Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 11. децембар 2011.

СВЕ ЗА СРБИЈУ, СРБИЈУ НИЗАШТА!!!

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Београд греши што прихвата услове и уцене, непознате у читавој историји ЕУ!

2 Votes

Притисци и уцене рецепт за Србију

10. 12. 2011.

ZIVADIN JOVANOVIC

Новом одлуком Брисела о добијању кандидатуре условљеном напретком преговора о Косову, европски пут Србије је поново измештен на посебан колосек од оног којим су прошле остале државе и оне аплицирају за чланство у Европској унији. Овакав преседан десио се и 29. априла 2008. када је уместо Споразума о стабилизацији и придруживању, Београду дат на потписивање Прелазни трговински споразум са ЕУ, као скраћена верзија, односно трговински део ССП-а и одмах замрзнут док Србија не оствари пуну сарадњу са Хагом. Косово тада није споменуто.

Потез Брисела, према оцени бившег шефа дипломатије СР Југославије Живадина Јовановића, показује да Србију третирају као „посебан случај“, а да Београд греши што прихвата услове и уцене, непознате у читавој историји ЕУ.
Јовановић сматра да одлагање давања статуса кандидата представља израз процене да се од Београда може притиском добити више, нарочито што је Србија ближа парламентарним изборима.
Стручњак за међународна питања Предраг Симић сматра да ће великим притиском, одлагањем одлуке о кандидатури, и неиспуњењем обећања о напретку пошто је остварена пуна сарадња са Хагом, Брисел променити расположење грађана Србије према ЕУ.
- Није у реду што је ЕУ у овој фази поставила услов Косово, јер се говорило да то треба да уследи касније. Тиме што је ЕУ оставила Србију испред својих врата и поред чињенице да је испунила све услове, створиће утисак да је неморална и нарушиће сопствени кредибилитет у Србији и региону – оценио је Симић.

ИЗВОР: ВЕСТИ

10. децембар 2011. - Објављено од стране | ВЕСТИ, ДРУШТВО, ЕВРОПА, КОСМЕТ, МИШЉЕЊЕ, НАТО, ПОЛИТИКА, СВЕТ, СРБИЈА

Нема коментара.

АГУ СЕ ЖУРИ ДА ОСУДИ МЛАДИЋА КАД ВЕЋ НИСУ МИЛОШЕВИЋА ДОК ЈЕ БИО ЖИВ?!!

4 Votes

Процес над генералом Ратком Младићем – „Можда се вама жури“

10.12.2011. (vostok.rs)

GENERAL MLADIC

У Међународном трибуналу за бившу Југославију је одржана још једна рунда судског претреса случаја команданта ВРС генерала Ратка Младића.

Судија Алфонс Ори планира да започне процес против генерала већ 27.марта. Одбрана Младића је упозорила да неће успети да се припреми за то време. А генерал Младић је рекао хашким тужиоцима: „Можда се вама жури. Мени се не жури и време ми ништа не значи.“

Да подсетимо да је ове недеље МТБЈ скратио списак конкретних случајева који се приписују генералу Младићу. Више их није 196, већ 106. Али број тачака оптужнице је остао исти, као и сама суштина. Генерал Младић се оптужује за геноцид, злочине против човечности, кршење закона и обичаја вођења рата. Смањење броја „злочина“, изјављује МТБЈ, је учињено у интересима праведног и брзог правосуђа – јер тужиоце брине здравстено стање оптуженог. Званичних информација о стању Младића је недовољно, међутим, постоје све основе да се претпостави да је генерал озбиљно болестан, говори историчар-балканолог Михаил Јамбајев:
„Према речима његовог адвоката Милоша Шаљића, Младићу је мало боље, али све до сад је десни део тела паралисан – то су последице два мождана удара. Питање је како ће се одразити на здравље недавна пнеумонија. МТБЈ стрепи да Младић једноставно може да умре у ћелији, и да не доживи пресуду. А осудити генерала је неопходно, да би се формално утврдило да је у Сребреници био геноцид над муслиманима.“
Да подсетимо да су догађања у Сребреници – овако или онако, главна тачка оптужнице против генерала Младића. Према верзији Трибунала, 11. јула 1995. године Војска Републике Српске под командом генерала Младића убила је у том месту више од 7 000 ненаоружаних муслимана. Ипак теорију о геноциду у Сребреници не потврћују многа историјска истраживања и закључци патолошке анализе – подсећа историчар-балканолог Михаил Јамбајев:
„Долази се до закључка да, као прво, наређење да се убију заробљени муслимани није дошло од Младића. Друго, апсолутна већина погинулих су наоружани муслимани, који су учествовали у борбама. Подаци есхумације говоре да су гинули од рана задобијених у борби, гинули на минама. Нема речи о некаквим масовним стрељањима.“
Дакле, МТБЈ треба да пожури. У Хагу знају како се то ради. За само три године је призната невинст једног од вођа косовско-албанских сепаратиста Рамуша Харадинаја, на чијој су савести мучења и крваве расправе над Србима, Ромима и чак Албанцима, под сумњом да су сарађивали са српском војском. Истини за вољу треба рећи да људи Харадинаја нису успели да уплаше и ликвидирају све сведоке, зато је 2010. године одбачена оправдавајућа пресуда и процес је поновљен.
Уједно МБТЈ уме и да развлачи време. Процес против лидера српских радикала Војислава Шешеља, оптуженог пре свега за распиривање међунационалне мржње, траје већ осам година. Процес се вештачки наставља на рачун сумњивих оптужби за непоштовање суда, јер Хаг нема озбиљне аргументе. Али изазива питање чињеница да хашки тужиоци знају да Шешељ има озбиљне проблеме са срцем.
Такве је проблеме имао и бивши председник Југославије Слободан Милошевић, коме Хаг у току пет година није могао да представи озбиљне доказе кривице. Зато је суд отежавао околности процеса, рецимо, дајући одбрани три месеца за припрему, кад су сарадници Трибунала радили мукотрпно више од годину дана на доказима тачака оптужнице.
Завршило се тако да је Слободан Милошевић преминуо у затвору, што је веома наљутило бившег главног тужиоца МТБЈ Карлу дел Понте, како је она сама признала. Али Трибунал се нашао у непријатној ситуацији – онај који се сматрао за злочинца број један није доживео да буде осуђен.
Сада своје даље постојање пред западним спонзорима Хаг може да оправда само осудом, да се тако изразимо, злочинца број два, Ратка Младића – и што је могуће пре. Истовремено МТБЈ припрема „резервно оправдање“. Ових дана генерални тужилац Серж Брамерц је рекао да Србија не чини довољно да би открила оне који су све те године помагали Младићу да се крије од правосуђа.
Не сме се искључити вероватноћа да, ако Младић умре у затворској ћелији – кривица за то ће бити пребачена на задоцнелу Србију.

10. децембар 2011. - Објављено од стране | ВЕСТИ, ДОКУМЕНТА, ДРУШТВО, ЕВРОПА, ИСТОРИЈА, КРАЈИНА, НАТО, ПОЛИТИКА, РЕПУБЛИКА СРПСКА, СВЕТ, СРБИЈА

Наши родитељи и преци гушили су се у сопственој крви од шиптарских (арнаутских) кама, ножева и куршума, али нису признавали Шиптарима да су посебна нација, већ да су само потурчени Срби који су са исламом преузели шиптарски језик, припојили неком арбанашком фису, досељеном из Маљесије, и наши стари су их звали, једноставно, „Арнаути“ или „Турци“. Умирали су у најтежим мукама али нису хтели да напуштају своје куће и имања, да се селе у недођију!

5 Votes
НАШИ УМОВИ СУ УЧИНИЛИ ШИПТАРЕ ВЕЛИКИМ ПОБЕДНИЦИМА

-Наша земља неће бита наша само ако је се ми сами одрекнемо у души и срцу, у уму и разуму-

10.12.2011. ЗА за ФБР приредила Б. Диковић
ANDJELI kosovo-je-srbija_f

Најмоћније оружје које су Шиптари користили против нас су наши сопствени умови, наши мозгови. Успели су, најпре, да нас увере да су посебна нација, онда да учине да верујемо да су, као држављани Краљевине Југославије, равноправни са нама, Косовским и Метохијским Србима (Старим Србима, староседеоцима Косова). Затим, у Титовој Југославији, успели су да учине да верујемо да су они моћни и велики (имали државу у држави Србији са правом вета), а ми мали, немоћни, задојени великосрпском идејом и да смо привремени становници Косова и Метохије, остаци окупаторске Немањићке Србије, а не корени српске нације и темељи свих српских држава у вишемиленијумској историји, које су још Немањићи затекли на овим просторима и звали нас „Старим Србљем“ . Успели су да нам, уз помоћ београдских власти, избришу Метохију са географске карте света, успели су да убеде београдске власти да им дају тапију за Косово и Метохију преко Међународног суда правде и, сада, Шиптари су једини народ на свету који има валидан папир за своју државу звану „Косово“.
Њихово најаче оружје била је и њихова способност да учине да верујемо да нам је Северна Србија једини дом, а знали су да нас је та, данашња, Србија давно избрисала са списка својих држављана, односно грађана и да нас, може примити само као „привремено расељена лица“, учинили су да верујемо да нам треба њихов и амерички благослов да будемо слободни, да наши животи зависе од уступака које им чинимо, да морамо да преговарамо и молимо за право да се вратимо и живимо у сопственим кућама, на сопственим имањима уз људска права која важе за све људе света. Међутим, они нас убеђују да треба да верујемо да смо грешни и да не заслужујемо да живимо у својим кућама и на својим имањима, са свим оним правима која важе за све људе света. Дозвољавају нам да се вратимо само ако клечимо, молимо и извињавамо се што смо се усудили да бранимо своје животе и своје домове, у које можемо да се вратимо под условом да смо старији од шест деценија, и то да само са именима и презименима, без права да се изјашњавамо као Срби или Косовци већ само као „Kosovari“, без права на језик, без права на вероисповест, без права на обнову или градњу порушених цркава, без права на културне и друге активности. Имамо право да као старци-повратници умремо на Косову, али није препоручљиво да се сахранимо на том Косову.
Наши родитељи и преци гушили су се у сопственој крви од шиптарских (арнаутских) кама, ножева и куршума, али нису признавали Шиптарима да су посебна нација, већ да су само потурчени Срби који су са исламом преузели шиптарски језик, припојили неком арбанашком фису, досељеном из Маљесије, и наши стари су их звали, једноставно, „Арнаути“ или „Турци“. Умирали су у најтежим мукама али нису хтели да напуштају своје куће и имања, да се селе у недођију.
Многи Срби су се селили са Косова и Метохије на превару уз лажна обећања. Све велике и масовне косовске сеобе Срба су се догађале на иницијативу и под вођством представника црквених или државних власти и са лажним обећањима и уз убеђивања да су сеобе привремене: Велика сеоба Срба под Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, обављена је уз обећање Патријарха Чарнојевића и Цара Леополда „да ће Србе опет одвести у ослобођене земље негдашње њихове државе.“ Предводници друге велике Сеобе Срба са Косова и Метохије, на чели са Патријархом Арсенијем IV Јовановићем-Шакабентом, говорили су да је то „привремено преселение и спасение од Турецког зулума“. Последња и највећа сеоба Срба догодила се под покровитељством Слободана Милошевића и његове војске уз обећање да ће се „привремено расељени Срби, сагласно кумановском споразуму и Резолуцији 1244, вратити својим домовима за годину дана“.
На крају, захваљујући таквим нашим умовима, Шиптари победише, освојише Косово, узеше наше куће, имања, цркве и наше културно-историјске вредности као своје.
Ово отуда, што су данас наши умови још више убеђени да све што Шиптари (и њихови пријатељи) кажу да је у њиховом поседу (фактичком и формалном), односно све што је одузето Србима, припада Шиптарима и налазе милион разлога да се не врате тамо где је српска земља, где су њихови домови, њихове баште, њиве, шуме и ливаде. Кажу:
„Каква је то српска земља на којој владају и живе Шиптари, подижу породичне куће, стамбене зграде, албанске богомоље, албанске школе, магистрале и аутопутеве, булдожерима чисте остатке црквених рушевина и на њима подижу нове објекте? Вратио бих се али да ми с створе услови као овде.“ Продају своја имања буд-зашто размишљајући „ионако је све Шиптарско или ће бити Шиптарско“ и себично закључују: „Живот је само један“.
Не схватају наши умови да се на земљи и гради и руши, и живи и умире, да се та земља и обрађује и не обрађује, али та земља увек остаје оно што јесте – земља чији смо ми власници (било по земљо-књижном власништву, било по историјском праву), земља из које смо се ми или наши преци испилили, земља која је натопљена крвљу и пуна костију наших предака. Наша земља неће бита наша само ако је се ми сами одрекнемо у души и срцу, у уму и разуму.
Не, не, никако не смемо да се одричемо наше земље и нашег завичаја, јер човеку може да се не зна отац, па ни мајка, али његов завичај увек се зна. Какве то услове треба да има Косовац или Метохијац па да се врати својој земљи? Да ли су то услови које има један Србин у центру Београда или центру Париза? Да ли је један од услова да у нашем комшилуку, и уопште на Косову, нема Шиптара? Шта ме брига што други Срби живе у миру, слободи и спокојству, не марећи за судбину дела његове државе званог „Косово и Метохије“, дела његовог народа под именом „ Косовци и Метохијци“. Шта ме брига што ме моји сународници из других делова Србије зову супротно граматичким правилима Вуковице, односно онако како Шиптари хоће и како у документима Републике Косово уписују Србе: „Kosovar“ и „Kosovarja“ уместо „Србин“, „Српкиња“,„Косовац“ или Косовка“. То је све на њихову срамоту а не на моју, моје је да се борим за своје, за свој дом, за своје имање, за свој живот, за живот своје деце, за живот деце моје деце и за део своје државе.
Очистимо умове од дневно-политичке индоктринације, укључимо разум. На Косову није ништа албанско, све је наше. Власник стана је увек био станодавац а никада подстанар. Срби са Косова увек су били на Косову и никада нису били „подстанари“ већ „станодавци“. Власничко право се не одређује по бројности или јачини некога, већ по земљо-књишком или историјском праву. Разуман је захтев за физичку безбедност, па и економску безбедност али права љубав према завичају, према родној земљи не познаје никаква условљавања.
Једина и највећа опасност за Косово и Метохију, за нас, за нашу децу, за наше културно-историјске вредности остале на Косову и Метохији, за српски народ у целини и за на лични идентитет јесте наш сопствени ум. То Шиптари и њихови покровитељи знају и на то рачунају. Шиптари знају да „стари умиру, млади ће заборавити“ и чекају, јер је време на њиховој страни. Покровитељи косовске државе (САД и ЕУ) нешто слично резонују и чекају. Сви су добро проценили Србе. И не треба да чекају. Стари су поумирали, млади су позаборавили, неко их је научио да им најважнија животна смерница буде: живот је један и треба га живети свим плућима, без размишљања о прошлости или о будућности. Важна је садашњост у којој живе, па зато све дају за улазак у ЕУ: и Косово, и Метохију, и државу Србију, свој етнички и национални идентитет. Важно је да имају лично име и број (ваљда се и у ЕУ тај број зове „матични“). А какав живот ће бити у тој ЕУ, још не знају. Знају да ће тај живот бити „пуним плућима“.
Али грдно се варају они који мисле да су сви косовски, метохијски и србијански Срби затровани илузијама о европским интеграцијама и светској глобализацији где нација и националне границе нису важне. Откуд онда потреба да се југословенска држава разбије и од ње створе више независних и суверених националних држава како би као такве ушле у ЕУ? Откуд потреба да се на простору суверене и независне Србије формира нова суверена и независна држава „Косово“ са новом нацијом званом „Косовари“?
Даје се на знање таквим пројектантима новог светског поретка да има Срба који нису и неће заборавити своје косовске и метохијске корене, своје земљо-књишко, природно и историјско право на своје дијалектолошко-језичке и етно-културолошке особености, на своју вишемиленијумску историју и аутохтону припадност Косову и Метохији. Мало нас је, али довољно као квасац који ће у погодној прилици једном толико нарасти и моћи да „обновимо очину дедовину и већма утврдимо“.

Драгомир Станисављевић Живкин
ИЗВОР: musutiste.forums



У Федерацији БиХ не дозвољавају да на личним картама буду оба писма, ћирилица и латиница. Напад на писмо и језик је борба против српског народа, тврде у Републици Српској.

4 Votes

У БиХ дискриминишу ћирилицу

10. 12. 2011. 14:27

cirilica_if
Доминација латиничног писма и све мања употреба ћирилице у заједничким институцијама БиХ озбиљно су угрозили српски језик и књижевност у земљи. Зато се институционална заштита ових двају стубова српске духовности и националног идентитета намеће као суштинска.
Ово је говото идентичан став књижевника, лингвиста и политичара из Републике Српске, када се говори о положају српског језика и ћириличног писма.
Оштро противљење бошњачких посланика у парламенту БиХ да натписи на новој личној карти буду исписани ћирилицом и латиницом, и да се остави могућност додавања и ентитетског држављанства на полеђини документа, у РС читају као жељу Сарајева за гушењем ћирилице и постављању темеља такозваног “босанског језика”.
Потирање ћирилице, осим у извршној, судској и законодавној власти БиХ, видљиво је и на телевизији, у штампи, издаваштву, на интернету, али и у градовима у Српској где су називи већине трговина, кафића и радњи исписани латиницом.
Лингвисти из РС кажу да је велики проблем и то што је у Српској, међународна заједница октроисаним уставом укинула термин српски језик. У Уставу РС нема термина српски језик, него се наводи да постоји језик српског народа, језик бошњачког и језик хрватског народа.
Председник Удружења “Ћирилица” из Бањалуке Раде Удовчић каже за “Новости” да институције РС и српски представници у институцијама БиХ не смеју да изгубе “борбу за ћирилицу”.
„Проблем јесте лингвистички, али је у питању политичка борба. Укидање ћирилице и увођење босанског језика био би први корак ка гашењу РС и српског идентитета“, оценио је Удовчић.
Власти у РС би морале да универзалном декларацијом заштите српски језик и ћирилицу. „Сви јавни натписи морали би да се пишу прво на ћирилици“, истакао је Удовчић.
„Кад одете на Филозофски факултет у Сарајеву, увек се говори о босанско-хрватско-српском језику као прелазној фази, а то је кобна фаза, јер тај назив је подлога за босански језик. Кад год треба да се осамостаљује назив језика, увек се осамостаљује први део назива“, упозорио је угледни лингвиста др Милош Ковачевић.
Свесна значаја борбе за заштиту ћирилице, Академија наука и уметности РС недавно је формирала Институт за српски језик и књижевност.
„Ситуација у БиХ је врло неповољна по српски језик, пошто се настоји провести теза још из времена Аустроугарске да се формира земаљски тј. босански језик. Морамо се супроставити таквим схватањима. Наш језик је српски. Сва друго су политички језици“, казао је за “Новости” председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић.

извор: ВЕСТИ


ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Светско лихварство улази у последњу етапу своје перманентне светске револуције, у којој планира да заврши концентрацију у својим рукама и националних богатстава, и власти над човечанством. Ради тога је неопходан светски хаос, или свеопшти грађански рат, чија се жаришта сада праве у различитим деловима света. Као што смо више пута указивали, тотална дестабилизација је потребна да би се свет приморао да добровољно прихвати власт наднационалног „арбитра“ који ће све довести у ред…

2 Votes

Олга Четверикова: ТОТАЛНА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА

10. децембар 2011. за ФБР приредила Б. Диковић

olga

Уважена Олга, савремени свет се суочава са великом економском кризом. Иако на светским форумима и медијама стално говоре о изласку из кризе, Ви сте један од малобројних аутора у свету који, ако сам добро разумео, тврди да криза није спонтано проистекла, већ је у неку руку организована од стране одређених наднационалних кругова са циљем да се уведе једна врста глобалне управе над светом. Молимо Вас да наше читаоце образложите шире ту тезу.

Хтела бих, најпре, да почнем тиме да истраживачи-стручњаци који су изнели мишљење да је садашња финансијско-економска криза била изазвана од стране врха светске закулисе, заиста нису нарочито бројни, али и међу њима, нажалост, има сасвим мало оних научника-економиста, који се реално разумеју у све „финесе” управљања савременим светским финансијама. Међу њима бих хтела да издвојим професора Валентина Катасонова; његова књига, која је недавно изашла под насловом који сам за себе говори -„Камата кредитна, судски припадајућа и неразумна”, представља данас вероватно једино комплексно, озбиљно и дубоко истраживање светског банкарског система, истраживање које разоткрива скривене механизме његовог функционисања и сав његов преварантски карактер. Савремене светске финансије представљају фактички „научни” систем махинација и спекулација, који делује под таквим моћним ореолом спољашње респектабилности да је изузето тешко доказати његову криминалну суштину. Топло препоручујем нашој српској браћи да прочитају ту књигу, што ће бити могуће, наравно, након њеног превода на српски језик. Ако се, пак, кратко зауставимо на тим питањима, треба издвојити следеће. Не само финансијски, него и целокупни социјално-политички и идеолошки систем савременог капитализма створила је класа светских лихвара који исповедају вредности такозване „религије новца”, која је неспојива са хришћанском цивилизацијом. Зашто још често ту класу називамо и „сектом”, а саме лихваре „жрецима” религије новца? Крајњи циљ те класе је освајање духовне власти над човечанством, док новац и финансијску власт они сматрају само средством. Изумевши најпре камату, а затим кредитни новац који представља новац „од ваздуха”, и чијом се емисијом и бави Федерални систем резерви САД, светски лихвари помоћу њега претварају цело човечанство у своје дужнике, који им плаћају дугове својим реалним, националним богатствима. Како је говорио један од директора Банке Енглеске лорд Џ. Стемп, дозвољавајући банкарима да стварају „новац ни из чега”, ми плаћамо своје властитио ропство. На тај начин, главни резултат кредитног новца постала је „дужничка економија”, у којој се све нације налазе у стању хроничних дужника. Да би се вратили дугови, прави се нови новац, то јест, нови дугови који повећавају и новчану масу и своту дугова. На крају, дужници су све државе – ето сада „спасавају” Грчку, али највећи дужник су саме САД. Њихове сумарне обавезе (у виду чисто финансијских и социјалних обавеза и обавеза према деривативима америчких банака) достигле су 315 трилиона дрлара, што премашује новчане активе земље седам пута! Раст дугова јесте реалан узрок савремене финансијске кризе и тај проблем је немогуће решити у оквиру датог капиталистичког система, али светски банкари прећуткују ту чињеницу и настављају да упумпавају у економију нове кредите, пошто је њихов циљ да наставе обезбеђивање потражње за доларским новчаницама (кредитни новац), којим они још увек имају могућност да купују реална богатства света. Када та богатства буду покупована и сконцентрисана у њиховим рукама, као и власт, они ће се одрећи доларских новчаница и од самог новца као таквог, који им једноставно неће бити више потребан.

Сва та савремена свеопшта либерална глобализација управо и јесте начин формирања сталне потражње за кредитним новцем. Последње достигнуће у тој области постали су деривативи – најновија класа виртуелних актива, с којима се капитализам коначно претворио у „економију казина” у коме је реални сектор осуђен на смрт. У истом циљу се изазива нестабилност финансијских тржишта, која омогућава да се прави велики новац на колебањима девизних курсева и каматних стопа. Ради тога се организују и кризе, које разарају ову или ону економију, и које омогућавају светским финансијским тајкунима да откупљују обезвређене активе реалног и банкарског сектора. То јест – новац прави разарања на којима се прави нови новац. За сада се светска финансијска пирамида, која је изграђена на песку, налази под контролом банкарске врхушке, али она је крајње непостојана и то може довести, у одређеном тренутку, до распада целокупног финансијског и политичког система Запада. У оваквим приликама, финансијске елите су кренуле на убрзавање одговарајућих процеса.

Кризу која је започела 2008. године, и која се сада налази у латентном стању, али у одређеном тренутку може опет прећи у акутну фазу, они су искористили за почетак стварања органа наднационалне контроле, који у стварности представљају институције „светске владе”. Сви водећи идеолози мондијалистичких снага (Жак Атали, Хенри Кисинџер и други) почели су отворено да тврде да ће без органа светске контроле свет потонути у хаос, али, како показује реалност, ствар стоји другачије – светска закулиса сама ствара потресе различите врсте, социјалне немире, кризе и ратове, како би оправдала концентрацију власти у својим рукама. „Двадесеторица”, „Билдербершка група” и остале структуре, које више нису структуре из сенке, отворено играју улогу оперативних штабова који примењују одлуке које је донео узак круг посвећених финансијера, док се националне и међунационалне институције све више обесмишљавају или, чак и отворено, демонстративно игноришу. У тај процес је активно укључен и Ватикан, чији је задатак да обезбеди сакрализацију власти „светске владе”. Управо је ових дана његовим устима била изражена идеја о неопходности стварања светске Централне банке и наднационалних политичких институција, пошто националне институције нису у стању да изађу на крај са кризом.

У Једном од својих текстова наводите изјаву Чарлса Ненера, некадашњег главног аналитичара Голдман Сакс банке, „да ће 2012. започети светски рат који ће довести до краха свих финансијских тржишта света”. Позната је улога коју је ова банка имала у напумпавању дуга Грчке, али ова изјава је заиста шокантна и узнемиравајућа, и заслужује посебан коментар.

Ствар је у томе што, изгледа, светско лихварство улази у последњу етапу своје перманентне светске револуције, у којој оно планира да заврши концентрацију у својим рукама и националних богатстава, и власти над човечанством. Ради тога је неопходан светски хаос, или свеопшти грађански рат, чија се жаришта праве сада у различитим деловима света. Као што смо више пута указивали, тотална дестабилизација је потребна да би се свет приморао да добровољно прихвати власт наднационалног „арбитра” који ће све довести у ред. При томе се, паралелно са социјално-економском и политичком дестабилизацијом, убрзаним темпом ствара и „идејна утемељеност нове власти – светска глобална религија чији је задатак да обезбеди интелектуалну, психолошку и моралну контролу над свим народима. Језгро те глобалне религије је иста та „религија новца”, која је фактички прилагодила себи све традиционалне конфесије, укључујући и католицизам, и која не представља ништа друго до систем древног окултно-паганског гледања, повезаног са клањањем „златном телету”. Зато се и у обраћању човечанству сада користи искључиво окултно-мистична симболика. Очигледно је да исту такву улогу игра и стално помињање 2012. године као године катастрофа, као некакве апокалиптичне границе која се, тобоже, помиње у древним езотеријским учењима. Могуће је да управо ове године светска закулиса припрема свеопшти финансијски „крах”, ради спасења и „преображења” свог банкарског система, који ће упоредо са дубоким социјалним и политичким катаклизмама, а могуће је и са климатским катаклизмама (присетимо се ХААРП оружја), као и побунама и ратовима, створити одговарајуће услове у којима је и планирано да буду пуштене у рад наднационалне финансијске, религиозне, политичке, казнене и војне институције које се сада већ стварају, и за чије прихватање ће човечанство ће психолошки већ бити спремно.

У вези са тим, чини ми се да сада треба нарочито пажљиво и озбиљно пратити процесе који се одвијају у области управљања финансијама, пошто се, изгледа, припрема нека специјална операција светских размера. Ту је важно поменути два догађаја. С једне стране, сасвим недавно су швајцарски научници из циришког Института техноглоија уз помоћ компјутерских истраживања открили постојање моћног „језгра” од 147 транснационалних компанија, које контролишу велики део светске економије, и финансијског система, а посебно 90 процената актива у банкарском сектору (међу њима су Барклејс, Џ. П. Морган Чејс, УБС АГ, Мерил Линч, Голдман Сакс, и друге). То јест, нама су већ отворено представили језгро „светске владе”. С друге стране, почетком јесени се у западним земљама шири протестни покрет „Заузми Волстрит” који има, очигледно, наручени, а не стихијски карактер. Већ је утврђено да се тај „антибанкарски” покрет финансира, кроз различите подметнуте компаније, од стране Џорџа Сороша (ротшилдовски клан), компанија које су спонзори Барака Обаме, који већ одавно иступа против сиромаштва и незапослености, што у предвечерје избора треба да му обезбеди позитиван имиџ. Али, узимајући у обзир да Џорџ Сорош представља најкрупнији спекулативни материјал против којег је управо усмерен антибанкарски покрет, може се претпоставити да се у крилу финансијског „језгра” припрема дубока реформа. Она треба да ослободи од опасних токсичних актива, и омогући му да се обнови под новом фирмом главног борца против финансијске спекулације. За сада је тешко рећи какав ће реалан облик потримити та револуција. Међутим, хтела бих да истакнем следеће: у складу са сада распрострањеним учењем „Бхагавад Гите”, нови спаситељ света треба да се роди 8. јула 2012. године, када треба да почне ново рачунање времена, и чији је задатак да почне трансформацију човечанства. Али, занимљиво је да и програм покрета „Заузми Волстрит”, који се зове „Декларација 99 процената” (99 процената – то су обични Американци, насупрот 1 проценту милијардера), треба да буде свечано проглашен 4. јула 2012. године у Филаделфији, на годишњицу проглашења Декларације о независности САД, што наравно мора бити праћено одговарајућим бурним облицима наступа, а можда и немира.[...]

Са глобалних финансија и геополитичких кризних жаришта селимо се у духовне сфере, где сте Ви уочили проблем стварања нових аутокефалних цркава као начина за разбијање јединства православних цркава. Наша Српска црква се суочава са тим у Македонији и Црној Гори, а за наше читаоце је у већини непознато да се на сличан начин у Украјини и Белорусији жели угрозити јединство Руске православне цркве. О чему је заправо реч?

Ево у чему је ствар. У условима стварања јединствене светске религије, православље остаје једина духовна снага која се супротставља стварању антихришћанског глобалног поретка. Зато су мондијалистичке снаге сада усмерене на то да униште православље путем његовог разбијања и изопачавања, које се врши под маском модернизације. Главну улогу у том процесу игра константинопољски патријарх Вартоломеј, познати екумениста, паписта и атлантиста, који се залаже за свеобухватну „обнову” православних цркава. Посматрајући себе као видљивог поглавара православља, он тежи да достигне да тај положај признају друге цркве, како би их ставио под своју контролу. То је могуће само у условима рушења канонско-правног поретка православља, чему и тежи Константинопољ, подстичући раскол помесних цркава. Што је више ситних аутокефалних цркава, то му је лакше да им наметне своју власт и добије сагласност за екуменску „перестројку”. Већ одавно он води активну тајну делатност у одвајању Украјинске православне цркве, Московске патријаршије од Руске православне цркве, исти напори се упоследње време се предузимају према Белоруском егзархату. Тако да се све то остварује у оквиру стратегије постизања примата над другим православним црквама.

Какав је Ваш став о сазивању великог свеправославног Васељенсог сабора, након толико векова? Које су евентуалне духовне добити, али и духовни и сваки други ризици од одржавања једног таквог несумњиво историјског скупа?

Став већине православних верника у Русији о припремању Васељенског сабора је недвосмислено негативан. Ми га посматрамо као главно средство уједињења православних цркава под вођством Константинопољске патријаршије, у циљу њиховог „реформисања” и уклапања у нови светски поредак. Сама питања која су понуђена на разматрање на сабору говоре да је његов циљ секуларизација и либерализација црквеног живота, која ће довести до рушења канонског поретка православне цркве – реч је о учвршћивању екуменизма, увођењу новог календара, другог брака свештенства, скраћивању и ублажавању постова, и тако даље. Затим, сабор треба да потврди вођство Константинопољске патријаршије у православљу у својству наднационалне структуре која оваплоћује општецрквено јединство. На том плану, разматрање питања повезаних са јурисдикцијом православних заједница и статуса аутокефалија неопходно је за прихватање таквог модела хијерархије наших цркава, у којем у знатној мери опада значај њихове националне самосталности, а православне заједнице ван њихових националних граница уопште ће бити уједињене под вођством Константинопоља. Многи наши православни богослови сматрају да припремани „Свети Васељенски сабор” и јесте управо онај отпаднички „осми сабор” на који су упозоравали наши свети оци, међу којима је био и преподобни Кукша Одески (+1964), који је пророковао: „Последња времена настају. Ускоро ће бити екуменски сабор под називом ‘Свети’, али то ће бити управо онај ‘осми сабор’ који ће бити сабор безбожника. На њему ће се све вере ујединити у једну. Затим ће бити укинути сви постови, монаштво ће бити потпуно уништено, епископи ће бити ожењени. Нови календар ће бити уведен у Васељенској цркви. Будите будни. Трудите се да посећујете Божије храмове све док су они још наши. Ускоро се тамо неће моћи ићи, све ће се променити… Молим вас, стојте у православној вери до краја ваших дана, и спасавајте се!”

Такође сте писали о политици Ватикана према Истоку. Шта је циљ те политике Ватикана на Истоку, како се она реализује? Поставља се питање не само етичности таквих намера Ватикана, него и има ли таква политика коначно смисла, имајући у виду да Римокатоличка црква трпи послелњих деценија велике духовне поразе на свом традиционалном тлу. Истини за вољу, треба истаћи да је католичка црква изложена жестоким нападима левих и либераралних, најчешће антихришћанских кругова, и медија. Како уопште гледати на ту противречну позицију католичке цркве?

У мојој књизи „Издаја у Ватикану: завера папа против хришћанства”, која је изашла ове године, покушала сам да подробно опишем шта данас представља католичка црква, и са гледишта богословља, и са гледишта политике. Надам се да ће та књига бити преведена на српски језик и да ће српски читалац моћи с њом да се упозна. Сада се пак, укратко може рећи следеће: на плану верског учења, Ватикан је већ одавно прешао на позиције јудео-хришћанства, признавши да Јудејци остају богоизабрани народ, да Стари завет остаје на снази, да римокатолици заједно са Јудејцима верују у истог Бога, па их чак обједињује и очекивање месије. У том смислу, било какво зближавање са Ватиканом није само опасно. Талмудски јудаизам посматра католичку цркву као главно оруђе „разбијања” православља и зато се екуменски савез са Ватиканом може посматрати као почетак распадања истинске правослане вере. Што се тиче Ватикана као финансијске и политичке институције, ту је он верни присталица и савезник финансијских корпорација, које га користе да би придале „сакрални” карактер својим мондијалистичким плановима и „освештале” власт истог оног „златног телета” које стоји у центру глобалне религије у формирању. Што се тиче критике Римокатоличке цркве, треба рећи да је она усмерена против оних реалних испољавања хришћанских начела којима остају верни правоверни римокатолици које њихово врховно руководство често издаје. Најупадљивије се то испољило у односу Ватикана према хришћанима Истока, који су се нашли у крајње тешком положају у вези са јачањем власти радикалног исламизма, фактички подржаног од стране ватиканског руководства.

Најболнија тема за нас Србе је Косово и Метохија. Како Ви видите тренутно стање око наше Јужне покрајине? Шта нам саветујете да чинимо у напорима да нашу „свету земљу” сачувамо?

Узимајући у обзир да је све оно што се догађа на Косову и Метохији део укупне стратегије децентрализације и дезинтеграције националних држава, чији је циљ слабљење, а касније и уништење државног суверенитета, ситуација се може променити само заједничким напорима свих државотворно мислећих грађана света. У садашњој етапи треба чинити оно што је у нашој моћи – а то је разјашњење ситуације, то је информисање широке јавности која често није у току догађаја, зато што је лишена истинитих информација; то је, најзад, испољавање реалне, а не декларативне солидарности и узајамне помоћи. Ствар је у томе што велики део медија, које финансира увек иста секта лихвара, показује поражавајућу поткупљивост и нечовечност. Сви смо се у то уверили на примеру Либије. Према томе, наш задатак је оснивање и подржавање наших властитих информативних средстава, која ће нас ујединити у јединствену целину, тако да осетимо да нисмо сами, да нас има много, да смо заједно, да смо јаки и слободни, и што је најважније – ако смо за истину, са нама ће бити Бог.

На крају, како оцењујете односе Русије и Србије, и уопште односе наша два народа? Како унапредити нашу сарадњу, и да ли мислите да ће у наредним, неизвесним и тешким годинама Срби и Руси бити све више упућени јелни на друге?

Наравно, ми смо увек били блиски, нас уједињују заједничка вера, заједничке вредности, заједничка судбина. У данашње време, добре односе и везе одржавају не толико наше владе, колико сами народи; али, иду врло тешка искушења, и у тој ситуацији стање не може да се не измени, пошто ће ускоро реч бити о томе да ли ће наши народи живети или не.

Извор: srpskaanalitika.com („Геополитика“ бр. 46, новембар 2011)

10. децембар 2011. - Објављено од стране | БАЛКАН, ВЕРА, ВЕСТИ, ДОКУМЕНТА, ДРУШТВО, ЕВРОПА, ЕКОНОМИЈА, ИСТОРИЈА, КОСМЕТ, МИШЉЕЊЕ, ПОЛИТИКА, РУСИЈА, СВЕТ, СРБИЈА

Нема коментара.



Југославију је требало распарчати како би империја Ротшилд и остале мулинационалне компаније у облику и под именина разних компанија могле „купити“, инсталирати и контролисати све профитабилне послове на целом овом простору.

1 Vote
Како се империја Ротшилд распоредила на простору бивше Jугославије и ко је све са политичких врхова уплетен у ову мрежу
Ротшилдова хоботница
10.12.2011. за ФБР приредила Б.Диковић
Марксизам, глобализам, мондијализам, нови светски поредак, либерализам…све су то еуфемизми за појам који представља невидљива империја фамилије Ротшилд.
Ротшилди не умиру, они само одлазе у историју, а на њихово место неупадљиво долазе њихови синови и унуци. Са позорнице је, како се шушка, отишао стари газда Јакоб, а на његово место долази син Натан (Натањел Филип Ротшилд, који носи име родоначелника енглеских Ротшилда). Тешко бреме је пало на нејака плећа младог наследника. Натан није сам. У вођењу империје помоћи ће му стричеви Евелин и Едмунд и остали чланови енглеске фамилије( Кетрин, Ема, Леополд…), али и рођаци из Француске (Давид, Едуард…).
Фамилија Ротшилд има своје гувернере, премијере, министре, надзорнике који воде рачуна да се све одвија по великом плану.
Европску унију су створили Ротшилди (Шуман, Хазар). ЕУ представља експлоататора Русије, коју треба ослободити баласта Сибира. За тај посао, Ротшилди су у радни однос примили Сороша, Березовског, Ходорковског, Каспарова, Митале…
Јакоб Ротшилд
Да би открили позадину и узроке ових збивања, неопходно је да завиримо у мрачну историју хазарске династије Ротшилд, идентификујемо агенте, сиве кардинале, полакомљене политичаре, као и механизме њиховог деловања.
Кренимо од Ротшилда, главних играча. Они су ти који који се налазе на врху стола.

КО СУ ДАНАШЊИ РОТШИЛДИ?

Иако се још од Другог светског рата, од стране Ротшилдових одељења за формирање јавног мњења, шири уверење да је њихова моћ данас безначајна и да ће остати упамћени по винаријама у Француској или баштама и филантропији у Великој Британији, стварност нам пројектује потпуно дијаметралну слику. Ослањајући се на темеље које су поставили дедови и очеви, данашњи потомци довршавају мисију која траје више векова. Ротшилди представљају данас локомотиву хазарског воза који иде ка Русији и огромним сибирским пространствима. Тај воз, који пролази и преко Балкана, треба напунити армијама новопримљених чланова НАТО пакта, које ће се борити за империју Ротшилда.

ЦРВЕНИ ШТИТ ИЗ ФРАНКФУРТА

Да би боље упознали новог краља и његове војводе, погледајмо личну карту и хронологију ове династије. Све је почело крајем 18. века од Мајера Амшела(негде Мозес Бауер) Ротшилда.

Ротшилди (Rothschild у преводу значи „црвени штит“) су пореклом из Франкфурта, не случајно, највећег финансијског центра у ЕУ. Оно што је врло индикативно, је, да се у Франкфурту налази седиште Централне Европске Банке и свих водећих европских и америчких банака, које су већином под контролом династије. Франкфуртска берза (једна од најзначајнијих у свету) је део „Deutsche Börcе“ која је у власништву Ротшилда преко „Children’s Investment Trust“ и „Аtticus Capital“ с једне стране и својих подружница „Меrrill Lunch“ и „Fidelity Investments“. Осим тога, грб града Франкфурта је црвени штит! R rodsild grb

Овај симбол потиче још из периода хазарског царства.

О томе ко су Хазари, писац Дејан Лучић каже:

- Од данашњих Јевреја, 90% су пореклом Хазари. То је једно турско-монглоско племе, које је примило јеврејску веру средином 8. века. Када им се царство у 10. веку распало населили су се широм Русије и Европе, а касније и на америчком континенту. Они су конвертити и уопште немају семитско порекло. Семитски Јевреји потичу из Палестине и њих је отприлике 7 до 10%.

Амшел је имао пет синова, које је распоредио широм Европе. Саломон је отишао у Беч, Карл у Напуљ, Натан у Лондон, Џејмс у Париз а пети син Амшел је остао у Франкфурту. Синови и њихови потомци су за непуних двеста година у потпуности покорили и подјармили запад. Тако су постављени темељи ,,Паx Јудаица“. Главну реч води енглеско-француски тим Ротшилда на челу са Натаном, сином Јакоба Ротшилда. Енглески тим предводе времешни Едмунд и Евелин са младим Натаном, а француски, Гиј Ротшилд са синовима Давидом и Едуардом.

ЕНГЛЕСКИ РОТШИЛДИ

-Едмунд Ротшилд(1916)

Каријеру је градио форсирањем британско-хазарских интереса у послератном Јапану. У сарадњи са Винстоном Черчилом је основао БРИНКО (British Newfoundland Development Corporation) корпорацију у Канади.

Едмундова ћерка Кетрин је жена Маркуса Егиуса, председника ,,Барцлаyс“ глобалне финансијске групе (након куповине АБН-АМРО, холандске банкарске групе, ове две Ротшилдове групације су постале једно тело). Маркус се налази и на челу Би-Би-Си ртв корпорације.

-Евелин Ротшилд(1931)

Након уједињења енглеске и француске Ротшилд финансијско-банкарске групације, и уступању водећих позиција у истим, остао је на челу огромне Н М Rothschild & Sons, инвестиционе банке из Лондона.
Под контролом Евелина се налази штампа (лист Економист, Дејли телеграф…)
Основао је Асоцијацију за проучавање историје банкарства и финансија са седиштем у Франкфурту.
Поседује међународну корпорацију Де Бирс, једну од водећих у области експлоатације, обраде и дистрибуције дијаманата. Са супругом Лин Форестер контролише „FirstMark Communications Internaitonal LLC“, и „FildFresh fuds“ са индијском фамилијом Митал, која заправо има улогу заступника Ротшилдових интереса и капитала(велика ,,Бхарти“ група).

R norman lamont sa mesicem i tadicem

У области политике Евелинови главни агенти (укључујући и Сороша) су Норман Ламонт, Питер Менделсон, Оливер Летвин и Вернон Јордан (сви Хазари!). Ламонт утиче на Конзервативну партију и потенцијалног премијера Мајкла Хауарда(Хазар). Био је министар финансија за време мандата Маргарет Тачер. Учествовао је на регионалним конференцијама заједно са Стјепаном Месићем и Борисом Тадићем. Питер Менделсон је актуелни комесар В. Британије у ЕУ и близак је лабуристима и Тонију Блеру.

С друге стране, Вернон Јордан (Лазард банка) је веома утицајан у Демократској странци у САД (био је саветник Била Клинтона, водио кампању за Џона Керија 2004. године). Супруга Лин је финансирала председничке кампање Била Клинтона а такође је блиска пријатељица Хилари Клинтон.

Такође, Евелин је врло близак са Војводом од Јорка, принцом Едвардом (син краљице Елизабете), што открива само део дугогодишње спреге британске краљевске династије и фамилије Ротшилд.

-Натан Филип Ротшилд(1971)

Млађани Натан је син Јакоба Ротшилда, од кога је наследио безброј пословођа, агената, утицај на виталне политичке, економске, медијске и војне институције широм света, па чак и Бутринт археолошко налазиште у Албанији…

Компаније и корпорације ,,RIT Capital“, ,,Atticus Capital“, ,,JNR Limited“, ,,NM Rothchild“, ,,Vanco“, ,,Тригранит“, ,,British Petroleum“, Рио Тинто су само део средстава које стоје на располагању новом краљу у походу на исток. За ту сврху, на услузи су му, поред западне номенклатуре у оквиру ЕУ, НАТО-а, Британије, бројни финансијски и политички оперативци широм Евроазије (Сорош, Березовски, Ђукановић, Митали…)

ФРАНЦУСКИ РОТШИЛДИ

Француска династија Ротшилд, коју је основао Џејмс Мајер, представља бочну подршку британском тријумвирату. У том смислу, појављују се Давид Рене и Едуард Ротшилд, синови Гија Ротшилда.

-Давид Рене Ротшилд(1942)

Давид се налази на челу НМ Ротшилд групације, која је подељена између енглеских и француских Ротшилда. Налази се на челу „Rothschild & Cie Banque“, утицајне инвестиционе банке у Западној Европи.

-Едуард Ротшилд(1957)

Давидов полубрат Едуард је такође члан инвестиционе бан ке. Поред тога, контролише угледни француски лист ,,Liberation“. Налази се на челу ,,Имерyс“, металуршке компаније која је у власништву Ротшилда од 1880. године.

Ротшилди у Србији

Нови краљ у Србији наступа у више трака, помоћу којих настоји да заузме рударске басене, енергетику, прехрамбену индустрију, медијско тржиште… У првој траци се налази, већ дуже време усидрени, Ђерђ Сорош, који представља круцијалну полугу експанзије Ротшилдових ка истоку и први експонент Натана Ротшилда у Србији

R posrednici

Ротшилди никада не раде без посреднка: Министар за инфраструктуру Велимир Илић, Амбасадори Канаде и Мађарске, Шандор Пап и Роберт МeкДоугал, Канадски економски саветник, Ђурђевка Ћеремић, Председник ТриГранит корпорације Сандор Демјан, Подпредседник за спољне послове ТриГранит-а Петер Лоринцзе, Председник Управног одбора Српских Железница Павле Поповић, Генерални директор Српских Железница Миланко Шаранчић, Директор ЦИП-а Милутин Игњатовић

Ђерђ Сорош и веза са Ротшилдима

Сорош је мађарски Јеврејин (Хазар), рођен у Будимпешти 1930. године као Guörgy Schwartz (родитељи су 1936 променили презиме у Сорош). Школовао се у Лондону и педесетих година одлази у САД. Значајну улогу у његовом развоју имао је чувени Хазар Карл Попер, који је аминовао пројекте Сороша и био његов гуру. У свету се овај ,,сиви кардинал“ приказује као ,,Робин Худ компјутерског доба“, зато што, тобож, узима новац од богатих држава и срдачно их дели источној Европи и Русији, преко својих фондација. На тај начин инсталира ,,демократију“ и ,,грађанско друштво“ у земље које су напаћене и исцрпљене у комунизму, а тај комунизам су ове земље угурали управо ти исти Ротшилди.

Каријеру је градио финансијскоим шпекулацијама широм света, и то највише захваљујући својој фамилији инвестиционих фондова ,,Квантум Фонд“, у коме су директори, истовремено и његови агенти, италијански и швајцарски финансијери.

Ђерђ (Шварц) Сорош, главни агент Ротшилда

Веза Сороша и Ротшилда се остварује преко мреже поверљивих људи из који седе у управним одборима фондова, трустова, компанија, банака… Један од таквих је био извесни Ричард Кац (такође Хазар), члан одбора ,,Квантум Фонда“. У исто време је био на челу ,,Ротшилд Италија С.п.А.“ и у одбору комерцијалне банке ,,Н.М. Ротшилд & Синови“ у Лондону. Други битан играч је Нилс О. Таубе, такође члан Квантума и партнер инвестиционе групе ,,Сент Џејмс Плејс Капитал“, која сада припада Натањелу Ротшилду.

Веза се остварује и преко Сосијете Женерал Банке, у којој се налази директор Мицхаел Цицурел, председавајући менаџмента Едмунда Ротшилда и члан савета Ротхсцхилд & ЦиеБанqуе.Такође, чест партнер Сороша је био и Џејмс Голдсмит (Хазар), рођак династије Ротшилд.

Сорошева мрежа у Србији

У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натањела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне, медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју, национализам…Своју мрежу утицаја изградио још током деведесетих година преко ,,Фонда за отворено друштво“, ,,Фонда за хуманитарно право“, ,,Хелсиншког одбора“ , ,,Београдског круга“, ,,Европског покрета“, ,,Центра за антиратну акцију“, ,,НУНС-а“, ,,АНЕМ-а“, ,,ОТПОР-а“…

Данас, све водеће невладине организације јесу истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Путем перманентног инпутирања геноцидности, злочиначке нарави и колективне кривице, ове фантомске организације желе да створе страх и срамоту у народу, која треба да се материјализује у виду индиферентности према комадању земље, расрбљавању или боље речено, колонизацији. То се спроводи и у форми либерализма, који треба да метастазира у институцијама државе, у породици, нацији, традицији, култури…те на тај начин треба да обезбеди несметан продор Ротшилдовој империји.

Поред горе поменутих организација, врло активно у овој офанзиви учествују још и ,,Yуцом“, Београдски центар за људска права, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Жене у црном, Иницијатива младих… Промотери ове антисрпске хистерије су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Вучо, Борка Павићевић(жена адвоката Николе Баровића), Миљенко Дерета, Војин Димитријевић, Срђа Поповић, Мирко Ђорђевић, Биљана Србљановић, Зоран Остојић, те новинари Петар Луковић, Теофил Панчић као и остале, нама по злу, добро познате Сорошеве ведете. Такође, Сорош стоји иза форсирања антисемитизма, који се са приписује ,,српском ксенофобичном друштву“. За то су задужени Филип Давид, Јован Бајфорд, Ласло Секељ… У складу са тим су разни ,,инциденти“, претећа писма, скрнављење споменика, графити…Није згорег рећи да Фонд за отворено друштво стоји финансијски и идеолошки иза организација које се боре за права хомосексуалаца(Лабрис, ,,Qуеериа“, ,,Гаy Сербиа“…).

Соња Бисерко, распиривач мржње према Србима

Rsonja biserkoМаркетинг, медијска и логистичка подршка овом субверзивном пројекту се обезбеђује преко ,,независних“ медија, као што су Б92, Студио Б, Тв Пинк, Тв Панонија, АНЕМ-а( тв станице – РТВ Девић, РТВ Глобус, РТВ М+, РТВ Краљево, РТВ Нишава, РТВ Панчево, РТВ Спектар, РТВ Трстеник, радио станице – Радио 021, Бум 93, Радио Сомбор, Радио Индекс, Радио Суботица, Радио Пирот, Радио Озон…) радија ,,Слободна Европа“… Кабловска мрежа СББ и сателитска телевизија ТОТАЛ ТВ, које су у експанзији, такође се налазе у власништву Сороша. Допринос информативном јединству дају продукцијске куће ,,ВИН“ и ,,ПГ Мрежа“. Преко Медиа центра се додатно обезбеђује публицитет, тобожњем, невладином сектору.

Поред електронских медија, на Сорошевом списку се налазе дневни листови и часописи ,,Данас“, ,,Време“, ,,Европа“, ,,Република“, асоцијација локалних независних медија ,,Лоцал пресс“(листови ,,Панчевац“, ,,Кикиндске“, ,,Вранњске новине“ , ,,Наша реч“…), издавачке куће Самиздат, Дан граф, Стубови културе, Фабрика књига, Клио, Александрија прес, дистрибутери књига ,,Букбриџ“, Беополис… Под истом контролом се налазе инфо агенција Сенсе и две водеће информативне агенције у земљи, Бета и Фонет. Ове агенције су истовремено и подружнице АП(Асошијетед прес) и Ројтерса, које су у власништву Ротшилда још од 19. века. Сорош је остварио инфилтрацију и у културне и просветне институције, позоришта, Народну библиотеку, Историјски архив, САНУ… Око себе је окупио велику групу глумаца, редитеља, драмских писаца, музичара, књижевника, научних радника, аналитичара, бивших дипломата…помоћу којих ради на анимирању што већег броја присталица.

Преко два Горана, Марковића(чији је ментор Бернар Леви, велики пријатељ Бернара Кушнера) и Паскаљевића се врши сатанизовање Срба на филмским фестивалима. Ваља поменути и следеће образовне организације Сороша: Универзитет Унион, Алтернативна академска образовна мрежа(ААОМ), Београдска отворена школа, Центар за женске студије(настао из феминистичке групе ,,Жена и друштво“)… У њима се врши регрутација будућих Сорошевих најамника. Центар за унапређивање правних студија Хјуман Рајтс Воч(ХРW) је такође присутан. У истом табору се налази ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мњења.

Политичка аквизиција Ротшилда

Поред ,,невладиног“ сектора, Сорошеве руке се налазе на финансијама, које се контролишу преко разних ,,експерата“(Г17+) финансираних посредством ,,Отвореног друштва“.

Поред овога треба и истаћи да Сорош има учешће у ,,Сосијете Женерал“ банци, која заузима значајан простор на финансијском тржишту. Хашки трибунал је такође финансиран од стране Сорошевих фондова.
Најагилнији огранак Сороша у политичком животу(наравно поред ,,невладиног“ система, и Г17+) Србије јесте коалиција окупљена око ЛДП и Чедомира Јовановића, који је на парламентарним изборима био најскупља Ротшилдова инвестиција. Ова антисрпска групација заједно са гостима радио емисије ,,Пешчаник“ (Б 92) најбруталније и најгласније артикулише замисли Натањела Ротшилда. Спиритус агенс ове вирулентне скупине је Латинка Перовић, родоначелник савременог либерализма у Србији.

Rlatinka perovic i cedomir jovanovic

Треба рећи да утицај Сороша иде и преко демократске странке. Најбољи пример за то је избор Оливера Дулића, кадaр Соње Лихт, за председника Скупштине Србије.

Какви су интереси Ротшилда на Космету и у Војводини

Значајна предузећа Ротшилда на овим просторима су ,,Carlule Group“ и Међународна кризна група (МКГ) која је на челу са Сорошем, води вишегодишњу кампању за независно Косово. Групу, поред Сороша, финансирају и Руперт Мардок (Sky медијска кућа), Голдман Сакс, ЏП Морган… Међу члановима ове групе се налазе или су се налазили Марти Ахтисари, Џејмс Лајон, Мортон Абрамович, Луиз Арбур, Бжежински, Весли Кларк, Михаил Ходорковски, Торвалд Столтенберг… Персонал се мењао али не и антисрпска политика.

Марти Ахтисари, један од Ротшилдових заступника

Rmarti ahtisariНезависност Косова је и интерес Ротшилда, јер оно представља ,,српски Кувајт“, са огромним резервама олова, цинка, злата, угља… Сорош је од окупације КиМ-а уложио доста напора и новца да Трепчу отме за Ротшилде. Важну карику представља Агрон Дида, заменик у Министарству енергије и рударства косовске владе, који је на то место дошао из КФОС-а(Сорошеве организације). Независност је од суштинског интереса за Ротшилдове рударске и металуршке компаније, које би у таквој ситуацији имале чист простор за преузимање дефицитарног рудног блага и енергетских ресурса. У међувремену је компанија Алферон купила металуршки комбинат Фероникл, који поседује неколико површинских копова. Алферон је у власништву тројице казахстанских бизнисмена(читај Ротшилдових тајкуна, један од њих је Александар Машкевич, такође Хазар), и чини део ЕНРЦ (Еurasian Natural Resources Corporation). На челу ЕНРЦ и Алферона се налази Јоханнес Ситтард, Ротшилдов агент и до скора десна рука Лакшми Митала (такође Ротшилдов инвеститор). Митал је са 100 милиона долара помогао развијање компаније. Поред Алферона, на Космету је присутна и Глобал Стил корпорација (у власништву Прамода Митала, брата Лакшмија) преко своје бугарске подружнице Кремиковици, коју су купили 2005. године. Ова компанија је купила фабрику Ламкос (поцинковање челика) из Вучитрна. Треба рећи да је иста купила и ливницу Леминд из Лесковца, те Застава Ковачницу из Крагујевца.

Упоредо са овим, Сорош шири свој утицај преко Косовског фонда за отворено друштво (КФОС) и осталих организација ћерки, финансирањем медија (Коха диторе), политичара (Ветон Сурои)… На истом линку се налази и Екрем Лука који је отео Пећку пивару… Преко ,,Balkan Human Rights Network“ организације координише рад осталих невладиних подружница.
Такође, обезбедио је и привилегован положај Алкател-у, мобилном оператеру на Косову, коју индиректно контролише преко ,,Глобалстар Л.П.“
Поред пожтрвованог залагања за отимање Косова и Метохије, Сорош и МКГ пажњу усмеравају ка Војводини, коју, у сарадњи са покрајинском управом, жели да стави на сто за којим седе Хрватска, Мађарска и Румунија као пуномоћници Ротшилдових. У том смислу се форсира ,,пандунавски пројекат“ иза којег стоје Немачка и Аустрија. Војводина би, према тој замисли, требала да се угура у такву подунавску конфедерацију у форми ,,европске регије“. Немачки амбасадор Цобел је недавно, не случајно, скренуо пажњу на то. На терену се пројекат спроводи куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара, банака… Пољопривредна земљишта у све већем броју купују Хрвати, који су већ купили неколико важних прехрамбених предузећа. Агрокор је преузео Дијамант из Зрењанина, Фриком… Нексе Група је купила Полет ИГК, ,,Стражилово“, има удео у фирми грађевинског материјала ,,Тоза Марковић“, (такође поседује и фабрику за производњу креча и камена ,,Јелен До“), купљен је Сомболед…

С друге стране и Аустрија и Немачка позиционирају своје компаније у покрајни. Немачка компанија ,,Нордзуцкер“је купила шећеране у Војводини. Са МК комерцом је основала компанију Суноко, и на тај начин дошла до десетине хиљада хектара земљишта. ,,Штада“ је купила Хемофарм. ВАЦ је купио новосадски Дневник… Аустријска Ерсте банка је за седиште изабрала Нови Сад, где су се такође сместиле ОТП банкарска група и Металс банка. Са овим коинцидира и све интензивнији улазак мађарских компанија у Србији и региону заједно са политичким утицајем мађарске владе, иза којих стоји Натањел Ротшилд. Треба рећи и да су Срби у Аустрији добили статус националне мањине, тако да би то био и положај у будућој конфедерацији, која би представљала реализацију пројекта ,,Алпе-адриа“, инкарнацију хабзбуршке државе.

Инвестициони фондови

Другу траку у којој наступа Натањел Ротшилд чине инвестициони фондови са девичанских и других егзотичних острва, који су у привидном власништву ,,руских Јевреја“ (заправо Хазара). Најмоћнији међу њима је ,,Салфорд“ са девичанских острва, иза којег стоји Борис Березовски(Хазар) са капиталом Ротшилда. Фонд је основан 2001.године у Лондону и данас поседује скоро целокупну млекарску индустрију у Србији (Имлек, Новосадска млекара, Млекара Суботица, Импаз, Земун), Бамби концерн, Књаз Милош… Оснивач Салфорда је Јуџин Џефи, Хазар из Русије, који је каријеру градио у Алфа банци из Русије која је везана за Бориса Березовског и Фридмана.

Борис Березовски, агент Ротшилда, задужен за рушење Путина

Члан у одбору Салфорда је Лорд Тим Бел, некадашњи саветник Маргарет Тачер, који је врло близак са Березовским, Рупертом Мардоком, Виктором Јушченком, био је у добрим односима са Јељцином…Осим тога, председник овог фонда је Клаус Мангл који је са Борисом Березовским вршио продају Мерцедесових аутомобила у Русији.

Поред Салфорда, своју позицију јача ,,Асхморе“ инвестициони фонд, који је недавно преузео ,,Carnex“ од Мидленд Рисорсиза. Ашмор се налази под контролом Ротшилдовог Атикуса. Наиме, власник Ашмора је Мајкл Бенсон, некадашњи члан ,,Аmvescap-а“, компаније у којој се налази капитал Атикуса.

,,Midlend Resources“ је трећи значајан инвестициони фонд којим управљају Александар Шнајдер и Едуард Шифрин(обојица Хазари!). Мидленд група је власник хотела Парк и Касина(најстарији београдски хотел), те луке Панчево.

Краљевски наступ

Трећу траку колонизације чине компаније у области грађевинарства, рударства, металне индустрије, финансија, банкарства, издаваштва од којих је већина директно везана за млађаног Ротшилда. Једна од њих и истовремено најактивнија у региону је ,,Тригранит“, са седиштем у Будимпешти, која је за последњих неколико година израсла у регионалног гиганта и лидера у крупним Ротшилд и Тригранит инвестиционим пројектима.

Изградила је низ пословно-финансијских центара у Пољској, Словачкој, Мађарској, Словенији, Румунији, Бугарској… У Хрватској ће градити спортску арену од 20000 места са пословним комплексима.У Србији, Тригранит-у је поверена изградња железничке станице ,,Прокоп“(за сада није започета).

Подружница ,,Риотинто“(једна од највећих светских рударских компанија) је добила концесије да експлоатише руду бора(које има још једино у Кини и Турској) у околини Баљевца на Ибру. Присутне су и остале рударске компаније, Гленкор коју контролише преко свог агента Марка Рича(Хазар), Фелпс Доџ у којој се налази капитал ,,Атикуса“(Ротшилдов инвестициони фонд). Ове две компаније конкуришу за преостале рударске басене. Преко индијске компаније ,,Митал“ је купљен Магнохром из Краљева. Иначе породица Митал је дугогодишњи заступник династије Ротшилд. У управи Митала место заузима Вилбур Рос, дугогодишњи банкар Ротшилда. Поред Митала, са истоименом породицом, Ротшилди држе и ,,ФилдФреш Фудс“, компанију која се бави производњом и извозом хране из Индије.

Банкарски и финансијски сектор се, такође, налази под доминацијом династије. Водеће банке, као што су Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit grpour, Societe General су под контролом Ротшилда. Полуга којом се обезбеђује контрола је Антон Бернхајм(Хазар), који се налази на челу Делта Ђенерали групе. Грчке банке ,,Pireaus“ и ,,Лаики“, се налазе под контролом Марфин финансијске групе, у којој се налази Ротшидов капитал. Шандор Чањи, један од ,,сувласника“ Тригранита, омогућује Ротшилду ширење у области банкарства са ОТП банкарском групом. ОТП је у Србији купио три банке: Кулску, Нишку и Цептер банку. Металс банка из Новог Сада је купљена посредством Ротшилдовог ,,ЈNR Limited-а“(Јаcob and Nаthaniel Rоthschild), инвестиционог фонда. Млади Ротшилд контролише и мађарску нафтну компанију МОЛ, такође преко Чањија.

Антон Бернхајм МОЛ је на српском тржишту присутан од 2005. године и озбиљан је кандидат за учешће у приватизацији нафтне индустрије. Треба рећи и да јр НМ Ротшилд финансијски саветник NLB Continental, словеначке банкарске групе. Ротшилди су учествовали и приликом приватизације Мобтела. У издаваштву су присутни преко словеначке ,,Младинске књиге“, која је део ,,Reader’s digest“, америчке компаније чији је део недавно купљен од стране Ротшилда Шандор Чањи.

Ротшилди у Црној Гори, Републици Српској, Федерацији БиХ, Хрватској и Македонији

R u CGЦрна Гора, terra Rothschildiana

Долазак делегације Ротшилда, непосредно по окончању референдума(који је спроведен у режији истих) , означио је ударање печата ,,colonized“ на једну од најстаријих српских земаља. Јакоб Ротшилд и Натањел Ротшилд су на тај начин добили још једну колонију. Црна Гора је данас потпуно купљена од хазарских компанија које предводе Ротшилди. Образац је идентичан. Колонизацију, као и у региону, предводе Ротшилди, поред њих су ,,руски“ бизнисмени, Сорош… Треба присвојити луке, ресурсе, металуршке комбинате, туристичке капацитете…

Ротшилд честита проглашење ,, колоније“

Као у Србији и осталим државама региона, Сорош је је претходно изградио мрежу невладиних организација. ЦЕДЕМ, Хелсиншки комитет за људска права, ,,Хуман ригхтс ацтион“, и,,Хоминем qуерум“ су само неке од њих. На то се надовезују контролисани медији (АНЕМ), преко којих је водио, испоставило се, успешно, антисрпску кампању. У сарадњи са европским организацијама и венецијанском комисијом (у којој је члан и Војин Димитријевић) активно је помогао пројекат независности.

Питер Манк

Rpiter MankПитер Манк (Натањелов пословођа, Хазар) је преузео, преко ОТП-а, ремонтни завод Арсенал из Тивта, у коме ће Тригранит градити велику марину. Иста компанија планира градњу пословно-финансијских центара у Подгорици, Улцињу, Будви…

Први пословођа, Чањи (ОТП банкарска група), је окупирао банкарски ареал куповином Црногорске комерцијалне банке, која покрива више од половине тржишта у Црној Гори. Као савезници се појављују Ротшилдова Сосијете Женерал банка која је преузела Подгоричку банку. НЛБ гроуп је купио Монтенегро банку…

Осим тога, Ротшилд-Чањијев МОЛ ускоро постаје стратешки партнер државној нафтној компанији Монтенегро Бонус. Мило Ђукановић, који је Ротшилдима дао ,,бланко чек“ заузврат је добио директорско место у Триграниту, што довољно говори о његовим заслугама у процесу колонизације.

Монет, мобилни оператер у саставу Дојче телекома се налази под индиректном контролом Ротшилда!

Олег Дерипаска

Roleg deripaskaВеома важну улогу у колонизацији Црне Горе има Олег Дерипаска, хазарски мултимилијардер из Русије. Натањел Ротшилд се и сам хвалио да негује одличне односе са њим. Дерипасака, као један од Ротшилдових огранака, је са ,,својом“ компанијом Русал купио КАП(комбинат алуминијума Подгорица). Преко ћерке компаније ,,Саламон“ је преузео рудник боксита у Никшићу. Треба рећи да Русал и Гленкор често наступају заједно. Аустријска компанија ,,Штрабаг“, у којој Дерипаска има значајан удео, је купила предузеће ,,Црнагорапут“. Купују се туристички објекти, атрактивне локације на приморју, грађевинска земљишта…
Како би обезбедио ову колонију, Ротшилд је основао организацију за дугорочно стипендирање студената из Црне Горе.

Република Српска

У Републику Српску, која се налази под константним притиском у циљу њеног потпуног нестајања, Ротшилди су ушли, путем Сорошевих фондација, Митал Стил корпорације, Салфорда….

Rlaksmi mital indijski deripaskaСорош је, по устаљеном обичају, основао више невладиних организација са истоветним циљем као и у Србији(Хелсиншки комитет за људска права, ,,Леx интернатионал“…). Сорошеви медији су окупљени око међународне организације ,,Пресс Ноw“ и Сорош медија центра из Сарајева. Неки од тих медија су ,,Независне новине“, Алтернативна телевизија Бања Лука, Нет новинар…
У области привреде, Салфорд је купио бањалучку млекару, највећу у Републици Српској. Компанија Штабаг (Дерипаска) је добила концесије за изградњу мреже аутопутева.
Компанија Митал Стил Зеница је купила РЗР Љубија, комплекс рудника са великим залихама гвоздене руде. Треба напоменути да су присутне и руске државне компаније ,,Јужуралзолото“, која је постала стратешки партнер рударском комбинату Сасе из Сребренице, и ,,Зарубежњефт“, која је купила рафинерије нафте и уља (Модрича, Петрол). На тај начин је осујећен даљи продор МОЛ-а и Митала.

Федерација БиХ

У муслиманско-хрватском ентитету, у области рударства и металургије предњачи Митал група, која је заузела зеничку челичану, једну од највећих на Балкану. Митал-у је припојен и рударски комплекс Љубија из Републике Српске.
Област енергетике је резервисана за МОЛ, који је купио државну нафтну компанију Енергопетрол. Инвестициони фонд Бориса Березовског, Салфорд, је преузео индустрију млека (Млекопродукт – К.Дубица, Цампомил - Сарајево). Очекује се и преузимање љубљанских млекара које обухватају тузланску млекару.
Сектором банкарства и финансија су загосподариле Ротшилдове банке УниКредит, Интеса… Федерацији је, још од 1993, присутан Сорош са мрежом невладиних организација. Та мрежа је, као и у осталим државама, изразито антисрпски настројена. Међу виђеним члановима Сорошевог отвореног друштва су били Јакоб Финци и Иван Штраус (Хазари). Поред Отвореног друштва, могу се споменути ,,Образовање гради“, Медија центар Сарајево, Хелсиншки комитет, ,,Жене Босне“ и друге невладине организације. Од медија контролише дневни лист ,,Ослобођење“, магазин ,,Старт“, телевизију НТВ Хајат, новинску агенцију ,,ОНАСА“…

Хрватска

За разлику од осталих држава Балкана, Хрватску Ротшилди окупирају претежно из Мађарске, која представља базу ширења хазарске династије.
У Хрватској је Сорош мање присутан него у осталим земљама. Најачи адут из невладиног сектора је Жарко Пуховски.
Поред МОЛ-а који је преузео нафтну компанију ИНУ, друга значајна Ротшилдова компанија у хрватској привреди је Тригранит. Основан је конзорцијум Ингра-Тригранит (Ингра- на челу је Игор Опенхајм, Хазар). Конзорцијум ће градити спортску арену у Загребу, капацитета 20000 места. Тригранит, такође, има амбициозне планове на хрватском приморју.
Уобласти телекомуникација је присутан Т- Мобиле.

Македонија

Бивша република, након разбијања Југославије, дели судбину осталих колонија региона. Другим речима, суверенитет и независност су остали на нивоу теорије док се с друге стране спроводи тихо окупирање привреде и ресурса уз обећање ,,светле будућности“ у ЕУ. Истовремено се форсира проалбанска опција која треба да заокружи пројекат Велике Албаније.

Централно место у Македонији заузима Митал Стил Скопје, део Митал корпорације, који је купио металуршки комбинат у Скопју, чиме је обезбедио доминацију у региону. У области банкарства, Охридску банку је преузео Сосијете Женерал.

С друге стране, Сорош се отворено залаже за албанске интересе. У ту сврху користи бројне утицајне организације – Хелсиншки комитет, Центар за мултикултурно разумевање, Асоцијација за демократске иницијативе, у којима доминирају Албанци. Исти је случај и са медијима. Под Сорошевом контролом су телевизија ,,Схутел“, радио станице Вати, Лајф…

Сорош је такође кредитирао македонску владу током 1994. године са 25 милиона долара. Током истог периода је остварио велики утицај на, тадашњег премијера, и садашњег председника Македоније Бранка Црвенковског. Бранко Црвенковски је отворено подржао план Мартија Ахтисарија за Косово..

Бранко Црвенковски, Сорошева марионета

Rbranko crvenkovskiСорош има учешћа у македонском мобилном оператеру МТ преко ,,Стонебридге Цоммуницатионс“ компаније у којој има акције. Иначе, МТ индиректно контролишу Ротшилди преко ,,Блацкстоне Гроуп“, огромне финансијско-инвестиционе групе коју су 1985 основали њихови агенти Питер Џорџ Питерсон и Штефан Шварцман(Хазар). Обојица су претходно изградили каријере у Ротшилдовим подружницама ,,Лехман Бротхерс“ и ,,Кухн Лоеб Инц.“Блекстоун група је водећи акционар ,,Deutsche Телеком“ (Т-Мобиле), у чијем саставу се налази мађарски мобилни оператер Матав, који је власник македонског мобилног оператера МТ. ,,Т-Мобиле“ је други мобилни оператер у Македонији.

На путу до циља Ротшилди користе средства у виду реформи, транзиција, шок терапија, избора, референдума, сецесија, револуција, грађанских ратова, војних интервенција…

Народима се нуди ,,слобода“, ,,демократија“ и добровољно ропство у замену за њихову независност и ресурсе!

Алтернативе су санкције, изолација и бомбардовање!

Бивша Југославија је била етапа у походу Ротшилдове империје ка истоку. Геополитичка комбинаторика ни овога пута није била српски савезник.

Србија се, нажалост, нашла на путу овој немани питомог лица.

Пише: Влада Синђелић, ИЗВОР: srpskapolitika

10. децембар 2011. - Објављено од стране | БАЛКАН, ВЕСТИ, ДОКУМЕНТА, ДРУШТВО, ЕВРОПА, ЕКОНОМИЈА, КОСМЕТ, КРАЈИНА, ПОЛИТИКА, РЕПУБЛИКА СРПСКА, СВЕТ, СРБИЈА, ЦРНА ГОРА



ИСТИНА ЈЕ АМЕРИЧКА ГЕПОЛИТИЧКА КОНТРОЛА НА БАЛКАНУ – БОНДСТИЛ!

3 Votes

ОКУПИРАНА ТЕРИТОРИЈА – КОСОВО И МЕТОХИЈА

10.12.2011. 22:32 Тајна базе Бондстил… Шта се крије иза Бондстила ?

Истина је једна: да се на србској државној територији сместила америчка база, војници и средства, а да би то урадили ОКУПИРАЛИ СУ ЈЕДАН ДЕО СРБИЈЕ – КОСОВО И МЕТОХИЈУ. Једна од 725 ВОЈНИХ БАЗА АМЕРИКЕ У СВЕТУ је и Бондстил…

by montenegrin journalist Marko Milacic about american military base – Camp Bondsteel in Kosovo. Globus – 15.03.2009.

10. децембар 2011. - Објављено од стране | БАЛКАН, ВЕСТИ, ВИДЕО, ДОКУМЕНТА, ДРУШТВО, ЕВРОПА, ИСТОРИЈА, КОСМЕТ, КРИМИНАЛ, МИШЉЕЊЕ, НАТО, ПОЛИТИКА, СВЕТ, СРБИЈА

Нема коментара.






Нема коментара:

Постави коментар