Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 20. децембар 2011.

Морозов: У сукобу са системом

Морозов: У сукобу са системом


A+ R A-


Морозов: У сукобу са системом

Ел. пошта Штампа PDF

Критика политичког разума

Средином деценије имали смо у Русији «несагласне». Они су дефинисани као «специјални опозиционари». Имали су «специјални Мени» протеста. То је био својеврсни «бутик протеста». Тамо су изложени посебни пројекти протеста. За друштво у целини, сваки од тих пројеката је изгледао прилично екстравагантно. У значајној мери је био одраз персоналне биографије опозиционара. Биографија је нешто значила. Пут је водио у опозицију. Требало га је проћи.

Лако уочљива новина садашње ситуације је да су сада сви у «сукобу са СИСТЕМОМ». Сукоб је различите жестине. Али, довољно је погледати забрањено емитовање Ксеније Собчак , да би се тај «сукоб са системом» видео у његовом примарном дискурзивном стању. Данас је свако кога сретнемо на улици спреман да каже: «Ја нисам опозиционер. Ја се не бавим политиком. Али имам велике примедбе на СИСТЕМ». Уствари, сам «систем» је као «објекат који се одбацује» и први пут предстаје пред нас кроз овакве изјаве присутне у разним социјалним групама. Значајно је да «универзални» сукоб са Системом, као облик личног дискурса, има веома дугу традицију у Русији. Тај лични дискурс је веома једноставан. Он не захтева артикулисање политичких погледа, почива на вредностима и емоционалном неприхватању. И најважније: у Русији у исто време можеш бити у државној структури и бити у «сукобу са Системом». Поређење брежњевског периода СССР-а и садашњег стања државе историјски је неаргументовано, али и само постојање тог поређења у широким масама одраслог становништва показује да друштво може веома лако, на притисак дугмета, од сарадње прећи у стање сукоба. 70-тих година у сукобу са Системом биле су не само специјалне маргиналне групе, већ и педагози-новатори, сарадници Научноистраживачких института, геолози, глумци позоришта на Таганки, књижевници, прваци у производњи (в. филм «Премија»). Парадокс, сасвим разумљив нашем покољењу, је био у томе што су све шири кругови, не одбацујући темељ државности, вредносно и емоционално откривали у себи «сукоб са Системом».

Подвуцимо да је могуће управљати опозицијом, али је немогуће «управљати сукобом са Системом», као друштвеним расположењем. Ово због тога што је то тињајући и стално мутирајући сукоб. Он није сконцентрисан на било коју посебну тематику, није усмерен против конкретног стања или дефеката. У суштини, дискурс «сукоба са Системом» је механизам емоционалног превођења било које ситуације на општепознати језик. «Сукоб са Системом» се, како би данас рекли, шири као вирус, избија напоље у колективним акцијама без икакве координације. Архива ЦК КПСС је пуна белешки из обкома о испољавању различитих врста „незадовољстава“. Предузимане су „мере“ према тим „незадовољствима“. Али, решавање конкретних проблема (снабдевање намирницама, побољшање живота радника конкретних предузећа и т.д.) није имало за резултат слабљење „сукоба са Системом“.

Последње публикације и наступи М.Дмитријева, Д.Орешкина, Г.Павловског, А.Богатурова, В.Пастухова, практички свих стваралаца и аналитичара тог покољења, које се у својим оценама ослања на 30-40 -годишње искуство активног праћења руског (раније совјетског) друштва, испуњени су јасним схватањем да је путинска рокада активирала механизам преласка на «сукоб са системом». Ово се чује чак и у наступима оних који, рачунајући на ресурсе, «одлажу» негативан развој догађаја за наредних пет-десет година (Ј.Кузминов и др.).

Једноставно говорећи, ако су, још колико јуче, масе педагога и универзитетских радника, задржавајући лојалносг, невољно учествовале у «реформи образовања», сада они, остајући «лојални», долазе до самосазнања да су већ у сукобу са Системом (т.ј. не у сукобу са програмом реформе образовања, већ у сукобу са Системом уопште). То исто се дешава и у многим професионалним срединама. Управо због тога многи данас пишу да путинска рокада оштро повећава ризике и неодређеност. Ти ризици и та неодређеност садржани су у томе што је немогуће управљати ширењем «антисистемског» стања. Сукоб са системом не спада у претње оне врсте на које би политички менаџери могли да утичу како би их умањили. И више од тога, историја друге половине ХХ века је показала да, што је моћнији и тоталнији политички менаџмент, он је утолико мање способан да било шта уради у условима «сукоба са Системом». Управо због тога, чак и они који су раније очували лојалност према Путину и његовом курсу, сада пишу о томе да је он направио огромну грешку. «Преношење власти у кругу» (речима А. Богатурова ) чини се Путину не представља никакву претњу пошто поседује резерве, могућност придобијања лојалности територија, због тога што постоје Јединствена Русија и други инструменти организације «вертикале власти». Али, видимо да је «рокада» целокупно друштво Русије пребацила у нову зону: сада сви могу «бити купљени», сачувати лојалност вертикали, гласати за Јединствену Русију и истовремено бити У СУКОБУ СА СИСТЕМОМ. То има веома дуге и дубоке последице које не подлежу никаквој регулацији.

За Видовдан превео Милош Матовић

Извор: http://www.russ.ru/Mirovaya-povestka/V-konflikte-s-sistemoj




Нема коментара:

Постави коментар