Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 14. новембар 2011.

Путин неће избегавати конфликте са ЕУ и САД | Савремени свет

Путин неће избегавати конфликте са ЕУ и САД

Савремени свет

Савремени свет

Путин неће избегавати конфликте са ЕУ и САД

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Рар, Николај Злобин
понедељак, 14. новембар 2011.

(Россијскаја Газета, 12.11.2011)

Премијер Руске Федерације (РФ) Владимир Путин се састао са члановима међународног дискусионог клуба “Валдај“[1]. Да бисмо нешто сазнали о кључним тачкама тог разговора, ступили смо у везу са учесницима тог сусрета: доректором Центра “Бертолд Бејтс“, Немачког друштва за спољну политику Александром Раром и са директором европских и азијских програма Института светске безбедности САД Николајем Злобином.

Россијскаја газета (РГ): У разговору са премијером дотакли сте и тачку о стварању Евроазијског савеза (ЕАС)?

Александар Рар (АР): Да, говорили смо о томе. Мислим да он на ЕАС гледа као на неку врсту аутономне творевине. И, како ми се чини – не жури да из ЕАС гради мост према Европи. То ће за сада бити чисто економска организација, каква је и ЕУ била у 50-тим годинама.

Премијер је казао да је неопходно да се на исти начин обједине сходно економским интересима и да створе огромно заједничко тржиште до Владивостока и до кинеске границе, ради тога да би државе на постсовјетском простору имале истоветне привилегије у сарадњи, промету робе и царинској процедури, као и Европљани. Та шема за сада још није до детаља смишљена. Али, време ће показати како ће се у даљем току ситуација развијати.

РГ: Да ли је правац развоја Русије усмерен ка Азији, или ка Европи?

АР: Из премијерових казивања, то није јасно. Мислим да ће све остати онако како је он то и током последњих година чинио. Путин је убеђен да ће се сарадња са Европом наставити.

РГ: Да ли је била дотакнута и тема стагнације политичког система?

АР: Јасно је да неће доћи до неког стезања. Кључна реченица у томе је била да је Русија данас већ довољно стабилна. Остварено је оно што је било потребно. Сада се може размишљати и о новим корацима у правцу либерализације постојећег система.

РГ: Када говоримо о ономе што још предстоји да се учини, да ли је била дотакнута тема инвестиција у Русији?

АР: Премијер није на то усредсредио своју пажњу. Али са великим нерасположењем је нагласио да се услед мера које је смислила ЕУ све такве инвестиције у Европи затварају. То је било речено у врло оштрим тоновима. То наводи на помисао да Путин неће избегавати конфликте са ЕУ, исто као што неће избегавати ни конфликте са САД по питању противракетне одбране (ПРО).

РГ: Која су питања још дотакнута?

АР: Нема ничег новог у спољнополитичком курсу. Неопходно је изграђивати добре односе са Кином, САД, и ЕУ. Дотакнуто је и питање Авганистана. Говорили смо о томе да је у том региону започето ширење нуклеарног оружја и да ће то довести до катастрофе. Дотакли смо и проблеме Сирије. Путин неће подржавати политички приступ садашњег руководства Сирије. Али – треба се постарати да се онемогући онакав безобразлук и наказност до које је дошло у Либији.

РГ: Шта је основна порука тог разговора?

АР: Памтим премијерове речи о стању Русије. Говорио је о томе да је наталитет сада виши него пре 25 година. И мада остају неки ранији проблеми, ипак се у целини у многим правцима стање значајно побољшало. Приходи становништва су троструко до четвороструко порасли током последњих десет година. Побољшана је медицинска структура у држави, мада ни то још није довољно. Говорио је и томе да по спољном стању буџета, Русија све мање зависи од нафте и гаса, и да се та тенденција наставља. То ће рећи – Путин даје политици највишу оцену. Што се тиче судбине тандема [Путин–Медведев], он ће наставити да функционише.

Василиј Воропајев: Русија је отворена како према истоку, тако и према западу

Евроазијски савез ће постати партнер ЕУ

Директор европских и азијских програма Института светске безбедности САД Николај Злобин је испричао дописнику РГ о ономе што се дискутовало на сусрету Владимира Путина са члановима међународног дискусионог клуба “Валдај“, као и о току тог сусрета.

РГ: Молим Вас, испричајте нам о сусрету “Валдајаца“ са Путином. Како је тај сусрет прошао и које утиске носите са њега?

Николај Злобин (НЗ): Остао ми је врло добар утисак – и бољи него штоје већина учесника очекивала.Јутрос сам чак то размотрио са колегама, и закључили смо да је то био један од најпријатнијих сусрета током последњих неколико година. Путин је изгледао самоуверен и убеђен да је у праву. Седео је дуго са нама – до после поноћи. Неко је израчунао – чак три и по сата, мада ја на сат нисам гледао.

РГ: Да ли се дискутовало на тему ЕАС?

НЗ: Свакако, то је била једна од тема која је интересовала како европске, тако и азијске експерте. Путин је и сам прилично много говорио о ЕАС-у. Казао је да је то економска интеграција и да о политичкој нема говора. По његовим речима, у ЕАС –у, као и у Царинском савезу и Јединственом економском простору, биће примењивани међународни принципи. Услед тога ће учесници делати сходно светским правилима, што ће бити добро за све. Путин је казао да би, наравно, било добро да Украјина уђе у ЕАС, као и у Царински савез и у Јединствени економски простор, али да ће и без ње то бити успешан план. Наравно, он ће са Украјином бити јачи, али и без ње ће бити довољно снажан. Па и сада је Царински савез, који функционише без учешћа Кијева, озбиљна организација. Путин је још казао да ЕАС ни у ком случају није ни противник, ни алтернатива за ЕУ. Напротив – он је партенр за ЕУ – он је још једна регионална организација оформљена према међународним принципима. Због тога ће бити лако да се с њом успостави партнерство.

РГ: Експерти Валдајског клуба су много говорили о правцу развоја Русије, о томе у ком правцу она треба да се креће –ка Западу, или ка Истоку. Да ли се та тема потезала на сусрету са премијером?

НЗ: Да, свакако, тема о избору који Русија има, се дискутовала. Путин је детаљно причао о томе како он данас види Запад и Исток, и о томе колико су им интереси блиски. Чини ми се да је дао на знање да је, уопште узев, Русија отворена у свим правцима, али да она има и своје економске интересе. Казао је и да постоји тенденција да се руски политички интереси преувеличавају. Међутим, главна је економија. Зато се, како је казао, наши односи према нечему одређују величином наших економских интереса, што сви треба да имају у виду.

РГ: Да ли се говорило и о политичкој ситуацији у Русији и о предстојећим изборима?

НЗ: Да, ја сам Путину поставио питање на ту тему. Питао сам – зашто за све време Медведевог председништва није дошло до појаве нових политичара од федералног значаја, и зашто нема нових политичких партија. Поводом тога, дошло је до дуже и занимљиве дискусије. Путин је живахно и енергично реаговао на моје питање, а оно је у двема различитим варијантама постављано још два пута.

Подсетио је на оно што се одигртава у САД, где се републиканци боре против Барака Обаме, док сви кажу да они сами имају проблеме са својим лидером. У Италији одлази Силвио Берлускони, а где је лидер који ће га заменити? То показује да проблем лидерства у разним земљама, у развијеним демократијама, није истоветан.

По Путиновим речима, потребно је да се политички систем усавршава, а не да се рађа огроман број малих странака. Казао је да је Русија велика земља, и да му се допада амњерички политички систем. У њему се унутар партија одиграва много тога демократског. То су они претходни избори, као и дискусије и избори на нивоу основне демократије – општински, итд. А на врху стоје две велике снаге које се међусобно боре и представљају своје интересе. По Путиновим речима, то му се допада, мада вишепартијски систем на Западу доживљава кризу. Нисам се томе супротставио – на шта ми је Путин честитао – зато што сам се на крају сагласио с њим.

Таква дискусија се водила још неко време. Мада Путин није помињао презимена нових лидера, чинило ми се да је желео да добије то питање и да говори о томе зашто се они не појављују. Ту се не ради само о томе да је он најснажнији политичар. Чини ми се да у том систему има нешто што не дозвољава да се нови лидери појаве.

РГ: Које теме су још изазвале највеће интересовање учесника састанка?

НЗ: То је било оно последње питање: о енергетском тржишту. Путин је почео живахно да говори о особеностима тог тржишта, и о размимоилажењима између Русије и ЕУ. Ради се, посебно о “трећем енергетском пакету“[2]. После тога је говорио о добијању гаса из шкриљаца и зачудио нас је – бар мене јесте, када је почео цртати шеме за добијање тог гаса и говорити о порама, технологији и о еколошким аспектима. Било је то – као учитељ на табли, само што је цртао на блоку и показивао нам шеме за извлачење гаса. Дискусија је до краја била весела, енергична и оживљена, а што је најважније – садржајна.

Превод са руског: Василије Клефтакис


[1] Прим. прев.: Међународни дискусиони клуб „Валдай“: Дискусиони клуб истакнутих међународних експерата специјализованих за проучавање спољне и унутрашње политике Русије, основан 2004 г., на иницијативу агенције „РИА Новости“, Савета за спољну и одбрамбену политику (СВОП) , новина „The Moscow Times“ и часописа „Россия в глобальной политике“ и „Russia Profile“. Први састанак је одржан у Великом Новгороду, поред језера Валдај, по коме и носи име. Састаје се једном годишње.

[2] Прим. прев.: Пакет мера Европске комисије (ЕК), који у свим чланицама ЕУ мора ступити на снагу од 3 марта 2013 г. Полазећи од схватања ЕК о опасностима присуства неких компанија (читај – суштински, у првом реду руских) на унутрашњем тржишту ЕУ, тај пакет подразумева мере за (не)допуштање приступа “трећим странама“ на тржиште енергената (електричне енергије и гаса) у ЕУ. Централни орган за контролу спровођења тих мера, који је уједно и званична политичка институција ЕУ, “Агенција за сарадњу енергетских регулатора“ (ACER) се – од свих места у ЕУ, налази баш у Љубљани (!) и биће званично отворен 3. 3. 2013. г. Русија има озбиљне и суштинске примедбе на неке од одредаба тог пакета, јер он по њеном оправданом мишљењу представља сметњу интересима Русије.

Фејсбук Твитер


Путин неће избегавати конфликте са ЕУ и САД

понедељак, 14 новембар 2011 15:28
thinking maize@ Ad. примедбе 1 преводиоца
"Валдај" није само име језера крај Великог Новгорода, већ и име висоравни (између нв. 300-400 м н.в.), где извиру реке Волга, Ока, Дњепар, Западна Двина, Северна Двина и многе друге, а ни извор Дона није далеко! Једном речју, СРЦЕ РУСКЕ ЗЕМЉЕ! Према томе, ако се на форуму "Валдај" РАСПРАВЉА о темама ВАЖНИМ за Русију и Евроазију, то УОПШТЕ НИЈЕ БЕСПОТРЕБНО, НАПРОТИВ! Западњаци би рекли: "NOMEN EST OMEN!"
Препоручи коментар:
10
2
понедељак, 14 новембар 2011 16:13
Sceptical Bystander
@ thinking maize

Da li je neophodno da budete ovako sitnicavi?
Препоручи коментар:
9
3
понедељак, 14 новембар 2011 16:31
МП
" Међутим, главна је економија. Зато се, како је казао, наши односи према нечему одређују величином наших економских интереса, што сви треба да имају у виду."
Кад се сабере Немачка(економија је најпреча)+Русија(економија је најважнија)= 1+1=2
И сад је само питање колико дуго(ја мислим не тако дуго)ће Америка успевати да ову једначину држи са фалш решењем.
Препоручи коментар:
13
1
понедељак, 14 новембар 2011 16:56
Преводиоц
@ thinking maize : Поезија , разбарушеност осећајности, фантазија, итд. могу бити, када су на свом месту, и лепе ствари – али не треба мешати бабе и жабе. Licentia poetica у потпуности дозвољава да Валдајску висораван назовете “СРЦЕ РУСКЕ ЗЕМЉЕ!“ .Али – треба се држати теме. А тема примедбе је била питање : откуд Клубу назив: “Валдај“? Одговор на то питање – и ништа више од тога, дат је у примедби.
Препоручи коментар:
7
1
понедељак, 14 новембар 2011 18:09
thinking maize@ преводиоцу и "Sceptical bystander-u"
То што сам МОЖДА "поетски разбарушен", не значи да сам и ИРАЦИОНАЛАН, Поштовани Опоненти! Историјски, "срце руске земље" је у Кијеву, а то је (сад!) ВАН Русије! Као што је "срце српске земље" (сад!) ВАН Србије! Руси имају ПОСЕБАН однос према својим рекама, јер њима су се Варјази спуштали дуж ВЕЛИКОГ ПУТА "от Варјаг ка Греком" (од Балтика до Цариграда), кад су СТВАРАЛИ Кијевску, ПРВУ РУСИЈУ! То НИЈЕ ПОЕЗИЈА, већ суви факти! А РАЗВОЂЕ свих тих река налази се БАШ на Валдајској висоравни, па је КОНТРОЛА над том територијом била КЉУЧНА за ПОСТАНАК ПРВЕ РУСКЕ ДРЖАВЕ! О томе се ради Поштовани Опоненти, а НЕ О ПОЕЗИЈИ! ЗАШТО нпр. Руска православна црква слави Бориса и Глеба, ВАЖНЕ личности за ХРИШЋАНСКИ ИДЕНТИТЕТ Русије, али НЕВАЖНЕ ИСТОРИЈСКИ!? А зашто се руска нуклеарна подморница зове нпр. "Јуриј Долгорук"!? ЗАТО што Руси СВЕ СВОЈЕ СТРАТЕШКЕ ПРОЈЕКТЕ, ЗОВУ или ИМЕНИМА из њихове РАНЕ, ПРЕТХРИШЋАНСКЕ ИСТОРИЈЕ или ИМЕНИМА НАЈВАЖНИЈИХ ХРИШЋАНСКИХ ВЛАДАРА-ДРЖАВОТВОРАЦА! Зато и "Валдај"!
Препоручи коментар:
0
0
понедељак, 14 новембар 2011 18:22
Фристајло
Експерти Валдајског клуба су много говорили о правцу развоја Русије, о томе у ком правцу она треба да се креће –ка Западу, или ка Истоку.
Ова заблуда мора да престане да се у све увлачи...
Русија се креће у свом правцу; тај "трип" о зависности Русије и обавезном везивању уз неке центре моћи је прошлост. Русија има своје изворе, своју снагу и своје приоритете, и мишљења сам да ће многи гледати (за брзо време) како би било паметно кретати се у правцу Русије; та земља и тај народ заслужује коначно мало реда и мира, неометан прогрес, с обзиром колико је зла, ничим изазваног, претрпела.
Желим им, као и сви Срби, сваку срећу у томе, са надом да смо и ми негде у њиховим плановима; у овом свету, у коме мораш код неког депоновати своју будућност, ако си мали- ја не видим бољег кандидата од Русије.
Само то још нисмо пробали; ваља о томе бар размислити.
Препоручи коментар:
0
0
понедељак, 14 новембар 2011 18:35
Sumnjivi dodaci
@Thinking maize
:ovek ima neodoljivu želju da u svakoj čorbi bude mirođija. Suvišno, jer to ništa ne objašnjava već još više zamućuje. A to mu je, izgleda, i namera.
Препоручи коментар:
1
1
понедељак, 14 новембар 2011 19:05
thinking maize@ Sumnjivi dodaci
А можда и Владимир Владимирович понешто чини ствари НЕЈАСНИЈИМ него што јесу?! Размислите о томе!? Уосталом, што би ПОМАГАО Империју ЈАСНОШЋУ, када то НЕ МОРА! Један други Рус је ПРОПОВЕДАО "јасност" и "гласност", па УМАЛО није упропастио Русију! И ОПЕТ размислите о томе!
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]


Нема коментара:

Постави коментар