Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 14. новембар 2011.

Нил НИКАНДРОВ - СУБВЕРЗИВНИ РАД USAID У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ - електронско издање - Фонд стратешке културе > СУБВЕРЗИВНИ РАД USAID У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ > srb.fondsk.ru - Фонд Стратешке Културе | Strategic Culture Foundation

Нил НИКАНДРОВ - СУБВЕРЗИВНИ РАД USAID У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ - електронско издање - Фонд стратешке културе > СУБВЕРЗИВНИ РАД USAID У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ > srb.fondsk.ru - Фонд Стратешке Културе | Strategic Culture Foundation


назад верзија за штампу
СВЕТ

СУБВЕРЗИВНИ РАД USAID У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ

Нил НИКАНДРОВ | 13.11.2011 | 00:16

Акт о формирању Агенције САД за међународни развој (United States Agency for International Development, USAID) потписао је председник Џон Кенеди у новембру 1961. године. Формално, Агенција је требало да пружа економску и социјално-политичку подршку „проблематичним“ земљама у читавом свету. Спречавање унутрашњих конфликта, пружање хуманитарне помоћи, припрема квалификованих људских ресурса – то су били задаци, наведени у оснивачким документима Агенције, која је врло тесно сарађивала са Стејт департментом, FBI, CIA, Пентагоном.

У земљама Јужне Америке су се врло брзо распршиле илузије у вези са стварним циљевима Агенције.

Неколико провала сарадника FBI и CIA, који су радилипод плаштом USAID, тако су одјекнуле, да је постало немогуће да се прљаве операције Агенције на континенту прећуте. Тако је већ шездесетих година у Бразилу и Уругвају засветлео Ден Митрионе. Он (као и његове колеге, у другим земљама Јужне Америке) обучавао је локалне полицајце и контраобавештајце како да повећају „ефикасност“ саслушања помоћу мучења. Истовремено (много пре антитерористичке кампање Буша – Обаме) CIAи реакционарни режими у региону су се борили са левим покретима. Слична „хуманитарна помоћ“ била је врло тражена. Још један пример. 1971. године из Боливије је у Чиле пребачен “финансијер“ представништва USAID Антонио Весиана са задатком да убије Фидела Кастра, који је био у званичној посети тој земљи. У последњем тренутку убица се уплашио и сарадници USAID/CIA који су обезбеђивали ту операцију, морали су да се ослободе оружја и да се спасавају бекством.

Интензивитет тајних операција USAID на континенту у првој деценији 21. века је постао још јачи. На Хаитију су сарадници CIAпод плаштом Агенције у 2003. – 2004. финансирали и координисали рад многобројних невладиних организација које су формиране за припрему државног преврата и свргавања председника Жан-Бертрана Аристида. Неколико дана су демонстранти по улицама градова дивљали, ломили државне установе, без доказа кривили шефа државе за корупцију и помагање трговини наркотицима. Затим су се појавили „устаници“ – обучени у америчку војну одећу. Они су освојили већи део земље, опколили главни град и председнички дворац. Ускоро су Аристида ухапсили морнарички пешадинци САД, отправили га на аеродром и без икакве судске процедуре и поштовања превезли у Централно-Афричку Републику. Председника су упозорили: мирно седи, не покушавај да побегнеш, ово ти је најсигурнија варијанта да ћеш преживети!

Уз најактивнију помоћ представништва USAID врши се припрема државног преврата у Хондурасу, у јуну 2009. године. Оперативци CIA су, заштићени Агенцијом, координисали и плаћали акције невладиних организација, које је Агенција контролисала, и ширили дезинформације о „комунистичкој завери“ председника Мануела Селајје и Хуга Чавеса, давали упутства и усмеравали војнике из Хондураса. Кулминација завере је хапшење председника. Селајја - по шеми, која је већ коришћена на Хаитију. Он је одвезен у Коста-Рику и упозорен да било какав његов покушај да се врати у земљу може да се заврши његовом смрћу. У Вашингтону су, наравно, славили: заустављено је клизање Хондураса према „популистичким режимима“. О терору који су спроводиле „главосече“ „в.д. председника“ Роберта Мичелетија против присталица Селајје, синдикалних активиста, чланова лево-прогресивних партија и новинара средства за масовно информисање су ћутала. Практично су сви сарадници USAID/CIA који су у операцији учествовали, награђени, и добили су унапређења.

Нису потребни посебни напори да би се добили докази да је USAID коришћена за припремање „обојених револуција“ и преврата у оним земљама Западне хемисфере које имају самосталну унутрашњу и спољну политику. Пре свих то важи за Кубу и такозване „популистичке режиме“ у Венецуели, Еквадору, Боливији и Никарагви.

На Куби је историја трајања специјалних операција USAID стара већ неколико деценија. Најчешће су напори Агенције да створи „алтернативне“ политичке организације, „независну“ штампу, синдикате и протестне групе пропадали. Кубанска контрашпијунажа ради ефикасно, а они који протествују мало-мало па направе свађу око деобе новца који је стигао из САД „у сврхе демократизације“. Приличан део тог новца покраду сарадници америчких специјалних служби и штићеници - „борци за слободу“. Недавно је на Куби преминула (природном смрћу) Лаура Пољон, која је била на челу невладине организације „Жене у белом“. Њени саборци су извршили ревизију касе организације и открили мањак од неколико десетина хиљада долара. У USAID су пожурили да смире скандал, јер он није ни први, ни последњи. На Куби милионски износи Агенције стално нестају, као да пропадају у песак. Политиколози сматрају, не без основа, да је кубанска контрашпијунажа научила да користи средства USAID за завршавање својих послова.

Недавно је на Куби ухапшен и осуђен на петнаест година затвора агент USAID Алан Филип Грос, који је обезбеђивао предају дисидентским групацијама на острву специјалне опреме за везу преко спутњика, са оперативним одељењем CIA у Мајамију. Пажљиво сакриване аспекте тајног рада Агенције Кубанци су сазнали из серије репортажа у којима су њихови бивши активисти испричали специфичности рада USAID на острву. Новац се даје за конкретне акције: од одржавања округлих столова до организовања протестних акција. Активисте USAIDо бавезно упознају са методама коришћења савремених средстава везе ради брзе мобилизације поборника, ради ширења провокационих прича и организације наступања у духу „твитер-обојених револуција“.

У Венецуели рад USAID нема правну подлогу, не постоји никакав међудржавни споразум у вези са тим. Без обзира на то, од 2002. године (после неуспеха априлског преврата) сарадници Агенције, који су се учврстили у зидовима амбасаде САД, испољавају све већу активност. Пре свега у Каракасу је отворен Биро за иницијативе у прелазном (после Чавеса) периоду (OTI). Колика је то операција може да се суди по томешто је USAID у Венецуели финансирао рад 700 невладиних организација и политичких пројеката. Опозиционим активистима је различитим каналима дато најмање 70,000.000 $. Тим средствима су у изборним кампањама подржавани античавистички кандидати, заоштравана је политичка криза, активирано је грађанско друштво, формирано је ново „демократско“ вођство. Посебну пажњу USAID поклања увлачењу у процес студентске младежи, њеној радикализацији, повећању ауторитета њених перспективних представника. У оквиру програма USAID на стварању „лидера будућности“ студенти који су се добро показали су путовали у САД, добијали су „античавистичку“ идеолошку обуку, као и инструктажу о безбедносној техници и конспирацији. Постоје сви разлози да се претпостави да у USAID/CIA све наде полажу на Јона Гојкоечеа, који је постао познат као енергичан и харизматичан организатор студентских протеста. У САД су јунака „отпора диктатури“ наградили. У априлу 2008. године Гојкоече је добио „Награду Слободе“ „Милтон Фридман“ и уручен му је чек на 500.000 $. Јон је постао најмлађи добитник – у 23 године – у читавој историји те награде. Владина средства за масовно информисање додељивање награде Јону приказују као вешт начин да се легализује финансирање опозиције.

Од децембра 2010. године у Венецуели постоји Закон о заштити политичког суверенитета и националног самоопредељења. Циљ закона је да се стави тачка на финансирање венецуеланских партија и невладиних организација преко страних специјалних служби и организација које су у вези са њима, а које служе за саботажу. Закон предвиђа да се из земље депортују странци, који су ухваћени у таквим поступцима… У току дискутовања о закону у Народној скупштини најчешће су као непријатељске помињане две структуре – Национални фонд за подршку демократији САД (NED) и USAID.

У Боливији „рука USAID“ се осећа у свим догађајима које воде дестабилизацији земље. После добијања података о томе, да амбасада САД припрема државни преврат, влада Ево Моралеса је оштро кренула. У септембру 2008. је за персону nongrataпроглашен амбасадор Филип Голдберг који је одржавао везе са сепаратистима и потенцијалним вођама „револуције у боји“. У новембру исте године забрањен је рад представништва DEA – управе за борбу са наркотицима. Разлог је био исти – мешање у унутрашње послове земље, вршење операција ради компромитовања чланова владе, структура власти и командног састава оружаних снага, који су као, сарађивали са наркокартелима. Према подацима WikiLeaks, Стејт депаратмент је за дестабилизацију владе Ево Моралеса у 2007. – 2008. години издвојио 97,000.000 $. Међу дугорочним програмима који су реализовани преко USAID, били су: распиривање сепаратизма, подршка опозиционим партијама и продирање у индијанске општине.

У априлу 2009. године у једном од хотела града Санта-Круз ликвидирана је терористичка група која је стигла из Европе. Њен главни задатак је био убиство председника Моралеса. Међу онима који су подржавали терористе били су боливијци који су били у вези са сарадницима USAID. Када је почела истрага практично су сви пребегли у САД. Да би прекинули субверзивне акције у августу 2011. боливијске власти су објавиле „неминовну депортацију“ из земље представништва USAID. Међутим, ако је веровати средствима за масовно информисање, боливијско руководство за сада се уздржало од депортације, пошто је од амбасаде САД затражило да она сама рашчисти „непријатељске поступке“ неких америчких дипломата. Како је и требало очекивати – они то још увек „рашчишћавају“.

P.S. На неким сајтовима су се појавиле публикације о томе, да је у резиденцији амбасадора САД у Москви потписан меморандум о сарадњи на развоју електронске демократије у Руској Федерацији. Према подацима којима располажемо документ предвиђа обуку агитационом послу „активиста некомерцијалних организација“, уз коришћење компјутера, у 500 центара у читавој Русији! У ту сврху USAID и северноамерички компјутерски холдинг CISCO издвајају 50,000.000 $. Они који заврше специјалне курсеве ће се бавити учвршћивањем кадровске базе грађанског друштва у нашој земљи. Претпоставља се да ће њихов посао бити активно учествовање у изборним процесима, у раду алтернативних средстава за масовно информисање и, сасвим могуће, - у несистемској опозицији. Најпре – прва генерација „активиста у некомерцијалним организацијама“ - ће бити спремна за председничке изборе у Русији, за март 2012. године.

Тагови: USAID Венецуелa Русија САД

Рејтинг: 5.0 (10) Ваша оцена: 1 2 3 4 5
Пошаљи е-поштом

Нема коментара:

Постави коментар