zlo. To je najnegativnija moguća selekcija.

    Kada ljude izabereš po većinskom principu lično odgovaraju svojim komšijama, prijateljima, neprijateljima, znanim i neznanim. To je očito mnogo bolja selekcia, sito rekao sam, a ne koji je bolji. Bolje je sito da razdvoji žito od kukolja.
  • Ukoliko pricamo o Balkanu, bas su na Balkanu skoro sve zemlje u proporcionalnom sistemu. Drugo, meni se cini kao da ti ne zivis na Balkanu i da ne vidis sta bi se desilo...Pa ljudi bi trgovali svojim mandatima samo tako. OK, ti bi ga, kao komsija, kaznio na sledecim izborima, ali bi on zaradio desetine hiljada evra prodajuci se. A onaj njegov naslednik bi bio isti...

    Nego, to, o cemu ti pricas, moze da se postigne i proporcijalnim sistemom, uz to da se, pored stranke, glasa i za ime coveka sa liste stranke (Kao u Nemackoj npr)
  • E baš tu prodaju bi lično platio i on i njegova porodica i svi njegovi kad bi mu gladne komšije, oni koji su ga glasali, došle sa njim da podele to stečeno na prevari.

    Proporcionalni sistem omogućuje trgovinu bez kazne. Kao što vidiš

    Pa naravno da su i balkanske klike ukapirale da je proporcionalni sistem najbolji. Na Zapadu postoji moralna odgovornost i odgovornost prema biračima i to preneti na Balkan znači isto kao kad je Mujo kockao u Dubrovniku pa kad je bio slabiji tražio od partnera da mu pokažu karte. Oni su mu odgovorili da džentlmeni veruju na reč Kapiraš da je posle toga (džentlmen) Mujo uvek imao najače karte.
    Nemoj Nemce molim te. Daleko smo mi od njih, izuzev u Jarinju i kada krene svetski rat.
  • Pa upravo o tome i pisem - slaba vajda od te tvoje kazne! Svi ce i dalje raditi isto (prodavace se) jer ce za 4 godine zaraditi kao neko za 40. I tu dolazimo do sustine. Kada ne budemo ovoliko potkupljivi (tj kad rizik bude veci od potenc. dobiti) - tada cu ja tvoj predlog podrzati. Ali ces i tada imati problem sa nezastupljenoscu manjina. I ne zaboravi da se do proporcionalnog sistema upravo doslo spontanom evolucijom sa vecinskog (i da su tako i nastajale stranke), jer su delegati shvatili da zajedno (u strankama) mogu vise svojih politickih ciljeva da postignu.
  • Pa sam većinski sistem svodi na minimum broj kadidata bez ugleda. Svaka
    stranka mora da pronađe ljude sa najvećom šansom da pobede, a to priznaćeš nije
    malo. Zato su na prvim izborima kandidati bili najugledniji lekari direktori
    najvećih firmi.



    Lilić je, iako je bio direktor Rekorda u Rakovici za 70-tak glasova jedva je
    pobedio u drugom krugu što znači da su morali da budu najbolji direktori: kao
    direktori FAM Kruševac-koji je danas ojađen a onda bio ugledna firma, direktor
    Magnohroma, Livnice Guča, Simpa.



    Da 126 žutih dobije na ime i prezime to je potpuno suprotno od ZES gde niko
    nema pojma ko su poslanici.Kad bi neko na listu kao 178. stavio Ovna Ovnujskog jel misliš da bi neko primetio. To su izbori po proporcionalnom sistemu u Srbiji i na ex YU prostorima.



    Jer misliš da je isto kad bulumenta iz ZES glasa za nezavisnost Kosova ili
    kad glasaju oni koje biramo na ime i prezime. Hajde neka glasaju, neka daju
    Kosovo, neka glasaju za gej brakove-prvo će svojoj deci morati da objasne zašto
    su to učinili, izuzev ako su to obećali u kampanji a narod im dao podršku i za
    Kosovo, i za gey...



    Oni odgovaraju svojim imenom, svojom porodicom, svojom imovinom. Dosta će im
    biti samo proklinjanje gladnih koje su obmanuli da zaokruže njihovo ime i
    prezime.



    Kad birači zaokružuju partiju to je sasvim nešto drugo, tu se gubi lična
    odgovornost, tu je poslanik odgovoran samo onome ko ga je postavio na listu i
    imenovao za poslanika. On nema nikakve veze sa biračima niti je dužan on lično
    da im podnosi bilo kakve račune niti birači od takvih nešto traže jer su svesni
    da ih nisu ni glasali.



    Zastupljenost manjina znači da neki građani Srbije imaju veća prava od
    drugig. Moraju da se bave politikom kroz partije pod istim uslovima kao i drugi
    ili da im se ostavi jedno eventualno dva mesta ako hoće da se bave politikom na
    drugi način od ostalih građana Srbije. Pa i ja sam manjina, hoću da budem
    poslanik i da živim bez rada i bez odgovornosti.
  • Marko Paprikashovic 1 дан ago odgovor na Cobex
    Tabu tema je za mloge struchnjake, eksperte, analizatore, medije i ostale instrumente koji utichu na stvaranju javnog mnjenja.
  • Zato što su to anesteziolozi srpske prostote. Plaćeni su da pacijente drže u kontrolisanoj komi.
  • Koje li su to karakterne osobine dovele Tadića u položaj da jedan gimnazijski psiholog prvo bude zadužen za telekomunikacije (nervni sistem), pa zatim za vojsku (imuni sistem), najzadi za državu i vladu (mozak)?! Podatnost, beskičmenjaštvo, poniznost, ili ipak samo ucena?
  • Adeptus Keplericus 1 дан ago odgovor na bkramer
    Nije ucena, ni poniznost, nego arogancija, bolesno prenaglasen ego i ambicija, predimenzioniranje svojih sposobnosti i kapaciteta. Sve to zajedno bez pokrica u potrebnim kvalitetima za drzavnika.
  • Romcevic 1 2 дана ago
    Ах, господине Цвијановићу, наду нам постављате у покерску партију у којој противник седи разузурен, с гомилом пара пред собом и с флешом ројалом у руци, док на нашој страни играчи тек треба да се скупе (с коца и конопца!), да улоге траже изврћући џепове (притом се натежући како ће поделити добитак који ни не очекују) и да се, парадоксално, надају да ће им делилац, који ионако намешта, уделити флеш ројал у другој боји.
  • Кад немоћ прерасте у бес, бес у очајање, остаје само НАДА... најбизарнија људска заблуда
  • Нада је најтврдоглавија, јер једино она, уме да чека!
  • Нада има времена... ви и ја НЕ! и зато је нада ОПАСНА.

    Када се једном уђе у погрешан воз, све станице су погрешне... треба изаћи на првој! Србија НИЈЕ изашла ни на другој ни на трећој... на следећој (на изборе) мора да изађе... после ће бити касно, али стварно...
  • Слажем се, али, кога да бира? Само уједињена, патриотска опозиција, Србију Спашава!
  • Zeljko Cvijanovic 1 дан ago odgovor na Budan
    Postovani Budan i Romcevicu,
    Pretpostavljam da vam se u zivotu desilo da vam neki problem deluje neresiv sve dok ne pocnete da ga resavate. Posle shvatite da je bilo lako. Necu da kazem da je ovo lako, ali i sam imam problem s tim da me ukopavanje u jednoj poziciji koje dugo traje - a ovo nase traje - onesposobljava u odnosu na problem. Resivo je, istina u nekoliko koraka, videcete.
    Pozdrav
  • Поштовани господине Цвијановићу,

    Не тако давно на овим ''странама'' сам оставио један коментар о томе како покушавам да помогнем деци у проблемима кој им (нам) живот намеће. Начин је једноставан... ИЗАЂЕШ (дистанцираш се) из проблема. То сам им илустровао примером у којем сам им предложио да се замисле у унутрашњости шоље за млеко. Било ко да их пита ''Како изгледа шоља''? једини одговор би могао да им буде: ''Бели цилиндар''!

    Онда би их ја извукао из шоље (из ''проблема'') и видели би да шоља има дршку, да се налази на тацни, са којом заједно стоји на стољњаку преко трпезаријског стола...

    Колико год да се трудим да се данас дистанцирам од проблема, признајем да не успевам!

    Свакодневна борба за преживљавање уз обавезно очување људског достојанства ме много исцрпљује. То сматрам нормалним јер сам сваког дана све старији, па ми и она изрека да је ''живот велика превара, јер што га више имаш... све ти мање остаје'', некако све чешће пада на памет. То је био и повод за мој коментар Никола Србос-у.

    Верујем (без резервно) да је ваша информисаност мноооого већа од моје, имајући у виду где сте и чиме се бавите. Е сада, ако ви такви, каквим вас ја видим, признајете укопаност ваше позиције, мени не преостаје ништа друго него да мој бес пређе у очајање, па вас вашим обећањем да ћу видети како је то лако и како се то може решити у неколико корака, најлепше молим да ми не ''сервирате'' најбизарнију људску заблуду - испашће да сам у праву био ја (хахахахаааа... искрено)

    Отпоздрав
  • изглед шоље гледане споља онима унутра је невероватан..и описивач испада будала.. . нама се дешавају ИСТЕ СТВАРИ које су се другим народима десиле или се дешавајју..и треба да их решимо на исти начин... који смо већ давно јасно дефинисали па забоправили тупећи о јанку и марку.. 9.марта захтеви су били
    1) уставотворна скупштина
    2 НАЦИОНАЛНА ДрЖАВА
    3) систем либералне еконоомије (не либератријанске него слободно тржиште и једнака права за све)

    то је једини нормалан пут који су СВЕ државе прошле, неке у 18. веку а неке јуче

    у овом Коштуницином криптосовјетском уставу и поретку можемо д судњг дана да тупимо да ли су бољи воја или тома ..док не урадимо на мосту оно што нисмо на ћуприји џабе
  • Срећа је што су Турци измислили ћуприју... нико никада ништа не би платио на мосту...
  • Све је ово само ,,сан Бога Шиве", покретне слике које видимо, све што се дешава, мора да се деси, јер већ се десило, у прошлости, а ми смо већ одавно у будућности, пријатељу мој!
  • Владимир Челекетић 1 дан ago
    Анализа господина Цвијановића итекако има смисла али има неколико ствари на које бих се осврнуо.

    Прво, мислим да преувеличава снагу Запада тј. верујем да Запад не би могао тако лако да се обрачуна са национално одговорном влашћу када би у Србији такве било, поготову ако би ова пуном снагом радила на придобијању Русије на своју страну.

    Друго, има један проблем који нико не помиње. Партије "демократије", укључујући, дакле и СНС и ДСС су, да се не лажемо, практично криминалне организације. По својој структури много више подсећаји и функционишу као мафијашке организације него као било шта друго. То је највећи проблем и највећа брана било каквим озбиљним променама, а не страни фактор.

    Треће, свако погоршање економске и социјалне ситуације иде на руку заговорницима националне слободе тако да не видим зашто би у неком сценарију економске и социјалне катастрофе пробриселске снаге имале предност у односу на националне.

    По мом мишљењу, најважније у овом тренутку је јачање снага националне слободе и њихово ослобађање сваке аутоцензуре тј. њихов фронтални медијски напад на бриселску и идеологију и политику. Ситуација у Европи сада нам иде на руку. Ако Бог да да се овај циркус са евром заврши како многи тврде да мора, Србија добија маневарски простор. Неспорно је да Николић и Коштуница могу бити у "игри" после избора али њихови потези умногоме могу зависити од притиска снага које се отворено залажу за националну слободу. Најважније је да се ових неколико месеци тај фронт максимално ојача.
  • Postovani g. Celeketicu,
    Snaga stranaca nije nesto sto se kod nas meri njihovom realnom snagom, vec odnosom nase vlasti i elite prema njima. Naravno da je moguce odupreti se, ali za to nam je potrebno siroko jedinstvo. Opet, da bismo imali jedinstvo, potrebna nam je neka vrsta obracuna sa marionetskim snagama. Na ovako bednoj i razjedinjenoj sceni cak je i snaga onih koji su manje mocni od ambasada kvinte - ogromna. Dakle, njihova snaga je do nas.

    Pogorsanje ekonomske situacije odgovara nacionalnim snagama. Tacno, ali samo ako nisu na vlasti. Zamislite ovo, nacionalne snage udju u vlast i pocnu da je obavljaju onako, ni dobro ni lose. Stanje ce biti uglavnom isto ili cak malo gore. Blic, B92 i ostali mediji koje jedna "ni dobra ni losa" vlast nece ukrotiti produkuju klimu katastrofe, pisu o propalim firmama, o bedi, o vlasti koja nista ne radi, otkriju nekoliko koruopcionaskih afera te vlasti i dokazuju kao su najveci lopovi zaopravo nacionalisti (ono sto Vojin Dimitrijevic pise vec godinama), onda na mig stranih ambasada naprave velike proteste i zbace nesposobnu patriotsku vlast i dovedu recimo djilasa. U sitorinji strada vlast, a ne onaj ko je kriv.

    Na kraju, a to je i razlog mog javljanja - mislim da su vase poslednje dve recenice kljucne. To je uslov svih uslova, ali veliko pitanje je kako to izvesti.

    Pozdrav
  • Владимир Челекетић 1 дан ago odgovor na Zeljko Cvijanovic
    Поштовани господине Цвијановићу,

    Апсолутно могу да потпишем ово што сте написали. У првом пасусу је управо речено оно на чему ја стално инсистирам, а суштина је у овој реченици:

    "Snaga stranaca nije nesto sto se kod nas meri njihovom realnom snagom, vec odnosom nase vlasti i elite prema njima."

    Читавући Ваше коментаре нисам стекао утисак да је то Ваш став већ сам увек имао утисак да говорите о њиховој реалној снази којој ми не можемо да се супротставимо. Но, да сам пажљивије читао и више размишљао о написаном можда бих дошао до другачијег закључка.

    Други пасус такође разумем. Но, овде сада можемо да отворимо бесконачну дискусију о томе шта подразумевамо под "националним снагама". Ја сам убеђен да би власт која би значајно смањила криминал и корупцију, која би повратила минимум поверења нације у државу и институције, која би садашњу клику ставила иза решетака и запленила им имовину уз јавне и регуларне судске процесе, задобила такво поверење нације да никакав Блиц и Б92 не би могли да га уздрмају. А онда би јој се отворио простор да једном за свагда регулише питање финансирања инсуитуција и организација из иностранства и направи листу непријатељских иностраних организација којима се забрањује било какво деловање у Србији. Ако САД могу да имају листу терористичких организација може да их има и Србија.

    Коначно, као мобилисати снаге националне слободе? Ево једног предлога. Петицију за забрану педерске параде потписало је мноштво тзв. "познатих људи", људи који имају углед и неспоран професионални и морални кредибилитет. Замислите Сава Центар са таквим делегатима који сасвим неформално подрже један проглас о националној слободи? Замислимо и патријарха и водеће епископе како подржавају један такав проглас. Ко се од званичне највише власти усудио да нападне отворено патријарха поводом његових изјава о педерској паради и Косову? Не заборавите, Србија је једина земља у Европи у којој тако познате јавне личности смеју да потпишу петицију против педерске параде; Срби су једини народ у окупираном делу Европе који може власт да натера да тако шта забрани. То је та иста снага, само је сада треба искористити за нешто много важније.
  • Не разумете да све њих (странке) народ нимало не занима, јер њега гледају искључиво као на бројке, проценат, статистику. НЕМА ИДЕОЛОГИЈЕ, а ако је негде у траговима и има, онда је кадар катастрофалан. Ко да поведе такво уједињење(мислим на Ваш последњи пасус)?
    Тома и Вучић? Ма немојте молим Вас.
  • Владимир Челекетић 1 дан ago odgovor na DejanK
    Можда нисам био довољно јасан господине. Овде се не ради о формалном уједињењу, поготову не партијском. Ради се о притиску јавности. Није битно ко је саставио текст против педерске параде. Битно је да су га многи од угледа и знања подржали, а на крају се огласио и патријарх својом изјавом. Тако је створен фронт, неформалан, неполитички ако хоћете, али фронт који је слао јасну поруку и који се састојао од таквих људи да се више нико од високих званичника и брислских медија није усуђивао да их отворено назива хулиганима, фашистима или како већ.

    Овде је потпуно иста ствар, тј. битка у истом рату. Дакле један јасан став о националној слободи и свему ономе што је угрожава од слепе послушности Бриселу, издаји Косова, распродаји имовине странцима, увлачење земље у дужничко ропство, криминал и корпција директно подржани и заштићени од државних органа ... Јасан и експлицитан став изнет на исти онај начин на који је изнет став о педерској паради од стране људи истог калибра представљао би прави пробој у медијском рату против бриселске идеологије. То нема никакве везе са странкама, чак странкама директно не би било ни упућено. Упамтите господине, ово је пре свега медијски рат. Овде се мора променити свест људи, тј. довести им у свест узроке проблема. То је најтежи посао. Странке су предузећа која покушавају да дођу на власт. Странке данас само експолатишу став јавности да "Европа нема алтернативу" и подржавају га зато што им одговара али ако став јавности почне радикално да се мења странке ће га природно следити. Наравно, ово је само један од предлога. Битно је водити тај медијски рат свуда и свакога дана.
  • "Странке данас само експолатишу став јавности да "Европа нема
    алтернативу" и подржавају га зато што им одговара али ако став јавности
    почне радикално да се мења странке ће га природно следити."

    Nacelno ima logike, ali samo nacelno. Medjutim odakle Vama ideja da je EU nema alternativu STAV JAVNOSTI? Jel' zato sto to tako vec godina tvrdi i ponavlja DS i njihovi satrapi? Pa to je najprizemniji i najmizerniji nivo marketinga. Kada neko nesto hoce da progura, onda pocnu to da namecu javnosti kao gotovu svrsenu stvar i prezentuju i kao nesto sto prihvata cela javnost. Mozda je deo javnosti prihvatio vecinski u nekom momentu ideju EU integracija, ali ni u jednom momentu ta ista javnost nije prihvatila ideju BEZALTERNATIVNOSTI! Ne postoji ni jedno iole zrelo, odraslo i normalno ljudsko bice koje bi prihvatilo zivot usmeren iskljucivo ka jednoj alternativi. I ako to ne uspe gde smo kao narod i drzava. Svaka vlast koja je iole psihicki normalna i mentalno zdrava ne sme skoro 8 miliona ljudi dovesti u takvo psihoticno stanje. Tako neso je neodrzivo, ali zuti i nisu planirali odrzivost vec samo mogucnost da u mandati zavrse posao za koji su placeni i podrzani da dodju na vlast. Nisu ni oni toliko ludi da veruju u uspeh bezalternativnosti. Nikad ni samo nisu u to verovali, uterivanje Srbije na bezalternativni put je samo bio u funkciji destrukcije i destabilizacije zemlje. Nastavka onog istog procesa koji je zapocet rasturanjem zemlje, sankcijama, bombardovanjem, medijskom satanizacijom, procesom denacifikacije.

    Ako je i bilo gradjana koji su pristajali na bezalternativnu buducnost, danas posle 4 godine nikakvih konkretnih rezultata i superdestrukcije drustvenog tkiva sigurno su promenili misljenje. Vecina mojih poznanika, prijatelja koji su glasali za ZES su odmah posle postizborne koalicije ZES i SPS rekli da su obmanuti i da nikad vise nece glasati za demokrate dok postoji u toj partiji i jedan jedini zivi politicar iz ove postave. Programi i ideje ne vrede puno na papiru bez primene. Mnogi su razocarani poraznim rezultatima ove vlade i prekoracenjem ustavnih nadleznosti Predsednika.

    Jedna alternativa - to nije politika - to su ostrasceni kockari, a ulog je buducnost nacije i drzave. I Svako ko naginje jednoj alternativi, ma koja alternativa da je u pitanju, njega treba eliminisati iz politike milom ili silom. I to treba ponavljati svakom mogucom prilikom kao mantru, na isti nacin i istim intezitetom kako i oni nama godinama ispiraju mozak sa "EU nema alternativu".

    Licno ne mogu da zamislim napredak Srbije kojom vlada SNS sa morem diskutabilnih politickih saucesnika poput Karica, Vulina i slicnih. Kostunica kao pojedinac je druga prica, on nikad nije bio u mogucnosti da pokaze pun kapacitet, jer nije bio sam u vlasti.Ako dobiju podrsku na izborima, eto njih sa DS-om u koaliciji, a nama ce ostati da se cudimo do mile volje, isto kao i u slucaju SPS-a. I DSS ne dolazi u obzir bez temeljnog ciscenja svojih redova. Ostaju radikali i Dveri. Posebno Dveri, jer nisu uprljani i istroseni, ako uspeju da nametnu i diktiraju prave teme. Ostale novoformirane partije su druge DS kolone formirane da "kao nova opcija" privuku razocarane i neodlucne i njihova svrha nije diskutabilna, bar ne razumnim ljudima. Najbolja opcija je revolucija, ali najvise "kosta" narod i drzavu. Druga nesto povoljnija opcija je predizbirno udruzivanje kompletne opozicije, ali moralo bi nesto drasticno da se desi da bi oni to ucinili, nazalost.

    Gospodine Celeketicu, gde nema prave razvojne politike, gde nema ideologije, gde se radi mimo zakona i institucija - nema tu nikakve mogucnosti za nikakve promene i napredak. Sve je to zavaravanje. I gospodin Cvijanovic je u zabludi vidi se iz ovog teksta, ali i Vi, iako su vam obojici nastojanja pozitivna.
  • Владимир Челекетић 20 сати ago odgovor na Adeptus Keplericus
    Ух, господине, ја сад не знам у вези са чим се ми не слажемо. Ја нисам износио мишљење ни о СНС, ни о ДСС, ни о Николићу, ни о Коштуници јер то и није била тема, а више пута сам о томе писао на овом сајту. Ја бих био најсрећнији када би Србија добила власт у којој би сви они били иза решетака и одговарали за пљачку и издају земље.

    Ја инсистирам на томе да у Србији мора јачати идеја националне слободе као услова свих услова и док носиоци те идеје не буду довољно јаки да сами преузму власт ми можемо дискутовати о њиховој евентуалној способности да утичу на неке одлуке власти.
  • Ideja nacionalne slobode je u uskoj vezi sa stepenom samoodrzivosti. Nacionalna sloboda se osvaja, ne dobija se. I nazalost, vrlo je na dugackom stapu, a nama treba hitno resenje, dok jos imamo drzavu i dok imamo mogucnost da nesto popravljamo a da to ne prenosimo na cukununike.
  • Iz 3 komentara koja ste dali na ovaj tekst vidim da bi nevoljno pristali na vladu SNS - DSS. To ne bi donelo nista novo. Pitanje je da li bi bar pohapsili ove sada sto bi bila kakva takva satisfakcija narodu.
  • Mrdak Milan 2 дана ago
    Господине Цвијановић,
    месецима овде причамо о потреби да опозиција иде на изборе у једној, највише две колоне. Знају то и они сами. Прича о постизборним♂коалицијама је прича за неко друго време.
    Јесте најпоштеније доказати своју снагу, па правити коалицију, али сад је судбина Србије важнија од свега. Наш "пропорционални" изборни системе, који то уствари није, не даје шансе малима.
    Можда је то и боље, зар да опет имамо владу од двадесетак странака. ДСС мора добро да одмери, мора да одустане од самосталног изласка на изборе и да хитно иницира прављење широког фронта, ПАТРИОТСКОГ БЛОКА.
  • gosp.MILANE...Pametno razmisljate...A vi mislite da je ovom-srpskom SLJAMU stalo do SRBIJE-nije postovani MRDAKU.Neznam kako mogu da jedu-XLEB[porodica] kupljen smrdljivim parama zaradjen-IZDAJOM...Grobovima predaka i Srpske Zemlje-KRVAVO branjena VEKOVIMA.ONI to mogu oni su za DEMOK....SRBIJU.Seme vam se zatrlo IZDAJNICKO. gosp.Zeljko...Vi ce da udjete u istorije SRPSKE-propasti kao coovek- informativnog spasenja...Pisuci istinu o vlasti...Zeljko da li moguce da Srbija nema vise postenih-ZURNALISTA...A njihovi roditelji su gladovali dok su oni studirali.Veliki procetan je sa sela-Armija-Policija...To su potomci postenih SRPSKIH-domacina.Pojeli parce MESA sa kasapskog panja i zaboravili SVE SVETO.....Oprosti im boze neznaju sta rade...Uso je necastivi u njih...BICE jos POKAJNICA po SRBIJI...NIJE VUICA POSLEDNJI--Kumo ubica.............HVALA
  • Koliko se meni cini, ta ideja polako sazreva. Nadam se da nece biti pokvarena jer je mnogo krhka.
  • Господине Цвијановић,
    остаје нам да се надамо. Надам се да наше критике и предлози неће негативно утицати на сазревање те идеје, већ напротив да ћемо имати за кога да гласамо.
  • Imaju li oni snage i zelje za tako nesto?
  • Postovani Ticijane,
    Poentu svog teksta sam upravo pokusao da gradim na tome. Ako nemaju zelju, poginuce. Ako nemaju ni onu najsebicniju ljudsku zelju da prezive, dzaba nam sva prica.
  • Често се и ја то запитам и све сам ближе негативном одговору. Имају Шамија, да им објасни изборну математику. Можда је овако лакше, врх обезбеди посланичка места а одговорност препусти другима.
  • МИША 2 дана ago
    Пре од прилике годину и по дана, пред поновљене изборе на Вождовцу имао сам прилику да видим изјаву нашег председника која је буквално гласила овако -''Не ! Ја не намеравам да бежим из земље !''
    Мислим да је била недеља око 15 часова у вестима на првом програму РТС. Ја не знам на основу ког и каквог питања је он дао такву изјаву, али тог дана и до дана данашњег је више нисам видео ни на једном једином програму. Елем...
    Кад год били избори, резултате избора из 2008 године владајућа каста неће ни у сну поновити. Разлог !? Па зар треба да овде наводим, степен благостања који нас је за последње 4 године запљуснуо.
    На основу свега изнетог, ја верујем нашем председнику...ОН неће бежати !
  • хоће..само ће Дачић, Кркобабић и Динкић на своју одурну демагогију имати више гласова а ДС мање .. а злу не требало ту је тома да прелети ако дачић буде прејак ...или ДСС и Двери ако пређу цензус као "тас на ваги"
  • Nikola Srbos 2 дана ago
    Видим ја, да ће ,, смак света", морати поранити...! А Тадић ће ускоро добити инструкције, како да ослпбоди Србију, од самог себе!
  • NIDZO...Instrukcija glasi KRIVA-VRBA.....Pozdrav.
  • Ne nego gajtan, svileni.
  • Станимир Трифуновић 2 дана ago
    Своји на своме, најпре, а потом, све по реду. Кадгод и какогод!
  • Andjelija 1 дан ago
    Gospodine Cvijanovicu od govneta se ne pravi pita. Proslo je vreme izdajnika ovo su teska i smutna vremena gde moraju da se ukljuce lavovi kojih hvala Bogu ima u Srbiji.
  • E Lirsch 2 дана ago
    Nilolic je gori od Tadica. On je vise u Briselu nego u Srbiji. Ko ce da glasa za njega. On sam kaze "ja cu sve da radim ono sto radi Tadic, samo mnogo brze". Treba li se Tadicu zahvaliti sto Nikolic nije na vlasti. Sve su ovo teze, nijanse, razmisljanja, upustva ambasada i NATO -fasista. Srbija mora da iznedri svoga Uga Caveza. A to znaci iz pepela se dici, ponovo. A koliko ja "kuzim" stvari ni posle ovih izbora nece se pojaviti Ugo. A da li ce da pobedi Nikolic, Voja ili Tadicevi satrapi u sustini je isto. I jos jednom, bas isto. Nove ideje imaju samo Dveri ali nemaju ljude od kova. Takve lako NATO-fasisti kanalisu ili uniste. Nego da mi i dalje gradimo "svetlu evropsku buducnost" i da pravimo mostove po Beogradu i Beskoj. Dok se mostovi ne zavrse bice Tadija na vlasti. Treba ozbiljno razmisliti i u buducu vladu uneti debelu, usranu motku.
  • Postovani E Lirisch
    Ja, naravno, nemam nameru da vas ubedjujem da je Nikolic bolji od Tadica, tim pre sto bi nas takva rasprava daleko odvela. Rec je o necem drugom. Tadic je mozda bolji od Nikolica, ali kjucna razlika medju njima je sto je on kapitulirao, a Nikolic nije. To, naravno, nije dovoljno da bi u Srbiji bilo bolje, ali je kao pocetni uslov nesto sto eliminise Tadica i kazuje da ipak nije isto. Vec sam pisao o tome da je stav da su svi isti, cak i kad je istinit, obicno stetan. Tim pre sto prilike nece biti iste, makar onoliko koliko su Srbi imali strpljenja za Tadica koje za Nikolica nece imati. Srbija ne moze da dobije Cavesa zato sto su okolnosti drugacije nego u latinskoj Americi, gde je tako nesto bilo moguce. Zato vas upucujem na dve poslednje receneice iz komentra g. Celeketica sa pitanjem da li ih je moguce primeniti na Tadica ili na Nikolica.
    Pozdrav
  • Tadic je mozda bolji od Nikolica,
    '+++

    Тадиће НЕ МОЖЕ да буде бољи ни од кога па тако ни од мрљавог Томе.
    Тадић је увреда за здрав разум, за сваки закон физике, од њега су гори само они који су га бирали на изборима.
  • Први пут су се зајебали, овај пут, многи неће, жене су се разочарале...
  • Млохав је до ј...
  • Tadic je mozda bolji od Nikolica, ali kjucna razlika medju njima je sto je on kapitulirao, a Nikolic nije.

    Како није? Одрекао се идеологије коју је и сам стварао преко 15 година. Филеа и остале ЕУ гамади су му сада пуна уста, а Косово и ЕУ(????) упоређује са својим синовима. Нема став ни о чему; када га питаш за Косово шаље класичну мантру о јединствености Србије, а иде на канабе оних који тако не сматрају и још се хвали тиме. Став о геј паради такође није јасан. Када су му Двери, као и другима, послали писмо да се ујединимо око бар таквог питања, одговор је био да нису писмо добили. Шта нама је такав одговор показао. Гордост и безобразлук. Како ће да реши питање Војводине када симпатише СВМ и мами их у коалицију? Или можда сматра да Северна Србија није проблем који нам је, узгред буди речено, Тадић оставио у аманет? Гарантујем и да би на то питање одговорио са туц-муц.

    Капитулирао је Николић оног тренутка када је скупио ону масу људи и јадан није знао шта ће са њима. Тада сам схватио да је дефинитивно у ''амбасадорском'' колу.
  • Nikolic nema odgovor ni na jedno moguce pitanje. Jedno ga pitaju, On drugo odgovara, zavlaci.
    Stranka mu nema program.
    Napustio je Seseljevu ideologiju, a svoju nema.
    Jedino izvesno kod njega je da zeli da vlada.
    Razlika izmedju njega i Tadica je samo to sto Nikolic nije psihijatrijski uocljiv.
  • Ваљ Подгорски 1 дан ago
    Сви млатите празну сламу. Следеће године влада ће бити састављена од жутаћа и Томе Вучића.
  • G Cvijanoviću
    Slažem se sa Vama da ukoliko žele da ostanu na vlasti onda moraju da rade drugačije nego od 5. oktobra do dansa, ali istovremeno i od pre 70, 80, 90 godina.
    Pojasniću. Zadnjih 100 godina naša elita je ne promenjana. Menjaju se ljudi ali u suštini, sve se vrti u krug. S vremena na vreme ulete novi igrači ali iz starog gnezda. Ta elita je prosto zanesena sa Zapadom i opčinjena njime. Naime od kraja carske Rusije u Srbiji nema elite koja drugačije misli i radi od one koja želi da se poistoveti sa Zapadnom. Iako je tamo ne prihvataju kao sebi ravnu ona se uporno gura i tura nadajući se da će jednog dana da shvate i da je prihvate kao sebi ravnu. Oni idu čak dotle da svoj narod mrze, nazivaju ga pogrdnim imenima (npr. one tamo seljačine, ili gibaničari i sl) zato što bi želeli da budemo kao "oni tamo". Oni nisu lideri koji vole svoj narod i žele da ga podignu na neki viši nivo (duhovni, ali i materijalni) već da ga utope u tamo neki "narod" i "sistem" (da radimo kao nemci, slušamo kao japanci i sl.)
    Šta je problem u svemu tome, reći će neki, pa ne možemo sami da živimo a i nije pametno kačiti se sa njima. Ovo je stara floskula koja se stalno ponavlja i sa još strašnijim stvarima plaši ovaj narod. Naime, nije problem u saradnji, problem je u drugačijem stanju svesti, sistemu vrednosti, željama, navikama, potrebama, percepciji sveta kao takvog u odnosu na Zapad. Oni svet doživaljavaju kako mesto koje treba osvojiti, te stoga kada nešto osvoje onda zatiru sve što ne razumeju ili čega se plaše. Mi svet doživljavamo kao "zemaljsku šaru" te stoga ne doživljavamo da nekog treba uništiti, već ga razumeti.
    Dokaz: tamo gde su sloveni, pravoslavni ( Rusija, Srbija) postoji ne brojeno mnogo naroda koji slobodno gaje svoj kolektivitet, i niko ih ne prisiljava da ga promene, ali se traži da poštuju zemlju u kojoj žive.
    Reći će neki zašto je to važno. Pa važno je. Kako sa starim ljudima i elitama da menjamo zemlju. Kako sa starim navikama da izgradimo novi, odnosno stari sistem vrednosti, poštovanja. NJima je sabornost reč, a trebalo bi da bude smisao življenja.
    Korupcija, kraduckanje, čast je sve razumljivo ali do određene granice. Granica ( ili kako oni vole da kažu crvena linija) je država, narod, vera (crkva), čast. Nema ispod toga ništa. Ispod toga je ništavilo i nečoveštvo.
    Svaki akter političkog života mora imati u svojoj glavi samo jednu stvar, država se čuva, narod se voli, u crkvi se moli, za čast se živi. Bilo da su to Toma i Voja ili neko drugi ovo mora da bude početak i uvir svih razmišljanja.
    Ne postoje te političke strategije koje nas mogu spasiti ako se ne držimo predhodno navedenog i zaveta naših predaka, koji su nam ostavili život a ne smrt i za to moramo im biti večito zahvalni. Ovo mora nam biti jedini politički program i to je spas sve ostalo je magla, omama i opijenost.
  • Analiza je zasnovana na pogrešnoj pretpostavci: Toma je veliki politički faktor !
    Toma tek treba da dokaže da ima političku snagu, odnosno pristalice. Njegova svakodnevna lupetanja su dokaz krivudave politike,tj nedoslednoti, i na taj način pokušava da pridobije što viće glasača.
    Tomina lupetanja, će mu teško obezbediti cenzus-
    Živi bili pa videli!
  • Nije mi bila namera da tvrdim da je Tadic bolji od Nikolica ali ne tvrdim ni obrnuto. Zato i pitam ko ce da glkasa za Nikolica. Posto Tadic gubi a oni koji hoceju promene glasaju za Nikolica, ostace isto. Mozda se nesto promeni u ekonomiji ali u unutrasnjem uredjenju drzave, prosveti, kulturi, identitetu Srba ne. O duhovnoj promeni ne treba govoriti jer Nikolic nema snage niti volje. Njemu je Brisel isto toliko dobar kao i Tadicu. Ko hoce i ocekuje promene ne sme da glasa za Nikolica jer u tom slucaju nema promena. Najgora kombinacija bi bila Tadic i Nikolic zajedno sto ce NATO-fasisti najverovatnije i da proguraju. Zato i tvrdim da jos nema naseg Caveza na horizontu a nadam mu se "ko ozebo suncu".Jednostavno moraju velike promene da se dogode a to Nikolic niti hoce niti moze. A ako nam se dogodi da sjase Murta da bi uzjahala Kurta onda opet da se "faca" usrana motka. Ne propagiram silu ali kad se sve izgubi rece Remark jednom " isto je kao i da ti sam vise ne postojis" A ja bih da postojim.
  • A jel imaju oni uopste neku ideju sta ce raditi ako dodju na vlast?
  • Dovoljno je da ne kradu i vec ce nam biti bolje...bar malo.
  • Vučić je ove godine izjavio kako će prodavati zemlju ! Što je i logično, jer se više nema šta prodati, a i Brisel će vršiti pritisak u tom pravcu.
    Posle toga će verovatno od građana tražiti po bubreg.
  • Videh ovaj tekst na www.vestinet.rs pa pošto je softver za komentare kompatibilan evo me opet ovde.
    Gospodine Cvijanoviću, ta jabuka za koju kažete da je pala, ustvari nije, evo je kod mene u mojoj ruci, tako da taj zakon ne važi.
    Što se tiče Vaše opservacije, ona je sjajna kao i uvek, ali se u nekim postavkama ne slažem sa Vama.
    Prvo; Nije Boris pušten niz vodu, i nije isceđen, jer on je na tronu koji je nezasluženo dobio, bio još pre Živkovićeve vlade, samo mi to nismo znali. Hoću reći, važni projekti se nikad ne saopštavaju unapred, već se vide kad sve stane na svoje mesto.
    Drugo; Taj front koji pominjete nikad neće biti formiran, jer ovde na vlast dolazi onaj koji ima "poverenje" moćnijeg od glasova naroda Srbije.
  • Bilo je reci o bankrotu i pokeru.Mislim da je Zeljko znacajan deo svog teksta posvetio tom bankrotu,samo ga je drugacije nazvao,ali sa ispravnim zakljuckom da je to pogubna stvar koju treba izbeci po svaku cenu.Bankrot ove ionako bedne Srbije oznacava kraj borbe;hiperinflaciju,potpuni kolaps privrednog i monetarnog sistema,glad i anarhiju.Sve to uz ogroman rizik gradjanskog rata posle koga Srbije ne bi bilo ni za pijacnu tezgu.To bi bio siguran put u kolonijalno ropstvo i to od istih onih zbog kojih bi sve i pocelo.

    Zato je pred nama nista drugo do partija pokera,u kojoj mi ne treba da budemo onaj igrac koji ce sve druge da pobedi,vec onaj koji ce na vreme da se povuce iz igre,a da to sto nije sve izgubio ne bude previse sumnjivo za ostale igrace.A to nece biti nimalo lako.Mi smo zemlja koja je okruzena clanicama EU ili NATO pakta,koje su to vec sad ili ce to ubrzo postati.Nase malo ostrvo uz nezahvalnu geostratesku poziciju uz to je trenutno skoro potpuno ekonomski zavisno od zapada;svi krediti i kreditne obaveze,uz 80% izvoza koji je okrenut prema njima,uz bankarski sistem koji nam ni najveci neprijatelji ne bi gore smislili.Sav novac koji imamo i trosimo je njihov,jer smo mi nas jeftino procerdali.
    Ostar i trenutni zaokret politike samo bi otkocio vec spremne mehanizme u svrhu naseg disciplinovanja,koji njih uz to nista ne kostaju.Sa ekonomskom blokadom i izolacijom,te sa mogucnoscu da nam krizu otvore gde god i kad im se god cefne,mi ne bismo preziveli ni do izbora.Nas brod je uveden u neprijateljsku luku u kojoj su svi topovi napunjeni i okrenuti prema nama.U takvoj situaciji istaci gusarsku zastavu i prizvati otvoreni sukob je cisto samoubistvo.Samo jedan plotun, na primer - u vidu nereprogamiranja prispelih dugova,potopio bi nas za tili cas,a kao takvi bi,umesto sebi,od koristi bili samo kao hrana za predatore raznih vrsta.Mi moramo iz te luke da bezimo mic po mic,sporo i prikriveno,sve dok se ne docepamo otvorenog mora i slobodnog neba gde cemo vec moci sami da biramo smer plovidbe.Jurice nas dusmani i tada,ali mogucnost da pobegnemo i da nam neko pritekne u pomoc bice mnogo veca.Svi mi dobro znamo ko su nam dokazani neprijatelji,a ko potencijalni i iskreniji prijatelji, i oko toga treba zavrsiti raspravu.Treba naci pravi nacin da se do prijatelja dodje,a da prezivis prelazak preko neprijateljske teritorije.Mi se Evrope i njihovih aspiracija nikad necemo resiti jer to sto nama zele i rade,cine samo zbog svog interesa.Ne smemo od njih stvarati otvorene neprijatelje,niti sebe dovoditi u situaciju da mi to budemo njima.Prava stvar ce nastati tek onda kada se ovde,kako rece Zeljko,bude vise radilo glavom nego rukama.

    Oni koji su toga svesni mozda upravo zato ispijaju viskije po zapadnim ambasadama,EU izjednacavaju sa svojom decom i kroz zdravice nekima obecavaju Telekom,jer je to ona vrsta plena koja ove u konacnici jedino i interesuje.Ali,zar neko stvarno veruje da je Toma toliko glup i osion prema svojim biracima,da pred same izbore strancima obecava nesto (Telekom) tako olako,dobro znajuci da je odbrana tog Telekoma bila jedina i najveca pobeda naroda i strucne javnosti nad tiranskim rezimom.Zar nikom od vas nije palo na pamet da Toma ovim cinom svesno iritira i gubi svoje birace jer je svestan zrtve,da je prece da sad laze strance - da bi on i Voja uskoro bili u mogucnosti da od njih spasavaju Srbiju!

    Bice tesko jer su nam sanse umanjene;suvise smo toga dosad zajebali.Ipak spadam u one koji i kad se cini da nema razloga da se veruju u ljude,ne gube nadu jer im preostaje da poveruju i u srecu.
    Za malodusnost i nevericu ce uvek biti vremena.
  • Све је могуће али као лидер радикала тако је експресно прогласио победу Тадића и пре него што су гласови пребројани да је тешко поверовати да је двоструки играч 'ал у нашу корист.'

    У принципу никад не верујем људима који гледају у земљу и играју игре. Нажалост он је ефективно играч запада чак и ако сам верује да је нешто друго.

    Што се 'малодушности' тиче боље је од почетка знати истину да су нам шансе мале и тако се и поставити. Народ међутим мора изгледа да прође и кроз овај круг освешћивања.
  • Мали Зека 1 дан ago odgovor na vrabac
    Лепо сте све написали. Имам само једну замерку. Из те луке се мора бежати одмах и сада! Зар мислите да ће топови да гледају мирно како се брод измиче? И зар сте запоравили да смо у ту луку доведени да нас размонтирају.

    Народ ће да истрпи и 2-3 године тешког живота, када би знао да се од првог дана креће у жељеном смеру, који би после 2-3 године довео до видних бољитака по стандард.

    Нама треба храбра и радикална промена. Нека нам стигну дугови на наплату, нека банкротирамо. Неће бити гладних по улицама, јер ће да се заведе ред у држави. Па када уместо 100 владиних агенција будемо имали народне кухиње, преживећемо тих 2-3 године, док се не изграде иригације, пруге, индустријски капацитети док се не попуне. Има ихај земаља на Истоку које не знају шта е са безвредним доларима, а упориште у Европи вреди сувог злата.

    Потребна су само муда. Скривање безидејности и кукавичлука иза "паметне политике" је издаја таман колико и Тадићева.

    Ова критика се односи и на Воју и на Тому.
  • Zeljko Cvijanovic 1 дан ago odgovor na vrabac
    Nisam finansijski strucnjak, ali koliko znam postoje razliciti oblici bankrota. Onaj koji izvede sama situacija, kada pukne budzet koji ne moze da podmiruje minimalne potrebe, onaj koji izvedu poverioci i onaj koji nizvedu duznici. Bankrot koji bi izvela dobro organizovana vlast koja zna sta hoce, ne bi bio rdjav, posebno ako bi time postavila pitanje vracanja dugova. Pitanje vracanja dugova, gde ce zaduzene siromasne zemlje u jednom trenutku morati da postave to pitanje ne ceka samo nas vec dobar deo sveta. Elem, ne bih voleo da budemo prva zemlja koja ce reci necemo da vam vratimo sve dugove, posebno ne one koje je vlast nezakonito podigla i potrosila, ali jednom ce i to doci na red.
    Pozdrav
  • Поштовани господине Цвијановићу колико ми се чини Аргентина је одбила да плаћа дугове после финансијског слома према томе не би били први.

    Ако аргентински сценарио значи ово што је својевремено један коментатор написао о њему онда он није најгоре што може да нас снађе макар у смислу крајњег резултата иако је процес био наравно мучан али не много мучнији него овај последњи петооктобарски код нас. Штавише може се испоставити као једини спас. Полагано дављење којем присуствујемо може се испоставити далеко гором алтернативом.
    Наравно лепо звучи 'фронт националног спаса', само видели смо манипулације после задњих избора. Сувише је новца уложено у пројекат садашње власти од стране глобалиста да би се она на миран начин сменила у ма ком сценарију.

    //Propast neoliberalne politike Argentinska kriza svoje korene vuče iz svetske krize kapitalizma i njenog podređenog položaja u njemu. Kriza koja je pogodila Tursku brzo je došla do Brazila i real je doziveo oštru devalvaciju. Ovo se tragično odrazilo na argentinsku ekonomiju - Brazil je bio najveći uvoznik argentinskih proizvoda, koji su sada postali nekonkurentni. Pošto je argentinski pezo vezan za dolar, devalvacija je teoretski isključena pa se celokupan teret krize preneo na leđa radnika i srednje klase. Argentina nikada nije uspela da se otrgne od svog polu-kolonijalnog statusa. Iako je stvorila namoćniju industriju u Južnoj Americi njeni proizvodi nisu bili konkurentni na svetskm tržistu i ona je ostala jasno podređena velikim kapitalističkim silama koncentrišući se na izvoz agrarnih proizvoda. Svoj ekonomski razvoj je kroz istoriju finansirala ogromnim zaduživanjem kod svetskih banaka. Kada je došlo vreme naplate u 90-tim, većina argentinske industrije je jeftino prodata stranim multinacionalnim korporacijama -bankarski sistem i javne službe (pošta, avio-kompanija…) su takođe rasprodate da bi se otplatile nagomilane kamate. Argentina je primorana da godišnje plaća 8 milijardi dolara u obliku kamata. Argentinska vlada je u suštini, slično onome što danas radi "ekspertski tim" G17 kod nas, sprovodila poznati recept MMF-a. Sprovesti deflaciju, srezati javna davanja, uravnotežiti deficit i moliti se moćnim bogovima tržista da se investicije povrate. Međutim bogovi su izgleda bili gnevni i investicije su ostale mrtvo slovo na papiru. Argentinskoj buržoaziji više se isplatilo da svoje pare ulaže u fondove na Njujorškoj berzi nego u nesigurnu domaću privredu. Došlo je do ogromnog odliva kapitala iz zemlje i zalihe centralne banke su opale za 1.7 milijardu dolara - država je bankrotirala. Pošto je buržoazija već izvukla svoje pare iz zemlje, vlada odlučuje da postavi ograničenja na bankarski sistem i povlacenje para što izazvalo jurnjavu na banke i opšti haos....ljudi su izašli na ulice a gradska sirotinja je nagrnula na samoposluge - usledila su tri dana opšteg haosa. Sindikati sazivaju dvodnevni generalni strajk. Prva žrtva narodnog besa bio je ministar Domingo Kavalo koji je bio zadužen za sprovođenje mera propisanih od strane MMF-a. Ljudi su se spontano okupili oko njegove kuće, njih oko 5.000 blokirali su sve prilaze i lupali u šerpe i lonce praveći nesnosnu buku u smenama čitava tri dana! Kavalo je bio primoran da da ostavku. Sledeći na redu bio je prvi "post-peronisticki" predsednik Fernando De la Rua. Osnovni zahtev masa na ulicama bila je njegova ostavka. Masa je opkolila zgradu kongresa u Buenos Airesu tako da niko od političara nije mogao da izađe. Predsednik je ubrzo shvatio da nema izlaza i podneo ostavku. Vlast klizi iz ruku državnih institucija i prelazi na ulice. Ubrzo posle De la Rue sa vlasti je skinut i njegov naslednik - tako su Argentinci kroz direktnu akciju uprkos stravičnoj represiji države (35 ljudi ubijeno, na stotine ranjeno, 4-5000 uhapšeno) za nedelju dana skinuli dve glave sistema.
  • Adeptus Keplericus 1 дан ago odgovor na vrabac
    Kontrolisani bankrot je odlicno resenje. Jedno vreme Srbija ne bi bila kreditno sposobna, ali to bi bila najveca kapitalizacija bankrota: da zivimo od svog rada i realnog novca. U to slucaju bi morali da se ponasamo samoodrzivo sto je spas za svaku drzavu.
  • Куба издржава на тај начин већ 45+ година.
    По неким УН статистикама кубанци су најсрећнији народ на планети.

    Ко није био нека оде на Кубу па нек се увери сам.

    Јест да је тамо сиртоиња, али су такви сви, скоро да нема привилегованих.
  • Vrabac otcvrkutao citavu odu da bi oporavdao Tomino viskiranje po zapadnim ambasadama i nebuloza koje svakodnevno izjavljuje. Ljigavo, ulizicki i snishodljivo - fuj!
    Zna se kako se sprovode diplomatski odnosi, ovo o cemu vi pisete nema veze sa Srbijom, vec spada u licnu promociju ulizice.
  • KAKO CE ONI KOJI SU VEC DOBRANO ZASTRANILI , UZELI PARE DA SE OSVESTE........JA TEBE SMATRAM ZA DOBROG KOMENTATORA I PAMETNOG COVEKA ALI VRATITI SNS , DVERI KOJI SU STVORENI DA SE ZLO NASTAVI...LUDA TEORIJA I JEDINO MI DODJE DA I TI MUTIS VODU PO MALO...
  • Владимир Ђоковић 1 дан ago
    Пре готово три недеље, петак био, Ибарском прилазим Београду. Између Липовичке и Орловаче, између 14 и 15 сати, приметим познатог возача у црној шкоди Фабији. Опустио се Војислав и пичи, лагано и осмехнут, пут Белановице. На викенд. А нешто се битно и тог викенда око Космета очекивало и догађало. Било ми пријатно јер и он човек тера мали ауто, и то сам. Мало ме опет зачудило, важна су времена и викенди за државу? Тај, као сат који стоји, увек покаже чешће тачно време од сатова који стално касне ил журе. Он бар два пута дневно. Каква чекалица. Сачекао Слобу, сад чека и Тадића. А у политици одаје утисак: МЕНИ ЈЕ И НИШТА МНОГО.
    Тому, слутим, разликује тек чињеница да мора да се бори за место у историји. Мада нисам сигуран ни да му овако, последњих 20 година, није боље него је икада могао и да сања.
    О Боти речи не треба трошити. У ИСТОРИЈИ САВРЕМЕНОГ ВИШЕПАРТИЗМА У СРБИЈИ НЕЗАБЕЛЕЖЕНА ЈЕ ПРОМЕНА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА ТОКОМ ДАНА ГЛАСАЊА. И то је наук за изборе који ће бити. Дана, Драшковићева, деведесетих је остала упамћена по крилатици: ДИКТАТУРА ЗА И У СПО, ДЕМОКРАТИЈА ЗА СРБИЈУ. Па смо видели како је то испало. ЗА БОТУ НЕ МОЖЕ А ДА НЕ ВАЖИ: КО ПОКРАДЕ ИЗБОРЕ У СТРАНЦИ ПОКРАО ЈЕ СЛОБОДУ У СРБИЈИ.
  • жан клод ван дам 1 дан ago
    1. КОСОВО !!!
    2. Жика Вуковић: http://www.youtube.com/watch?v...

    Attached files

  • Жика Живац је све рекао... :-)))
    Ја бих њему у шаке ону чувену и многопомињану усрану мотку! Лично бих се задовољио кантом катрана и врећом перја, па бих лагано за Жиком...
  • Marko Paprikashovic 1 дан ago
    Kuce za dugotrajnu upotrebu se obichno od temelja zidaju, nije obavezno ali utiche na kvalitet/udobnost zhivota i rok trajanja/upotrebe.
  • Radenko Lazic 2 сата ago
    Свака част, ово је, веома стручно, до краја разголићена истина. Ја још од деведесетих тврдим да ће све да се заврши у Србији и на србима. У памет се срби!!!
  • Milica Stojadinovic 5 сати ago
    Jedini nacin da se resimo petog oktobra je da ovi opet pobede na Izborima.Pustiti Borisa i kompaniju da se sada elegantno izvuku i posle godinu -dve da udju opet na velika vrata u nesto izmenjenom sastavu, to bi bio zavrsni udarac Srbiji.Nek se jos peku na tihoj vatri i onda da budu oterani sa vlasti kako su i terajuci druge dosli,na ulici a ne na Izborima.
  • Covek kaze ce da pobedi na izborima,

    *Titov unuk poručio je prisutnim građanima da će njegova partija "slediti
    Titov put" i da će se boriti da uđe u parlament i raditi za interes
    naroda, dodajući da Komunistička partija sad ima oko 60.000 članova, a
    da je među njima veliki broj mladih. *
  • Željko, brate, jel' je ovo baš sve tvoje? 'Ajde oraspoloži me odmah!!!
Povratni URL