Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

субота, 05. новембар 2011.

Мирослав Лазански: Напред у прошлост | Хроника

Мирослав Лазански: Напред у прошлост | Хроника

Хроника

Мирослав Лазански: Напред у прошлост

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 05. новембар 2011.

Из Хрватске је кренуо талас моралне обнове бивших југословенских простора. Не само да је пред судом бивши премијер, оптужен за противзаконито узимање лепе свотице пара,већ је ухапшен и бивши министар унутрашњих послова Јосип Јожа Бољковац, спрема се хапшење такође бившем удбашу Јосипу Манолићу, а хапшење прети и народном хероју и партизанском генералу Радету Булату. Бољковац, Манолић и Булат оптужују се за наводне злочине почињене 1945. године против хрватских цивила, који су сарађивали са усташком влашћу у Хрватској током Другог светског рата. Бољковцу и Манолићу није помогло ни то што су били оснивачи ХДЗ-а и блиски сарадници Фрање Туђмана, генералу Булату неће помоћи ни то што је био муж сада покојне Милке Куфрин.

Некако ми је жао мог некадашњег суседа из Карловца Јоже Бољковца. Све нас клинце из Клобучареве улице понекад је водио у СУП-ово ловиште на Кордуну, да гледамо како партијски и полицијски функционери лове зечеве и фазане. Сада су полицијски дечки са фантомкама дошли њему у кућу и уловили га. У 91. години. Шта је његов хрватски грех? То што му се син некадазвао Југослав (променио је име), а кћерка се зове Тања? То што је Јожа својевремено,уз сагласност Туђмана, пустио Аркана из загребачког затвора? То што је партизански првоборац и што је пре неколико година био на српској изборној листи? Или то што се пре неколико година одметнуо од ХДЗ-а?

Политичке опсесије имају своје место.У Србији је хапшење Бољковца у неким политичким круговима одмах поздрављено као права ствар, јер фиксације појединаца у погледу комунизма део су моралне картографије ових простора. Некадашња недемократија сада је замењена неефикасношћу, незнањем и цинизмом. На софистицираној менталној мапи нашег пута ка ЕУ, све оно раније била је слепа улица, пречица која нас није одвела у рај. Треба ли онда очекивати да и овде крену хапшења неких удбаша из времена СФРЈ, па онда и генерала из тог доба, све у хрватском стилу. Јер, ако у неким балтичким земљама, чланицама ЕУ, данас дижу споменике нацистима, онда се питам које су то европске вредности. Ако се у ЕУ изједначава комунизам и нацизам, онда је то директан пут у прошлост. Јер нацизам се не може замислити без гасних комора, али комунизам негде може без логора. Црвени и црни злочини нису баш сасвим исти. Нацисти су индустријски убијали, у комунистичким логорима људи су умирали од глади, хладноће и исцрпљености, па и од метка у потиљак. Али гасних комора није било.

На просторима бивше Југославије комунизам-социјализам због свог ауторитарног поретка није био у стању да у међусобном односу нација и националности створи својеврсну базу „цивилног друштва”, на крају се упркос супротној реторици и сам послужио национализмом, замењујући њиме марксистичку идеологију која је временом губила на легитимности. У Хрватској је 1990. године и касније дошло до праве експлозије усташке иконографије, влада Ивице Рачана је 2002. забранила усташке симболе, пре свега због страховања да ће то отежати пут у ЕУ, која иначе фундира на тековинама антифашизма. То није ишло баш глатко, јер ако професорка политичких наука у Загребу Мирјана Касаповић каже „да су комунисти узалуд покушавали да изврше деусташизацију Хрватске после Другог светског рата, да им то није успело јер су један недемократски режим заменили другим”, онда је вероватно Бољковац сада ухапшен као представник тог недемократског бившег режима. А режим у НДХ и режим у СФРЈ били су по Касаповићевој исти, недемократски.

Заправо, некада сам се као студент чудио зашто стари Загрепчани ослобођење од усташа и крај Другог светског рата 1945. називају кратко и јасно „преокрет”. Тај термин нико није у Хрватској користио 1991. године. Но, видим да је то слоган сада овде у Србији. Узет, дакле, из 1945. године и из пургерског Загреба. Што ти је братство и јединство. Некада су се деца у Србији играла „партизана и Немаца”. Знало се ко побеђује у тој игри. Нико није хтео да буде „Немац”, па ни „четник”. Усташе и четници били су колаборационисти, после се све то променило, слика историје из времена СФРЈ потпуно се променила. Сви трагају за једним новим националним идентитетом изван социјализма и изван Југославије. Дебата је врло комплексна, јер је и југословенски краљ својевремено признао Тита, Черчил и Рузвелт подржавали су Тита. Но, можда су они тајно били комунисти?

У поређењу са злочинима партизана бледе чак и злочини Немаца који су напали Југославију 1941. и бомбардовали Београд. Да ли ми евоцирамо успомене на бомбардовање Београда 6. априла 1941? Говоримо ли о окупацији Србије од стране Немачке 1941–1944? Антисемитски и расистички рат Вермахта са убијањем талаца и масакрима српских цивила данас се у неким главама приказује као реакција на „провокације” партизана „који су то смишљено радили да би ослабили српски народ”.

Борба против сваког новог облика нацизма и фашизма највиши је приоритет у развоју Европе у 21. веку. Истина, карте као да се поновно мешају, али стварање субкултуре мржње, расне и националне различитости, или измишљање непријатеља уз помоћ фалсификоване историје злочин је који обично прате и други.

(Политика)

Донирајте НСПМ


Мирослав Лазански: Напред у прошлост

субота, 05 новембар 2011 13:20
боле
Јер, ако у неким балтичким земљама, чланицама ЕУ, данас дижу споменике нацистима, онда се питам које су то европске вредности



ПРАВО ПИТАЊЕ
Препоручи коментар:
17
1
субота, 05 новембар 2011 13:31
siniša
Ako se složimo, i to lako, da na Golom Otoku, gde su bili nesumljivi komunisti i svi do jednog ili borci ili simpatizeri partizanskog pokreta, i uz to mnogi i rukovodioci, i ako je utvrđeno da niko od njih, tih informbirovaca nije nikad ni pomišljeno da bude optužen za streljanje ustaša, ili četnika ili članova njihovih porodica, a oni koji se za to optužuju, od Kapidžića, Ante Raštegorac, Boljkovca, Manolića, Milke Planinc nisu bili infombirovci, onda se postavlja jedno pitanje. Informbirovci su u partizane išli po Staljinnovom naređenju ili zahtevu.
Po čijem su zahtevu išli Boljkovac, Tuđman, Milka Planinc, Kapidžić i drugi što se terete za ubijanja.
Bilo je i ubijanja ustaša i ubijanja njihovih porodica. Ubijali su ih ustaše koji su prišli partizanima, a onda ih veće ustaše od njih ucenjivali.
Pravi komunisti i pravi partizani nisu ubijali članove porodica ustaša.
Zar Dragi Jovanović i Toza Vujković, Kapidžićevi izvršioci, posle 1945. nisu dokaz da je toga bilo i kod Srba.
Препоручи коментар:
6
0
субота, 05 новембар 2011 14:50
Влада Канада
Србија би доживела морални препород када би комунистички егзекутори типа Капичића били ухапшени и суђени, за све оно што су учинили на српским псећим гробљима, па на њима зидали стамбене зграде. Та хапшења је анамет који су нам оставили побијени Срби, још увек несахрањени по српском православном обреду. Њихови духови су још са нама, зато нам се и догађа ово што нам се догађа. Овако потомци комунистичких егзекура траже гробно место убијеног српског генерала Драже Михајловића, које не постоји. А и кућа "цвећа" још увек је у српском Београду.
Препоручи коментар:
3
1
субота, 05 новембар 2011 15:32
Зоран
Ко шта ради, Европа се бори против нацизма и фашизма.
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар