Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 14. новембар 2011.

Руси играју паметну игру > srb.fondsk.ru - Фонд Стратешке Културе | Strategic Culture Foundation

Руси играју паметну игру > srb.fondsk.ru - Фонд Стратешке Културе | Strategic Culture Foundation


назад верзија за штампу

Руси играју паметну игру

Вести | 14.11.2011 | 21:11

Европска унија ће, ради постизања боље енергетске безбедности, ускоро морати да почне разговоре са Ираном и Нигеријом

Вацлав Бартушка, чешки амбасадор за питања енергетске безбедности

Упркос томе што су уједињене у Европску унију, чланице овог савеза никад нису успеле да заједнички преговарају о снабдевању и цени гаса који долази из Русије, већ је Москва са сваком државом појединачно уговарала цену, заобилазећи у великом луку европске институције у Бриселу и постижући различите цене гаса за различите чланице ЕУ.

Амбасадор Вацлав Бартушка, који је у време прошлогодишње гасне кризе био водећи човек испред Европске уније за преговоре са Владимиром Путином и лидерима „Гаспрома”, каже да „Русија игра веома паметну енергетску игру”, због чега их он веома поштује.

„Они знају шта раде и имају паметну дугорочну стратегију, која није увек добра за Европу, али задовољава њихове интересе. Увек је задовољство гледати како професионалци играју”, каже у разговору за „Политику” чешки амбасадор за питања енергетске безбедности Вацлав Бартушка, који се овом тематиком бавио не само у оквиру чешког, већ и за време шведског и шпанског председавања ЕУ.

Према његовим речима, данашњи задатак Европе је да једнако добро као Руси припреми сопствену стратегију како би се суочила са далекосежним променама које се дешавају у свету – од тога да се деведесет одсто гаса и нафте налази у рукама националних држава, као што су Иран, Нигерија или Венецуела, до тога да је питање енергетске безбедности и ствар геополитичког надметања у коме западни модел функционисања државе за многе афричке, азијске или латиноамеричке лидере није толико привлачан у односу на кинески или руски модел. Међутим, додаје он, упркос томе што многи не воле Европу, њој је потребно нешто што они имају, тако да је неопходно наћи начина да се то и добије.

Противник сте солидарности унутар Европске уније уколико, како кажете, нема одговорности. Зашто?

Прво одговорност, а онда солидарност, јер свако мора прво да уради свој домаћи задатак. Потпуно сам против тога што се често дешава у централној и источној Европи кад представници неких земаља дођу у Брисел и кажу како им је, на пример, неопходан неки цевовод и одмах траже од Брисела да то плати. То је скроз погрешно јер прво морате да урадите свој домаћи задатак. На пример, нас Чехе схватају веома озбиљно у ЕУ кад је у питању енергетика, јер смо урадили свој домаћи задатак. Изградили смо нафтовод од Немачке до Чешке Републике деведесетих година, а допремамо и гас из Норвешке, тако да смо прошле године били у стању чак и да вишкове гаса извеземо у Словачку. Кад све то урадите онда сте одговорни, а ако нисте онда се позивате на солидарност.

Колико је Србија урадила свој домаћи задатак кад је у питању енергетска безбедност и разноврсност енергетских извора?

Немојте мене питати, запитајте сами себе. Обожавам ову област, јер не можете сакрити цевовод или неки енергетски тунел већ је све очигледно. Енергетска безбедност је нешто што има комерцијални смисао, а добар пример за то је гас. Постоји гасовод који иде од Русије кроз Украјину, Словачку, Чешку Републику до Немачке и логично је да највише плаћа онај купац који је најдаље од извора гаса. Интересантно је то да Немачка плаћа гас мање од Чешке Републике, а Чешка плаћа мање од Словачке. Разлог је једноставан – Немачкој није уопште неопходан руски гас јер имају друге изворе, Чешкој је неопходан али има и друге изворе, док Словачка 100 одсто зависи од руског гаса. Наравно, „Гаспром” веома добро ради свој посао и они тачно знају за колико и где могу да повећају цену јер знају колико ко зависи од њиховог гаса. Они су сјајни професионалци.

Да ли имате неку препоруку Србији?

Прво, не дајем савете, друго, не постоји јединствено решење, а треће, на свакој земљи је да се запита шта јој је неопходно. Дефинитивно је да су Европи неопходне све врсте енергије од нафте и гаса, преко нуклеарне енергије до обновљиве енергије. Енергија је, с једне стране, економска категорија у којој је важан комерцијални ефекат, а са друге стране то је дубоко политичка ствар попут тога да некад градите неке ствари које немају економског смисла, али вам дају политичку слободу. На пример, у Чешкој је било пуно примедби на гасовод који нам допрема норвешки гас са акцентом на то да је то прескуп гас, међутим, прошле године у време гасне кризе то је био једини гас који је стизао у Чешку и тада нико није помињао да је то прескупо.

ЕУ мора да нађе нове изворе енергије. Да ли то значи да би ускоро Иран могао да постане нови партнер Бриселу кад је у питању снабдевање енергијом?

То је један од најкомпликованијих избора који имамо пред нама – да ли би требало да се суочимо са реалношћу и да разговарамо са свим државама које имају гас и нафту. Сурова истина је да је 90 одсто нафте и гаса у рукама националних држава и многе од ових земаља немају разлога да воле Европу, јер су то или наше бивше колоније или их је Европа некад заврнула. Искрено говорећи, сматрам да је Иран земља са којом ћемо дефинитивно разговарати јер је други на свету по резервама гаса и први по резервама нафте. Осим Ирана, ту је и Нигерија и Саудијска Арабија.

Чудно је то што у централној и источној Европи постоји веровање да је енергетска безбедност везана искључиво за Русију, док се Русија посматра као претња. Али, глобално гледано, Русија је само једна од неколико земаља која има резерве гаса које се скоро у потпуности извозе на Запад. Имамо добре односе за Русијом, али морамо прво да урадимо домаћи задатак како не бисмо ишли у Москву на коленима.

Да ли мислите да је Европа можда мало закаснила кад је у питању енергетска сарадња са Нигеријом и Ираном, будући да Кина са њима увелико сарађује на том пољу јер се није ограничавала људским правима и политичким критеријумима?

То је велики изазов пред нама јер није лако поставити питање да ли ћемо разговарати са режимима који су потпуно против људских права. За мене је питање људских права веома важно, али са друге стране у мојој земљи постоје многи људи који желе да возе своје аутомобиле, да им домови буду топли и није их брига колико крви има у њиховој нафти. Али, у нафти увек има крви и увек је ту и била. Само је питање колико су медији о томе извештавали. Интересантно је то што се сада дешава у САД око нафтне мрље. Зар ми стварно мислимо да је то једина велика несрећа на подводним нафтним платформама или је заправо било сличних догађаја и у другим земљама, али није било толико западних медија да извештавају о томе. Много је пријатније за медије да путују у Луизијану него у, на пример, Нигерију. Што се тиче тога да ли смо закаснили, сматрам да никад није прекасно бити разборит. Осим тога, мислим да као блок који има пола милијарде људи морамо бити чвршћи и уједињенији у заступању својих интереса.

Ненад Радичевић
Тагови: Европска унија Русија Чешка

Рејтинг: 5.0 (1) Ваша оцена: 1 2 3 4 5
Пошаљи е-поштом

Нема коментара:

Постави коментар