Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 29. новембар 2011.

Окупација" Волстрита може, али не и "блокада Косова" | Политички живот

Окупација" Волстрита може, али не и "блокада Косова" | Политички живот


Политички живот

"Окупација" Волстрита може, али не и "блокада Косова"

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Б. Ђикић
понедељак, 28. новембар 2011.

Слатко бих се прикључио глобалном одушевљењу демократском акцијом: „Блокирајмо Волстрит“ (www.occupywallst.org), да ме у томе нису предухитрили српски медији. Да су ту акцију промовисали било који други: албански, бугарски, порторикански, кинески, холандски, па чак и руски, не би било дилеме. Али, српски?! Ту већ нешто шкрипи (“Something is Fishy”). За оне који не знају о чему се ради: очајни корисници благодати либералног капитализма блокирали су прилазе глобалном центру моћи. Наивно, јер центри моћи су у то време испијали пиња-коладу негде на Бахамима, Сејшелима или Малти, али та наивност је пробудила симпатије света, па чак и наших медија, чије су симпатије већ биле резервисане, све до Алимпијевдана 2011. Шта су симпатични противници светског поретка заправо блокирали? Практично, они нису дозволили одлазак на посао запосленима на Волстриту, не водећи рачуна о томе како ће ти запослени прехранити своје породице ако не оду на посао, али суштински нису ништа променили, а и неће у скорије време. Међутим, они су презентирани нама као хероји демократије, преко наших државних ушију и очију.

У исто време, људи које тај исти либерални капитализам добрано жари по туру, блокирају неке, у европским размерама маргиналне саобраћајнице по северу Косова, при том не спречавајући никога да иде на посао и заради своју плату, и које наши медији представљају као балване који ће нас спречити да након 9. децембра постанемо богати, високи, лепи и плави. Недемократичност ових других, у односу на прве борце за демократију, тешко је доказати – осим ако се зна да се ради о Србима. А онда је све лакше.

Београд, чија је престоница Брисел (у даљем тексту, Брисоград), те Србе доживљава као шишарку у грлу. Он ту шишарку из грла не може одстранити без снажних удараца по леђима, које му његова престоница обилато задаје. Други пак Београд, чији је главни град Београд (у даљем тексту Београд), на те Србе гледа са љубављу, симпатијама и одобравањем. Београд са њима саосећа, тугује, и свестан је да би се падом севера Косова проблеми по Србију рапидно умножили. Брисоград о томе има другачије мишљење, или боље рећи – став.

Немоћан да словесно оповргне да је борба за опстанак државе нужна и обавезна за свакога, Брисоград прибегава стварању конфузије у јавном мњењу, за шта има изузетно моћна средства. Веома љут на Србе са Косова, јер га удаљавају од Брисела, Брисоград их чак брише из бројног стања. Наиме, попис становништва Републике Србије, он не организује на Косову, па ни у Метохији. Тај део српског народа га не занима. Не постоји?! Београд, пак, услед недостатка средстава информисања (јер сва припадају Брисограду), о томе нема појма. Може ли Београд тај национални неморал да исправи? Не може, јер није на власти, а и неће бити у скорије време.

Овај шамар Срби, из Метохије и са Косова, стојички подносе али се одлучују и на потез очајника. Сабравши два и два, они схватају да их сопствена држава даје у мираз Великој Албанији. За спас се обраћају великој Русији. К`о веле, ако нас наша држава не питајући поклања Албанији, а ми то нећемо – замолимо мајчицу Русију да нас прими под своје окриље. За дивно чудо, Русија, о којој смо ми учени да нам никада у историји није помагала, на највишим нивоима прилично озбиљно и правилно схвата и разматра овај вапај. Шта ће од тога испасти, видећемо, али шамар Брисограду је враћен.

Овај пак, ништа што долази од српског народа не може стојички да поднесе. Одмах активира кориснике националних фреквенција, које ваљда сви ми плаћамо, чим су национални, како би што више оцрнио Србе. Сви они који су тражили руско држављанство су издајице, јер већ имају српско држављанство и то им је довољно. Да ли?

Оно што се у медијима не може чути је и то, да ако Срби са Косова саучествују у договорима које Борко Стефановић (надам се у своје име) постиже у Бриселу, не могу више бити држављани Србије. Наиме да би испунили само, на пример, „споразум“ о аутомобилским таблицама, морају имати документа Републике Косова, јер без докумената се нигде ауто не може регистровати. У тим документима им је држављанство дефинисано, а то је држављанство Републике Косово. Националност у тим документима им је дефинисана као – Косовар. Стога је врло објашњив и легитиман покушај Срба да се одупру албанизацији, молбом Руској Федерацији. Овде нема места заједљивости коју обилато са националних фреквенција сипају предводници наше пропасти. Све је савршено јасно и чисто, мада признајем, врло тужно.

Наравно не сагледавајући узроке, лако је изазвати конфузију погрешним закључцима. У ову замку упао је и наш најбољи режисер, који је у Москви изјавио да би пресељење Срба са Косова у Русију био наш пораз. Наш пораз је пресељење Срба било где, макар се они пресељавали из Книна, Сарајева, Берана или Призрена. Али у овом случају, Срби траже заштиту да се не би селили, него да очувају своје домове, колевку државе и веру. Брисоград то не препознаје, а Москва препознаје. Да ли ће ишта моћи да промени? Показаће време.

Актуелна је још једна подметачина: Срби са Косова балванима блокирају наш пут ка Европи. Флоскулу о балванима лансирао је Азем Власи, у дану када је извршена инвазија РОСУ на север, а код нас је раширио Вук Драшковић, лично. Не знам зашто се Вук везао за балване, када су барикаде направљене од камена и бетона. Ваљда се из неког разлога, са балванима боље сналази, они га враћају 20 година уназад, када је знатно млађи и полетнији жарио Крајином, обећавао сечу "турске" руке и млатарао ножицама са балкона Народног позоришта. Наиме, они – а и дежурна екипа, квазианалитичара, квазиполитичара и НВО-оваца која дефилује медијима (које ми плаћамо) – једногласно кажу да је у Европи у 21. веку недопустиво да неко блокира комуникације. Код Волстрита то је ипак допустиво и демократски, али на Косову није. Овде је нарочито чудно што се ти исти нису чули, када је Европа Србима секла телефонске комуникације. Кад Европа сече комуникације бизниса ради, то је допустиво, али кад Срби то раде опстанка ради, то већ није.

Посебно је интересантно замагљивање суштине процеса, догађаја и поступака, које се неретко може назвати правим именом – лагањем. Покушавајући да се прикажу патриотама (ради изборних резултата), а како истовремено не би наљутили Европу којој српски патриотизам још увек није по вољи – јер ни Србију још није свела на размере које би је задовољиле – наши политичари на челу са „државним врхом“ прибегавају многим еуфемизмима. Посебно опасан је онај, који често понавља „државни врх“ а онда хорски прихвати читава политичка елита, како ћемо се борити за „права Срба на Косову“. Ово је изузетно опасна теза, јер се њом имплицитно признаје Косово као субјект који нема везе са државом Србијом. Дужност државних органа је да штите интересе државе. Права Срба као и других становника Србије су подразумевано заштићена, ако су интереси државе заштићени. Председник државе, влада, министри, се могу и морају борити за права Срба у Мађарској, Румунији или Хрватској, на пример, али на Косову и у Метохији – не. Они се морају борити за државни интерес, а права Срба се онда подразумевају. Еуфемизмом, „права Срба на Косову“ , Срби се третирају као национална мањина у другој држави, једнако као што су у Мађарској или Румунији.

заставу тзв државе коју су душмани направили на МОМ Косову и Метохији заиста

НЕ МОГУ И НЕЋУ ОВДЕ ДА СТАВИМ!!!

Након чувеног летошњег шенлучења Ангеле Меркел по Палати федерације, ушли смо у дане када многе маске падају. Тако је и улога међународних снага, звали ми њих КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС или како год хоћемо, све јаснија. Последњи догађаји око барикада показују да се иза тих акронима нарочито крију интереси појединих држава. Медији у Приштини увелико обрађују тему која се бави извозом шљаке из комбината „Трепча“, који по њима организује амерички амбасадор у Приштини, Кристофер Дел. Ово, као и енормно ангажовање немачке војске око рушења барикада, као и национални састав командног кадра КФОР-а – који је листом немачки, показује да има и равноправнијих чланова међународне заједнице од осталих. Немци, наиме, по Косову данас представљају ударну песницу уперену против Срба. Вредно им асистирају наши вековни „пријатељи“: Мађари, Турци, Хрвати. У акцијама КФОР-а нема Грка или Мароканаца. Оне су искључиво у надлежности Бундесвера и његових трабаната. Може неко рећи да смо овиме „открили топлу воду“, али је много добро знати да се у случају ескалације насиља нико не може сакривати иза клепаних акронима међународне заједнице, већ ће се адреса кривца тачно знати.

И коначно, имамо један предлог за Борка и његове бриселске рунде: Ако смо се већ у Бриселу договорили да из нашег буџета стипендирамо студенте са југа Србије који ће се школовати у Приштини (иако смо могли та средстава да дамо студентима који би се школовали на Ломоносову или Сорбони), зашто не одемо корак даље. Требало би да из буџета финансирамо, односно дамо неку националну фреквенцију неком од шиптарских медија, на пример Кохи диторе. Сигуран сам да би нам Коха, својим извештавањем и коментарисањем, знатно мање штете нанoсила од актуелних уживалаца националног телекомуникационог блага, на челу са мојим омиљеним Б-92.

[ Почетна страна ]




"Окупација" Волстрита може, али не и "блокада Косова"

понедељак, 28 новембар 2011 12:55
siniša
Kao što jedan reče, kad sam čitao Platona, tamo piše sve što svako zna. Tako isto i za "rusko državljanstvo".

Država Srbija uskraćuje pravo na lična dokumenta Srbima sa Kosova, tako što im ostavlja mogućnost da imaju ili dokumenta države Kosovo, bez obzira što je to lažna država ili da budu bez ikakvih dokumenata. I bez lične karte i bez pasoša i bez vozačkih dozvola.

Dakle ostavljeni u situaciji da biraju između kosovskih dokumenata i ničega Srbi sa Kosmeta traže ruske dokumente; pasoše i lične karte, a po mogućnosti i vozačke dozvole.

Da bi prikrili tu prostu istinu tzv. srpske vlasti lansiraju priče o preseljenju u ni manje ni više nego Sibir, priču o izdajstvu itd.

Da li su Srbi sa Kosmeta izdali Srbiju, ili su tzv. srpske vlasti izdale i kosmetske, uopstalom kao i sve druge Srbe pitanje je za koje se zna odgovor.
Препоручи коментар:
59
0
понедељак, 28 новембар 2011 12:59
Сока
Свака част за овакво размишљање и текст. Још када би више било оваквих људи који мисле својом главом.
Препоручи коментар:
41
1
понедељак, 28 новембар 2011 14:05
ф-16
Сјајан текст, који нам за разлику од онога што ми у Београду сазнајемо од наших политичара и медија, обилује чињеницама које су застрашујуће.
Препоручи коментар:
37
0
понедељак, 28 новембар 2011 14:19
Хомен
Много ме занима, ако држава није пописала Србе на Косову, како ће они гласати на изборима. Пошто не желе да гласају за "жуте", нека гласају за Тачијеве "црвено-црне". Заиста сурова реакција државе!
Препоручи коментар:
36
0
понедељак, 28 новембар 2011 16:54
Радомир И. Сарајево
Цитирам Солжењицина:
A rusko rukovodstvo je u avgustu i decembru 1991. brzo i
poslušno kapituliralo, s ravnodušnom lakoćom ostavivši van granica nove Rusije skoro isto
onoliko ruskog življa koliko je celi Sovjetski Savez izgubio u Drugom svetskom ratu. Ono se
s isto takvom ravnodušnošću odnosilo prema pristrasno sprovedenom Ukrajinskom
referendumu u jesen 1991. na kome su definisani odnosi između Ukrajine i Rusije, možda i
zauvek. Raspad je bio završen intrigantskom pripremom, a potom i nasrtajem beloveškog
sporazuma. Raspad SSSR bio je okončan nepromišljeno brzo i na najgori način.

20 и више милиона Руса остављено ван Русије, али ће 20 хиљада Срба спашавати???
Препоручи коментар:
5
14
понедељак, 28 новембар 2011 18:15
milos odalic
Taj odnos dela tkzv intelektualne elite prema problemima Srba na KiM je vise nego licemeran. Da se ne zavaravamo,i oni koji su ucestvovali u protestima protiv Milosevica su mlatili praznu slamu dok se nije umesala logistika i novac iz SAD i tako je diktator sisao sa scene. Sad ta ista logistika drzi tenziju, sve dok Beograd ne pristane na sve diktate i dobije utesnu nagradu kao dugorocno cekanje na ulazak u EU. Ne lipsi magare do zelene trave!
A sta ce biti sa nasim sunarodnicima dole na jugu Srbije, videcemo. Sto da ne, neka dobiju dvojno drzavljanstvo a ne preseljenje u Rusiju. Nismo se bunili kada je na stotine hiljada Srba se i preselilo i dobilo razna drzavljanstva sirom sveta u doba nedavnih ratova i sada u tranziciji.
Препоручи коментар:
18
0
понедељак, 28 новембар 2011 19:09
Miki
Vas clanak "Gazimestan u zacaranom krugu dvojke" je upravo na primeru registarskih tablica PROROCKI predvideo karakter i ishod "tehnickih pregovora Beograda i Pristine"!
Препоручи коментар:
23
0
понедељак, 28 новембар 2011 23:32
Симана
Претходни коментатори су углавном већ рекли све што и ја желим да кажем, стога ћу само цитирати следећи део из текста:

"Актуелна је још једна подметачина: Срби са Косова балванима блокирају наш пут ка Европи. Флоскулу о балванима лансирао је Азем Власи, у дану када је извршена инвазија РОСУ на север, а код нас је раширио Вук Драшковић, лично. Не знам зашто се Вук везао за балване, када су барикаде направљене од камена и бетона. Ваљда се из неког разлога, са балванима боље сналази, они га враћају 20 година уназад, када је знатно млађи и полетнији жарио Крајином, обећавао сечу "турске" руке и млатарао ножицама са балкона Народног позоришта." , колико да похвалим аутора што иако пун оправданог гнева и једа ипак задржава смисао за хумор, онакав какав је у давна времена имао и сам Вук Драшковић.

Одличан текст.
Препоручи коментар:
16
0
уторак, 29 новембар 2011 09:47
Мирослав Милетић
Оно што се у медијима не може чути је и то, да ако Срби са Косова саучествују у договорима које Борко Стефановић (надам се у своје име) постиже у Бриселу, не могу више бити држављани Србије. Наиме да би испунили само, на пример, „споразум“ о аутомобилским таблицама, морају имати документа Републике Косова,
Ово је суштина овог текста и процеса који наше власти воде око Косова. све остало је л а ж!!!

И наравно све честитке аутору, на храбрости, интелигентном приступу и сјајном стилу.
Препоручи коментар:
3
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар