Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

субота, 21. јануар 2012.

Благоје Граховац: Ђавоље клупко КГБ-а на Балкану | Хроника

Благоје Граховац: Ђавоље клупко КГБ-а на Балкану | Хроника


Таман какав је генерал био Граховац таква (издајничка) војска је и постојала у СФРЈ. Онда је мутио воду па ко вели...што не и сада, а ко га плаћа? Јасно је!

Благоје Граховац: Ђавоље клупко КГБ-а на Балкану

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. јануар 2012.

Годинама сам упоран у доказивању да организовани криминал и корупција постају горње геополитичко средство. Упоран сам и у доказивању да је злогласни КГБ главни разбијач СФРЈ. КГБ је, као основна снага у разбијању Југославије, заиграо на националистичку матрицу. Треба признати да је све то било веома прихватљиво и неким политичким круговима на Западу, пише Благоје Граховац, генерал у пензији и геополитички аналитичар, у ауторском тексту за “Вијести”, који "Блиц" преноси у нешто скраћеном облику.

Нагорно Карабах је један од замрзнутих конфликата у Закавказју око кога се преко две деценије споре Јерменија и Азербејџан. Овај замрзнути конфликт може бити геополитичка прича.

Али, какве везе с тим има црногорска плажа Буљарице? А тек какве ли везе са геополитиком има Ташмајдан, познати парк у центру старог Београда, са „Мадером“, култним рестораном београдских боема? А какве ли тек везе са геополитиком има „шетња“ по Азербејџану црногорског званичника Роћена у пратњи незваничника Ђукановића?

Дивно је, пре пола године, реконструисан ташмајдански парк. У њему је постављен монументални споменик од бронзе. На постаменту од црног мермера пише: „Хејдар Алијев, национални лидер Азербејџана“. Церемонија отварања споменика је уприличена званичној посети Београду председника Азербејџана, Илхама Алијева. Посебан „шарм“ тој свечаности је дао Њ.Е. Елдар Хасанов, резиденцијални амбасадор Азербејџана у Србији, а нерезиденцијални у Црној Гори. Када државни протокол све дигне на највиши ниво, у знак те посете се премешта целокупни београдски живот.

Враћам се вишегодишњој тврдњи да је КГБ, као основна снага у разбијању Југославије, заиграо на националистичку матрицу. Треба признати да је све то било веома прихватљиво и неким политичким круговима на Западу. Није могло бити ефикаснијег разбијачког алата од међусобног братоубилачког сукобљавања српских и хрватских националиста. И још спрегнутих са својим мафијама. Само је требало пронаћи погодне вође. И пронађени су у двојици аутократских властољубаца, Слободану Милошевићу и Фрањи Туђману, који су се међусобно пријатељски уважавали.

Националистички и шовинистички покрети у обе републике, ојачани онима из Црне Горе, спрегнути са мафијама, по сценарију и жељи вођа су одрађивали „свој посао“. А Алија Изетбеговић је обојици био терет, што су обилато користили мафијаши, националисти, шовинисти, а посебно исламисти.

Армијски врх је непрестано персонално прилагођаван развоју догађаја на терену, а ЈНА је, најчешће с разлогом, постајала дежурни кривац за све и свашта. Реформске снаге, с Антом Марковићем на челу, су на време препознале сулудост наступајућих политика, али им је зафалило снаге.

Један потпредседник његове владе (утврдиће се касније) био је притајена разарајућа бомба изнутра. Није чудо што је баш тај био транзициони политички комесар за превођење Савеза комуниста Црне Горе у ДПС Црне Горе и дводеценијски гуру „црногорског економског чуда“. А ко баш њих двојицу одабра? Народ или неко други?

На челу најважнијег сектора у КГБ је био Јевгениј Примаков, човек који је касније, у време нашег крвавог братоубилачког рата, био председник владе Руске Федерације.

Његово највеће поверење, још од раније, су имали Фрањо Грегорић (маг хрватско-руског „бизниса“) и Јосип Манолић. Управо су њих двојица имали пресудну улогу у избору Фрање Туђмана за националног лидера Хрвата и били су први председници Владе независне Републике Хрватске. Највеће поверење Јевгенија Примакова је имао и Боро Милошевић, иначе деценијска алфа и омега руске политике на Балкану. Боро је, у суштини, изабрао брата Слободана за свесрпског вођу.

Милан Роћен, Бранко Крга и још нека звучна имена су Борови изабраници, чији рад он и данас надзире. Момир, Мило и Свето можда су били свесни (а можда и нису) да су баш они били Роћенови изабраници, који је у то време био идеолошка еминенција из сенке у Савезу комуниста Црне Горе.

Да ли је случајно да су управо Роћен и Крга, у критичном периоду по југословенске народе, упућени на „дипломатске“ дужности у Москву? Да ли је случајно да су баш црногорски функционери касније бранили Кргу од смене са дужности начелника генералштаба до последњег дана? Да ли је случајно да је баш Роћен именован за амбасадора СЦГ у Москви, а нерезиденцијално и у Азербејџану? А ко је све и за чије потребе ординирао у амбасади СРЈ и СЦГ у Москви, извесно је да ће открити неко други.

Да ли има случајности у томе што је монументални споменик на Ташмајдану подигнут Хејдару Алијеву, првом председнику независног Азербејџана и оцу актуелног председника Илхама Алијева, чија држава више није најсекуларнија, а чије владање се оцењује једним од најаутократскијих и најкорумпиранијих?

Да ли има случајности у томе да је, управо, његов отац Хејдар Алијев (овековјечен монументалним спомеником на Ташмајдану) био шеф најважније управе КГБ у сектору на чијем челу је био Јевгениј Примаков? Да ли је баш случајно да је Елдар Хасанов, тадашњи оперативац у управи Хејдара Алијева, сада резиденцијални амбасадор у Србији, а нерезиденцијални у Црној Гори?

Постоји ли могућност да се, због „стратешког“ пројекта, на коме предано раде Роћен и Хасанов (диригованог из Москве), лукови елипсе Азербејџан-Србија-Црна Гора споје управо у Буљарицама? Петстотина хиљада евра, две луксузне виле у оквиру великог туристичког комплекса и десет посто од укупних инвестиција, би могли бити инспирација и гаранција успеха „пројекта“.

Подгорица је град побратим са Јереваном, главним градом Јерменије. Јерменија се налази у замрзнутом конфликту са Азербејџаном око Нагорно Карабаха (висока црна гора). Да ли врх ДПС може решити било који проблем на поштен начин?
Не, не може. Да ли се из било ког проблема може извући на поштен начин?

Очигледно је да не може јер је, на несрећу, та партија и настала на великосрпском националистичком покрету и на организованом криминалу и корупцији, који су у стању прогутати и народ и државу.

Руско-српско-црногорско-хрватско увезано клупко служби и лица из организованог криминала и корупције није ништа друго него ђавоље клупко, које ове народе вековима држи у зони геополитичке жртве.

(Блиц)

Пристигли коментари (0)
Фејсбук Твитер

Нема коментара:

Постави коментар