Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 09. јануар 2012.

Маја Ковачевић: ЕУ ће наставити да захтева заокруживање државности Косова | Хроника

Маја Ковачевић: ЕУ ће наставити да захтева заокруживање државности Косова | Хроника

Хроника

Маја Ковачевић: ЕУ ће наставити да захтева заокруживање државности Косова

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. јануар 2012.

НЕДОБИЈАЊЕ статуса кандидата у децембру 2011. деловало је као разочарање пре свега због демагогије којом је у нашој јавности европска интеграција Србије представљана као неконфликтан процес (‘Косово није услов’).

Управо је супротно: Србија и ЕУ имају директно супротстављене циљеве по питању Косова, а услови који се постављају пред Србију су резултат деловања две политике ЕУ: политике проширења и заједничке спољне и безбедносне политике. Ове две политике, иако блиско повезане, често су и противречне, што се најбоље може видети на примеру Косова.

ПОЛИТИКА проширења даје Унији моћан инструмент да перспективом и условљавањем чланства, а потом и вођењем процеса кроз давање статуса кандидата, одлуком о отпочињању преговора о приступању, отварањем и затварањем поглавља у преговорима и, најзад, потписивањем споразума о приступању, утиче на политичке и економске реформе и стабилизацију земље о којој се ради. Успех досадашње политике проширења се заснивао на легитимитету условљавања - ЕУ је од претендената на чланство тражила да се придржавају истих правила која примењују и саме државе чланице. С друге стране, циљ заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ је да стабилизацијом региона спречи сваки безбедносни ризик који би настао као последица слабих институција, немира, тероризма, сиромаштва, а који би преливањем нестабилности преко граница запретио и самој Унији. Неусклађеним деловањем ове две политике ЕУ, дошло се до парадокса: да сама ЕУ учествује у стварању нове државе на територији своје потенцијалне чланице, Србије.

ПРОТИВРЕЧНОСТ деловања ЕУ огледа се у чињеници да је ЕУ, након што су њене водеће земље чланице признале Косово, шаљући мисију Еулекса као инструмент своје спољне и безбедносне политике, индиректно заједно са САД преузела улогу стабилизатора процеса изградње косовске државности. Ако та изградња не успе, то ће бити неуспех заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Управо та чињеница доводи до супротстављених циљева Србије и ЕУ. Циљ спољне политике ЕУ, у тумачењу њених најмоћнијих чланица, је да Косово постане функционална држава, у чему Срби с Косова и Србија представљају препреку. Све док власт Приштине не може да се врши на целој територији Косова, док постоје паралелни системи образовања, здравства, судства, границе које не контролише итд, држава Косово остаје недовршени пројекат. Отуда инсистирање Немачке на укидању институција. Отуда и чињеница да захтеви ЕУ, у случају Србије, више нису легитимни: од Србије се тражи да испуњава и оно што земље чланице Уније не би примењивале на својој територији.

ПОВЕЗИВАЊЕ циљева политике проширења - политичке и економске реформе - и циљева спољне и безбедносне политике - пристајање Србије на заокруживање државности Косова демонтирањем паралелних институција и укључивањем Срба с Косова у систем власти Приштине - наставиће се у свим следећим етапама процеса интеграције: кандидатури, одобравању датума преговора, током преговора... У каснијој фази процеса за очекивати је да ЕУ врши све већи притисак и да Србија утиче да босански Срби пристану на стварање функционалније државе БиХ, што је још један од циљева спољне и безбедносне политике ЕУ.

ДРУГИ пример поједностављивања, када је реч о европским интеграцијама Србије, јесте и теза да Србији прети изолација ако се не повинује захтевима водећих земаља ЕУ. Не постоји опасност од изолације. Србија је у тесним везама са ЕУ, везама које почивају на обостраном интересу. Није интерес ЕУ да дође до дестабилизације прилика у Србији. И са статусом кандидата и без њега, економски и политички односи Србије и ЕУ ће наставити да буду интензивни, и с много више обостраних интереса него што су тачке спорења.

ПРИСТУПАЊЕ Србије Европској унији биће не само врло дуг, већ и процес са неизвесним исходом: и без проблема с Косовом, унутрашње прилике у самој ЕУ чине да нема много мотива за пријем у пуноправно чланство држава које немају утицајног „заштитника“, а имају скромне економске и политичке реформске резултате. У том дугом процесу, најважније је реално суочавање са свим противречностима европских интеграција и јасан став шта су циљеви Србије. Од свих могућих циљева, најзначајнији је изградња демократске државе са снажним институцијама, владавином права и конкурентном тржишном привредом. Без тога, наводна борба за све остале прокламоване циљеве („Косово“, „Европа“) је само заваравање грађана.

Аутор је доцент на Факултету политичких наука у Београду

(Данас)

Фејсбук Твитер



Маја Ковачевић: ЕУ ће наставити да захтева заокруживање државности Косова

понедељак, 09 јануар 2012 13:29
Dragan
Samo nek oni nstave, to je sporedno, bitno i ključno je da Srbija nikada ne odustane od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.
Препоручи коментар:
11
1
понедељак, 09 јануар 2012 13:34
Konobar
Autorka pokušava da zamajava javnost prećutkivanjem činjenice da je Parlament Evrope jasno stavio Srbiji do znanja svojom rezolucijom od 19 januara prošle godine šta ima da uradi. Tačka 7 - vlada mora da rasformira paralelne srpske strukture i bude kooperativna u uvođenju zvaničnih struktura. Nije Evropa tu rezoluciju donela zbog sebe nego zbog prosrba kao podsetnik. Inače na agendi Parlamenta Evrope je na plenarnim sednicama od 16 do 19 janaura izbor predsednika, odnosi sa Indonezijom, donošenje uredbe o bezbednosti pešaka i osvetlenje pomoću LED dioda i slične teme. O Srbiji nema ni pomena, prosrpska vlada ima da uradi šta se traži ili ne treba ni da kuca na njihovu kapiju. Tako to ide kada EU nema alternativu.
Препоручи коментар:
5
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар