Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 31. јануар 2012.

Џералд Селенте: Распад ЕУ у року од 90 дана, a затим рат?! | Србски ФБ Репортер

Џералд Селенте: Распад ЕУ у року од 90 дана, a затим рат?! | Србски ФБ Репортер


Gerald-Celente

Џералд Селенте: Распад ЕУ у року од 90 дана, a затим рат?!

4 Votes

Џералд Селенте: Распад ЕУ у року од 90 дана, a затим рат?!

Штампај Е-пошта
Monday, 30 January 2012
По речима оснивача Института за истраживање трендова Џералда Селентеа, двадесетдвомесечна хистерија о наступајућем европском финансијском краху, која је почела у марту 2010. године у Грчког, у 2012. добиће свој епилог.
„Рекао бих да у својој тридесетогодишњој радној каријери, у којој обављам овај посао, никад нисам био више забринут него сада“, рекао је аустралијском ABC Селенте.
У свој последњој прогнози, насловљеној „Први велики рат 21. века – припремите се, преживите, победите“, Селенте слика мрачну слику 2012. године, предвиђајући заоштравање класне борбе, која је већ погодила више од десет држава, од Туниса, Египта, Јемена, Сирије, Бахреина, Катара, Велике Британије, Грчке и Италије, која ће се неминовно проширити на Источну Европу, Централну Азији и још интензивније на САД.
Но, то што је свет до сада видео, само су економски и социјални симптоми привремених мера централних банака, које су крпиле рупе краткотрајним решењима, које су оне маштовито примењивале на финансијску кризу од самог почетка у САД, од пропасти банке Bear Stearns 2008. године.
Према Селентеу, када се Европска Унија саплете од превеликог дуга, који долази насупрот дугу и потребама за још кредита, eвропски домино ће се срушити на друге државе, проширујући још више глобалну кризу у коју ће упасти и веће глобалне економије.
„Ако живите у Грчкој, ви сте у кризи; ако живите у Шпанији, ви сте у кризи; ако живите у Португалији и Ирској – такође сте у кризи“, реако је Селенте. „Ако живите у Литванији, трчите у банку како бисте узели свој новац, док се наставља BANK RUN (повлачење новца из банака); То је криза. Мађарска, Румунија, Бугарска – већи део Источне Европе – такође је у кризи. Криза је тренутно захватила многе државе“.
По Селентеовим речима, у Кину се такође не треба уздати. Када Американци и Европљани престану да купују кинеско смеће, Кина ће смањити увоз сировина и енергије из земаља чије сировине су јој биле неопходне у време бума, што ће довести до зачараног круга растуће незапослености и пада економских активности.
„Све је повезано“, објашњава Селенте: „Кинези неће спасавати губитнике који ће тај новац прокоцкати на отплату старих дугова, да би, након тога, по својој лошој навици коцкања, поново тражили зајам да се коцкају… Кинези имају довољно својих проблема с којима се морају носити“.
Колико ће озбиљне бити следеће фазе стагнације светске економије? Селенте сматра да је поређење с 30-им – коректно. Он наставља: „…Послушајте бар Кристијан Лагард из ММФ-а, те ајкуле зеленашког бизниса последње инстанце – сада и она говори то што ми говоримо већ три године – о актуелности паралеле с колапсом 1929. године, Великом кризом, валутним и трговинским ратовима и светским ратом.
Историја показује да када економски ужаси разоре друштво, политички лидери траже средства за стварање шовинизма на националном нивоу, како би преусмерили гнев разјарене масе. Ово трагање за политичком безбедношћу, обично се претвара у рат.
„Погледајте трговинске ратове, о којима они данас говоре. Ако саберете све заједно, видећете убрзавање замајца великог рата, што се већ сада догађа“, – каже Селенте.
„Те психопате, које су узрок ових проблема, дају савете како се носити са истим, додајући још насиља старом насиљу и криминалној активности“.
Селенте каже да се ударац за глобални колапс и позив на рат могу очекивати „негде у првом кварталу 2012. године“, како се европска криза буде погоршавала до тачке пуцања. „Не постоји начин да се европске земље извуку“, емоционално каже он.
Американцима Селенте саветује да већ сада припреме план за бекство из земље: „Они су донели Закон о овлашћењима војске у ванредним ситуацијама (National Defense Authorization Act (NDAA) – прим. „Борба за веру“) – Закон који председнику даје право да сваку особу идентификује као терористу – на пример мене. По мене ће доћи војници (војници, дакле, а не полиција), развалиће врата, ухапсиће ме, навести измишљену кривицу, неће бити права habeas corpus, пороте, судија… Они могу да ме муче и убију, ако хоће, а могу ме чак послати у неки од тајних затвора, разбацаних по целом свету“.
По његовим речима, ефекти девалвације долара су нејасни, али усвајање таквог закона, постојање логора ФЕМА и планови за ширење на читавој територији САД контролних пунктова за скенирање тела, као на аеродромима, све ово говори да САД могу ући у кризу сличну оној која је довела до грађанског рата од 1861-1865. године.
По материјалу са „mixednews.ru“ приредило
Уредништво „Борбе за веру“

Оставите одговор

понедељак, 30. јануар 2012.

Србија, мајка и маћеха | Косово и Метохија

Србија, мајка и маћеха | Косово и Метохија


Косово и Метохија

Србија, мајка и маћеха

PDF Штампа Ел. пошта
Јања Гаћеша
понедељак, 30. јануар 2012.

По свему до сада објављеном, референдум Срба који живе на северу Косова и Метохије одржаће се средином фебруара, одлагања или одустајања неће бити. Представници четири општине остали су доследни у својој намери да, без подршке званичног Београда, искористе демократско право и на тај начин покажу да ли желе или не желе институције такозване државе Косово. Албанци су септембра 1991. године на Косову и Метохији организовали референдум и прогласили независност Косова. Сем тадашње комунистичке Албаније нико озбиљније није пришао том референдуму, али јесте непуну деценију касније, јер и тај референдум је био један од путева ка њиховом крајњем циљу. Нека и овај нема никаквог одјека, али сама чињеница да је имао прилику да каже ''да'' или ''не'', човеку без слободе и права нешто значи.

Свесни су Срби са Косова и Метохије да је за ''демократски свет'' једно бити Србин а друго Албанац, дупли аршини су одавно на косовко-метохијској сцени , али шта ће у условима какви јесу изгубити? Оно што косовско-метохијским Србима није јасно јесте зашто се референдум не организује на територији целе покрајине? Какву ћемо поруку послати свету када још једном поделимо косовко-метохијске Србе? Ако ''север'' каже ''не'', значи ли то да је ''југ'' рекао ''да'', јер тамо референдума није било? То неће одговарати истини на терену али ко ће то знати, како то рећи у оваквој медијској блокади?

Срби који живе јужно од Ибра са великом пажњом прате дешавања на северу покрајине и осећају се као грађани другог реда. Око 100 хиљада Срба жели такође на референдум, а његово неодржавање на територији целе покрајине убија им сваку наду да је њихов опстанак у овом делу Косова и Метохије могућ. Потписује се додуше петиција којом се тражи да се одрже локални и покрајински избори заједно са парламентарним, али то из ове перспективе изгледа као немогућа мисија. Па нису обухваћени пописом, они практично не постоје! Како да се надају изборима? Локалне самоуправе државе Србије у јужном делу покрајине чине одборници који припадају истим партијама као и њихове колеге на северу, па се питају зашто они ћуте? Ако су одборници четири општине на северу покрајине донели одлуку о одржавању референдума, зашто и они не ураде исто? Исти људи диригују и једнима и другима, али су очигледно ноте другачије. Када су, на пример, ''јужним Србима'' искључили мобилну и фиксну телефонију и када су натерани да плаћају рачуне о утрошеној електричној енергији такозваној држави Косово, главни преговарачи били су представници локалне самоуправе. Све битке које су унапред биле изгубљене (да не кажем договорене) препуштане су локалној самоуправи. Плаћањем рачуна Срби су признали Косовку енергетску корпорацију и тиме укинули постојање Електропривреде Србије у овом делу Косова и Метохије. Да ли локалне самоуправе државе Србије јужно од реке Ибар само за то служе? Њих чине одборници опозиције и позиције, председници општина су из странака на власти, али и опозиције.

Док се на северу покрајине спрема референдум, у њеном јужном делу представници званичних институција државе Србије заједно са представницима ''косовских инстутуција'' организују филмске фестивале, дочек правослане Нове године и ко зна шта све још. То што огромна већина Срба све то осуђује, изгледа никога не занима. Они не постоје! Тај маћехински однос званичног Београда према Србима јужно од реке Ибар траје већ годинама. Очигледно је лакше рећи да су се ''јужни Срби'' интегрисали у ''косовске институције'' , чак штавише, представници српских институција уз благослов надлежних министарстава из Београда чине све да ''погурају'' њихову интеграцију. Тако ће ''косовске''институције заменити српске. Полако, почело се од ситних ствари и с временом се нико неће питати зашто је општину Приштина заменила ''општина Грачаница''. Оно што Борко Стефановић договара по Бриселу такође ће убрзати њихову интеграцију, јер само онима који прелазе преко прелаза Мердаре и Бела Земља кичма пуца од успешности договора. Још онда када се почело са поделом на ''северне'' и јужне'' Србе, држава Србија је својим поступцима довела себе у ситуацију да је сопствени народ доживљава као мајку, али и као маћеху.

Јасно је да би референдумом на целој територији покрајине опалили шамар међународној заједници која 12 година покушава да створи нешто што ни сама не зна како се зове. Та кобајаги држава треба да буде мултиетничка. Срби морају, милом или силом, да се интегришу у то кобајаги друштво, и од тога нема одустајања. Држава Србија хоће тај статус кандидата и мора да помаже интеграцију. Тако имамо ''северне'' Србе због којих се изговара ''ми никада нећемо признати независност Косова'' и ''јужне'' Србе за поткусуривање на путу ка Европској унији. Сами смо криви за поделу која ће нас скупо коштати.

Фејсбук Твитер


Србија, мајка и маћеха

понедељак, 30 јануар 2012 21:26
Mилан
Не вуците са собом, како их Ви зовете "Северне Србе". Можемо спасити територију на којој живе Северни Срби и можемо спасити утицај Државе Србије на територији на којој живе Срби јужно од Ибра, али не можемо да тражимо целу територију Косова и Метохије и 1 500 000 Албанаца са КиМ.
Препоручи коментар:
5
6
понедељак, 30 јануар 2012 21:44
Slavomir Srpski
Nije dobro da jedan novinar samo postavlja pitanja a ne trazi odgovore, intervjue ljudima koji tamo zive i td..Ocekujem da nama novinar daj podatke a ne obrnuto. I ja se kao pojedinac pitam, zasto ne izlaze na refrendum i Srbi u enklavama, juzno od Ibra? Ko tu koci treba novinari da otkriju i obavste javnost. Moje skromno misljenje je da ovaj rferendum ima prevashodno ulogu oko akcije na barikadama, koje realno ne dozvoljavaju ni Pristini ali ni Borko_Taticev kabinet "dogovoracima" da ostave svoje zamisli, bez volje onih koji su najblizi tim administrativnim granicama. Mozda i gresim u toj ideji, ali to je onda bas zbog toga sto nam novinari nisu doneli jasne informacije zasto i Srbi juzno od Ibra nisu aktivirani za refrendum koji je i za njih bitan kao i one severno od Ibra.
Препоручи коментар:
7
1
понедељак, 30 јануар 2012 21:46
Kosovo i Metohija
Jeste li vi Milane procitali drugi deo teksta? Nije problem u severu nego u albanizaciji Srba koji zive u drugom delu pokrajine i pomaganju zvanicnog Beograda u tome. Ocigledno ne poznajete dobro situaciju na terenu.
Препоручи коментар:
8
1
понедељак, 30 јануар 2012 21:47
Jasna Simonović
Kao i uvek besprekoran, nažalost tužan, informativni tekst,gdjo Janja...Nadam se da vaše rečenice odlaze mnogo dalje od nas koji jedino što možemo je da vas razumemo i da takođe budemo tužni što ste stavljeni u rascep "nemogućih misija"...
Potpuno je razumljivo u takvim teškim prilikama dozivati majku...i maćehu...koliko god nad maćehom još uvek stajao mač (ne)pravde...
Meni je s te "vaše strane posmatranja" nekako dobro što postoje Albanci između jer ko zna da li bi se pojavio neki vispreni "Linkoln" da pomiri "sever" i "jug"...
Izuzev za "zastareli" referendum u vreme Jugoslovana, ja nisam čula za još jedan referendum grašana za nezavisnost Kosova, izuzev deklaracije 10 potpisnika, možda grešim? Ali sigurno ne grešim da je Deklaracija o nezavisnosti SAD mnogo pravno i hronološki utemeljeniji dokument, a tamo sam onako i majčinski (a i maćehinski bih, ali nemam to zvanje)poturila i sever i jug i istok i zapad naše države Neutralne Srbije za svaki slučaj!
Baš za svaki!Sve najbolje
Препоручи коментар:
4
1
понедељак, 30 јануар 2012 22:00
Милан
@Косово и Метохија

Оптужили сте ме да нисам прочитао текст и да не познајем ситуацију на терену.

Ипак, мислим да само нисте разумели (тј. мислим да нисте желели да разумете) поруку коју сам послао.

Можда ја нисам пажљиво читао текст. А можда Ви нисте пажљиво читали коментар.
Препоручи коментар:
1
1
понедељак, 30 јануар 2012 22:21
Slavomir Srpski
@Milan: ako sam vas razumeo vi zelite podelu Kosmeta po granici Ibra, i posebne uslove Srbima u enklavama i SPC, a prestali deo Albancima? Ali kakve to veze sada ima sa ovim referendumom koji nije teritorijalno ogranicen vec nacionalno opredeljen: nepriznavanje vlsati pristinske mafije, u skladu sa postojecim Ustavom drzave u kojoj zive. Nikakav podela nije nikome predstavljena ni obrazlozena, niti Ustavom moguca. O tomem se ne diskutuje u ovoj temi.
Препоручи коментар:
1
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Помахнитали воз колаборације | Политички живот

Помахнитали воз колаборације | Политички живот

Политички живот

Помахнитали воз колаборације

PDF Штампа Ел. пошта
Стефан Душанић
понедељак, 30. јануар 2012.

1. О орвелијанској садашњости Србије

Британска империја вековима је држала блажене масе Индијаца и других народа у колонијалном статусу. Временом се показало да је мека окупација ефикасан начин покоравања домородаца. Такав вид доминације мање кошта, а пружа привид окупираном становништву да се њиме управља не зато да би се оно држало у покорности и сурово експлоатисало, већ да би се постигао наводни цивилизацијски напредак читавог друштва. Након Другог светског рата Вашингтон од британске круне преузима глобалну доминацију и диљем планете наставља с применом доказаног модела меких окупација. Данашњи жалосни пример тадићевске Србије уверава нас in vivo у ефикасност тог модела.

Неколико пута сам писао како црна тројка ДС-ЛДП-СНС представља својеврсну оперативну окосницу меке окупације Србије. Претходни исказ није плод ни страначке острашћености, нити напора какве јуродиве видовитости, већ само пажљивог „ишчитавања“ евидентне несреће, понижавања и пропадања Србије у последње четири године. Запад данас влада Србијом секторски и по дубини (мало ли је разних сретена угричића што столују на кључним позицијама културе, науке и образовања?), тако да је поменута тројка само страначки израз меке окупације.

Режим меке окупације на одређеном простору непосредно спроводи и одржава нека некомпетентна, несамостална и корумпирана локална олигархија. Само такав локални савез моћи обезбеђује највећи степен лојалности према империјалном поретку и његовом суверену. ЛДП и СНС се у овом контексту појављују као привидна или неаутентична опозиција. Није их тешко разоткрити, али само под условом да смо приправни да за то отворимо своје „унутрашње око“. И ако занемаримо безбројне изјаве којима се додворавају својим западним менторима, прави лакмус тест црне тројке остаје наратив о безалтернативном приступању Европској унији. Та прича далеко је од стварних српских националних интереса, а појављује се као својеврсна лозинка доминације у српском медијском простору и ваљда најбољи пример махања лажном заставом. Бинладеновски фанатизам с којим се проповеда модерна српска доктрина TINA (There Is No Alternative, не постоји алтернатива) разголићује лидере поменутих странакa као водеће српске корисне идиоте (useful idiots) Империје.

Да је другачије, па да сви они гласови, у разним истраживањима јавног мњења приписивани номиналној опозицији, заиста припадају здравом антивладином корпусу, да ли бисмо још од 2008. били принуђени на четири предуге године покуњеног чекања на редовне изборе? Да ли би се одлучно изнуђивање превремених избора тако јевропејски углађено подредило обзирности према тек овлаш наговештеном датуму добијања фамозне кандидатуре за ЕУ, а све посредством ирационалног и ултрапатетичног жеђогладомора? Оба питања су реторичка. С друге стране, да се само владајућа коалиција налази под шапама западних господара, колико би уопште било смислено говорити о мекој окупацији? Овде смо већ унутар сфере елементарне логике семантичке доследности, односно разумевања стварног значења појма који се употребљава. Наиме, доктрине водећих западних тајних служби (CIA, MI6) под „преузимањем“ неке државе подразумевају симултану контролу власти и опозиције, што примери из трауматичне прошлости неколиких јужноамеричких држава убедљиво потврђују.

Дакле, критикујући само власт, свесно или несвесно чинимо грешку испуштања из вида целине епохалног проблема с којим се Србија данас суочава. Каква су, међутим, кретања у табору западних марионета и шта се до избора може очекивати?

2. Оперативна раван приче - црна тројка (2008-2012)

Најпре ваља истаћи да ће међусобни окршаји унутар црне тројке до самих избора бити беспоштедни и све жешћи. Ово је евидентно већ сада, у освит предизборне кампање. Не ради се, дакле, ни о каквом завереничком, формалном или неформалном удруживању странака власти и опозиције, већ о три аутономна, самим тим и различита блока, који проналазе, сваки за себе и из своје перспективе, интерес у служењу западним моћницима. Разуме се, свака странка жели да приграби што већи део изборног колача. Међутим, тек њихова целина формира већ поменуту некомпетентну, несамосталну и корумпирану олигархију. Управо та политичка целина и репродукује малигну културу лажи, лицемерја и неодговорности, а својим корозивним и противнародним деловањем ствара друштвену климу у којој већ дуго царују очај и безнађе. Сложена дијалектика ових односа је кључ за разумевање стварности Србије у једном од најмрачнијих четворогођа њене историје (2008-2012); управо то промиче „тихој већини“ бирачког тела, која исказује пре ошамућујућу збуњеност стањем у земљи, него јасну свест да се отаџбина налази у стању својеврсног ропства.

Демократска странка стигла је до свог „зида плача“ и очигледно је да се даље не може. Политика „ЕУ нема алтернативу“ као да изражава сву идеолошку патологију која се у једном историјском тренутку може накупити и истовремено упумпати у широке народне масе свеколиком снагом строго контролисане медијске моћи. Ова идеолошка мантра жилаво опстаје на српској простодушности, већ исказаној у времену фаталног утапања крваво стечене српске државности у Краљевину СХС. Један филозофски дискурс једноставно би нам образложио да само физичка смрт нема алтернативу. Зато, када кажете да нешто нема алтернативу, као да тиме наједном себи везујете и руке и ноге, те исушујете све преостале животне сокове. Насупрот томе, лепота живљења лежи управо у могућности избора.

Патологија безалтернативне политике, али и очигледан крах оне друге, исказане још једном свеприсутном паролом, „И ЕУ и Косово“, доводе демократе у незавидан положај пасивног ишчекивања потеза њихових западних ментора. Да ли ће Србија до избора добити статус кандидата за приступање Унији? Претпоставимо да хоће. А колико ће се тај сањани статус преточити у предизборни ветар у леђа демократама, у времену страховите кризе ЕУ? Тешко је бити пророк, али уопште није тешко замислити како би такав „историјски успех“ био слављен у окованим медијима. Једно је ипак евидентно: без статуса, демократе врло лако могу доживети прави бродолом на наредним изборима. Јер, имајући у виду и социјални колапс, изражен великим скоком броја незапослених и сиромашних, али и бројним другим поражавајућим показатељима потонућа Србије, поставља се једноставно питање: за шта би заправо гласао онај ко би се после свега одлучио да бира баш демократе?

Либерално-демократска партија је страначки израз онога што се често назива другосрбијанством, наиме специфичног вида мржње према сопственом народу, аутошовинизма који се активно покрива штитом високопарних парола модернизације (људска права, борба против корупције, демократија, владавина права, позитивна дискриминација и слично). Све те јаке речи у преокреташкој изведби остају лишене свог првобитног значења и претварају се у средство културне хегемоније над већинским народом у Србији. Дакле, и овде имамо посла са специфичном психопатологијом, премда ће неки овејани скептик рутински скресати како је све то само питање редовног прилива новца са Запада.

Преокреташком платформом ЛДП узима за себе оптимални предизборни залет. Одбацивање Косова и Метохије ради уласка у земљу дембелију звану ЕУ представља логичну еволуцију елдепеовске политике примењеног аутошовинизма. Авај, постојање једне природне баријере формиране од здравог бирачког језгра увек ће за ЛДП представљати кључни проблем. Наиме, и ако претпоставимо да ће преокреташи покупити све најтврђе антисрпске гласове (с изузетком оних који ће отићи појединим мањинама), колико то реално може износити? То је недаћа с којом се свака уврнута политика неминовно судара. Ипак, ЛДП остаје неприкосновени фаворит масовних медија, привлачни мамац за западне финансијере, непресушни извор кадрова за владање „по дубини“ и својеврсна „авангарда“ меке окупације илити „паклена локомотива“ црне тројке (шта ЛДП изговори, ДС већ у великој мери мисли али не сме да изусти, а СНС брже-боље „сустиже“). Поред тога, не треба потцењивати ни постизборни коалициони потенцијал преокреташа.

Српска напредна странка је настала цепањем некада најјаче опозиционе партије. По мом скромном суду, тек тим чином заокружена је западна стратегија меке окупације Србије. После тог догађаја безалтернативна европска мантра добила је на замаху, а аутентична опозициона енергија као да се у трену претварила у прах и пепео. Фатална двехиљадеосма.

А колико беше искрена борба за Србију и српске националне интересе двојца потоњих врховника напредњака, Америма је постало јасно бар две године пре формалног разбијања радикала. Из депеше Викиликса (април 2006!) сазнајемо како је још тада Александар Вучић саопштио свом контакту у амбасади Јенкија да ће се на рушењу владе радити - удахнути дубоко! - тек после црногорског референдума, пошто Младић буде изручен Хагу и након што преговори о коначном статусу Косова буду у највећој мери решени.

Али, генерал Младић је у том тренутку прилично далеко од Хага (или пак Вучић о томе зна нешто више?), а преговори о Косову су још удаљенији од завршетка. Пажљиво дешифровање тог Ациног исказа открива нам барем два важна податка. Први је да се аутентично опозиционо деловање губи незнано куд и уступа место некаквој хашкој кооперативности, насупрот шареним лажама које се нуде јавности и упркос лидеру странке који труне у истом том Хагу. А други податак гласи да још тада у читавој причи - Шешеља заправо нема. Јер, можемо ли замислити Воју како из средишта хашког казамата даје налог својим пуленима да буду обазриви према српској влади све док је ова заузета ловом на Младића?

Није ли већ ово, лицемерно, опортунистичко и необично стрпљиво вребање најбоље прилике да се оберучке приграби власт, али уз најмањи могући ризик и бежање од иоле контроверзних тема, заправо онај исти, данас врло препознатљив рукопис напредњака?

А друга једна депеша (види претходну хипервезу) открива нам зашто је Коштуница 2008. после дефинитивног разлаза с Тадићем био принуђен на расписивање избора - наиме, данашње узданице напредњака (тада још увек радикали) одбијају његову понуду за формирање привремене владе с Вучићем на челу парламента. Тек тада Војислав Коштуница „враћа мандат народу“ и расписује превремене изборе за 11. мај 2008.

Тешко је поверовати да ће напредњаци до избора мењати стратегију која побеђује. Друго име те стратегије је „мудро ћутање“. Наиме, свако конкретно изјашњавање о горућим проблемима Србије и српског народа замењује се јефтином демагогијом типа „ма радићемо ми боље од њих, верујте нам на реч“.

Поред тога, у јавности је све присутнији дискурс типа „или-или“, који прикривене или отворене присталице напредњака протурају кроз разне медије, укључујући Интернет. Дакле, или Тадић или Николић? Остаје нејасно зашто поменути дискурс не може бити замењен оним типа „ни-ни“. Наиме, ни Тадић, ни Николић. Као да се жели сугерисати да би гласање за било ког трећег било равно расипању гласова. Тај јефтини спин о наводном растурању гласова је изгледа једини преостали начин да се великом лармом надгласа непријатни жамор о незгодним контроверзама које прате напредњаке. А у позадини се назире тежња зе елиминисањем целокупног „непотребног вишка“, како би се Србија напокон претворила у двопартијску државу. Без жалосне подршке значајног дела бирачког тела, све би то представљало само још један издашни извор вицева.

Ако су демократе одговорни, а елдепеовци „авангардни“, управо напредњаци представљају онај потенцијално фатални вагон колаборантског „помахниталог воза“. Зашто? Постоје најмање два, чини се прилично убедљива, разлога за овакво резоновање.

За разлику од демократа и, посебно, елдепеа, нема сумње да ће много искрених патриота на крају ипак гласати за Тому и дружину. То је тај први разлог. Дакле, поново ће (сетимо се само својевремене улоге Драшковићевог СПО, као опомињућег аналога) велики број гласова добронамерних људи, без њихове жеље и знања, завршити у супротном табору. Заслужује ли ово неки посебан коментар?

Други разлог ваља потражити у познатој српској изреци „потурица гори од Турчина“. Присетимо се само тог „квантног скока“ напредњака, од границе Карлобаг-Карловац-Вировитица па све до најљућег еврофанатизма. Кроз читаву српску историју преверавање (конвертитство) представља значајан и још увек недовољно осветљен феномен. Довољно је подсетити се да су за време геноцида над Србима у Другом светском рату најстрашнија клања у Западној Херцеговини починили управо покатоличени Срби - они су, наиме, нашавши се у сосу врло специфичног психолошког оквира западних комшија, чији отисци осташе забележени и на катедрали у Магдебургу, морали да се посебно доказују. Зато је наивно веровати како Тома данас говори једно, мисли друго, а сутра ће радити нешто треће. Не, драги читаоче, и он ће бити принуђен да се доказује - како данас (удворички) говори, тако ће сутра морати да ради. Живи били - али не видели!

3. Епилог - сејање дефетизма или очајничка потрага за оптимизмом?

Изборни резултат тројке јахача српске апокалипсе одредиће у великој мери будућност Србије. Зато та марионетска гомила мора бити изложена нашем критичком погледу. Без икакве сумње, власт је увек најодговорнија, па у том погледу за ДС не може бити никакве амнестије. У овом четворогодишњем периоду само демократе у рукама поседују полуге реалне моћи. Међутим, затварање очију пред њиховим de facto сарадницима из привидне опозиције значи, у најмању руку, недостатак елементарног интелектуалног поштења. Ширење лажног оптимизма, е да би ти озарени читалац аплаудирао, улази у исту раван.

Империја може бити задовољна постигнутим - сва истраживања јавног мњења упорно указују на мртву трку између ДС и СНС. Било ко од њих да победи, за Вашингтон ће резултат бити мање-више исти. Сетимо се при том постизборних дешавања из 2008. која су политичку сцену Србије опасно приближила згодама у каквој јавној кући. Због свега наведеног, имамо право да поставимо следеће питање: да ли је стварни преокрет, у виду поновног рађања слободне Србије, у догледно време уопште могућ?

Стратегија отпора мекој окупацији намеће се сама по себи. Стиче се утисак да би сваки рационални народ у сличној ситуацији посегнуо за њом. Та стратегија састоји се наиме у заједничком предизборном наступу оних који за време Цветковићеве владе нису ударали у безалтернативне европске шерпе. Таквим путем снажна патриотска опозиција у следећем парламенту барем би приближила Србију неухватљивим обрисима слободе. С обзиром на све мању наду да ће се поменути сценарио реализовати, једини начин за очување каквог-таквог оптимизма (а можда и здравог разума) може се пронаћи у парадоксалној његошевско-пашићевској крилатици - спаса нам нема, пропасти не можемо!

(Аутор је сарадник Српског културног клуба и уредник блога Стефан Душан)

Пристигли коментари (0)

Нова резолуција Савета Европе о БиХ – корак у погрешном правцу | Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Нова резолуција Савета Европе о БиХ – корак у погрешном правцу | Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Хроника

Милорад Додик: Због етничког чишћења смањен број Срба у Сарајеву

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. јануар 2012.

БАЊАЛУКА - Смањен број Срба у Сарајеву доказ је где станују етничко чишћење и нетолеранција према другима и другачијима, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик.

Реагујући на оптужбе "Круга 99" да је Република Српска крива за смањен број Срба који сада живе у Федерацији БиХ у односу на 1991. годину, Додик је нагласио да РС води одговорну политику и апсолутно настоји да заштити Србе у Федерацији БиХ.

"Српска води одговорну политику. У Сарајеву јасно постоји конкретан живот, а зашто тамо неко не живи требало би питати одговорне у Сарајеву", поручио је Додик, пренела је Срна.

Председник Асоцијације "Круг 99" Сулејман Реџић је, приликом најаве теме сесије, за положај Срба у Федерацији БиХ оптужио Републику Српску, истичући да тај положај углавном зависи од политике у РС према несрбима, нарочито Бошњацима.

У Федерацији БиХ данас живи четири до пет пута мање Срба у односу на попис становништва из 1991. године, рекао је у недељу председник Српског грађанског вијећа - Покрет за равноправност, Сретко Радишић на сесији "Круга 99" о теми "Срби у Федерацији БиХ".

(Танјуг)

Фејсбук Твитер


Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Нова резолуција Савета Европе о БиХ – корак у погрешном правцу

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић
понедељак, 30. јануар 2012.

У уторак 24. јануара Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је “Резолуцију о функционисању демократских институција у БиХ”, у којој се, између осталог, наводи да је спровођење пресуде у случају “Сејдић, Финци” само први корак ка коренитој реформи Устава БиХ, која би, на крају, требало да доведе до “спречавања злоупотребе ентитетског гласања”. “Скупштина сматра да се рестриктивна кворумска правила, претерано коришћење ентитетског гласања као и прилично нејасна и неодређена дефиниција тзв. виталног националног интереса систематски злоупотребљава и кочи процес доношења одлука”, наводи се у кључном ставу поменуте резолуције. И, наравно, запрећено је суспензијом чланства БиХ у Савету Европе, уколико се до 15. марта не спроведе пресуда “Сејдић, Финци”.

У Бањалуци се, пак, подсећа да је већи број партија из ФБиХ тражио спровођење пресуде “Сејдић, Финци” само под условом спровођења ширих уставних промена, иако су биле сасвим свесне да такво условљавање води БиХ ка суспензији чланства у Савету Европе.

Водећи бошњачки политичари презадовољни су оваквим исходом, тим пре што је Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) одбила амандман чланова делегације БиХ из редова СНСД-а, СДС-а и ХДЗ-а у којем се објашњава да се ентитетско гласање не злоупотребљава. “У дискусији су представници и социјалдемократа и народњака веома јасно казали да се у БиХ из фазе етнократије треба прећи у фазу демократије, те дати много више простора грађанском концепту власти у односу на досадашњу доминацију етничког концепта” - то је истакао члан делегације БиХ из редова СДП-а БиХ[1]. Другачије од водеће политичке партије Бошњака не мисле ни у опозиционим странкама у Сарајеву, тврдећи да је РС пристајала на “јачање државе БиХ” само уз међународни пристисак, а да су сва друга решења посланици из РС у Парламентарној скупштини БиХ кочили малтене из чистог хира. “Значи, десет посланика (из РС их има укупно 14, оп.а.) је практично наметало вољу осталој тридесетдвојици. Двадесет посто посланика је одлучивало”, тако то виде у Странци за БиХ Хариса Силајџића[2]. У Сарајеву се, заправо, непрестано маше статистичким податком да су посланици из РС - и то сви Срби, без обзира на то којој партији припадају, раније их је било 12, а сада свих 14 - “злоупотребљавали” механизам ентитетског гласања, али се “заборавља” поменути да су Срби то чинили у намери да зауставе наметање решења која заобилазе Устав БиХ у широком луку, односно јер нису прихватали увођење надлежности које нису изворно везана за институције БиХ.

уколико већ није могуће одмах укинути ентитетско гласање по жељама бошњачких политичара, онда ће непрестано подсећати да је потребно наћи “компромис” са вођством РС, који би, рецимо, значио увођење “европске клаузуле” у поменути механизам.

У Бањалуци се, пак, подсећа да је већи број партија из ФБиХ тражио спровођење пресуде “Сејдић, Финци” само под условом спровођења ширих уставних промена, иако су биле сасвим свесне да такво условљавање води БиХ ка суспензији чланства у Савету Европе. “Објективне анализе су говориле о застоју у функционисању ФБиХ и неуставном избору извршне власти у ФБиХ. То је кључно питање које се десило у прошлом времену, међутим, имате тамо неке острашћене људе који задржавају стереотип из прошлости и који преписују причу” - тако нове поруке види председник РС Милорад Додик, сматрајући да ће оне брзо прећи у заборав, јер су “ове резолуције нешто о чему се прича неколико дана, после чега се више нико не сећа шта је у њима било”[3].

Истина је да су резолуције ПССЕ правно необавезујуће, али у овом последњем случају не само да се прети суспензијом чланства БиХ, већ се и више него јасно примећује континуитет политике водећих земаља чланица ЕУ у залагању за оспоравање механизма ентитетског гласања у Парламенту БиХ. Тешко је поверовати да ће се то тамо ускоро заборавити: пре ће бити да ће у истом правцу, мање-више суптилно, наставити да понављају своје захтеве. Тачније, уколико већ није могуће одмах укинути ентитетско гласање по жељама бошњачких политичара, онда ће непрестано подсећати да је потребно наћи “компромис” са вођством РС, који би, рецимо, значио увођење “европске клаузуле” у поменути механизам. То је стара идеја из Брисела, коју су - чим је лансирана - оберучке прихватили у Сарајеву, представљајући то као свој пристанак на “компромис”[4] током непрестаног инсистирања на уставном преуређењу БиХ.

Сва је прилика, међутим, да се од Срба у РС и даље тражи више “компромиса” у изградњи “бриселске” БиХ, што се само потвдило и у последњој резолуцији ПССЕ.

С друге стране, компромис који у последње време јасно нуди вођство РС у изградњи функционалне БиХ дијаметрално се разликује од “компромиса” који нуде бошњачки политичари. Елем, док у Сарајеву инсистирају, практично, на пузајућој централизацији као једином начину за изградњу “функционалне БиХ”, из Бањалуке нуде функционалност по моделу успостављање координационих механизама на нивоу БиХ, претходно јасно утврђених између ентитетских влада, при чему би новооснована координациона тела - уместо формалних централних органа који не постоје - представљала једну адресу у комуникацији са ЕУ која се из Брисела захтева. Приступ РС је отворен: нема оспоравања међународно признате државе БиХ, с тим да се став РС уграђује у “европски пут” БиХ, а не да се Бањалука на том путу стално заобилази. Оваква порука у више наврата је јасно саопштена и највишем званичнику ЕУ у БиХ Петеру Соренсену, Милорад Додик и остали политичари су, у међувремену, своју реторку видно ублажили, па су утолико и неозбиљније сарајевске оптужбе да “РС води сецесионистичку политику”. Чак су и митрополит и епископи СПЦ на простору БиХ по ко зна који пут, а и поводом последњих празника, апеловали да Срби не дижу лако руке од БиХ, јер је то држава и Срба, а не само Бошњака и Хрвата.

Сва је прилика, међутим, да се од Срба у РС и даље тражи више “компромиса” у изградњи “бриселске” БиХ, што се само потвдило и у последњој резолуцији ПССЕ. Зато ће - да поновимо оно што смо ономад овде записали - Бањалука у очима Брисела наставити да носи терет доказивања да се кључ опстанка БиХ налази у РС. Српски политичари ће и даље бити принуђени - као што су и до сада били - да се јасно огласе у свакој (не)прилици у којој њихов кључ бошњачки политичари у Сарајеву буду покушали да замене својим калаузом. И да упозоре да се сарајевским калаузом, а не бањалучким кључем, најлакше може развалити Устав БиХ, а да одатле до државних развалина пут није превише далек.


Фејсбук Твитер


Милорад Додик: Због етничког чишћења смањен број Срба у Сарајеву

понедељак, 30 јануар 2012 11:33
Милић Петар
Не, господине Додик. Етничко чишћење су вршили искључиво Срби. Е сад, како само Срби имају мултиетничке државе, док су сви око нас етнички чисти, иако су наша имања и светиње тамо -то нам још нису објаснили.
Препоручи коментар:
17
0
понедељак, 30 јануар 2012 11:38
Србин из Сарајева
У Федерацији је беда. Поред тога, Муслимани вам не дају посао, и још вас вербално малтретирају. У Српској је економска ситуација за нијансу боља, а уз то сте свој на соме. Сасвим довољан разлог да се пређе тамо. Ко не верује, нека поживи који месец у Сарајеву.
Препоручи коментар:
11
0
понедељак, 30 јануар 2012 12:55
Кувар Бродски
"Круг 99" ме је дубоко разочарао. Заборавили су да спомену српску одговорност за земљотрес у Јапану, банкрот Исланда и соларне олује;)
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]




недеља, 29. јануар 2012.

Милорад Додик критиковао Чедомира Јовановића због изјаве да је „РС настала на геноциду“ | Хроника

Милорад Додик критиковао Чедомира Јовановића због изјаве да је „РС настала на геноциду“ | Хроника



Хроника

Милорад Додик критиковао Чедомира Јовановића због изјаве да је „РС настала на геноциду“

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 29. јануар 2012.

Бањалука - Кабинет председника Републике Српске критиковао је председника ЛДП-а Чедомира Јовановића због његове изјаве о том босанско-херцеговачком ентитету.

"Инсистирањем на смишљеној лажи да је Република Српска настала на геноциду, лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић покушава да припише колективну одговорност целом народу који је само бранио право на живот, на просторима на којима вековима живи", саопштено је из кабинета председника Републике Српске Милорада Додика.

"Ружно је што преко неистина о Републици Српској и њеном настанку Јовановић покушава придобити или своје бираче или менторе. Свеједно", указали су у Додиковом кабинету. Према писању београдских медија, Јовановић је рекао да је "тачно да је Република Српска настала на геноциду".

"Тачно је - Република Српска је настала на геноциду. На сребреничком геноциду. На етничком чишћењу незабележеном у Европи после Другог светског рата", рекао је он.

(Бета)

Фејсбук Твитер




Милорад Додик критиковао Чедомира Јовановића због изјаве да је „РС настала на геноциду“

недеља, 29 јануар 2012 17:52
Милић Петар
Хоће да покваре данашњи дан.
Нека им је просто.
Препоручи коментар:
50
2
недеља, 29 јануар 2012 18:20
Катерина
Председниче Додик, не спуштајте се на језик плаћеника и лобиста. Чедицу и Бебицу Ђинђа је избацио из кабинета. Не помињите их. Чеда је био потпредседник Србије, једино што је успео је да помери семафор у главној београдској улиоци за целих 15.5 метара. Не зна да састави две унакрст без поштапалице да да да да ...
Препоручи коментар:
51
2
недеља, 29 јануар 2012 18:30
Живорад
Невероватно. Да неко ко се издаје за Србина изјави овако нешто. А сви знмо да су тамо Србибрутално убијани вековима под сваком могућом влашћу.
Надам се и мислим да је Чеда овим завршио политичку каријеру.
Препоручи коментар:
50
2
недеља, 29 јануар 2012 18:40
m.goran
Nije Republika Srpska nastala na genocidu i zlocinu , etnickom ciscenju nego Federalno Sarajevo.
1)Jel moze neko da objasni da danasnje federalno
Sarajevo ima 10% prijeratnih Srba i Hrvata (kazu
vise Kineza no Srba i Hrvata zajedno )???
2)Ko je odgovarao za zlocine,etnicko
ciscenje ,genocid nad Sarajevskim Srbima???
3)Kako su Bosnjaci vecina u Opstini Srebrenica
ako je izvrsen "genocid" ????
Препоручи коментар:
47
2
недеља, 29 јануар 2012 18:41
Светислав Костић
Сребреница је играла посебну улогу код политичког програма Запада у сатанизовању Срба.. На путу реализације ратних циљева САД и држава Натоа, стоји још статусно решење КиМ и "уклонити" Р. Српску. Са те тачке гледиста Сребреница" треба да одигра од Запада намењену улогу. Сребреница се у западној пропаганди користи као "доказ" српске зле чуди и помаже да се оправда кажњавање Срба.

И како многи коментатори и ван наших простора уочавају, постоје проблеми у вези "масакра" који траже озбиљне одговоре. Једно од тога је околност да је "масакар" дошао баш као поручен политичким циљевима Клинтона, босанских муслимана и хрватских вођа.

Клинтон је био 1995 године политички притиснут од медија да свим силама подржи босанске муслимане. Представници Клинтонове владе пожурили су до Сребренице са јасним циљем да потврде масакре и да се са тим "резултатима" упозна и јавност у САД и на Западу. Исто што је Волкер у јануару 1999. обавио са Рачком. Чедa Јовановић, фигура брз части и морала.
Препоручи коментар:
33
2
недеља, 29 јануар 2012 18:46
Мирко Грбић, Бањалука
Послије Ђоковића, ватерполиста и рукометаша који фактор ми је Чедо Јовановић!? Србија је данс планетарна спортска сила и вијест!
Препоручи коментар:
43
2
недеља, 29 јануар 2012 19:12
Dragan
Ima li igde u svetu takvih domaćih izdajnika kao u nas?
Препоручи коментар:
33
2
недеља, 29 јануар 2012 19:27
Lav
Predlažem Dodiku , da ukoliko se pojavi na granici Republike Srpske npr. na Rači, odmah ga odvesti sudiji za prekršaje u Bijeljinu a zatim ujutro na izdržavanje kazne na farmu u Batkovićima, posle izdržane kazne ( zbog vređanja građana RS ) proterati ga za Srbiju !
Препоручи коментар:
28
2
недеља, 29 јануар 2012 19:33
alkar
čeda je u pravu.haski sud je dikaza da je srebrenica genocid.sta vise triba -eto,polovina srba se s tim slaze po zadnjem ispitivanji javnog mnijenja.
Препоручи коментар:
3
40
недеља, 29 јануар 2012 19:38
Zoran Stankovic
Taj lazov nikada nije ni krocio u R.Srpsku, ako se ne varam, ali je zato redovan u Sarajevu. Treba tu sramotu odmah tuziti za klevetu, pa neka na sudu dokazuje sta je istina. Sramota jedna bezibrazna, protiv takvih se treba boriti svakodnevni i svim sredstvima.
Препоручи коментар:
25
2
недеља, 29 јануар 2012 19:52
Ditrih
Po uzoru na Francusku doneti zakon o zabrani negiranja genocida nad Srbima u XX veku. Zakon odmah primeniti na Čedomiru.
Препоручи коментар:
25
3
недеља, 29 јануар 2012 20:01
Симић Манојло
Босна и Херцеговина је настала на геноциду !!!
Титина комунистичка банда, глатко је прешла преко
стварног и стравичног геноцида почињеног над Србима
у НДХ, Босни, Херцеговини, бихаћкој Крајини,много
пута већем од онога у Сребреници,и наметнула
вјештачку творевину 1943г.у Мркоњић Граду, а 4 дана
касније, у Јајцу. Титини су комунисти наметали своју агенду, без обзира на српске жртве, слично
овоме што ради Чеда. ЛДП и јесте неки СКОЈ-евски
кружок.
Препоручи коментар:
27
2
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]