Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

четвртак, 10. новембар 2011.

“Преокрет” – од чега, ка чему? | Косово и Метохија

“Преокрет” – од чега, ка чему? | Косово и Метохија



Косово и Метохија

“Преокрет” – од чега, ка чему?

PDF Штампа Ел. пошта
Миодраг Јовановић
среда, 09. новембар 2011.

Не знам за Чедомира Јовановића, који је мој исписник, али ја сам 1989. са непуних 18 година био на једном од скупова, организованих против “антисрпске политике” тадашњег републичког руководства Словеније, носећи транспарент “Словенци, ми вас не мрзимо, ми вас жалимо”. Разуме се, из ове перспективе гледано, могао бих тај догађај да окарактеришем као класичан пример “политичке манипулације средњошколском омладином”, али сам уверен да када бих данас, којим чудом, показао неке политичке амбиције, нико ми ту епизоду не би узео за зло, управо због мојих тадашњих година и политичке незрелости. Вук Драшковић је, међутим, исте те 1989. имао 43 године, спремао се да постане водећи опозиционар Србије и, самим тим, претендент на преузимање власти, када је у тексту “Како водити и добити бој на Косову” понудио следеће решење: „Намера албанске пете колоне у Србији је природна, па српска држава нема ни права да задржава било кога коме је отаџбина с ону страну Проклетија. Мајци Албанији они могу присајединити себе и сву своју покретну имовину, али не могу јој никада присајединити ни педаљ, ни грумен земље чијем ће власнику увек бити име – СРБИЈА.“ (Коекуде Србијо, стр. 126)

Нема владавине права у земљи у којој царује политичка корупција, а једна парламентарна политичка партија жели да грађани поверују да је за целу 2010. годину примила три појединачне донације веће од 6.000 динара, у укупном износу од 27.000 динара!

Након прве велике изборне победе опозиције, која је одбрањена на грађанским протестима 1996/97, група експерата из уставноправне области, предвођена проф. Лидијом Бастом, 1997. године је изашла са програмом Уставне претпоставке за демократску Србију (изд. Београдски центар за људска права). У њему је, између осталог, предвиђена и могућност организовања каскадне референдумске процедуре, на основу које би покрајина Косово и Метохија могла да стекне посебан, асиметричан статус унутар Србије, а општине са већинским, неалбанским становништвом, које се томе противе, могле би да се издвоје из састава покрајине. За оне са државничком визијом, предложено решење је било јасно – нова, унутардржавна територијална демаркација била је јемство за евентуално будуће међудржавно разграничење. Предлог је био понуђен тадашњим лидерима опозиције – пре свих Ђинђићу и Драшковићу – али је њихова процена била да би његово прихватање у том тренутку значило политичко самоубиство. Чедомир Јовановић је тих дана тек ступао на политичку сцену, али је остало забележено да ни он није био имун на националну иконографију, о чему сведочи чињеница да је Студентски политички клуб, који је окупљао већину виђенијих лидера управо окончаног студентског протеста, основан баш на Ђурђевдан 1997. године.

У годинама које су уследиле, Јовановић и Драшковић су у различитим својствима учествовали у политичкој власти у Србији. Први је, у периоду од јануара 2001. до марта 2003, био шеф посланичке групе ДОС-а, који је добио изборе на “Програму за демократску Србију”, у којем стоји и то да ће првога дана новоформирана Скупштина обавезати „будућу Владу да одмах поднесе програм конкретних мера Савету безбедности УН-а којим би се омогућила доследна примена Резолуције 1244 о Косову, очувао територијални интегритет и суверенитет Србије, гарантовала права на миран и сигуран живот свим становницима Косова и подстакла његова интеграција у нове демократске институције земље.“ Други је од 2004. до 2007. године обављао функцију министра спољних послова и у том својству је 2006. изјавио да би „насилно проглашење међународно признате државе Косово ... српски народ ... доживео као – понижење и казну. На таквом осећању било би скоро немогуће ширити евроентузијазам у мојој земљи, а без европеизације Србије немогућа је и европеизација Косова и целог региона.“ (Косово – говори и интервјуи, стр. 110)

У једном су, ипак, у праву творци “Преокрета” – Србија је заиста протраћила бројне шансе када је реч о Косову и преко јој је потребна “нова политичка храброст”.

У новембру 2011, ова два политичара се заједнички залажу за “преокрет” српске политике, поручујући: „Ми смо најсиромашније европско друштво, са најмањом платом и пензијом, највећом стопом незапослености, најмањим инвестицијама, највећим растом дуга, најнефункционалнијим образовним системом и највећим одливом мозгова у Европи. То није слика наших способности, него цена погрешне политике. Цена која ће расти све док ту политику не напустимо.“ Лек за све ове промашаје налазе, међутим, у само једном радикалном заокрету – оном који се тиче косовске политике: „Косово није под суверенитетом Србије од рата “99. и Кумановске капитулације, након које се Србија с Косова повукла. Због тога стратегија "И ЕУ и Косово" значи ни ЕУ ни Косово ... Србија мора да промени политику ако жели у Европу. Уместо старих косовских парола, треба нам нова политичка храброст.“ Та политичка храброст се – иако то у овом програму није експлицитно речено – огледа у признању косовске независности, јер се само тако може наставити европски пут Србије.

Ваља одмах разјаснити – ово је легитиман политички став. Први проблем је, међутим, проблем кредибилитета оних који га заступају. Наиме, иза тог програма не стоје превасходно гневни и политички неекспонирани грађани, који су се окупили око заједничке идеје (такви су у овој иницијативи, ипак, политички декор), већ они који годинама најнепосредније учествују у креирању политичких одлука у Србији, укључујући и оне које се тичу Косова! Зато је најблаже речено нејасно кога имају на уму, када поручују да је за напред описано стање „најодговорнија политика власти, која је својим калкулисањем и оклевањем врло озбиљно угрозила европску оријентацију друштва и виталне интересе који од ње зависе.“ Други проблем се огледа у природи лека који се препоручује за наше европске бољке. Члан 49 Уговора о ЕУ предвиђа да било која европска држава која је посвећена вредностима из члана 2, а то су „поштовање људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовање људских права, укључујћи и права мањина“, може постати чланица ЕУ. Право је питање за творце “Преокрета” шта су, у том погледу, њихови досадашњи доприноси српском путу у ЕУ. Јер, тешко је, рецимо, очекивати да се демократски консолидује целокупно друштво, ако истовремено нема и унутарстраначке демократизације, а ње нема тамо где се исти човек налази на месту председника једне од парламентарних политичких странака пуних двадесет година, без обзира на сва њена изборна посртања. Исто тако, нема владавине права у земљи у којој царује политичка корупција, а једна парламентарна политичка партија жели да грађани поверују да је за целу 2010. годину примила три појединачне донације веће од 6.000 динара, у укупном износу од 27.000 динара! (види сајт Агенције за борбу против корупције, Прилози ЛДП-у у 2010)

Чак ни саветодавно мишљење Међународног суда правде из 2010, које на први поглед иде на руку косовским Албанцима, није много променило у том погледу.

Признање једнострано проглашене независности дела сопствене територије није, дакле, „вредност“ којој мора да тежи потенцијална чланица ЕУ. Јасно је, међутим, још од посете канцеларке Меркел, да ће утицајније чланице ЕУ настојати да de facto признањем „косовске истине и стварности“ (“Преокрет”) истовремено услове кандидатуру Србије и затворе причу о косовском случају. Ниједна озбиљна државна политика – а овај текст не треба нужно тумачити као индиректну похвалу актуелне косовске политике српске владе – не може, међутим, разматрати такву врсту притиска кроз призму фаталистичких или-или одлука и запаљиве митингашке фразеологије, која се разликује једино по томе што су негдашњи “свети косовски завети” замењени “светлом европском будућношћу”. Дубоко сам уверен да нам “косовски услов” не би данас висио као омча око врата на европском путу да је актуелна политичка елита (и у власти, и у опозицији) учврстила политички систем, уместо што га је феудализовала; да је институционализовала независност судства, уместо што ју је разградила; да је правно уредила односе у економији, уместо што је дозволила њихову тајкунизацију. Што ствари не стоје тако, велики део одговорности сносе и творци “Преокрета”. Уместо да за то испоставе цех, они грађане Србије уверавају у магијску моћ датума – пошто смо пропустили 6. октобар, нови D-Day je 9. децембар, кроз који се, по њиховим речима, „преламају“ наши „успеси и неуспеси, срећа и разочарање, радости и страхови наше генерације.“

У једном су, ипак, у праву творци “Преокрета” – Србија је заиста протраћила бројне шансе када је реч о Косову и преко јој је потребна “нова политичка храброст”. Она се, међутим, не огледа у једноставном одрицању од легитимних државних интереса, већ у проналажењу дипломатске мудрости да се у минималном маневарском простору остваре бар неки политички циљеви. Тај минималан маневарски простор огледа се у чињеници да је, чини се бесповратно, пропала идеја великих сила о затварању косовског случаја faitaсcompli политиком, која је гласила – ви само прогласите независност, а ми ћемо покренути талас признања који ће вас убрзо увести у УН, па ће онда правни аспекти целог случаја постати ирелевантни. Чак ни саветодавно мишљење Међународног суда правде из 2010, које на први поглед иде на руку косовским Албанцима, није много променило у том погледу. Отуда, помало парадоксално, Србија и даље држи кључ у својим рукама, јер би тачка на и била стављена тек њеним признањем косовске независности. У таквој пат позицији, која не иде у прилог ниједној страни, а за чије одржавање највеће заслуге припадају Србима на северу Косова, “нова политичка храброст” би налагала дипломатску акцију Србије у правцу директних политичких понуда онима који би евентуално прихватање и могли да бране пред својим бирачким телом – а то је актуелно косовско руководство. Тај потез би многи одмах окарактерисали као политичку лудост, али нема сумње да би он пре свега био акт државничке храбрости. Косовским Албанцима би у изглед било стављено српско признање независности, окончање статусног вакуума и неизвесности и столица у УН, а Србија би у датим условима заштитила максимум својих државних интереса. Истовремено, такав исход би показао да је на Балкану ипак могуће мењати границе и споразумом, а не само силом, те да је наивно било поверовати да се политичким декретима – па макар и оним великих сила – може прогласити да је процес територијалне прекомпозиције овог дела Европе окончан једном за свагда.

(Аутор је професор Правног факултета Универзитета у Београду)


“Преокрет” – од чега, ка чему?

среда, 09 новембар 2011 20:05
гледам, видим, не дам !!!
"Јасно је, међутим, још од посете канцеларке Меркел, да ће утицајније чланице ЕУ настојати да de facto признањем „косовске истине и стварности“ (“Преокрет”) истовремено услове кандидатуру Србије..."
Ja или не умем с читам или не видим и не чујем добро. Зар "косовска истина и стварност" није и север КиМ на којем не функционише приштинска власт!? Зар то није стварност и истина коју треба уважити и признати? Како могу тако бедно и провидно да лажу наше политичаре у очи. Ја јесам за истину и стварност, и они иду, бар у том делу, Србији у прилог! А иду и Резолуција 1244 и део Кумановског споразума.
Друго је овде посреди, чини ми се: наши политичари су уцењени нечим што им не даје да виде "истину и стварност", па се према њима понашају као према слепцима и умоболнима, а они то фигуративно и јесу, чим раде као да не може да се види оно што је белодано.
Препоручи коментар:
69
0
среда, 09 новембар 2011 21:11
Влада Канада
Ово је време мучеништва, као што је било 1389. године са Светим Кнезом Лазаром и његовим Витезовима. И тада је било оних који су хтели да Свети Кнез и његови Јунаци признају "реалност", да поклекну и одрекну. Свети Кнез са својим Јунацима је изабрао Борбу и Мучеништво. Србски Народ је и једне и друге ставио на места које им припадају. Генерације Срба је васпитавано на Мучеништву Светог Кнеза и његових Јунака. Тај Мит је био Звезда Водиља кроз турски мрак и помогло да се очувамо као Народ. Имамо своје Језик, Историју, Цркву, Културу, Морал, све оно што нас чини Великим. Слична ситуација је и сада. Мученици су Срби на барикадама. Супростављају се, као и 1389. године, армади анти-христа. У Србском Београду столују они који би хтели да Срби признају и прихвате "реалност". Они седе у министарствима, скупштинама, луксузним становима, испијају виски са ледом, исписују и потписују некакве преокрете и резулуције. И сада ће Србски Народ и једне и друге ставити на места која им припадају.
Препоручи коментар:
67
2
среда, 09 новембар 2011 22:11
SNS-ovac (ex DHSS-ovac)
Pitanje priznavanja Kosova je tehnicke prirode. Nije problem to odraditi, problem je sto to nije jedini uslov i uslov svih uslova na putu evroatlantskih integracija. Zaboravila su gospoda iz Preokreta na sta Srbija danas lici (a vrlo dobro su je opisali), da li iko smatra da takva zemlja uopste zasluzuje da bude clanica Eu, da ce Brisel prema nama gajiti stalno paternalisticki odnos?! Dalje, sta je sa problemom Vojvodine i Sandzaka, hocete da se to ponovo potura pod tepih, pa deo krivice za Kosovo (sa cime se i slazem sa autorom, doduse iz drugih motiva!) snose i Draskovic i Jovanovic. Sta su oni uradili za vreme svog mandatovanja, radili jedno da bi danas pricali drugo. Od 5.oktobra politika se ni milimetar nije pomerila po pitanju Kosova, stalno ista demagogija.
Mnogi zaista bez obzira na motive precenjuju Kosovo, mnogo je to izvikana tema, realno ni promil gradjana Srbije to interesuje. Nece se nigde Srbija pomeriti radikalno ni sa priznavanjem ili bez priznavanja Kosova!
Препоручи коментар:
6
51
среда, 09 новембар 2011 23:26
slobodan 50
kada sam nervozan, onda mi dođe ovako: ma daj bože,da traže i uzmu sve, pa da onda čujem "naučno" i pametno rešenje ovih superiornih degenerika, koji nam prodaju damu za bubrege...e, kada bi se tako vodili državni interesi...jedan čovek je učinio veliku štetu za kvazi-elitu...
Препоручи коментар:
20
0
четвртак, 10 новембар 2011 00:28
Danilo
"Srbi su mali narod sa mentalitetom velikog..." rece Konstantin Nikiforov,direktor Instituta Ruske akademije nauka za slavistiku i balkanistiku.

Srbi su svoju slobodu branili i protiv najvecih sila svijeta,gubili su bitke,ali redovno dobijali ratove,dok su svi drugi iz komsiluka redovno prihvatali okupaciju.

Medjutim,Srbi su,u borbama protiv mocnih imperija cesto bili sami,bez pomoci drugih sila,tako da su ponekad padali u "knock down",sto bi,redovno,iskoristavali oni Srbi koji predstavljaju kukolj u zitu,bezvijedni,beskarakterni,bolesno ambiciozni,koji su redovno koristili priliku da se stave na raspolaganje okupatoru.
Dosasvsi na vlast te kukavice se prvo obracunavaju sa patriotskim snagama,unistavaju sve sto je bolje od njih.

Prodavali bi sve,i drzavu i narod samo da ostanu na vlasti,da pljackaju i unistavaju sve sto je srpsko.

Ali,kad se pravi Srbi oporave,izdajnici se vracaju u rupe,bjeze van Srbije zajedno sa okupatorima i cekaju neku novu sansu da se ponovo vrate.
Препоручи коментар:
34
0
четвртак, 10 новембар 2011 01:58
Jovan Jakovljevic
retko, verovatno nikad, se ne slazem sa bilo cime sto procitam na ovom sajtu ali ovo je lepo sroceno. potreban je preokret, ali sa ovim ljudima nikad.
Препоручи коментар:
15
3
четвртак, 10 новембар 2011 08:26
Радмила
ПРЕОКРЕТЧИ су у свом памфлету - преокрету описали свој десетогодишњи учинак.
Којим правом они било шта предлажу?
Имали су све полуге да заштите Србију, али су распродали имовину, част и достојанство.
Србија је јака колико су јој деца одана.
То су убице српства, српског народа и државе.
То је оно кад лопови и бандити кажу - Држте лопова.
Препоручи коментар:
27
0
четвртак, 10 новембар 2011 08:58
Мирјана Маринковић
Јој што волим моју Србију у којој има више од једног телевизијског канала, па чим видим негде Чеду ја преокренем на други канал.
Препоручи коментар:
26
0
четвртак, 10 новембар 2011 09:00
@@
Толика помама , толике "мудре"опсервације , толико "прагматичности".Фундаментална истина је -Косово и Метохија су интегрални и неодвојиви део Србије. Ми смо под окупацијом у два различита облика на два дела наше територије. Све друго је на другом и иним местима по битности.О било чему другом се може дискутовати и одлучивати али "статусу Косова"-НЕ. Било ко од нас може продавати , размењивати-компензовати своје - имање , стан , фирму , кера ...али део земље-отаџбине ...то је ВЕЛЕИЗДАЈА !Па све и да се на референдуму изгласа , неприхватљиво је , не може се дати нешто што није наше , то је земља наших предака и потомака , ми смо само корисници !
Препоручи коментар:
25
0
четвртак, 10 новембар 2011 09:49
Правник
Миодраг Јовановић је изузетан професор и човек и почаствовансам што овакав човек предаје на мом факултету.
Препоручи коментар:
13
0
четвртак, 10 новембар 2011 10:23
Preokert, za 360 stepeni (a svi znamo sta to znaci)
Nude isto ili gore, nista vise.
Препоручи коментар:
9
0
четвртак, 10 новембар 2011 10:24
Правник
почаствован*
Препоручи коментар:
1
0
четвртак, 10 новембар 2011 10:28
Јасна Симоновић
Баш лепо! Посебно ми се свиђа: "Дубоко сам уверен да нам “косовски услов” не би данас висио као омча око врата на европском путу да је актуелна политичка елита (и у власти, и у опозицији) учврстила политички систем, уместо што га је феудализовала; да је институционализовала независност судства, уместо што ју је разградила; да је правно уредила односе у економији, уместо што је дозволила њихову тајкунизацију."...баш тако! (не знам шта раде савет и Агенција за борбу против корупције, да ли уопште сарађују и када ће да почну!? или ћемо гледати епилог несарадње као што сада гледамо несарадњу Министарства здравља ЈУ-Србије и Агенције за лекове кроз призму "острвског профита и берлинског зида!)...

Професоре, ако постоји "пандан" документу проглашења независности Косова наводно десет интелектуалаца са проглашењем зависности Србије од УСА по истом принципу али са старијим датумом, да ли то пије правну и праведну глобалну воду? Да ли жиг Сербије има златну подлогу и у зависној држави?
Препоручи коментар:
7
0
четвртак, 10 новембар 2011 12:08
Dragan
taj "preokret" predstavlja rešenje tipa skakanja iz vrelog tiganja u vatru.
Препоручи коментар:
6
0
четвртак, 10 новембар 2011 14:52
nikos
Zalosno je ovde sto niko ne spominje naseg voljenog druga Tita,kao da on nije nista kriv za ovo danasnje stanje?Svima je bio dobar dok je bilo para i socijalnog mira-a sve nam je ispred nosa kreirao.
Niko ne osudjuje ni kapitualciju 1999.god?To tada znaci nije bila izdaja?Kako je to moguce?
Zar ste zaista pomislili da ce se nasa vojska i policija vratiti na KiM posle 1999.god?
Da ne bi dalje lagali narod-kada se nasa vojskaa i policija(cuvari suvereniteta i teritorijalnog integriteta) VRATE na KiM-tada ce KiM biti ponovo DRZAVA SRBIJA-sada trenutno NIJE.
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]


Нема коментара:

Постави коментар