Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 22. новембар 2011.

Тајна операције „Дунавски вилењак“ « Србски ФБ Репортер

Тајна операције „Дунавски вилењак“ « Србски ФБ Репортер

Тајна операције „Дунавски вилењак“

1 Vote
Тајна операције ”Дунавски вилењак” ПДФ Штампа
уторак, 22 новембар 2011 10:47 Српске Новине
dunavski-vilenjak.jpg
Млади нишки историчар Александар Динчић открива истину о немачкој операцији из септембра 1944. године. Хитлер жртвовао 220 бродова, све са посадама, па и око хиљаду рањеника са Источног фронтаТоком велике операције ”Дунавски вилењак”, у септембру 1944, пре него што су потопили више од 220 бродова, односно целу Црноморску флотилу, Немци су разматрали четнички ултиматум да им, у року од 24 часа, предају сва пловила. Такав услов поставио им је командант Осме групе јуришних корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО), пуковник Велимир Пилетић, док су четници и Румуни наставили да узнемиравају немачке бродове на Дунаву…По сазнањима младог нишког историчара, Александра Динчића, у дневном извештају команде Југоистока, за 3. септембар 1944, пише: ”Србија – Ситуација на Дунаву непромењена. ’Водена вила’ и даље је успорена, пошто изгледа да је батерија лаких пољских хаубица борбене школе у Нишу окружена у Књажевцу. Веза не функционише већ два дана. Јучерашњим ваздушним нападом на Ниш уништен је муницијски транспорт (9 камиона) за морнаричке јединице у Прахову”…

Наводи се и да је ”држање четника све непријатељскије, нарочито у северозападној, а сада и у југозападној Србији”.

И наредних дана, нарочито 5. и 6. септембра, Немци су покушали да се, са инжињеријским десантним јединицама, искрцају у Милутиновцу код Кладова, али су Румуни артиљеријом погодили две скеле, па је погинуло 107, рањено 38, а нестало 60 њихових војника. Четници су, опет, посебно били активни код Текије и Сипа.

- С обзиром на то да је био обавештен о Пилетићевом ултиматуму, Адолф Хитлер није дозволио да целокупна флота падне у руке четницима, које никада није сматрао регуларним снагама Краљевине Југославије и увек је говорио како се са њима не разговара, већ се стрељају – истиче Динчић. – Радије је био спреман да жртвује своје војнике, као много пута до тада, на Источном фронту, те је наредио да се бродови потопе.

Истраживач

Александар Динчић (31) дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Нишу. Посебно се посветио проблему непоштовања Женевске конвенције, о поступку са ратним заробљеницима на подручју Србије у Другом светском рату, на основу немачких ратних докумената из Војног архива у Београду. Као стручњак за злочине Немаца и Бугара према припадницима четничког покрету у јужној Србији, од 1941. до 1944, рецензент је великог броја научних радова.
И, тако, 7. септембра 1944, читаве ноћи чуле су се бројне експлозије у области између Прахова и Доњег Милановца. Почели су да тону бродови, а са њима и Немци – укључујући и санитетско пловило са више од хиљаду тешко рањених војника, тренспортованих управо са Источног фронта.

Истога дана, војноуправни командант, генерал Фелбер – по директиви немачког команданта Југоистока – наредио је команди Корпусне групе ”Шнекенбургер” да организује одбрану фронта Дунав – румунски део Баната, до града Мехадије, а за одбрану од Тимока до Текије ангажовао је и делове борбене групе ”Фишер”, односно око 7.000 војника.

Историчар Александар Динчић указује да су четници напали и колону немачких морнара који су пешице кренули према Београду, а 80 заробљених војника пуковник Пилетић предао је Црвеноармејцима, са којима су четници онемогућавали прилаз Дунаву…

- Напад на Немце први су започели четници, а онда се ступило у везу са совјетским официром који се налазио на челу експедиционе јединице и тек је прешао Дунав – прецизира Динчић. – С обзиром на то да су Совјети очекивали да ће најпре наићи на партизане, Тито је уложио енергичан протест Команди Црвене армије у Крајови, због сарадње са четницима, тврдећи како је реч о ”обичном рекламерству”. Иако на терену није било упоришта за такав став, интервенција је уродила плодом и совјетски војници су се, приликом поновног уласка у Србију, непријатељски односили према четницима…

Мистерија из Вашингтона

Кључни извор за тумачење овог мистериозног догађаја на Дунаву су немачки дневни извештаји, за период од 2. до 8. септембра 1944, који су микрофилмовани и донети из Националног архива у Вашингтону, те се чувају у Војном архиву у Београду. Иако преведени са немачког језика – управо због ове антиосовинске акције Југословенске војске у отаџбини на Дунаву, која је Немцима проузроковала велику штету – нису објављени у Зборнику докумената и података о Народноослободилачком рату југословенских народа.

МОСКОВСКО ТАМНОВАЊЕ И БЕКСТВО ИЗ ВОЗА ПУКОВНИКА ПИЛЕТИЋА

Умало шамар у Лубјанки

Намеран да обнови везу са Совјетима, пуковник Пилетић је – са потпуковником Миодрагом Ратковићем и капетаном Миленком Тимићем, те 300 четника и 80 немачких заробљеника – у ноћи између 10. и 11. септембра, код Трајанове табле, прешао у Румунију. Међутим, проказан од неких комуниста као наводни агент британске тајне службе, ухапшен је и НКВД га је депортовао у Москву.

Из времена његовог тамновања у Лубјанки, остало је записано како је извесни иследник – нашавши му преписку са Дражом и претећи да ће бити стрељан као шпијун – пошао да му удари шамар, на шта га је Пилетић зауставио и смирено рекао: ”Код нас се официри не бију”!

Када је званични Београд затражио да му заробљеник буде изручен, како би му се судило као истакнутом четничком официру, пуковник је најпре успео да побегне из воза за Србију, потом се пребаци у Румунију и, на крају, домогне се Запада…

Овом епизодом, и званично, завршена је сарадња припадника ЈВУО и Црвене армије у Источној Србији, а право објашњење зашто су Немци потопили чак 220 бродова доскоро је било скривено

М. Ристовић (Новости)

22. новембар 2011. - Објављено од стране | ВЕСТИ, ИСТОРИЈА

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar

Нема коментара:

Постави коментар