Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 22. новембар 2011.

Господари излазе из сенке | Колумне Ђорђа Вукадиновића

Господари излазе из сенке

Колумне Ђорђа Вукадиновића


Колумне Ђорђа Вукадиновића

Господари излазе из сенке

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић
уторак, 22. новембар 2011.

Еуфорија је прошла. Агенције су само штуро известиле да је Саиф Ал Ислам, син и наследник пуковника Гадафија, ухваћен на југу Либије, у близини границе са Нигером. Што је, наравно, још увек далеко боље него да је, попут оца, линчован и убијен као пас. (Узгред, да је на такав начин и наочиглед читавог света мучен и убијен пас, сигуран сам да би протест и гнев удружења за заштиту животињских права био куд и камо гласнији и ефикаснији него што је то био случај са реакцијама организација за заштиту људских права на бруталну ликвидацију бившег либијског вође.)

Сви који су по српским и светским блоговима маштали о некаквом „зеленом отпору“ и контраудару Гадафијевих лојалиста предвођених Саифом сада могу да се увере како нема ништа од те работе. И да је једна ствар типкати по тастатури, призивати „пустињски Вијетнам“ и објављивати „пропаст запада“, а сасвим друго ломатати се по пустињском песку под свевидећим оком „авакса“ и „предатора“, британских специјалаца и „катарских (!?) командоса“. (Узгред, откуда сво то друштво још увек у Либији када су НАТО и Савет безбедности још пре месец дана прогласили крај своје „хуманитарне“ операције?)

Укратко, није било „зелених“ интер-бригада, нити су се оне могле очекивати. Али ни на западу ни у муслиманском свету није било чак ни масовних демонстрација против интервенције, ни издалека упоредивих са онима какве смо гледали приликом напада на Ирак, па и Савезну Републику Југославију 1999. Показало се да је Гадафијев режим ипак био прилично изолован и на спољном и на унутрашњем плану – што наравно не значи и да је заслужио судбину која га је снашла. У сваком случају, својим личним и породичним страдањем Гадафи је вишеструко искупио све своје евентуалне грехе. Питање је, међутим, са чиме ће пред потомке и претке изаћи негови директни и индиректни ликвидатори.

Наравно да после свега од либијске државе неће остати много и да ће се либијски суверенитет углавном свести на заставу и место у Уједињеним нацијама. Социјалне тековине Гадафијеве верзије државе благостања ће убрзано нестајати, избијаће сукоби међу победницима, повећаваће се поделе и тензије између појединих регија и племена. Али уколико нафта буде сигурно текла ка северу, све остало биће само „колатерална штета“ и прихватљива цена за још једну тектичку победу на почетку одсудне „битке за Африку“. Све у свему, чудо се није догодило. Империја је у либијском песку одржала „час демократије“ и уписала унапред планиране бодове. Остали су (ваљда) извукли поуке. А нови армагедонски бој, играће се, очигледно, касније и на неком другом месту.

Наравно да у односу на либијску трагедију, све друго, укључујући и грчку дужничку драму, делује као бледа фарса. Али се у суштини ради само о две стране и два лица исте актуелне и велике геополитичке приче.

Последња сам особа која би нарочито жалила за Папандреуом и Берлусконијем. И нисам претерано склон „теоријама завере“. Ипак, тешко да се само помоћу „комендијанта случаја“ може објаснити то што су у размаку од само неколико дана уместо колико-толико демократски изабраних лидера на чело Грчке и Италије долазе бивши службеници Голдман Сакса, истакнути чланови Трилатералне комисије и Билдерберг групе. Дакле, уместо политичара, на сцену полако ступају банкари и високи дужносници глобалне финансијске олигархије. Да ли то „господари из сенке“ излазе из сенке и отворено узимају ствари у своје руке? Држави у одступању и стечају више нису потребни државници – којих ионако углавном нема – већ стечајни управници и рачуновође. Уосталом, има ли шта логичније од тога да у посрнуле фирме газде шаљу своје најпоузданије кадрове да спасу ствар или ублаже штету?

Прве анкете кажу да су Грци и Италијани углавном задовољни променом и да се надају бољем – што је наравно људски и психолошки разумљиво, али не и превише засновано. Дављеници се увек хватају за сламку. Уосталом, чућемо се за пар година. Али ја се ипак не бих много кладио на историјски сјај политичких звезда Лукаса Пападемоса и Марија Монтија. У сваком случају, Србија је и овде била на неки начин авангарда – ми смо своју фазу наивне вере у моћ анонимних економских чудотвораца из белог света већ увелико прошли и иживели још почетком прошле деценије.

Отпочео сам овом суморном глобалном скицом управо зато да бисмо у односу на њу могли бар мало реалније да сагледамо димензије и значај наше мале политичке баре. Но, разуме се, за оне који унутра пливају и надају се плену та бара је читав океан и универзум. Српска јавна сцена ће ускоро наново да утоне у своју аутистичну фазу, из које се више неће видети ништа сем бирачких кутија и бесконачних калкулација ко ће ићи са ким и против кога.

Политичка Србија данас неодољиво подсећа на Хобсово стање “рата свих против свих“, у којем сви живе у неизвесности и свако страхује од сваког. Све се посматра само инструментално, нико никоме не верује, и сви су у паници од могуће преваре, издаје и „ножа у леђа“. Сви стрепе и сви нешто комбинују, а тих је комбинација готово безброј и могуће је практично све – изузев савеза СРС-СНС и ЛДП-ДСС. Све друго је у игри, при чему ће, као и у низу ранијих случајева, коначни расплет само једним делом зависити од изборног односа снага, а дугим, можда и већим, од воље и процене спољног фактора.

Наравно да је веома важно ко ће освојити колико гласова. Али то је само почетни капитал, такорећи, само улог са којим се тек квалификује и улази у озбиљну игру и трговину. Добар део домаћих политичких кибицера и аналитичара погрешно верује да странци овде имају своје фиксне „играче“ и „фаворите“ које помажу и на које увек играју. Но, за разлику од, рецимо, агената који се чувају и штите (не због њих самих, него због примера и ауторитета силе која иза њих стоји), „пријатељи“, „савезници“ и „стратешки партнери“ су углавном променљива категорија и потрошна роба. Другим речима, велике силе имају своје велике рачунице и интересе, а локални актери и партнери се одабирају у зависности од тога да ли и колико у реализацији тих интереса и циљева хоће и могу да послуже. И ко им је у датом тренутку исплативији, јефтинији и перспективнији кандидат за „пријатеља“. Све друго је варка. Ко не верује, нека пита Мубарака, Папандреуа, Берлусконија...

Зато међу кандидатима и влада толика нервоза. У сваком случају, чека нас необична камапања, са много апсурда, димних бомби, лажног представљања и неочекиваних обрта. При чему ће – уосталом, као и у претходна два пута – оно најзанимљивије следити тек након што се гласови преброје и погасе светла на биралиштима. Тим пре што, упркос северноафричкој демонстрацији западне империјалне силе, озбиљних светских играча данас ипак има више него што их је било пре 4, 8 или 12 година. А што онда обећава додатна узбуђења и још већу неизвесност и у српском постизборном плеј-офу.

Фејсбук Твитер



Господари излазе из сенке

уторак, 22 новембар 2011 13:29
.....
Одличан текст. Гос. Вукадиновић наставља са својим савршеним анализама.
Препоручи коментар:
43
4
уторак, 22 новембар 2011 13:42
Фристајло
Но, за разлику од, рецимо, агената који се чувају и штите (не због њих самих, него због примера и ауторитета силе која иза њих стоји), „пријатељи“, „савезници“ и „стратешки партнери“ су углавном променљива категорија и потрошна роба.
Да, ово је суморна реалност Србије...
Постоје људи у сенци, који се не експонирају, и који спроводе те планове и пројекте запада по Србији. Политички актери су потрошна роба, ови који се експонирају као страначке вође и посленици; они који се заиста питају су дубоко у сенци, и јавност их не виђа скоро никад...
Све у свему- надрљали смо. Како ствари стоје- сада нам само преостаје да чекамо неки светски потрес, којим би се и ми отресли јарма, јер, у Србији такве снаге, реално, нема...
Препоручи коментар:
45
2
уторак, 22 новембар 2011 13:43
Anka Krajina
"ozbiljnih svetskih igrača danas ipak ima više nego što ih je bilo pre 4, 8 ili 12 godina"


Nekima u Srbiji to treba ponavljati deset puta na dan. Sumnjam da će i tad shvatiti. Jer oni, koji daju "veru za večeru", teško da mogu razumeti globalno značenje i posledice svih postojećih i potencijalnih sukoba u užem i širem okruženju. Ili možda misle da se Klintonova i Obama šetaju po Pacifiku i zemljama jugoistočne Azije radi turizma i učenja geografije?!
Препоручи коментар:
33
2
уторак, 22 новембар 2011 13:49
SANDINISTA
Е, замало да будем први који ће коментарисати текст, али нема везе нећу дозволити да ми то поремери у намери да кажем оно што мислим.
Сада на текст, који је углавном добар али ми мало смета што је Ђорђе иронисао нашу интернет подршку ПУКОВНИКУ то је наравно била узалудна нада јер смо знали у ком правцу ће ићи развој догађаја, али људски је надати се да би ствари могле ићи понекад и мимо воље најмоћнијих, и сам је поменуо да је овде (у Србији, наравно)почетком прве деценије 21. века постојо ничим изазвани оптимизам да ће бити боље иако је разум говорио другачије.Што се тиче зеленог отпора нисам имао никакве дилеме пошто сам имао прилику да видим степен техничке културе либијске војске, моја нада је била усмерена ка томе да ни побуњеници (наивно сам веровао да ће то бити само либијци)имати исти такав ниво,међутим кад се умешали САС-овци о легионари исход јр био сасвим известан.А што се тиче ратног искуства '99 сам га стекао па нисам хтео и овог пута ИМПЕРИЈИ да излазим на црту поготово
Препоручи коментар:
37
2
уторак, 22 новембар 2011 13:54
Oveći čvarak
Kakva, bre, "додатна узбуђења" i "неизвесност" ??? Kod mene opisano stanje stvari izaziva samo mučninu i gađenje!!! Posle svega neko se još bavi politikom i smatra da je to "zanimljivo" ??? Bežimo odatle, iz te "bare" koja je nekom "okean" i spasavajmo svoje duše!
Препоручи коментар:
24
2
уторак, 22 новембар 2011 13:59
SANDINISTA
...што видим да бих због одзива био остављен на цедилу а и неодговара ми пустињска клима.Остатак текста који говори о сизуацији у нама ближем окружењу је далеко квалитетнији и поразнији јер овде се ради о нама самима.И на крају закључак је по мени прееоптимистички јер после овог утеривања "демократије" либијцима мислим да је ИМПЕРИЈА мало попреавила своје пољуљане позиције и да ће отопр њима сада бит отежан.
Препоручи коментар:
29
1
уторак, 22 новембар 2011 14:01
Биљана Николић
Ммого је лакше читати историју, него живети у датом историјском тренутку.
Пре 67 година, исти комесар који је причао да више неће бити пореза, годину дана касније хапсио је пред децом удовицу која нема довољно жита за порез.

Да ли је било теже тада или данас, нећемо се сложити.

Сигурно је да се и тада и сада Србија продавала за нешто боље и веће, нешто модерно и напредно, нешто лагодно а праведно. Само да се одрекнемо Краља, помиримо са јужнословенском браћом и вечно ћемо живети лепо - да и нама сване једном за свагда.


Сада само да се мало стиснемо, одрекнемо се своје територие и најстаријих светиња, признамо да смо злочинци и на поклон ћемо добити лагодно ропство - да и нама коначно сване једном за свагда.
Препоручи коментар:
66
1
уторак, 22 новембар 2011 14:08
Плодови гнева
Србија је већ имала банкара за председника.

...

Да ли то Вукадиновић говори о новом крају историје? Ништа се неће променити?
Препоручи коментар:
19
1
уторак, 22 новембар 2011 15:29
Lena
Ti drugi akteri i nisu nesto zainteresovani za Srbiju.
Препоручи коментар:
11
1
уторак, 22 новембар 2011 15:43
успутни коментар
Аутор, кога иначе врло ценим, имплицитно брани тезу да у условима савремене технологије герилски рат није више могућ. Мисли, ипак, да је овакав закључак помало исхитрен. Либије је специфична, јер је, прво, настањена на уском обалском подручју, и друго, јер је очито направљен некакав међуплеменски споразум између либијских племена. Већ Афганистан показује да ту САД нису победиле. Када повуку војску, талибани ће се вратити на велику сцену.
Препоручи коментар:
17
1
уторак, 22 новембар 2011 15:47
Јован Анастасијевић
“….коначни расплет само једним делом зависити од изборног односа снага, а дугим, можда и већим, од воље и процене спољног фактора…” Ја бих овде избацио оно “можда и већим“ и уместо тога убацио “највећим“, или још боље “потпуно“. Никако не могу да се отмем утиску да, као да је неки зли чаробњак режирао ову садашњу ружну фазу српске историје – као понављање оног периода од Кримског рата до Мајског преврата (1853/6 – 1903). Сада смо негде после 1881. Потписана Тајна Конвенција, Аустрија (читај: Брисел/Вашингтон) је “протектор“ и господар српске политике. Русија одгурнута у страну. Истина, постоји некаква влада, са некаквим министарствима, одржавају се некакви избори, дебате, преговори ("Бриселски дијалози") .... али све је то ружна, неукусна фарса. Све је како се мора – а остаје питање: шта то тачно стоји у тој новој – назовимо је “Тајна Конвенција II“? Можда ће се сазнати после “Мајског преврата II“? Када, и ако до њега дође?
Препоручи коментар:
16
1
уторак, 22 новембар 2011 15:53
Starac Milija
Lepo od Vas Vukadinoviću.
Ipak ne bih rekao da su se glavni igrači, oni koji pomeraju figure na sceni, pojavili iz senke. Svi ovi koje ste pomenuli javne su ličnosti i tehnokrate nove Vavilonske kule. Ono što mi vidimo kao promenu je ovo: jedna demokratska i civilzovana maska je pala pa se pojavila jedna druga brutalna, fašistička maska. Uz to ide i gvozdena palica (u rukama plavog arijevskog dečaka), tako drag motiv na slikama Novog Svetskog Poretka.
Sve se ovo radi za jednog pravog Gospodara, onoga za koga je upražnjeno mesto predsednika U.N. recimo. (Zašto bi inače do sada imali najviše mesto u UN "generalni sekretar UN").
Препоручи коментар:
16
1
уторак, 22 новембар 2011 16:24
roadrunner
Već Afganistan pokazuje da tu SAD nisu pobedile
.
Vama očigleno nije jasno zašto su ameri tamo. Nisu oni tamo došli da uspostave "mir", "demoktratiju", "jure Bin Ladena"itd..Za početak uzimte atlas u ruke i pogledajte sa kojim se zemljama Afganistan graniči. Sve do jedne.

To što tu i tamo pogine neki crnac, latino, ili white tresh sve jedno. Čisto izgovor više pre svojom javnošću da ostanu tamo još, jer eto, talibani još ne miruju...
Препоручи коментар:
13
0
уторак, 22 новембар 2011 16:26
pedja bns
pozdrav za autora i odlican komentar biljane nikolic
Препоручи коментар:
13
0
уторак, 22 новембар 2011 16:41
Ружичасти пантер
На српској политичкој сцени ускоро ће опет сви видети само бирачке кутије а на српској теоријској сцени опет ће сви писати само о демократизацији и модернизацији. И то упркос чињеници да Голдман Сакс већ деценијама стоји у сенци и припрема терен за своје оперативце а да теоретичари то деценијама нису препознали и схватили.
Препоручи коментар:
8
0
уторак, 22 новембар 2011 16:41
Бојан
Моје мишљење је да Србија данас има већи потенцијал да се боље органузује и брани него нпр у времену 90-их и пред бомбардовање.
У међувремену смо прошли много искуства, видјели смо какви су САД, ЕУ, прошли смо пакао домаћих квислинга, окупације територије.. нема још пуно гадних ствари које могу да нас задесе, али ето, Србија и даље није потпуно мртва.
Због тога по мени било би добро када бисмо имали прилику да збацимо ову власт и да се људи организују мало боље. Тада би се направио оквир који би омогућио поштенији и квалитетнији правни систем.. данас је лакше да се Српска и Србија увежу.. а шта фали ту мало и Црне Горе, па чак и Македоније и БХ федерације за сарадњу? Велике силе имају данас више проблема и веће глобално игралиште у коме морају да интервенишу. Ми смо им данас мање значајни него раније, и због тога имамо шансу да мудром политиком гледања свог посла, ћутања и рада успоставимо нормално друштво, државу и повећамо благостање грађана.
Препоручи коментар:
6
2
уторак, 22 новембар 2011 16:49
slobodan 50
ok, biljana, ali kad bi srbija počela da se tuče za svoje teritorije, onda bi bilo mnogo teže danas nego jučer, ili bi bilo teško podjednako...glupo je tako računati...OTUPITI OŠTRICU KOD SRBA, baciti u nedoumicu, izazvati svađe...razumem ja Vašu dobru nameru, ali imamo posla sa velikim prevarantima...
Препоручи коментар:
6
1
уторак, 22 новембар 2011 17:39
@slobodan50
да нећеш те праваранте да победиш тастатуром и Томином сликом на десктопу?
Препоручи коментар:
1
0
уторак, 22 новембар 2011 17:50
Jasna*
O ovoj temi je moram da kazem "Thinking maize" vec ranije dao odlican komentar o tekstu "Lutkarsko pozoriste EU",gde je odlicno primetio da to prestaje da bude pozoriste i da "lutkari izlaze na scenu i zamenjuju lutke",ili kako kaze Vukadinovic "Gospodari izlaze iz senke",medjutim nisu ni Grci ,ni Italijani sa odusevljenjem docekali lutkare,u Italiji je bio masovan protest studenata pre neki dan ,a u Grckoj da ne govorimo.A kao sto sam vec pisala , na nasu sramotu,naivni i neinformisani Srbi su zbog lutkara palili Skupstinu i izvodili prevrat,iliti "preokret"(slogan poznatih srbijanskih "lutki").
Препоручи коментар:
4
1
уторак, 22 новембар 2011 18:33
@Jasna*
Neki neinformisani Srbi(i ja među njima), išli su na Ušće da podrže američku lutku u liku Slobodana Miloševića. Kamo sreće da se Osma sednica drugačije završila. Možda ne bi došlo do paljenja skupštine.
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар