Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 09. децембар 2011.

Na Srbiju najbolje deluje pritisak | Vesti Krstarice

Na Srbiju najbolje deluje pritisak | Vesti Krstarice


Na Srbiju najbolje deluje pritisak

Blic – pre 10 sati
Na Srbiju najbolje deluje pritisak - Vesti Krstarice

U ponedeljak, 5. decembra, na sastanku ministara spoljnih poslova EU, zbog protivljenja Nemačke nije utvrđen predlog da se Srbiji dodeli status kandidata za člana EU, pa će odluku doneti Evropski savet, 9. decembra. Nepovoljan ishod ministarskog sastanka realan je odraz tadašnjih opasnih incidenata i sukoba na barikadama na severu Kosova i nezadovoljavajućeg toka pregovora Beograda i Prištine. O tome rečito govori dramatičan razvoj događaja u retko viđenom cajtnotu - od 28. novembra do ministarskog sastanka 5. decembra, koji liče na političku dramu u više činova.

Čin prvi: 28. novembra došlo je do agresivne akcije Kfora radi uklanjanja barikada u Jagnjenici, uz upotrebu suzavca, gumenih metaka, šok-bombi i vodenih topova. Bilans sukoba bio je 50 povređenih Srba i 23 povređena vojnika Kfora, od kojih su dvojica (Nemaca) ranjena vatrenim oružjem.

Čin drugi: sutradan, 29. novembra, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Srbe da uklone barikade, s obrazloženjem da nas one „dovode u situaciju da izgubimo svaku mogućnost da branimo osnovne nacionalne interese i na severu Kosova i na Kosovu uopšte i u međunarodnoj areni“.

Čin treći: 2. decembra, nemačka kancelarka Angela Merkel u Bundestagu je izjavila da „za sada nisu obezbeđene pretpostavke za dodelu statusa kandidata Srbiji“, kao i da je „Srbija proteklih dana doprinela stvaranju atmosfere u kojoj su nemački vojnici u sastavu Kfora na severu Kosova napadani i ranjavani vatrenim oružjem“.

Čin četvrti: već sutradan, 3. novembra, pod snažnim pritiskom ove izjave, faktički pretnje vetom moćne nemačke kancelarke, u Briselu je postignut sporazum sa Prištinom o tzv. integrisanom (tripartitnom) upravljanju prelazima na Jarinju i Brnjaku, oko koga su dugo vođeni teški pregovori.

Čin peti: u ponedeljak, 5. decembra, neposredno pred početak sastanka ministara spoljnih poslova EU, Srbi su otpočeli sa uklanjanjem barikada na Jagnjenici i na Jarinju. Nažalost, tek tada je urodio plodom višednevni pritisak iz Beograda, pre svega predsednika Tadića, ali još više strah od novih, mnogo opasnijih sukoba sa Kforom i veoma negativnih posledica po budući status severa Kosova.

Čin šesti: ni posle sedam sati rasprave 27 ministara spoljnih poslova na konferenciji EU u Briselu, 5. decembra, zbog protivljenja Nemačke nije utvrđen predlog da se Srbiji dodeli kandidatski status, već je odluka o kandidaturi prepuštena Evropskom savetu koji zaseda danas, 9. decembra.

U vezi sa još nepoznatim ishodom završnog čina, koji će se odigrati 9. decembra po podne, moglo bi se, najkraće, zaključiti sledeće.

Prvo, veto Nemačke na ministarskom sastanku (kojoj se pridružila Holandija, a faktički i Austrija svojim predlogom o „uslovnoj kandidaturi“) verovatno je imao za glavni taktički cilj da se u međuvremenu (do 9. decembra) od Srbije iznudi maksimum ustupaka u pregovorima s Prištinom. Reč je, pre svega, o uklanjanju barikada (što obuhvata zahtev za „slobodu kretanja međunarodnih snaga“). Naravno, podrazumeva se uspostavljanje mira na severu Kosova i preduzimanje mera Vlade Srbije radi sprovođenja postignutih sporazuma. Međutim, na ministarskoj konferenciji Nemačka je iznela i zahtev (koji je prihvaćen) da se do 9. decembra postigne i sporazum o učešću Kosova na regionalnim forumima, iako je prethodno njegovo zaključivanje bilo predviđeno za period između dobijanja kandidature i određivanja datuma pregovora o priključenju EU.

Drugo, bitan zaokret u politici Beograda nije otpočeo pozivom predsednika Tadića Srbima da uklone barikade, nego usvajanjem Rezolucije OUN na predlog EU i Srbije, 9. septembra 2010. (posle odluke Međunarodnog suda pravde) da, uz posredovanje EU, otpočnu pregovori između Beograda i Prištine o rešavanju tzv. tehničkih pitanja od zajedničkog interesa. Postignuti sporazumi o matičnim knjigama, slobodi kretanja ljudi, katastru, univerzitetskim diplomama, carinskom pečatu i tzv. integrisanom sistemu upravljanja prelazima (za Prištinu - „granicama“), uz verovatni sporazum do 9. decembra i o načinu učešća Kosova na regionalnim forumima, dokaz su početka procesa „normalizacije odnosa sa Prištinom“, na čemu insistira EU.

Treće, kompromisi u pregovorima Beograda sa Prištinom posledica su, pre svega, snažnog političkog pritiska SAD i EU. Ali, takođe i svesti srpskog državnog vrha da se samo pregovaranjem i uzajamnim ustupcima može postići optimalno rešenje u pogledu budućeg statusa severa Kosova, položaja Srba južno od Ibra, imovine i zaštite srpskih verskih, odnosno kulturno-istorijskih spomenika. Srpski državni vrh se zato neizbežno našao „između čekića i nakovnja“ - u istovremenom političkom sukobu sa Prištinom, EU, opozicijom, čak i s kosovskim Srbima. Pri tome je razumljiva grčevita borba Srba sa severa Kosova za očuvanje faktičke autonomije i opstanak u sastavu svoje matične države, čak i upotreba barikada dok nisu postale izvor opasnih sukoba sa Kforom. Pogotovo s obzirom na podršku zvaničnog Beograda.

Najzad, treba računati sa realnom političkom činjenicom da SAD i njene NATO saveznice nisu bombardovale Srbiju, okupirale Kosovo i priznale mu državnu nezavisnost da bi ga zatim „vratile“ Srbiji. U takvoj situaciji, izbor Srbije je krajnje skučen: ili će u EU bez Kosova u svom sastavu ili će ostati izvan EU i bez Kosova. S obzirom na ukupne rezultate Srbije na evropskom putu, koje je Evropska komisija pozitivno ocenila 12. oktobra 2011, kao i na ministarskoj konferenciji, 5. decembra 2011, realno je, ipak, očekivati da će Srbija 9. decembra pre dobiti status kandidata nego tzv. uslovnu kandidaturu. Naravno, ako do tada ispuni sve napred pomenute uslove.


Нема коментара:

Постави коментар