Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 04. новембар 2011.

Драгомир Анђелковић - Даља подршка или енергичан отпор рађању косовске државе? II део - електронско издање - Фонд стратешке културе > Даља подршка или енергичан отпор рађању косовске државе? II део > srb.fondsk.ru - Фонд Стратешке Културе | Strategic Culture Foundation

Драгомир Анђелковић - Даља подршка или енергичан отпор рађању косовске државе? II део - електронско издање - Фонд стратешке културе > Даља подршка или енергичан отпор рађању косовске државе? II део > srb.fondsk.ru - Фонд Стратешке Културе | Strategic Culture Foundation


ГЛАВНА ТЕМА

Даља подршка или енергичан отпор рађању косовске државе? II део

Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ | 20.07.2011 | 00:00

I део

Да би очували контролу над севером Косова и основ да њу, у погодним геополитичким и унутрашњим околностима, успоставимо и јужно од Ибра, неопходно је да радикално изменимо досадашњу политику одбране територијалног интегритета државе. Није довољно да променимо само садашњу квислиншку власт и да, макар и много енергичније него тада, наставимо путем којим смо у вези са Косовом и Метохијом ишли од 2003. до 2008. године.

Паклена НАТО монета

Питер Фејт, шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову, пре неки дан нас је болно подсетио на званичне ставове Брисела и Вашингтона у вези са „интегритетом“ Косова. Истакао је да нема ни говора о његовој подели, односно да он (тј. његови налогодавци) чврсто стоје на позицији да и северни део Косова мора да дође под власт Приштине, те да се од Београда очекује да убеди тамошње Србе да, уз добијање аутономије, на то пристану(1).Све је у духу трагикомичне формуле: не мешамо се у статус Косова али подржавамо сепаратистичке квазидржавне институције у Приштини, те инсистирамо да оне имају јурисдикцију на целом Косову!

НАТО је спољни ментор косовске „државе“, а изнутра се „неутрално“ упиње да она заокружи свој територијални опсег и полуге власти. Да није тако, шта би било нормалније него да, док се евентуално не нађе неко компромисно решење, чак и помогне Србима, како на северу Косова тако и у изолованим острвима на његовом југу, да живе у складу за законима Србије, чијим се делом сматрају, док косовско-метохијски Арбанаси, противно резолуцији 1244, изграђују своју „државу“?

Али, непотребно је губити време на подробнију анализу нечега што је само по себи видљиво. ЕУЛЕКС, КФОР, Међународна цивилна канцеларија на Косову, само су реверс косовске сепаратистичке монете, а на њеној другој страни налазе се њихови пулени, на челу са криминалацем и терористом Хашимом Тачијем. Нешто друго је битно: за будућност става српске Владе, нажалост, од већег значаја је оно што каже Питер Фејт или неки други релевантни званичник ЕУ, од тврдњи министара који је чине, па и њене садашње формалне позиције! Фејт зна боље него Богдеановић и Дачић, и тим пре о томе искрено говори, какво ће мишљење у преломном моменту исказати Влада чији је стожер ДС. Зато, не занемарујмо његове речи!

Предстојећа жута асистенција окупацији северног Косова

Српски, тренутно владајући политичари, у околностима када се приближавају избори, пословично причају једно, а после ће, као и до сада, радити друго. И то у складу са налозима из Брисела и седишта НАТО-а. Сети те се само флоскуле: „И Косово, и ЕУ“, и заклињања у то да ће „жути“ између Косова и Уније изабрати прво(2), па све то упоредите са оним што је од 2008. до данас српски режим урадио. А он је кулминацију своје – и пре него што је самостално узео власт – квислиншке делатности, почео са прихватањем непријатељске мисије зване ЕУЛЕКС, а сада је продубљује са финализирањем de facto признања тзв. независности Косова.

У светлу свега реченог, без обзира шта данас обећавали, јасно је какав ће бити однос актуелног режима према северу Косова и тамошњој српској власти, укључујући и полицију, само ако му и после предстојећих избора допустимо да остане на челу државе. Тадић и његова екипа ће, пре или касније – само је то питање а не као ће поступити – наћи начин да пасивно ако не и активно подрже „интеграцију“ севера Косово у оквире НАТО квазидржаве са седиштем у Приштини. То значи да ће тамошње Србе, пошто сигурно неће мирно прихватити да постану Тачијеви поданици, задесити некаква Олуја 2, док би Београд поново окретао главу и вест о немилом догађају саопштио у 27 минуту дневника.

Да је тако, нехотично, сведоче и речи Оливера Ивановића. Он је пре неколико дана, за дневни лист „Политика“, објаснио позадину приштинске комбинаторике са сменом шефова полиције на северу Косова. Државни секретар је казао: „То је одраз покушаја да се промени ситуација на терену уочи разговора Београда и Приштине, јер ће се теме као што је север Косова ставити на дневни ред у тренутку када обе стране за то буду спремне“.

Дешифровање издаје

Да дешифрујемо Ивановићеве речи: за наш режим није проблем да стави на дневни ред питање севера Косова већ време када ће се то десити. Приштина би, из својих разлога, хтела да исфорсира да се то деси што пре, а наша власт је, готово да сам у то уверен, спремна да имагинарне евроинтеграције плати предајом чак и јужних обода Копаоника и северне косовске обале Ибра, али мисли да за то сада није погодан моменат! Велики део бирачког тела, ма колико био изложен манипулацијама, то би доживео као велеиздају! И, наравно, био би у праву.

У увијеном виду, то је већ и оно што је режим до сада урадио са Косовом, са посебним акцентом на првим киселим плодовима „Стефановићевих преговора“, тј. фазног прихватања, тек уз симулацију ценкања, онога што у вези са КиМ Брисел тражи од Београда. У том духу, други споменути извршилац Тадићевих налога, као што смо видели, већ изјављује да су властодршци спремни, када за то дође тренутак, да ставе на дневни ред питање севера Косова. Као да је тај део наше земље проблем, а не јужни део Косова, чије самозвано руководство води сецесионистичку политику? Међутим, ситуација тако изгледа из српске перспективе, као и визуре осталих држава које поштују међународно право, и на њему заснован наш територијални интегритет.

Другачије ствари стоје када се посматрају из угла Лондона, Вашингтона, Брисела. За њих је право оно што њима одговара. Тако је било у 18. веку, када су истребљивали народе „Трећег света“, тако је и данас, када су променили методологију али не и ћуд. А наш режим, до сада нам је много пута то демонстрирао, ради личних интереса служи њиховим потребама. То што се некада опире вољи иностраних ментора, није резултат државотворних порива, већ егоистички мотивисано надигравање како би се извукла већа надокнада за колаборацију, односно добило време за постепено препарирање српских бирача. Да би квислинзи то и даље опстали није довољно да их подржава само Запад, већ морају упорно и успешно да обмањују свој народ.

Препознавање државности

У складу са тим Тадић са својом дружином поступа у вези са актуелном „одбраном“ угрожених права Срба на северу Косова. Циљ је да се тзв. држава Косово, у погодном тренутку за Београд, како би биле задовољени НАТО и ЕУ а не би била угрожена стабилност режима, полако наметне грађанима Северне Митровице, Зубиног потока, Лепосавића, Звечана. А државу обично препознајемо на два опречна начина. „Са једне стране, као нешто снажно и заштитничко, према чијим симболима, као што су државна застава, државна химна, државни грб, изражавамо патриотска осећања, а, са друге, као нешто моћно и претеће, према чијим институцијама, као што су полиција, суд и затвор, осећамо страх“. (3)

Срби на северу Косова арбанашку квазидржаву не могу да сагледају као нешто позитивно у смислу првог, али могу као синоним за терор и принуду. Зато је Приштини важно да се докопа полиције, коју ће Београд, иако не одмах, после избора бити спреман да јој поклони. Као што је сада учинио са једностраним прихватањем косовских таблица, докумената, диплома …

Да тако не би било, односно да не би изгубили ефективну контролу и над севером Косова, те да би сачували шансу да се боримо да повратимо окупиран југ, морамо што пре у мрачне поноре историје да отпратимо Тадића и његове политичке партнере. Но, то је тек предуслов за прави бољитак. Да би Србија постала способнија да се бори за своје виталне националне интересе, није довољно да критикујемо оно што сада не ваља, и да одбацимо протагонисте такве политике. Морамо да нудимо конкретна решења за горуће проблеме, односно потребно је да то енергично захтевамо од садашње опозиције.

Напуштање негативне политике

А шта, макар у основним цртама речено, можемо да урадимо у вези са Косовом и Метохијом? Много. Време је да престанемо да водимо, како је говорио наш чувени правник и историјограф Слободан Јовановић, негативну политику, срачунату на то да се једино успоре по нас негативни процеси. Ако хоћемо да постигнемо неки успех, неопходно је да почнемо да поступамо активно, да преузмемо иницијативу.

Због малодушности која је после готово три месеца пакленог бомбардовања завладала у душама тадашњег руководства Србије, али, да се не заваравамо, и немалог дела народа, агресору смо 1999. године препустили Косово и Метохију, уз, као што је већ напоменуто, споразум да макар формално поштује суверенитет Србије над тим делом њене територије. Евроатлантски центри моћи, на одговарајући начин, то нису радили ни до 2008. године, а камоли од тада. Они упорно намећу по нас све неповољнија правила игре, и, позивајући се на некакве већ обесмишљене међународне аранжмане, њих упорно намећу. А ми их исто тако доследно, на мазохистички начин, прихватамо тај разорни клише.

Једни наши владајући политичари из периода после 5. октобра 2000. године, док нису увидели да је то илузорно, те после тога изгубили власт, радили су тако у нади да са „ђаволом“ можемо да се нагодимо и тако добијемо бар минимум онога чему тежимо. Други, који сада седе у управљачким фотељама, нису ништа друго до „пета колона“ оних који су извршили агресију на Србију 1999. године, и у складу са тим, ради лично-партијског ћара, на сваки начин настоје да задовоље стране господаре.

Последица свега тога је да се наша власт раније искрено позивала на резолуцију 1244 и батргала да бар нешто поправи, али ипак није прелазила у офанзиву. А ова садашња, покушава позерски да делује државотворно, док пушта да косовско-метохијски брод носе окупационо-сепаратистички таласи. Како год било, официјелни Београд, ко год га представљао, стално говори шта неће, и тек у бољем случају (који смо имали средином прошле деценије), тактични нешто предузме, али не нуди никаква стратешка решења, односно не ради, и тамо где је то реално, на њиховој имплементацији.

Дефинисање статуса Косова и Метохије

Тако смо дотерали „цара до дувара“. Још је само остало да изгубимо север Косова. Да се и то не би десило, крајње је време да Србија – наравно вођена новим људима – дефинише аутономију Косова и Метохије. Према нашем Уставу недвосмислено је да се ради о делу Србије за који је предвиђен посебан ниво аутономије (много већи од оног који има Војводина), али је остављено да он буде разрађен накнадно (вероватно у договору са Приштином или тзв. међународном заједницом).(4)

Пошто од тога очито нема ништа, Србија сама мора да одреди које ће компетенције имати Аутономна Покрајина Косово и Метохија, те како ће бити уређена тамошња власт. Даљим оклевањем да кренемо са мртве тачке само продубљујемо проблем и угрожавамо своје позиције. Осведочени евроатлантски непријатељи, ваљда је то дефинитивно јасно, неће нам донети ништа добро. Сами морам да узмемо бар део онога што нам припада.

Када то урадимо, тј. законски регулишемо специјални статус АП Косово и Метохије, на територијама под контролом Београда, морамо демократски конституисати покрајинску власт а Београд затим треба да јој повери извршне механизма. Један од њих је и полиција. Тада она, као и општинске српске власти на северу Косова, неће више лебдети у ваздуху, већ ће имати пуни легитимитет. Не треба да нас брине то што ће га неко из Брисела, Вашингтона или Приштине оспоравати. А што се моћи органа АП КиМ тиче, она ће бити онолика колика буде подршка из Београда. Буде ли је стварно, макар север Косова, неће бити угрожен.

Безалтернативни национално-државни приступ

Амерички брод полако тоне. ЕУ има много својих проблема. Никоме од њих није потребно ново жариште на Балкану, и чим би Срби показали зубе, почели би да се према нама понашају другачије. Стога, није истина да не можемо да се одупремо, већ се ради о томе да наше политичке структуре, из страха, инертности или марионетских побуда, то не чине на прави начин. А могу! Наравно, када одбацимо накарадну политику „ЕУ нема алтернативу“ и заменимо је оном чији би мото био: „Јака и целовита Србија нема алтернативу“. Али, ни то није довољно. Доста је било само начела и речи. Њима у прилог морамо посвећено да делујемо, на економском, спољнополитичком, одбрамбеном, идентитетско-културном и сваком другом плану. И тада, ма колико моћан противник био, нећемо пропасти, ма колика искушења била пред нама. Како неко рече: „Није битна колика је сила која те напада већ светиња коју браниш“.

Друго је питање да ли су наше национално опредељене опозиционе странке спремне да се храбро боре за одбрану српских светиња, оличених у сваком педљу косовско-метохијске земље? Али и Српске, Рашке облати, Војводине … Ако јесу, време је да нам кажу како ће то чинити, те да, у конкретном случају којим се бавимо, понуде модел свестраног интегрисања севера Косова – на начин који је у складу са нашим Уставом и изворним принципима резолуције 1244 – у наше државне оквире! Као и план подршке Србима јужно од Ибра, односно асиметричног јачања присуства српске државе у тим деловима наше јужне покрајине. Без свега тога бусање у патриотска прса остаће јалово!

____________________________

(1) Шеф Међународне цивилне канцеларије истакао је и то да је она, као и Приштина, спрема да се решење за север Косова (његова тзв. интеграција) одмах спроведе. Из тога би могли да схватимо да је оно, свакако у сарадњи са Београдом, већ утаначено, а да „наша“ власт само отеже са његовом реализацијом. У вези са најновијим изјавама „косовског протектора“ видети: „Фејт: нема поделе Косова“, Б 92, 15 јул 2011, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=15&nav_category=640&nav_id=525575

(2) Борис Тадић је пред прошле парламентарне изборе – у складу а народном изреком „обећање лудом радовање – поручио грађанима Србије: „Ако ми на крају председничког мандата буде постављено да се определим између европске будућности и интегритета земље - ја ћу изабрати интегритет земље“. Шире: „Интегритет земље најважнији“, Курир, 18. април 2008, http://www.kurir-stil.rs/aktuelne-vesti/2008-04-18/izmedu-kosova-i-eu-biram-integritet-zemlje-0

(3) Кецмановић Н, Политика, држава и моћ, ФПН, Београд, 2009, стр. 86

(4)Став 2, члана 182, Устава Србије гласи: „Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија.Суштинска аутономијаАутономне Покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за променуУстава“, http://www.sllistbeograd.rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf

Тагови: НАТО Косово и Метохиjа Србиjа

Нема коментара:

Постави коментар