Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 22. новембар 2011.

Политика: Да ли је могућ САО „северни Космет” | Хроника

Политика: Да ли је могућ САО „северни Космет” | Хроника

Хроника

Политика: Да ли је могућ САО „северни Космет”

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. новембар 2011.

Срби са Косова и Метохије различито гледају на идеју о проглашењу независности севера Косова. Док једни сматрају да је то одлична замисао, други ову „хипотетичку идеју” тумаче као кривично дело за које је по Уставу Србије запрећена казна до 12 година затвора.

Државни секретар у Министарству за КиМ и председник Покрајинског одбора СПС-а за Космет Звонимир Стевић сматра да државни врх овај захтев треба озбиљно да размотри. Сличан став изнео је у недељу његов партијски шеф и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, који је рекао да подржава став Срба да не желе да живе у независном Косову.

„Проглашење независности општина Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока било би изнуђено решење, имајући у виду да се Срби хватају за сламку спаса. И Резолуција 1244 Савета безбедности, као и Кумановски споразум изнуђени су и неповољни документи, али без обзира на то што не ваљају, они ипак опстају”, каже за „Политику” Стевић подсећајући да би међународна заједница морала да „прихвати изражавање незадовољства Срба, њихову борбу за правду и право, као што је то учинила 1999. године отворено се стављајући на страну Албанаца”.

Иако је свестан да би проглашењем независности севера покрајине Срби јужно од Ибра „преживљавали праву голготу”, начелник пећког округа Стојан Дончић сматра да би то ипак била одлична идеја.

„Нека се бар неко спаси. Тада ће почети да се цепа фантомска држава, коју су здушно подржали западни моћници. Уосталом, када је Приштина могла да прогласи независност, зашто то не би било могуће и у српским срединама, ако се зна да је самоопредељење једно од демократских права сваког човека”, каже начелник пећког округа у коме живи око девет хиљада Срба, углавном повратника.

Иако је приштинска штампа Заједницу српских општина и насеља на КиМ означила као аутора идеје и већ „постојеће декларације којом ће се прогласити независност”, њен потпредседник Марко Јакшић каже да је Космет неотуђиви део државе Србије и да „по Уставу нико нема право да одваја ниједан део државе, јер би сносио кривичну одговорност, за шта је запрећена казна затвора од 12 година”. Осим тога, Јакшић сматра да би Албанци волели да се север Косова отцепи, како би могли да узму Прешево и Бујановац.

На крају, поставља се питање да ли је идеја о проглашењу независности севера заиста остварива и да ли би таква територија могла да опстане с обзиром на ранија искуства са српским различитим „САО територијама”.

Историчар Чедомир Антић сматра да жеља за проглашењем независности заправо представља само поруку Срба са севера КиМ о Србији.

„Ми смо сличну ситуацију имали са Републиком Српском Крајином, која је проглашена тек када је Србија већ прихватила Унпрофор, и тиме посредно признала границе Републике Хрватске које су успостављене у доба реалног социјализма”, подсећа Антић и примећује да је тада вероватно и Милошевићев режим мало подржао Србе да тим екстремизмом сузбију опозицију Венс–Овеновом плану и долазак Унпрофора.

„У овом случају, они који намеравају да прогласе независност, виде да ова власт, која је њих потпуно заборавила, не само да схвата реалност, већ чак иде у сусрет тежњама ЕУ и САД. Они тиме повећавају своју цену, ако то не заврши на начин на који је завршила Српска Крајина, неком ’олујом’ на коју би Србија затворила оба ока, што је већ неколико пута показала да је способна, а да нико од политичара није страдао због таквог бесловесног понашања”, каже Антић.

С обзиром на т о да ниједна од тих територија није опстала, питање је да ли би евентуално „независно северно Косово”, могло да опстане без сагласности Београда. Подсећајући да Милошевићева Србија није прихватила независност тих српских крајина изван Србије, Антић верује да би слично било и са овом влашћу.

Б. Радомировић

Б. Митриновић

(Политика)

[ Почетна страна ]


Политика: Да ли је могућ САО „северни Космет”

уторак, 22 новембар 2011 09:47
Коњец дело краси
Независност од чега, кога"
Од Србије?

Независност од тзв. независног Космета?

Дубоко разумевање за патње нашег Народа на Космету не сме да одобри и охрабри овакву брзоплетост.
Препоручи коментар:
1
1
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]


Хроника

Волстрит џорнал: Србија у уједињеној немачкој Европи

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. новембар 2011.

Добро дошли у Европу 2021. године! Прошло је 10 година од велике економске кризе, а Србија и Хрватска су увелико постале део уједињене немачке Европе, нове форме европске заједнице настале изласком Велике Британије и скандинавских земаља из тадашње Европске уније, деценију раније.

Ово је визија Најала Фергусона, професора историје на престижном Универзитету Харвард у Сједињеним Државама, коју је он у форми ауторског текста објавио на сајту „Волстрит џорнала“ (Wall Street Journal). Фергусон се у свом сценарију не бави сувопарном геополитиком и не претендује да са апсолутном тачношћу предвиди развој догађаја, већ духовито, повремено иронично и цинично, упозорава на то да будућност Европе, под одређеним условима, може изгледати много другачије него што бисмо икада могли да помислимо. Текст је за кратко време постао најчитанији међу европским посетиоцима сајта „Волстрит џорнала“.

Како изгледа 2021. у очима професора Фергусона?

Европа је подељена у четири блока: Русију, Велику Британију, Нордијску лигу и Сједињене европске државе, практично ушушкане испод крила моћне Немачке.

Велика Британија је иступила из Европске уније након што је премијер Дејвид Камерон, који 2021. почиње свој четврти мандат, попустио пред евроскептицима у својој странци и расписао референдум. На крилима лондонских таблоида, британска јавност је са 59 одсто гласова изабрала напуштање ЕУ. Као последица, Енглеска је постала омиљена дестинација директних кинеских инвестиција у Европи.

Инспирисани изборним успехом популиста у Финској, Швеђани и Данци су одбили немачки предлог за заједничко спасавање пропалих економија јужне Европе. Норвежани убрзо предлажу стварање Нордијске лиге, којој приступају Шведска, Данска, Финска и Исланд.

Коалиција око немачке премијерке Ангеле Меркел није могла да преживи европске потресе и поражена је на изборима 2013. године. Нова социјалдемократска влада је наставила с политиком ширења ЕУ, али с много више отворености и ентузијазма, убедивши, напослетку, преосталу 21 чланицу ЕУ да уђу у нове Сједињене европске државе (СЕД) већ 2014. године. С приступањем шест преосталих земаља бивше СФРЈ - БиХ, Хрватске, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије - СЕД сада имају 28 чланица, чак и више него ЕУ пре кризе.

Белгија се распада на фламанску и валонску државу, што значи да СЕД сада имају 29 чланица.

Последично, седиште СЕД је премештено из Брисела у Беч.

Евро је још жив, мада се новчанице ретко могу видети у оптицају захваљујући напретку електронског плаћања.

Немачки званичници узбуђено разматрају нову конференцију на Јалти, на којој би источна Европа била подељена на руску и европску зону утицаја.

Професор Фергусон, напослетку, даје суморну визију израелско-иранског рата 2012. године, који ће се отети контроли САД и, последично, уништити шансе председника Барака Обаме да буде реизабран. Али...

„У последњи тренутак, дипломатска интервенција Сједињених европских држава спречава сценарио којег су се понајвише плашили Немци: израелско посезање за нуклеарним оружјем. Говорећи из новог седишта министарства спољних послова СЕД у Бечу, европски председник Карл фон Хабзбург поручује на таласима Ал Џазире: ‘Најпре смо страховали какве ће последице скок цена нафте имати на наш вољени евро. Али сада нас је, изнад свега, уплашила могућност радиоактивних падавина на наша омиљена одмаралишта’. Данас, 2021. године, Фон Хабзбург може да буде само поносан. Не само да је евро преживео него и зато што се Хабсбуршко царство редизајнирало у Сједињене европске државе“, пише у свом стилу професор Фергусон.

Круг историје се затворио.

М. Стјепановић

(Блиц)

[ Почетна страна ]


Волстрит џорнал: Србија у уједињеној немачкој Европи

уторак, 22 новембар 2011 10:08
coa
Mislim da se stvara mit o nemačkoj ekonomskoj superiornosti. Njihova privreda zavisi od izvoza na prezaštićeno tržište EU, a moraće da se prekine praksa po kojoj se svi zadužuju da bi Nemačka izvozila ( piramidalni sistem ). Tako generisana potraživanja ostaće nenaplaćena, a usput je i vojni i sirovinski patuljak u odnosu na najveće igrače, što uz demografsko propadanje jasno propriče sivu perspektivu. Sa druge strane, oni su više puta pokazali koliko su neuništivi. Švabe su to.
Препоручи коментар:
6
0
уторак, 22 новембар 2011 10:37
морнар попај
“Волстрит џорнал: Србија у уједињеној немачкој Европи“. Читајући овај наслов, може се стећи утисак да је чланак о Србији – кад оно: у оригиналном, интегралном тексту тог листа, Србија се помиње само по имену, и то само на једном месту, у набрајању имена саставних делова бивше Југославије. @coa: Одличан коментар – нарочито његов закључни део.
Препоручи коментар:
5
0
уторак, 22 новембар 2011 11:34
jezivi
A šta je mali Perica rekao šta će biti 2021!?

Ne znam je li živa baba Vanga, možda bi i ona ovo trabunjanje potvrdila.
Препоручи коментар:
2
0
уторак, 22 новембар 2011 11:39
Anka Krajina
Pričina priča!
Nemačka je u dva navrata pokušala promeniti geopolitičku kartu sveta. U oba navrata, SAD se uključuju na kraju da pokupe kajmak i izdiktiraju uslove mira!
Možda je sa satiričnog aspekta, Fergusonova priča zanimljivo štivo ali samo sa tog aspekta.

Meni više zvuči kao upozorenje Vašingtonu, da je krajnje vreme, da svoje zapadnoevropske sluškinje pozove na red!
Pritom, da li slučajno?, nigde ne pominje uticaj Rusije osim što joj darežljivo poklanja "regiju".
Препоручи коментар:
2
0
уторак, 22 новембар 2011 11:43
Фристајло
Релаксација релативизацијом- то је циљ оваквих текстова...
Имаће господин професор ускоро тема "за зезање" много ближе, у свом окружењу; но, плашим се да ће га проћи воља за тим, јер, кад гори твоја кућа, трчиш за кофу, а то и није тако забавно...
Препоручи коментар:
3
1
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар