Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

среда, 30. новембар 2011.

НИШТА НЕМА ОД ИСТИНЕ ЈАЧЕ, КАД-ТАД ИСПЛИВА – ОБИЧНО КАД ЈОЈ СЕ НАЈМАЊЕ НАДАЈУ!!! « Србски ФБ Репортер

НИШТА НЕМА ОД ИСТИНЕ ЈАЧЕ, КАД-ТАД ИСПЛИВА – ОБИЧНО КАД ЈОЈ СЕ НАЈМАЊЕ НАДАЈУ!!! « Србски ФБ Репортер

НИШТА НЕМА ОД ИСТИНЕ ЈАЧЕ, КАД-ТАД ИСПЛИВА – ОБИЧНО КАД ЈОЈ СЕ НАЈМАЊЕ НАДАЈУ!!!

4 Votes

30.11.2011. 00:02

Помаже Бог! Шаљем вам овај аудио снимак који сам добио од једног свештеника из рашкопризренске епархије.

преузето са портала eparhija-prizren.info, 20.04.2010

+++

Мислим да ће вашим читаоцима бити занимљиво да послушају и да виде где се крије корен клевета и борбе против владике Артемија. Снимак није потпун, задњих 10-ак минута разговора није снимљено.

Ради се наиме о разговору који се десио марта 2006. године у манастиру Високи Дечани, између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље, тадашњег шефа преговарачког тима косовских Шиптара када се у Бечу разговарало под посредништвом Ахтисарија о статусу Косова. Дакле, у времену када наша држава и Црква у Бечу покушавају да се изборе не само са шиптарским сепаратизмом, него и са Ахтисаријем који их отворено подржава, Јањић се тајно у Дечанима састаје са самим шефом шиптарског преговарачког тима (заступајући чије интересе?). Разговору присуствује и председник шиптарске општине Дечани, кога Јањић хвали. Читав разговор је у срдачном и пријатељском тону, препуно похвала новоизабраном ”премијеру” Агиму Чекуу. Сава се хвали како епископи у Београду ситуацију на Косову не разумеју, али су зато он и Теодосије ту да им све по лепо ”објасне” и ”појасне”.

Но и без велике анализе, верујем да ће слушаоцима бити све и више него јасно шта се крије, не од јуче, него већ годинама, иза хајке против владике Артемија. А како пише у Откровењу Јовановом: ”Неправедник нека и даље чини неправду, нечисти нека се и даље каља, а праведник нека и даље чини праведност, и свети нека се и даље освећује. Види, долазим убрзо, и плата моја иде са мном, да узвратим сваком онако какво је његово дело.”

Драган

* Аудио датотека као мп3 (~30MB)

отворен цитат

ТРАНСКРИПТ РАЗГОВОРА: БЉЕРИМ ШАЉА И ПРОТОСИНЂЕЛ САВА ЈАЊИЋ

Година 2006, пред другу рунду Бечких преговора, Назми Селманај; Бљерим Шаља; Сава Јањић

savadg8-229x300.jpgblerim-shala.jpg08-nazmi-selmanaj-200x300.jpg

****************************************

о. Сава: Извол’те, овде ћемо.

Бљерим: Хвала.

о. Сава: Јел Вам топло ? Имамо парно грејање.

Бљерим: Ха, баш добро, баш добро.

о. Сава: Можете ту на неку фотељу, немамо ми … онако … закачке.

Бљерим: Нема проблема.

о. Сава: Председниче, како

Назми: Добро, добро. Како сте Ви ?

о. Сава: Па ево … тако … Владика Теодосије у Београду, нешто треба да иде за Америку сад …

Бљерим: Аха

о. Сава: Тако… Шта има ново код Вас, како је ?

Бљерим: Па Богами радимо, значи, знате већ, сад’је већ, почели смо те разговоре, били смо први пут у Бечу, сад’се надамо да смо следеће недеље опет у … (о. Сава: ‘оће бити то 17.?) Да, биће 17. сигурно, и прво као прво, мени је врло драго да се налазимо овде заједно са Вама, знате, да Ви имате велико поштовање не само од мене, од градоначелника, него од свих људи добре воље на Косову (о. Сава: хвала) и од западних дипломата, и да и ми … моја жеља је била да се први пут видимо и да се све чешће виђамо, ја сам један од тих људи који су у … у … у том процесу један од кључних стручњака, нисам политичар, тако да ћу увек бити искрен са Вама као што ћете Ви сигурно бити сви са нама.

о. Сава: Хвала Богу, да, да, можемо да причамо отворено ( Бљерим: Апсолутно, мислим) и боље без новинара , без јавности, јер то је овај …

Бљерим, узвикује: не, не, не ! Није била моја идеја, ипак, за нас је важно да завршимо посао, а не да имамо неке медије или новинаре, шта ја знам, за мене, (о. Сава: рано је сад за то још и то је …) није ми важна помпа, имам такву улогу, мој задатак је да завршим ствари, а не … да … пошто нисам политичар, нисам, значи немам никакав интерес да пропагирам моја…, за мене је да завршимо посао, а ови остали, наравно, који имају…

о. Сава: Мада је било добро, када је Ветон био задњи пут, он је дао врло лепе изјаве и тако, међутим одмах то изазива, шта сад ми овде нешто овде у Дечанима …

Бљерим: Сигурно, сигурно, ми знамо врло добро, значи, ипак имате врло комплексну улогу и компликовану ситуацију, (о. Сава: Јесте, ми смо ту баш … ) треба бити врло искрен, знамо да, и за нас је важно да одржавамо ове контакте, ја ћу Вам дати бројеве и све и ви ћете мени дати бројеве, бићу Вам на располагању 24 сата, о било чему о било каквом проблему, биће моје задовољство да радим са Вама, значи сада имамо тај део око … око, заштите цркве и црквених добара, и тих културних добара, и желим да кажем да порука коју добијамо и порука коју шаљемо на западу је да знамо да је опстанак Српске Православне Цркве, заправо јачање Српске Православне Цркве на Косову, кључна ствар за опстанак српске националне заједнице на Косову, ми смо то им рекли, пошто нажалост, због многих разлога, нећу да уђем у те разлоге, српска заједница нема други ослонац сем Српске Православне Цркве за сада … на Косову

о. Сава: Па нема практично, ми смо једина да кажем легална (Бљерим: Институција.), званична институција, (Бљерим: Ове остале …. ) ове паралелне и то, то је друго …

Бљерим: Ове остале нису ни јаке ни стабилне ни дугорочне. Ми знамо да ви имате кључну улогу. Нама је господин Визнер врло јасно рекао, да је стуб српске националне заједнице – Српска Православна Црква, ако Српска Православна Црква опстане на Косову опстаће и српска заједница. Ми то знамо. Ја сам одма’ реко, значи, да ћемо ми бити спремни врло брзо, чак и ако буде воље, жеље обостране, да позовемо и патријарха Павла у званичну посету било где, заправо, да ми дођемо, ил’ у Дечане, ил’ у Грачаници, било где, где Њему, Њему, Њеној Светости то одговара, значи не да он дође у Приштину, скупштину, Владу, него ми да дођемо било где, да, ако, ако наравно његово здравље то допусти, то, значи то је прва ствар, друга ствар је да, ипак, Ви требате нашу велику помоћ али и ми требамо Вашу малу помоћ, Ваша помоћ је много мања, знамо због многих ствари, али ми ћемо покушати све што је у нашој могућности, имамо сада могућности, мислим ствара се нова атмосфера, бићу врло искрен, ова нова влада ће бити много јача, (о. Сава: Па ја мислим да ће у сваком случају имати више ауторитета, и снаге…) више ауторитета, и нови председник, ипак, Ругова је наравно био велика личност, апсолутно, он је био спреман и за храбре кораке али ипак као карактер, знате, он није излазио нигде, заправо, (о.Сава: Он је био, мало је аутистичан) мало аутистичан, заправо, сада имамо ситуацију, да господин Сејдиу ће сигурно бити спреман врло брзо, да дође у Дечанима, Грачаници, да се створи тај утисак, ми смо спремни да разговарамо врло искрено, ми желимо стварно, да … да Ви јачате, да јача српска национална заједница, када смо били у Бечу, Слободна Самарџић, са ким се на сву срећу знам одавно, били смо у Америци ’97 године, изнео је три главна циља, званичног Београда и српске националне заједнице на Косову, то је опстанак Срба, јачање безбедности и повратак избеглица, ја сам им рекао, Слободане, ми се слажемо са ова сва три циља, ми одма’ мож’ да потпишемо то.

о.Сава: А где је заштита културне баштине ?

Бљерим: Добро, то је значи, апсолутно, значи, између осталог …

о. Сава: Они … они … они мало то запостављају. (Бљерим: Запоствљају, да … ) Ја се баш не слажем, чак ни у оној њиховој фамозној резолуцији коју су … , ја сам лично баш звао, био сам, овај, питао и молио да се помене црква и тако даље (Бљерим: Апсолутно, апсолутно), међутим, не знам шта је, ми имамо неких неразумевања на том плану, с њихове стране, али то је …

Бљерим: Али у принципу, кажем, нема циља са којим се ми не слажемо, значи, али, ја сам одмах рекао, добро, децентрализација је врло добро, могуће кључан део тога, Цркве и културних добара, али то се може постићи и присуством српских политичара у централној власти, имаће свој глас, то значи имаће могућности …

о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером, ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује (Бљерим: Чује … ) али исто тако да и конкретно траже могућности да на неки начин, тај глас се не само да се чује него да се и нешто конкретно и да донесе. Ево, мало да се послужимо, тако, мало ракијица наша, домаћа, … изволите (Бљерим: Хвала Вам пуно) … тако, ми се нисмо видели, чини ми се негде од деведесет и … (Бљерим: Могуће ’99, 2000., смо се виђали у оном фамозном Прелазном већу)… чини ми се да ли једном сте долазили у Грачаницу, чини ми се да је било …

Бљерим: Да, да, био сам у Грачаници једном али, па ја се, од тада сам се више концентрисао новинарством, значи, имали смо врло добру сарадњу са Вама, треба да Вам се захвалим, увек кад су моји н овинари звали, Ви сте давали изјаве, сигурно знате да су оне увек пренешене објективно, и знате да је …

о. Сава: Ко сада води …

Бљерим: Хамзај води, Хамзај из Глођана, из Дечана, он је увек водио заправо, ја сам био некакав менаџер, покушавао сам нешто да … иако је … Бога ми није неко добро време за новинарство, ишак, мало се чита,

о. Сава: Али има огромну улогу, страшну, мислим, и уопште новине имају страшни велики утицај на људе,

Бљерим: Па сигурно, ми ћемо правити позитивну кампању, сигурно, значи,

о. Сава: То је много важно …

Бљерим: … важно, и за нас и за Вас, ипак има пуно, шта ја знам, ствари које нису тачне које нису објективне, тако да ћемо ми, ја ћу увек бити искрен са Вама, да Вам кажем, нисам ушо у овај процес због мојих политичких амбиција, за нас је важно да се то реши и мислим да, искрено речено, постоји, у тој нашој делегацији за статус, искрено интересовање за све ово што се дешава, значи, око Цркве, око свега, ми знамо да је то ипак кључ … кључ, јер ви сте овде и резултати се мере стварима, које можемо да правимо сада са Вама, избеглице су наравно врло велики проблем, и они треба да се врате, али то је ипак дугорочни …

о.Сава: Важно је да се ови приоритетно ови који су овде, (Бљерим: Који су овде … ) да они не оду и тако даље, па јесте,ја се слажем, заиста, јер на неки начин, видите, мислим, сигурно, независност Косова сигурно је циљ Албанаца, и то је сасвим јасно, ја да сам албанац исто бих тако желео, овај, међутим независност сама по себи не значи ништа (Бљерим: Апсолутно … ), уколико то друштво није одрживо политички, еконосмки, уколико није у стању да се укључи у европске токове, јер, мислим сада имати само независну државу а бити ван Европе, то је опет нека врста и економске зависности, политичке зависности, а опет да би се то све десило, да би се ишло ка Европи, мора да се, заиста нормализује, да кажем, тај однос са српском заједницом, да се превазиђу те несреће рата, и из Београда исто тако, да на неки начин, тако да за мене лично гледано, мислим, многи кажу статус, статус, мислим, статус јесте важан, али за мене је, то уопште није суштинско, мени је важније каквог ће квалитета бити то друштво, како ће се живети у том друштву, јер ево сада смо ми званично у Србији – Црној Гори, мислим, ништа ми од тога немамо овде, и друго на неки начин, исто сутрадан, не знам ни ја, да је званично ово Србија, на неки начин, ми и даље живимо у овој средини у којој живимо, са људима са којима живимо, и према томе морамо да решавамо проблеме који постоје, и сама та чињеница што ће бити ово званично једна застава и једна химна не мења ништа, тако да је у суштини, ми смо због тога заинтересовани, покушавамо у Београду да покажемо, тамо, и Владикама и политичким представницима, да једноставно мора да се успостави дијалог са албанском заједницом, и да је … то је … међутим видите сад, ми смо у врло деликатној ситуацији ми имамо у држави, е сад, државни и политички тим, они Косово гледају са даљине од 500, 600 км, мислим већина њих нису уопште били овде већ годинама, они не разумеју много проблеме народа овде, и тако даље, они то више гледају са неког формално-политичког, међународно-правног статуса, и тако даље, исто тако многи епископи нису никад били овде, мислим нису били одавно, или дођу само у кратку посету, дакле ми овде знамо каква је ситуација, међутим и у цркви има различитих ставова, ја сам раније радио у Грачаници са Владиком Артемијем, и он је имао тад врло један конструктиван став, мислим, и међународна заједница је то ценила, и имао је врло висок пријем свуда где год је ишао, међутим он је сада страшно радикализовао своје ставове, он је и даље Епархијски Архијереј, међутим, Владика Теодосије који је Његов практично, викар, односно, како бих рекао, заменик у Епархији, он је подигнут посебно у значају, директно, тако што је, изабран за потпредседника тог косовског одбора, и именован за контакт са странцима, и са’ће он бити члан те делегације, званичне, која иде у Америку, која неће да прича, не знам ни ја, о окупацији, о белој Ал Каиди, и тако даље, мислим, хоћемо да причамо о озбиљним стварима (Бљерим: О озбиљним стварима, врло добро), тако да пре свега мислим и надам се да ће се разговарати, и циљ делегације није да иде тамо и да говори , не знам ни ја, о статусу , него да говори о томе, на неки начин да смо отворени за дијалог, спремамо и ту верску конференцију ако Бог да, сада ћемо видети ако Бог да, крајем марта, у априлу , мају, углавном, биће позвани свакако политички представници албански одавде, и желимо са Исламском и Римокатоличком заједницом да упутимо сигнал, да овде живимо, да морамо заједно да опстанемо, и да градимо једно друштво без обзира на статус, међутим тај наш став, он је, разумљив и схватљив Вама, и Србима који живе овде у овим ситуацијама, међутим неки посебно горе у Београду, сматрају да ми тиме прејудицирамо статус, да ми тиме тиме трчимо унапред, да ми не смемо то да радимо, и тако даље, тако да смо, у страшном, не бих рекао да је то притисак, ипак није то више оно време, наравно ни у Милошевићо време нису могли такав директан притисак да врше, је али је једна непријатна ситуација, ја знам колику су само они прашину били дигли, они су на седници посебно помињали што је Ветон долазио у манастир Дечане, па шта што је долазио у манастир Високи Дечани, па што … па ја бих рекао … па ја бих прво њима рекао па што ниједан члан преговарачког тима Србије није дошао (Бљерим: Није дош’о, није дош’о ….), него је дошао Ветон Сурои, дошао је Илбер Хиса, дошли сте сада Ви, (Бљерим: Или да дођемо заједно … )више је чланова косовског преговарачког тима (Бљерим: Преговарачког тима) било у Дечанима, од почетка него српског, ми и њих зовемо, дођите и ви да видите и тако, тако да, мало је наша ситуација деликатна, и ми, не можемо с’једне стране опет због ове спефичне ситуације, у црквеним односима, јер Владика Артемије је и даље Епархијски Архијереј, ми не можемо, да кажем без сарадње и подршке Синода било шта да радимо, опет њима све морамо да објашњавамо, и … тако сад је био тај састанак са Елианехом, они су били , имали смо прво у Атини, па они су имали састанак са косовском делегацијом, па сада смо имали опет у Београду, па сада су они ишли у, овај, Беч, и они отприлике сада на основу оног што су чули од једне и од друге стране, са’ће они да направе овако нови предлог, видећемо, овако, мало по … мислим у суштини идеја је општа да треба заштити, сад’ разлика колико ја видим јесте више у броју манастира који би добили неки посебан статус, и то … и … , тако, ал’ сада то су, и наравно, да се види на неки начин и уопште, заштита целе културне баштине, на који начин да се то усклади са принципом, са системом деценрализације, јер по моделу неком деценрализације, у српским општинама требало би да постоји надлежност и за одређену културну баштину, е сад, то се не односи конкретно на наш манастир и Патријаршију који би више имали неки … више би били засновани на том посебном статусу …

Бљерим: Посебном статусу … могуће за Грачаницу … Грачаница би била посебна општина …

о. Сава: То ћемо да видимо, то је сада један процес који ће да иде, у сваком случају, ми смо спремни …овако сад, на жалост још није време, да ми отворено уђемо у разговор са косовском делегацијом у јавни разговор, због тога што је на неки начин питање није отворено још ни међу преговарачким странама …

Бљерим: Па највероватније биће то друга тема, тако су они нама рекли …

о.Сава: Дозволити само да Вас поздравим овако … и пожеким здравље …

Бљерим: Највероватније ће почетком априла бити одржана прва рунда, али стварно, не само ја, већина нас, схваћамо деликатност ситуације, ми ћемо увек бити искрени према Вама, јер то је стварна искрена жеља, значи то није политика, знамо, да ту имамо највеће шансе да заједнички решавамо проблеме око цркве, око заштите културних добара да ипак, заједнички интерес, и ту се апсолутно не прејудицира статус, не видим да …, јер било шта да се деси на крају, ипак Српска Правосалвна Црква има своју врло важну улогу, што се тиче српске заједнице и што се тиче те културне баштине, (о. Сава: Па ми се боримо колико можемо Бљериме да сачувамо… ) е сада, тај проблем држава, шта ја знам, ја нећу да улазим у то, али, углавном, код нас ћете увек куцати на отворена врата, кажем, увек ћете моћи звати ил’мене ил’ Ветона или било кога од нас … (о.Сава: Врло је битно да одржавамо те контакте и да на неки начин незванично одржавамо тај контакт, док не дође време за … конкретно, званичне, јавне …да кажем састанке ) оно што сам рекао, ми можемо и један пут да дођемо заједно, један из наше делегације, један из српске делегације, један из Ахтисаријевог тима, да посетимо заједно и Грачаницу и Дечане, да видимо, да разговарамо, као прво, као друго, оно што сам рекао и раније, ова влада ће бити комплетно другачија, ја могу да Вам обећам још данас, биће сасвим другачија (о.Сава: Сад мало је дискусија, видим у новинама, хоће ли се мењат’ министри јер видим Ветон мисли да ако се не мењају министри неће бити … ) то су наше ствари, наши пробљеми, корупција, скандали, то је свугде проблем, и у Београду, и у Приштини, и у Загребу, и у Минхену, и шта ја знам, (о.Сава: Председник владе је суштинска личност …) за вас и за нас је важно да ће, премијер владе и његови најближи сарадници, бити апсолутно спремни да иду много брже, много, много брже, у решавању проблема српске заједнице, и цркве, него што је претходна влада, не желим наравно да кажем да претходна влада није имала разтумевања, није покушавала нешто да направи, али овде је проблем до потенцијала, да ли имаш или немаш потенцијале да решаваш проблеме, мислим да претходна влада није имала …

о.Сава: то је питање ауторитета и утицаја неког, мада је господин Косуми увек према нама био, ја сам се пар пута с њим срео, врло је био овако коректан и љубазан, и тако, мало ће то сад само, видим у Београду се дигла фрка око тога …

Бљерим: Знам, ви сте паметни па знате врло добро, да баш људи који имају такву биографију, имају могућност да буду много храбрији и много јаснији, него ови остали који су били бивши политичари, шта ја знам, а на другој страни, око нашег новог премијера ипак, нема проблема што се тиче његовог понашања на Косову, проблеми су за Хрватску, шта ја знам, шта се дешавало ’93, ’94 године, ипак сада ми нећемо, нити, оно што је господин Тадић рек’о ми не можемо, нити требамо да утичемо, ко ће изабрати премијера у Србији, ко ће изабрати премијера на Косову, мислим да је то, та фаза надам се да је, још мислим, не могу да …

о.Сава: Неко у Београду у шали рече, каже, ово је добар, каже, знак, каже, ако је, имамо новог премијера на Косову, прва дама Косова је српкиња, и заиста како сам сазнао, овај, госпођа Чеку је … Драгица је пореклом, ваљда из мешовитог брака, али ‘оћу да кажем, то је овако добар пример, да на неки начин (смех) (Бљерим: Апсолутно, не …, мислим, ја, не)

Назми: То је добар знак

Бљерим: Ја знам њега врло добро …

Назми: Многи у Београду не знају да је његова жена српкиња …

о.Сава: Па чуло се … то само може бити политички плус, може сутрадан да каже ето моја жена је, овај, српкиња, и према томе, пореклом, и тако да је … то је … мислим, наравно то је најмање битно шта је ко пореклом …

Назми: И не само жена, него и његова мајка је муслиманка, из …, чини ми се да је из Босне

о.Сава: Аха … и он је дакле, отац Албанац, мајка Муслиманка , мислим, то је све, може бити плус, па ја сам …, моја мајка је Хрватица а тата Србин, ја сам српски православни …

Бљерим: Ми сигурно више ћемо се бавити , прошлост нас је раздвојила, било је пуно тога лошег у прошлости, и на пример, … хм … нећу више улазити …

о.Сава: Ма не, па видите Бљериме, Ваш народ то не може да заборави, важно је само да се на неки начин, од највиших политичких кругова говори,само народу говори, та несрећа и тај бол, не могу решити тиме што ће наносити бол другима, морала би да постоји, мислим, постоји у традицији, кануна, могућност праштања, опроштаја за нешто, ето ја се надам да че доћи време, да неко из Београда, званичник, предтавник Владе, ипак је то влада радила, дакле, наравно није то била ова влада, то је сада, али неки представник владе мора да каже неко извињење, без обзира шта се после рата на Косву дешавало, то је сада питање ваше стране како ће те Ви томе приступити, али једноставно морало би да то се уради, и не знам ни ја, и да се каже и да се крене, некако, јер ми не можемо, ми никада у животу нећемо ући у Европу уколико се затворимо међусобно, то је врло важно, и надам се да ће то једнога дана доћи, ми смо са наше стране, и ја сам то хтео да кажем летос, и увек чу да кажем с моје стране, ја сам то видео, мене нико не може убедити да то није тачно, ја сам видео, знам помагали смо тим људима, знам кроз шта су прошли,то је ужас један био, то је фашизам један био, грозота једна, наравно и оно што се после рата дешавало је лоше и страшно и болно, мислим да црква није заслужила све то, али видете шта се створило, створила се нека асоцијација, нека веза, да је црква предтавља практично тај режим, мислим стварно када погледамо Милошевић није побожан човек, мислим, он је тражио неку идеологију којом би, којом би хомогенизовао народ, и он је себе прогласио за неког, не знам ни ја, великог Србина, мислим, он је у суштини и његова жена су очекивали поновни процват комунизма у Русији и Кини, мислим, то су неке сулуде идеје њихове, ал’ нажалост одређен број људи у Српској Православној Цркви је погрешно њега протумачио, као човек који ће нешто да помогне српском народу, он је донео велику несрећу свима, али и српском народу, он је дао цркви одређене привилегије, мислим, тоје чињеница, ми пре рата нисмо могли да градимо редовно цркве нове, врло мали број цркава је подигнут од завршетка другог светског рата, зато је од једном почело да се граде цркве, то се олако протумачило, зато се мени не свиђа када се каже то ду политичке цркве, Владика Артемије је ту био, знам Владику заиста, он је цркве градио зато што оне нису постојале, нису се раније градиле, било је због те комунистичке забране , и друго што је изградња цркве начин да се утврди вера међу људима, дакле из никаквих полиитчких разлога, нити је то Милошевић зидао, међутим стекао се тако неки утисак, мало се сад исполитизовало око цркве Христа Спаса у Приштини јер она је почела и пре Владике Артемије да се гради можда није требало на тој локацији, можда је требало другачије видети, ја не знам, сад нисам у тој прилици да расуђујем, али очито је да се међу Албанцима створио утисак да су то некакве политичке цркве, и онда се кренулу у рушење, не само тих цркава, него и старих (Бљерим: Старих …) , мислим, Косово је познато по томе, управо тај плурализам и весрки и политички, и етнички, је једно богатство, али овај, али ето видите, и то сада треба, мислим да је то један од главних политичких циљева, који би могла нова влада посебно, на неки начин да разбије ту везу да су цркве, нешто што је непријатељско (Бљерим: Не, не … апсолутно …) једноставно да људи схвате, да би нешто припадало Косову не мора бити Албанско, не мора бити Албанско, ово је црква овде православна на Косову, не можемо је пренети нигде, јесте припада званично Српској Православној Цркви, ал’то не значи да она не припада Косову.

Бљерим: Оно што је нама Роан, господин Роан, нама рекао, да католичке цркве у Пећу припадају Ватикану и Аустрији.

о.Сава: Ми имамо проблем у Београду, и ја се страшно љутим, и то је нажалост много лоше, када они говоре, где су цркве да су ту границе државе, то је оно, где су српски гробови ту су српски … ти радикали, нит’ долазе овамо, нит нам икада помажу, само причају глупости, то су такви једни људи да…да … једноставно не знамо шта да радимо, због тога (Бљерим: Да, да … апсолутно) Владика Теодосије је врло умерен, врло разуман …

Бљерим: Да чуо сам изузетно, изузетно добре приче, лепе приче, о њему, наравно, као и о Вама, кажем, ми треба увек да рачунамо, да сте Ви у деликатнијој позицији него ми, тако да увек, шта вам треба само извол’те, позовите мене позовите Ветона, од сада ћете сигурно имати директне везе и са премијером …

о.Сава: Морамо ту бити врло опрезни, Ви знате осетљивост ситуације, ја лично немам никакве предасуде према њему, али проблем је што је у Београду огромна тензија дигнута …

Бљерим: Моја је идеја да он именује једнога човека, не сам, који ће да ,има и других врло важних послова , који ће бити 24 часа у вези са Српском Православном Црквом, о било ком проблему, о води, о струји, не само о овим, на сву срећу надамо се да више никада нећете имати проблема који имају политичку конотацију, али ту је и градоначелник који је врло добар човек, тако сам чуо …

о. Сава: Не, што се тиче, не треба хвалити другог у његовом присуству, али заиста има наш глас, ми нисмо гласали али има наш глас,

Бљерим: Тако да ће сигурно бити један човек у влади који ће бити 24 часа са вама, у почетку знам да је деликатно да га примите, или да он уђе негде(о. Сава: Мало само у Београду да се разбије та, јер они су дигли… ; Назми: Да прође неко време …) Али ја мислим да ће се стећи прилике да председник Косова дође, он нема такве проблеме као Чеку, са било киме, заправо Чеку нема проблеме, само кажем … предрасуде о њему, тако да ћемо бити много, много, јачи од сада па надаље, мислим, знамо врло добро шта је наш пос’о, знамо да имамо изузетну подршку, апсолутне већине албанског становништва, апсолутне већине, нарочито након мартовских догађаја 2004 године, то је била на жалост трагедија, највише трагедија за Србе, али и за Албанце, за све нас, и ја се надам да је то био неки климакс, и да ћемо, сви смо били корак близу понора, мислим, и након те године, и свих тих трагичних догађаја, ја сам убеђен, да више неће бити таквих догађаја, мислим да људи, тај нормалан Албанац, Србин, сви, да треба другачије да се мисли о нашој заједничкој будућности, и ми смо спремни све да направимо, да нити један Србин, не оде са Косова након статуса, мислим, чујем приче нажалост, не само приче, него и неке официјелне анализе, те УНХЦР-а, те неке планове који ус стварно, знам како УНХЦР ради, знате и Ви, то нажалост није озбиљна организација, ни када се радило о Албанским избеглицама током рата, ни када се радило о српким избеглицама након рата (о.Сава:Они увек узму најгори сценарио), узму најгори сценарио, то се чује од уста до уста, па онда дође да је то решена ствар, да ће се Срби масовно селити …

2006. година

затворен цитат

+++

Ко су преговарачи о статусу Космета

Једни наспрам другог седели су два дана у дворани бечке палате Даун Кински чланови београдског и приштинског тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Леон Коен, Слободан Самарџић, Марко Јакшић, Горан Богдановић, Ранђел Нојкић, Милорад Тодоровић, Томас Флајнер и Бошко Мијатовић, на једној, и Љутфи Хазири, Скендер Хисени, Бљерим Шаља, Енвер Хоџај, Фехми Мујота, Адријан Ђини, Иљбер Хиса и Садик Идризи, на другој страни. Међународну заједницу су представљали Марти Ахтисари и Алберт Роан.

Марти Ахтисари
Марти Оива Калеви Ахтисари, бивши председник Финске (1994-2000.) и дипломата, рођен је 23. јуна 1937. у данашњем Виборгу у Русији, где му је отац службовао као механичар у војсци. Ахтисари је пореклом Норвежанин, али му је чукундеда емигрирао у Финску, узео држављанство и презиме Адолфсен 1935. променио у Ахтисари. По образовању учитељ, Ахтисари је 1965. почео да ради у финском МИП-у, а као дипломата службовао је углавном у Африци. Ожењен је и има сина. Пре три месеца именован је за специјалног изасланика УН за будући статус Косова. Акроним његовог пуног имена – МОКА – у финском сленгу значи „грешка“.

Алберт Роан
Аустријски дипломата Алберт Роан рођен је 9. маја 1936. у Мелку у Аустрији, католик је и ожењен је. Осим у отаџбини, школовао се и у Француској, а 1960. докторирао је на правима. Пре три месеца УН су га именовале за Ахтисаријевог заменика. Пословну каријеру почео је у париској осигуравајућој компанији „Монд“, а у аустријску дипломатију ушао је 1963. Крајем 1990. био је генерални секретар аустријског МИП-а.

Леон Коен
Леон Коен је саветник председника Србије. Рођен је 1945. године у Београду, где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету 1970. године. Осам година касније, докторирао је на Универзитету у Оксфорду. Од 1984. до 1998. и од 2001. до 2003. године предавао је естетику и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду. Професор историје филозофије на Филозофском факултету у Београду је од 2003. године. Од 1998. до 2001. био је гостујући професор филозофије на Вилијамс Колеџу у САД. Објавио је више књига и радова из области филозофије и теорије књижевности.

Слободан Самарџић
Слободан Самарџић је саветник премијера Србије. Рођен је у Београду 1953. године, где је дипломирао на Факултету политичких наука. После завршетку студија почео је да се бави науком. Докторирао је на ФПН-у 1986. године, а за редовног професора тог факултета изабран је 2002. године. Од 2001. до 2003. године био је саветник председника СРЈ Војислава Коштунице за политичка питања.

Бошко Мијатовић
Бошко Мијатовић је трећи стручњак у београдском тиму. За собом има више од 20 година професионалног искуства у области економских и сродних истраживања. Бави се анализом различитих државних (јавних) политика, транзиције и приватизације, макроекономске анализе, социјалног осигурања, економике радне снаге… За Светску банку, савезну и републичку владу, Ундп, УНИЦЕФ и друге домаће и стране институције ради на различитим пројектима. Консултант је у приватизацији и аутор две књиге: Приватизација (1993) и Економија, политика и транзиције (1998).

Милорад Тодоровић
Милорад Тодоровић је још један лекар и други представник косметских Срба у београдском преговарачком тиму. Дипломирао је на Медицинском факултету у Приштини са просечном оценом 9,38. Специјализовао је педијатрију у Београду. Члан је ДСС-а и потпредседник Координационог центра за Косово и Метохију. Био је међуминистарски координатор за повратак и заједнице у привременој влади Косова, посланик Скупштине СЦГ, а председништво коалиције „Повратак“ у Скупштини Косова одредило га је за српског представника у делегацији Приштине за дијалог са Београдом 14. октобра прошле године у Бечу.

Марко Јакшић
Марко Јакшић је председник Заједнице српских општина на Косову и Метохији и члан је Главног одбора ДСС-а. Рођен је 1951. године у Косовској Митровици. Завршио је Медицински факултет у Београду, где је специјализирао ортопедску хирургију. Као хирург ради у болници у северном делу Косовске Митровице.

Горан Богдановић
Горан Богдановић је председник Покрајинског одбора Демократске странке Косова и Метохије. Рођен је 1963. године у Лешку, СО Лепосавић. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Београду 1990. године. Од 2004. године посланик је Српске листе за Косово и Метохију у Скупштини Покрајине.

Ранђел Нојкић
Ранђел Нојкић, посланик Српске листе за Косово и Метохију у Скупштини Косова и председник Одбора за права и интересе заједница и повратак, рођен је у Урошевцу. Саобраћајни је инжењер, ПТТ смер. Од 1999. године живи у Грачаници и директор је ПТТ Србије за Косово и Метохију. Председник је Покрајинског одбора СПО и као посланик коалиције „Повратак“ у Скупштини Косова био је члан радне групе за децентрализацију.

Томас Флајнер
Томас Флајнер је стални саветник тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије. Професор је Правног факултета Универзитета у Фрајбуру у Швајцарској и директор Института за федерализам. Дипломирао је правне науке у Цириху, магистрирао на Универзитету Јејл у САД, а потом је у Фрибуру специјализовао међународно уставно, управно и јавно право, где већ 34 године предаје општу државну теорију и швајцарско уставно и управно право. Стручњак је за федерализам, владавину права, мултикултуралну државу, упоредно управно и уставно право, политичку теорију и филозофију, швајцарско уставно и управно право, а радио је и на више нацрта закона. Од 1992. до 1993. године био је шеф мисије КЕБС у бившој СФРЈ.

Љутфи Хазири
Љутфи Хазири, шеф приштинске делегације, по професији је биолог. Рођен је у Гњилану, где је 1990. године, као млади активиста ДСК-а, почео да се бави политиком. Брзо је напредовао у странци и „догурао“ до министарства одбране „републике Косово“. Ухапшен је 1998. године као припадник ОВК. Био је члан више делегација косовских Албанаца, а почасни је грађанин општине Лутербах (Стразбур, Француска) и Кентаки (САД).

Фехми Мујота
Фехми Мујота је руководилац Департмана за локалну самоуправу и заједнице у кабинету за добру владавину Демократске партије Косова. Близак је сарадник Хашима Тачија.

Бљерим Шаља
Бљерим Шаља, доскорашњи главни и одговорни уредник приштинског дневника на албанском Зери, у Беч је отпутовао као координатор радне групе за преговоре о коначном статусу. Рођен у Приштини почетком шездесетих, а 1986. је дипломирао на социологији и филозофији на Приштинском универзитету. Почетком деведесетих основао је Парламент младих који је организовао мировне демонстрације у Приштини 1990-1991. Ухапшен је априла 1991, а био је у затвору још два пута, 1991. и 1993. године због својих новинских чланака. Политичко ангажовање почео је на преговорима у Рамбујеу.

Иљбер Хиса
Иљбер Хиса је посланик у Скупштини Косова и други потпредседник партије ОРА. Активан је у скупштинским одборима за ванредну приправност и јавне службе, локалну администрацију и медије. Близак је сарадник лидера ОРА Ветона Суроија.

Скендер Хисени
Скендер Хисени је политички саветник председника Косова. Дугогодишњи је сарадник покојног председника Косова Ибрахима Ругове, на чији је предлог и постао члан тима. У Демократском савезу Косова је од оснивања.

Ардијан Ђини
Ардијан Ђини, министар за просторно планирање и животну средину, члан је Алијансе за будућност Косова. Рођен је 1970. године у Ђаковици, где је и почео да се бави политиком. Близак је сарадник Рамуша Харадинаја и његов политички саветник. Члан је председништва ААК и секретар за спољне послове у странци. Био је политички саветник и првог премијера Косова Бајрама Реџепија. Магистрирао је на међународним односима и Европским студијама на Универзитету у Кенту (Велика Британија).

Енвер Хоџај
Енвер Хоџај је посланик у Скупштини Косова испред Демократске партије Косова и близак је сарадник лидера ове партије Хашима Тачија. Активан је у одбору за образовање, науку, технологију, културу, омладину и спорт. Професор је историје и политичких наука на Универзитету у Приштини.

Садик Идриз
Министар здравља у влади Косова Садик Идриз у Беч је отпутовао као представник неалбанских политичких партија. Рођен је 1954. године у Драгашу, а Филолошки факултет завршио је 1977. године у Скопљу. Због политичког деловања, 1992. године био је осуђен на четири месеца затвора. Председник је партије Ватан и копредседник коалиције Вакат у Скупштини Косова.
Љ. С. – С. Ђ. П.

izvor: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/02/22/srpski/D06022101.shtml

+++
Политичка група добила документ о децентрализацији

ПРИШТИНА, 11. јаунара 2006. (КосоваЛиве) – Политичка група преговарачке делегације Косова добила је у понедељак завршни документ о децентрализацији локалне самоуправе, за који се каже да се не разликује много од претходног по приступу,у њему су очувани територијални интегритет, унутрашња организација и функционалност власти на Косову.

Координатор политичке групе, Бљерим Шаља рекао је после састанка да је министар за локалну самоуправу Љутфи Хазири предао тој групи коначну верзију документа о децентрализацији, који ће бити разматран наредних дана у политичкој групи и очекује се да ће га ускоро усвојити и преговарачка делегација Косова.

“Такође, добили смо и први документ о културном наслеђу, који је припремио Иљбер Хиса, као и прву верзију документа о повратку исељених, односно о вези између својине и повратка, који је припремио министар Ардиан Ђини”, изјавио је координатор политичке групе, Бљерим Шаља.

izvor: http://www.kosovakosovo.com/news/index.php?enddate_d=12&enddate_m=01&enddate_y=2006
+++
Протосинђел Сава Јањић, заменик настојатеља манастира Високи Дечани говори о тренутној ситуацији на Косову и Метохији

* Наслов: razgovor
* Година: 2006
* Величина: 13:18 минута (2.29 МБ)
* Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Протосинђел Сава Јањић, заменик настојатеља манастира Високи Дечани о тренутној ситуацији на Косову и Метохији, актуелној неовлашћеној градњи објеката у непосредној близини Газиместана, опстанку, заштити и очувању наших српских Православних Светиња, цркава и манастира као и нашег многострадалног народа који је у заиста тешкој ситуацији и у великој неизвесности уочи одлуке о државно-правном статусу. Разговор водила: Маја Ставрић

Преузмите аудио датотеку

преузето са http://www.svetigora.com/node/1027

+++

Повратак у манастир

Зашто се протосинђел Сава Јањић повукао из политичког живота, у који се силом прилика на Косову и Метохији укључио свом својом енергијом и памећу

Иако је протосинђел Сава Јањић дао све од себе да се са места портпарола Српског националног већа Косова и Метохије, тихо уклони, то му није успело. Његов одлазак у матични манастир Високи Дечани био је „тајна“ готово десетак дана пре него што су медији објавили, на основу „фантомског“ саопштења, да се отац Сава „повукао у манастир зато што за директора новооснованог српског радија у Чаглавици није изабран адвентистички свештеник кога је он протежирао“.
„Нећу у то да се мешам“, каже Момчило Трајковић,координатор ДОС-а за Косово и Метохију, који је од самог почетка био, директно и индиректно (преко Стојана Јовановића), укључен у преговоре око оснивања радија и телевизије у Чаглавици, поводом одласка Саве Јањића у манастир Дечани.

Из непознатих разлога управа КИМ радија из Чаглавице сматрала је за потребно да демантује београдске медије и појасни како је избор директора радија прошао по закону, а да је уместо „адвентистичког свештеника“ кандидат за директора био Петар Јекнић, дописник РФИ-ја из Приштине.

„Отац Сава отишао је у Дечане да спаси своју душу. Оставио је све: компјутер, мобилни телефон… Његово послушање је да сада буде библиотекар“, каже Василије Делић, јерођакон који је више од годину дана делио келију са протосинђелом Савом Јањићем у манастиру Грачаница.

Благослов

Повлачење протосинђела Саве Јањића из политичког живота, у који се силом прилика на Косову и Метохији укључио свом својом енергијом и памећу, изненадило је многе. И то оне који не знају да је отац Сава још пре неколико месеци молио владику рашко-призренског Артемија за благослов да се повуче, као и да је још летос отац Сава хеликоптером пребачен из Грачанице у Скопље, а потом авионом у болницу у Паризу. Доктори су тада утврдили да је отац Сава потпуно физички и психички исцрпљен.
„Ноћи и ноћи је, отац Сава, проводио радећи на компјутеру“, каже отац Василије, уз објашњење да је протосинђел Сава припремао сва документа на српском и енглеском језику које је владика Артемије потписивао.

Отац Сава добијао је сваког дана и по 300 писама преко Интернета на које је требало одговорити, а то је у косовским приликама протеклих годину и по дана често било и немогуће јер није било струје, телефони нису радили… Често је отац Сава морао да иде у Косово Поље, без пратње војника Кфора,са оцем Мардаријем, у белој „шкоди“ старој више од десет година, како би се прикључио на Интернет. Био је то једини начин да се одржава сајт њњњ.децани.цом многим новинарима једини начин информисања о догађајима на Косову и Метохији, али и навика која се никако не може назвати здравом, већ само опасном јер се дешавало да је требало чекати да падне мрак како Албанци не би приметили да су у аутомобилу монаси који се враћају у манастир.

Неразумевање

Било је и тренутака када су Срби тражили Савину главу. Нахушкани, од доскорашњих владикиних сарадника и заосталих Милошевићевих присталица, Грачаничани су сматрали да је владика Артемије дужан да им се преда како би га као „шпијуна и НАТО плаћеника“ обесили на лицу места.

Сличног расположења били су и поједини високи црквени достојанственици који су претили да ће оца Саву извести пред црквени суд. Све што је тада отац Сава Јањић рекао новинару НИН-а било је: „Баш бих волео да имам прилику да им кажем све што мислим.“
Владика Артемије није попустио ни под притисцима Светог синода ни молбама оца Саве.

Дешавало се да су чак и пријатељи као што је Атанасије Јефтић, бивши владика захумско-херцеговачки, оцу Сави замерали што се „превише слика“. Истина је да су новинари, нарочито они инострани, оца Саву напросто обожавали не само зато што перфектно говори енглески језик и што је изузетно образован, што је био један од оних који је пристајао да гостује на ТВ Косово, да даје интервјуе и изјаве за албанске медије када је то било потребно већ и зато што се отац Сава Јањић од самог почетка, са храброшћу која је недостајала многима, увек борио против насиља и вандализма.

Само заслугом оца Саве и Теодосија, игумана манастира Високи Дечани, више од седамдесет Албанаца избегло је смрт.
„Било је то пре бомбардовања, када су свакојаке паравојне јединице дивљале Метохијом. Да их нисмо сакрили, све би их поклали. Било је ту и жена и деце“, прича отац Макарије и додаје: „Претили су да ће и сву братију из манастира поклати, ако им не предамо Албанце. Игуман Теодосије није попустио и после неколико дана, а отац Сава је обезбедио сигуран пролаз за све њих.“
Владика Артемије и Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији, вероватно су једини који знају какве су и колике заслуге оца Саве. Своје разумевање владика Артемије показао је тиме што му је било важније да сачува монаха Саву, оставши без најдрагоценијег сарадника који је имао довољно такта да се носи и са страним дипломатама. Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији одао је највеће признање дечанском монаху рекавши да отац Сава заслужује да буде предложен за Нобелову награду за мир.

Неко ће се већ наћи да каже како монаху не приличи да се кити наградама. Можда је и тако, али човек који је спреман да жртвује себе како би друге спасао, заслужује бар поштовање.

ЛИДИЈА КУЈУНЏИЋ

Извор: НИН, 14. децембар 2000

http://www.nin.co.rs/2000-12/14/15742.html

+++

Јеромонах Сава: Бајден је добродошао у Високе Дечане

21.05.2009у 15:48 х

Јеромонах манастира Високи Дечани Сава Јањић изјавио је данас да је амерички потпредседник Џозеф Бајден добродошао у овом манастиру

„Џозеф Бајден је наш пријатељ и пријатељ манастира Дечани и његов долазак у манастир је добродошао“, рекао је Сава Јањић за радио Топ Илирија, реагујући на јучерашњи одлуку владике рашко-призренског Артемија да не да благослов америчком потпредседнику да посети Дечане.

Пред манастиром је од пре подне велики број новинара који ће пратити долазак америчког званичника. Бајден је, пре посете Дечанима, боравио у Приштини где се састао са председником и премијером Косова, Фатмиром Сејдиуом и Хашимом Тачијем.

Он је, после овог сусрета, изјавио да је независност Косова неповратан процес и да не може бити поделе Косова. Бајден је, такође, казао да ће Вашингтон подржати Косово у стварању демократског и мултиетничког друштва.

Амерички потпредседник ће касније поподне посетити америчке војнике у бази „Бондстил“ код Урошевца.
Високи амерички званичник у среду се у Београду састао са председником Србије Борисом Тадићем, премијером Мирком Цветковићем, министром војске Драганом Шутановцем и привредницима.

Други човек Беле куће започео је балканску турнеју 19. маја посетом Сарајеву.

Извор:PRESS

+++

ИЗВОР: http://www.novinar.de/2010/04/20/sava-janjic-borac-za-nezavisno-kosovo.html

30. новембар 2011. - Објављено од стране | ВЕРА, ВЕСТИ, ДОКУМЕНТА, ДРУШТВО, ИЗДАЈА, КОСМЕТ, СРБИЈА

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar


Нема коментара:

Постави коментар