Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 04. децембар 2011.

Милица Делевић: Зашто је у Србији тежак разговор о Европи | Хроника

Милица Делевић: Зашто је у Србији тежак разговор о Европи | Хроника


Хроника

Милица Делевић: Зашто је у Србији тежак разговор о Европи

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. децембар 2011.

Слу­ша­ју­ћи де­ба­ту у ве­зи с пред­сто­је­ћом од­лу­ком Европ­ског са­ве­та о (не)до­де­љи­ва­њу ста­ту­са кан­ди­да­та Ср­би­ји, не мо­гу а да се не се­тим тек­ста ко­ји сам, по­чет­ком 2006, пи­са­ла за сајт Б92. Под на­сло­вом „ЕУ – Дру­же Ти­то,ми ти се ку­не­мо на­ших да­на”, раз­ма­тра­ла сам мо­гућ­ност да се умо­ри­мо од Европ­ске уни­је пре не­го што ин­те­гра­ци­ја Ср­би­је за­и­ста и поч­не. Шест го­ди­на ка­сни­је, гра­ђа­не Ср­би­је, не­ма ме­ста сум­њи, је­сте „смо­ри­ла” Европ­ска уни­ја, а о про­бле­ми­ма ко­ји се отва­ра­ју у про­це­су ин­те­гра­ци­је све је те­же ар­гу­мен­то­ва­но раз­го­ва­ра­ти. Не­ко­ли­ко је раз­ло­га за ова­кву си­ту­а­ци­ју:

1.Раз­у­ме­ва­ње европ­ских ин­те­гра­ци­ја је ду­го би­ло обо­је­но иде­а­ли­змом у по­гле­ду оче­ки­ва­них ко­ри­сти, али и оче­ки­ва­не ди­на­ми­ке њи­хо­вог при­сти­за­ња. Гра­ђа­ни су ЕУ до­жи­вља­ва­ли као оазу бла­го­ста­ња, а члан­ство су оче­ки­ва­ли још у пр­вој де­це­ни­ји на­кон де­мо­крат­ских про­ме­на. Ни­је би­ло ни пра­ве де­ба­те о тро­шко­ви­ма и ко­ри­сти­ма кре­та­ња ка ЕУ, ни­ти раз­у­ме­ва­ња шта је по­треб­но ура­ди­ти да би до члан­ства до­шло.

2.Док нас је же­ља да иде­мо у члан­ство ује­ди­ња­ва­ла, пи­та­ња ко­ја је би­ло по­треб­но ре­ши­ти да би­смо та­мо сти­гли – од­нос с Цр­ном Го­ром, са­рад­ња с Три­бу­на­лом у Ха­гу, Ко­со­во – де­ли­ла су нас. За­то је „бег” у европ­ски дис­курс био при­ро­дан по­ку­шај да кре­та­њем ка не­че­му што ве­ћин­ски же­ли­мо, по­стиг­не­мо и ка­кву-та­кву са­гла­сност и о оно­ме што нас раз­је­ди­њу­је. Та­ко су про­блем по­ста­ли не­што што ре­ша­ва­мо због европ­ске ин­те­гра­ци­је, а не за­то што је то на­ма ва­жно.

3.По­чет­ком де­ве­де­се­тих, Евро­па је би­ла озбиљ­но по­све­ће­на при­је­му но­вих чла­ни­ца. У исто вре­ме, на под­руч­ју оно­га што да­нас зо­ве­мо за­пад­ни Бал­кан тра­јао је кр­ва­ви рат на­стао рас­па­дом СФРЈ. Да­нас, на­ша на­ме­ра да се ин­те­гри­ше­мо је озбиљ­на. Али, при­о­ри­тет Европ­ске уни­је је са­да од­бра­на до­стиг­ну­тог ни­воа ин­те­гра­ци­је од раз­град­ње.

И са­да, ми умор­ни од њи­хо­вих „но­вих” усло­ва, они од на­ших про­бле­ма, док кри­за пре­ти и јед­ни­ма и дру­ги­ма, ре­ши­ли смо, с истим жа­ром с ко­јим смо се так­ми­чи­ли ко је бо­љи Евро­пља­нин, да им ка­же­мо шта ми­сли­мо и о тим усло­ви­ма, и о на­ме­та­њу ре­ше­ња за про­бле­ме, и ка­ко мо­же­мо и са­ми да се ре­фор­ми­ше­мо. Сва­ка од ових тврд­њи за­слу­жу­је ко­мен­тар.

1.Бу­ди­мо по­ште­ни, хап­ше­ње Мла­ди­ћа ни­ка­да ни­је би­ло је­ди­ни услов. То је­сте, ду­го вре­ме­на, био онај услов ко­ји мо­же да за­у­ста­ви про­цес, без об­зи­ра на све дру­го што је ура­ђе­но. Да на Ко­со­ву не­ма на­си­ља, а у Евро­пи акут­не еко­ном­ске кри­зе, до но­ве при­ли­ке да про­цес бу­де за­у­ста­вљен про­те­кло би још не­ко вре­ме. Ова­ко, ба­ри­ка­де и вој­ни­ци из европ­ских зе­ма­ља су­о­че­ни с њи­ма и ни­су баш не­ки ар­гу­мент да нас чла­ни­це ЕУ при­ме у сво­је ре­до­ве.

2.За­ми­сли­те да се не­што де­си, и ЕУ од­лу­чи да нам до­де­ли ста­тус кан­ди­да­та без ре­ша­ва­ња пи­та­ња у ве­зи с Ко­со­вом. Или да се ми пре­до­ми­сли­мо, и од­лу­чи­мо да од ин­те­гра­ци­је од­у­ста­не­мо. И да­ље би­смо мо­ра­ли да тра­жи­мо ре­ше­ња и за сло­бо­дан про­ток ро­бе, и сло­бо­ду кре­та­ња љу­ди, и спре­ча­ва­ње ко­руп­ци­је и кри­ми­на­ла из­ме­ђу нас. Да је про­мет ро­бе остао бло­ки­ран, по­ште­но је ре­ћи да би ви­ше ште­те од то­га има­ла Ср­би­ја, јер на Ко­со­во „из­во­зи“ мно­го ви­ше не­го што ода­тле „уво­зи“. Ве­ли­ки број ин­ве­сти­то­ра је, у она не­пу­на два ме­се­ца ко­ли­ко је бло­ка­да тра­ја­ла, упра­во за­то жељ­но иш­че­ки­вао ре­ше­ње. А за­др­жа­ва­ње ин­ве­сти­то­ра и рад­них ме­ста ко­ја су до­не­ли ва­жно је и они­ма ко­ји­ма ко­ри­сти од ста­ту­са кан­ди­да­та ни­су бе­ло­да­но ја­сне.

3.Тач­но је да је ва­жни­је ме­ња­ти Ср­би­ју од бе­ле­же­ња по­е­на ко­је за то да­је ЕУ, али је тач­но и да под­се­ћа­ње, по­моћ, па и при­ти­сак ко­ји ЕУ чи­ни да би се то де­си­ло је­су у ве­ли­кој ме­ри га­рант од­ви­ја­ња овог про­це­са. Мо­же­те исто та­ко ре­ћи да сте, што се вас ти­че, у бра­ку с ва­ма при­влач­ном осо­бом. Али, сва­ка­ко је уго­ђај пот­пу­ни­ји ако то и она зна и де­ли.

И шта сад, кад наш раз­го­вор о Евро­пи де­ли ви­ше од про­бле­ма ко­је би на европ­ском пу­ту тре­ба­ло да ре­ши­мо? Мо­же­мо, има­ју­ћи у ви­ду кри­зу евро­зо­не, да ка­же­мо ЕУ да нас се сад ока­не, ида нам се ја­ви ка­да по­спре­ми сво­ју ку­ћу. А мо­же­мо и да ка­же­мо да је су­шти­на у вре­ме­ну ко­је би­смо мо­гли по­све­ти­ти дру­гим про­бле­ми­ма у Ср­би­ји, ако ре­ши­мо ове ко­је сад има­мо. За­то је ва­жно то чи­ни­ти што пре, не­за­ви­сно од то­га шта ће би­ти 9. де­цем­бра. Он­да ће би­ти ја­сни­је да ли Европ­ска уни­ја же­ли да ви­ди упра­во ту од­луч­ност да иде­мо у су­срет ре­ше­њи­ма, а не да ми­сли ко­ји је сле­де­ћи да­тум ка­да ће ка то­ме мо­ра­ти да нас гу­ра. Иако, ако ће­мо пра­во, спрем­ност да се иде у су­срет про­бле­ми­ма баш и ни­је на­чин на ко­ји су се ЕУ и ње­не чла­ни­це су­о­чи­ле са са­да­шњом кри­зом.

(Политика)

Фејсбук Твитер


Милица Делевић: Зашто је у Србији тежак разговор о Европи

недеља, 04 децембар 2011 13:00
Зоран
Чланак пун општих места и мантри које употребљавају тзв. курсисти из Мађарске и Швајцарске, зависи ког је ранга. Иначе, пошто сам у прилици да контактирам поједине стручњаке из седишта ЕУ, ова ауторица у седишту ЕУ изазива само подсмех. Наравно. политичари из њима знаних разлога дају политичке изјаве којим аублажавају такве ставове. Недавно је један од стручњака ЕУ јасно рекао да у Србији није нашао на личност реформског капацитета.Све ово говори да садашња власт у Србији није у стању да направи ефикасну власт која је доступна и у служби грађанима а некорумпирана или бар са смањеном корупцијом.Очигледно да је ауторица ово место добила политичком погодбом, а не као стручњак. Међутим, она слика све нас и када разговарамо са колегама у иностранству црвенимо и ми који нисмо ни у једној партији.
Препоручи коментар:
10
0
недеља, 04 децембар 2011 13:09
Даг
Ово су размишљања технократе који живи од свог посла,а тај посао је процес учлањења у ЕУ. Експерти нису ни политичари ни државници да би морали да воде рачуна о државним и политичким разлозима. Међутим, веома су корисни за спиновање јавности, што се обилато употребљава.

Услов за пријем у ЕУ увек је само један, онај текући! Редослед услова одређују они, према својим политичким разлозима. Сада је за ЕУ приоритет имплицитно признање независности КиМ од стране Србије. То не схватају само експерти.

Када добију то признање од Србије, добићемо кандидтуру - шарену лажу на неодређено време, а минимално 10 година. За 10 година ЕУ ће бити нешто сасвим друго (Федерација европских држава)и тако у круг. То је игра без граница, али временских. Ово би један експерт већ морао одлично да разуме!
Препоручи коментар:
15
0
недеља, 04 децембар 2011 13:33
s.p.Lajković
Ko o čemu ova o evropi...
Препоручи коментар:
10
1
недеља, 04 децембар 2011 13:33
В. Георгијевић
Госпођо Делевић, будимо поштени:

1. хапшење Хаџића, Младића и Караџића јесте истицано као последњи услов;

2. признавање Косова је прћуткивано, а сада се истиче (немојте ви то да прећуткујете);

3. нисмо могли да живимо од навођења претприступих фондова као разлога за срљање у ЕУ;

4. па смо унилатерално отвориоли границе за бесцарински увуз из ЕУ.

Дакле, будите поштени , госпође Делевић, и оканите се те непоштене пропаганде.
Препоручи коментар:
14
0
недеља, 04 децембар 2011 14:14
А.Ђ.
Проблем је у томе што се ЕУ у нашем друштву посматра као вредност по себи. У таквим околностима било какав дискурс, а нарочито онај у оквиру школе рационалог избора, где се калкулише шта јесте, а шта није у складу са националним интересима, није могућ. ЕУ је у симболици наметнута као нормативистички идеал, нешто што се не подвргава логици консеквенцијалности, већ је она све ни у чему, ваздух у боци. Госпођа Делевић неопходан дискурс о значају, корисности и сврисходности ЕУ за Србију не треба нити може да започне. Њен положај је везује за административне послове за прикључење ЕУ, стога се њено иступање у јавности мора протумачити као притисак на њу од стране власти, јер се забележава осетан тренд опадања подршке ЕУ. Па чак и она као чиновник мора да рекламира ЕУ општим тумачењима разлога народног незадовољтсва њоме. Да би се започела иоле озбиљна расправа у јавности, мора се превазиђи једноумље које влада на нашој медијској сцени коју контролише велики капитал.
Препоручи коментар:
9
0
недеља, 04 децембар 2011 14:42
.....
Хтели су нас понижене, избомбардоване, раскомадане и снисходљиве. Хтели су нас под својим условима, без поноса и без Косова. И добили су, и инсталирали су, боље речено, такву власт и такве трабантске партије, власт бескичмењака и климоглаваца, опозицију бескичмењака и климоглаваца, који до бесвести понављају мантру – Европа нема алтернативу. Све има алтернативу, драги пријатељи, алтернатива рату је мир и обратно, да није тако не би било Термопила и Галипоља, Мојковачке битке и Ватерлоа, Косовске битке и Солунског фронта; алтернатива животу је смрт, алтернатива свађи је помирење, алтернатива мржњи је љубав, алтернатива поносу су уњкавост и снисходљивост. Само породица и отаџбина нису алтернативни! И можда ваздух?А бивши пионирски и омладински руководиоци, поносни носиоци штафете, партијских књижица и функција, данашњи министри и опозициони лидери су управо такви. Снисходљиви до гађења и презира.
Препоручи коментар:
13
0
недеља, 04 децембар 2011 14:58
s.p.Lajković
Njen posao je inače drukanje Briselu šta sve nismo ili jesmo uradili, mada je akcenat na onom NISMO.
Oni joj plaćaju na mesečnom da bude cinkaroš svoje zemlje .Pa se sada ona kao pita.Ne pada joj na pamet da napiše u izveštaju bar da nije fer da ti neko proda rog za sveću kao što Evropa to sada čini...
Препоручи коментар:
3
1
недеља, 04 децембар 2011 15:05
aca
1.Европа је код нас престављена као божанство иако смо на основу искуства тј. тона бомби ,требали смаатрати врагом .
2.Док нас је же­ља да иде­мо ка божанству ује­ди­ња­ва­ла, пи­та­ња ко­ја је би­ло по­треб­но ре­ши­ти да би­смо та­мо сти­гли – од­нос с Цр­ном Го­ром, са­рад­ња с Три­бу­на­лом у Ха­гу, Ко­со­во – де­ли­ла су нас (јер су то у ствари захтјеви врага). За­то је „бег” у европ­ски дис­курс био при­ро­дан по­ку­шај да кре­та­њем ка не­че­му што ве­ћин­ски же­ли­мо (мислимо да желимо ), по­стиг­не­мо и ка­кву-та­кву са­гла­сност и о оно­ме што нас раз­је­ди­њу­је ( што нам штети ). Та­ко су про­блем по­ста­ли не­што што ре­ша­ва­мо због европ­ске ин­те­гра­ци­је, а не за­то што је то на­ма ва­жно .
Тако смо као корисно прихватали оно што је за нас некорисно . А то видимо када се окренемо , гдје је Држава из 2000. , зашто КОсово независно 2008 ? , зашто уништена економија ?зашто процес отпадања војводине ? зашто проблеми са МАђариам и Бошњацима ? зашто Власи? зашто -500 000
Препоручи коментар:
5
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар