Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 01. јануар 2012.

САД у Сирији опипавају пулс Русији | Савремени свет

САД у Сирији опипавају пулс Русији | Савремени свет


Савремени свет

САД у Сирији опипавају пулс Русији

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић
субота, 31. децембар 2011.

Након што је Руска Федерација Сирији испоручила оружје, укључив и ракете тзв. “убице носача авиона”[1], и упутила свој носач типа “Адмирал Кузњецов”, заједно са пратећом групом ратних бродова, САД су, на основу навода независних извора, ка Јордану упутиле одређене јединице повучене из Ирака[2].

“Неке од јединица армије Сједињених Држава које су напустиле ваздухопловну базу Аин ал-Асад у Ираку прошлог четвртка, нису се вратиле у САД нити у своје базе у Немачкој, већ су пребачене у базе у Јордану током вечерњих часова”.[3] Ову информацију је за “Вашингтон блог” пренео ирачки новински извор у Лондону. Према неким извештајима, стотине страних војника почеле су свој размештај у близини села која се налазе у непосредној близини града ал-Мафрак, на северној граници Јордана. Извори наводе речи анонимног јорданског официра да су стотине војника који говоре енглески примећени у војним возилима између ваздухопловне базе краљ Хусеин и ал-Мафрака, града на само 10 километара од јорданско-сиријске границе. Ове информације је додатно потврдио Низар Најоуф, радник у краљевском јорданском цивилном ваздухопловству, чија се канцеларија налази у Лондону:”Најмање један амерички авион који је превозио војно особље слетео је у ваздухопловну базу принц Хасан која се налази око 100 километара источно од ал-Мафрака.” Осим тога, јордански сајтови су открили да су западни званичници захтевали од јорданског краља да допусти успостављање станице са електронском опремом за шпијунирање, како би ступили у контакт са високим официрима у сиријској армији и убедили их да изврше војни пуч или макар да пруже оружани отпор режиму.

Суштина је у томе да Запад, као и у Либији, покушава да подели сиријску армију и да тиме ослаби и евентуално збаци актуелног председника Сирије Башара ал-Асада, како би свој утицај прошириле и на Сирију: тиме би стратешки опколили Русију али отворили и могућност за будућу војну претњу Ирану.

Турска улога је такође битна – ова земља снажно подржава тзв. Ослободилачку армију Сирије која се састоји од дезертера који су пребегли из редова регуларне армије и сада се боре против Башаровог режима у борбама које су однеле преко 5000 живота. Борбе које помињемо се још увек воде јужно од Дамаска, престонице Сирије, и по свим извештајима веома су жестоке јер су владине трупе подржане тенковским јединицама.[4] Стратфор у свом извештају наводи да је улога Турске веома битна, али да је Турцима тешко да у већој мери помогну побуњеницима сунитског порекла, услед бојазни од проблема са Курдима. Дакле, иако је Турска истурено крило НАТОи од ње се очекује да извршава намере Запада – и она се сама суочава са унутрашњим проблемима. С друге стране, побуњеници у Сирији су подељени јер се већина њихових упоришта налази на југу ове земље, што Турској отежава било какво пружање помоћи.[5]

Док Запад заједно са Израелом отворено пружа помоћ побуњеницима у рату у коме је већ одавно постало јасно да сиријска војска не пуца у ненаоружане демонстранте већ да се бори са различитим оружаним групама, Русија се труди да решење остане у оквиру УН. Званична Москва предлаже мировну иницијативу Арапске лиге која би послала посматраче у Дамаск како би се утврдило стварно стање на терену. С друге стране, Русија се оштро противи сваком ембаргу на увоз оружја Сирији – што је сасвим логично када се узме у обзир стратешки значај који по Русију има Сирија. На основу овога можемо да видимо да Руска Федерација, поучена примером Либије, неће остати пасивна и инертна што би је веома скупо коштало – у том случају би Русија била и даље принуђена на дефанзиву, што би се врло лоше одразило по њене виталне националне интересе.

Борбе између регуларне сиријске армије и дезертера, који су основали тзв. Сиријску ослободилачку армију, настављају се са све већим бројем жртава на обе стране. САД и савезници покушавају да новоствореном организацијом војних пребега уздрмају власт Башара ал-Асада и тако подрију руске интересе у Сирији, али то неће ићи тако лако као у Либији – јер је сиријска армија кохезивна војна сила која располаже респектабилним наоружањем и која је одана актуелној власти. Тешко да ће САД успети да остваре своје циљеве уколико не дође до већег расцепа и поделе унутар редова саме сиријске армије – што многи светски аналитичари и прогнозирају – али Американцима је једино преостало да изнутра покушају да дестабилизују сиријску власт.

Наведеним размештањем трупа на граници са Јорданом САД покушавају да покажу како нису одустале од пружања подршке побуњеницима, упркос значајном руском војном присуству. Тешко да ће поменуто присуство америчких трупа значајно помоћи снагама које се боре против регуларне сиријске армије јер је сасвим јасно да, сада када Сирија има пуну подршку Москвешто је Руска Федерација недавно потврдила слањем бродова у ову земљу и по неким изворима слањем значајне количине наоружањаСАД неће и не могу да покушају било какву интервенцију, осим уколико не желе да се сукоб прошири ван граница Блиског истока и запали читав свет.

Морамо да узмемо у обзир и Иран, који представља значајну регионалну силу на коју се режим Башара ал-Асада може ослонити. Услед тога, Американци, у сарадњи са израелском обавештајном службом, у Ирану стварају шпијунску мрежу, подржану шпијунским беспилотним летелицама које Иранци успешно обарају[6] и која трпи последице,[7] али то је за сада једини начин на који САД могу да угрозе Иран. САД су несумњиво изненађене оваквим чврстим ставом Русије по питању Сирије и једино им је остало да, осим изазивања поменутих унутрашњих немира и поделе у сиријској војсци, преко Сирије опипавају пулс Руској Федерацији како би увиделе како ће она реаговати када на ред буду дошле и остале земље које спадају у интересну сферу Москве.

Што се јавности у самој Сирији тиче, она је поприлично подељена – што, морамо рећи, представља последицу успешне политике Запада “завади па владај”. Како јављају бројни извори, у Дамаску и Алепу одржане су демонстрације подршке влади Сирије, на којима су учесници осудили спољашње мешање у унутрашње ствари земље. С друге стране, у трећем по величини сиријском граду и њеном индустријском центру Хомсу на улице је изашло више од 200 000 присталица опозиције. Демонстранти су, како извештава ИТАР-ТАСС, узвикивали пароле против Лиге арапских земаља која, наводно, не предузима акције против владајућег режима.[8]

Дакле, САД, Израелу и НАТО-у не преостаје ништа друго осим да се ослоне на Сиријску ослободилачку армију, тј. на јединице побуњеника, али питање је колико ће се они још дуго моћи супротстављати снажној регуларној сиријској армији. Америчко војно присуство у Јордану не представља ништа друго осим потеза који може пружити моралну подршку побуњеничким трупама, тако да не можемо да говоримо ни о каквој војној интервенцији. Оно на шта Америка мора да рачуна јесте пораст незадовољства међу сиријским народом и понављање либијског сценарија, као и евентуалног грађанског рата који се може десити тек уколико се сиријска војска потпуно распадне, што је тешко очекивати. У сваком случају, све очи су упрте у Сирију јер је сасвим познато ко је кривац за тренутне жестоке сукобе у овој земљи. Можемо само да се надамо миру и стабилизацији прилика у Сирији и да очекујемо да ће се тзв. арапско пролеће, иницирано од страног фактора, успостављањем реда и стабилности и окончати у овој земљи.


Фејсбук Твитер



САД у Сирији опипавају пулс Русији

субота, 31 децембар 2011 16:30
Јован С. Илић
Страни фактор у овој и у осталим у овом добром чланку наведеним акцијама јесте освајачки фактор који заправо жели да покори цео свет , правдајући то својим националним интересима, а то се зове трећи светски рат који као и предходна два има исти циљ-освајање целог света, само што се он води знатно другачије у односу на предходна два. Кад су Ајнштајна питали-како ће се водити трећи светски рат , одговорио је-не знам, али знам да ће се четврти водити тољагама-моткама! Требало би они који одлучују о рату и миру, да се присете ове Ајншајнове застрашујуће визије!
Препоручи коментар:
56
1
субота, 31 децембар 2011 17:30
Miroslav
Sazet i vrlo informativan tekst.Samo da ne podlegnemo zapadnoj propagandi koja govori samo o tzv.civilnim zrtvama napomenimo da je po zvanicnim sirijiskim podacima do sada poginulo preko 2000 vojnika regularne Vojske Sirije.Ocigledno da posto je spoljni napad na Siriju vrlo delikatan da su se odlucili na unutrasnji sukobKako bi u pogodnom momentu,proglasivsi humanitarnu katastrofu,izvrsili invaziju.Sirija je stepenica ka Iranu a u necijim planovima i dalje.
Препоручи коментар:
37
0
субота, 31 децембар 2011 17:58
Peter RV
Odlican tekst.
Dok Turska ne intervenise aktivno, sva americka 'moralna' podrska nece vredjet nista, sem kao propaganda.
Rusija je kazu, izrucila S-300 jedinice Siriji i nadajmo se da su se neke od njih nasle i u Iranu.
Rusija, naprosto, mora da brani, i Siriju i Iran, ako ima ikakve pretenzije da utice na svjetske dogadjaje. Sirija i Iran su nerazdvojivi u tom smislu. Citava Juzna Amerika sad posmatra Rusiju.
Препоручи коментар:
61
1
субота, 31 децембар 2011 22:42
sused!
Nisam neki navijac rata, ali ako su amerikanci imaju takav plan da uzdrmaju siriju,iran itd. onda to je neminovno.a rusija djabe nemoze nista da uradi, ona moza samo negdje na kaukazu nesto uraditi, ali na bliskom istoku nema sanse!!!!!!!!!!!!
Препоручи коментар:
2
29
недеља, 01 јануар 2012 11:14
синиша @ sused
Иако ненавијате ни за кога сматрате да је амерички план исто што и готова ствар.

Толико неинформисани сигурно нисте. Ви имате план, а то је да уместо са муслиманима Американци зарате са Русима. До таквог преокрета тешко да може да дође наредних десет година. Чак и ако би америчке или НАТО трупе директно умешале у сукоб у Сирији, што се десити неће. Али америчке копнене трупе се неће умешати, а неће ни ракетне ни ваздушне. За разлику од Либије која се "бранила" тако што се последњих десет година разоружавала и сарађивала са ЦИА-ом Сирија је купила неке ракетне системе од Руса за које САД и НАТО немају одговор.

Дакле, сусед, неће бити нокаута, борба ће бити на сто, двеста, а можда и више рунди, са постепеним улажењем земаља из окружења у сукоб. Турске на пример. Е кад је Иран у питању ситуација је другачија. Иран као и Турска има 70 милиопна становника. То ће трајати и биће повуци потегни.
Препоручи коментар:
16
1
недеља, 01 јануар 2012 12:47
sused!
@,
to je moja licna percepcija!
u ostalom uvijek se misli kako amerikanci izgube u ratovima!!! Za mene to nije tacno, jer amerikanci ne vode klasicni rat(zarobljenja), nego njima interesuje(moja percepcija) samo "uzdrmanje". a za uzdrmanje nemate sredstava odbrane!
a zasto "uzdrmanje"? To je jedna velika tema,koja moze se procitati u neke kgjige koje se bave strateskom centra svijeta - evroazijom! znaci nije neka dezorijentacija neke velike sile(amerikanaca), nego strategija!
reko sam nisam navijac rata, ali pragmaticno(nazalost) gledano nije za ponizavanje. jer u ostalom se ne ratuje u americi nego van nje!!!
a to dobro znamo i mozemo da naucimo od 2.svetskog rata!
Препоручи коментар:
0
5
недеља, 01 јануар 2012 13:06
синиша @ sused
Добра вам перцепсиоја.
Шекспир је описао један породични рат који се водио у Италији у Верони између две породице двеста година. Рат се водио за једну улицу која је била дугачка мање од сто метара. Таквих примера је било много и у Падови и у Фиренци и другим местима где се вековима ратовало за педесет метара неке улице. У Америци не морате ратовати, ко год хоће да ради има на раполагању колико хоће километара прерије, или ако је белац има на располагању градове као Шикаго или Ну Јорк. Ко ће нормалан ратовати за Америку. Нађите ми само једног Американца који ће жртвовати било шта за Америку, а камоли живот. То не постоји. Друга прича је ратовање за новац или из принуде.

У праву сте не ратује се на америчком тлу, него у Европи, Арапскј земљи, Далеком и Блиском истоку.

У праву сте америчка стратегија јесте да се уништи противничка технологија.

Само једну ствар нисте у праву, да ће Америка из сукоба са Исламом који ће трајати шездесет година изаћи као победник. Биће 0:0.
Препоручи коментар:
4
0
недеља, 01 јануар 2012 13:50
sused!
@
"Samo jednu stvar niste u pravu, da će Amerika iz sukoba sa Islamom koji će trajati šezdeset godina izaći kao pobednik. Biće 0:0."

ne mislim da amerika ratuje zbog islama, ili je u ratu zbog islama! To samo tako izgleda u ocima islamskih fanatika.
religije prosto se zloupotrebljaju od svake strane.A "glupi fanatici"(cesto dolaze iz nerazvijene podrucja) misle mozda to nesto ima sa religijom. ja mislim da je prosto borba za zivot u "smislu darvinizma!".Znaci ko poseduju "pusku ima i kobilu".
Dakle,tako nekako,svi se borimo za bolja sutra, pa ako to bilo i u racun drugih,zar NE?
Препоручи коментар:
2
2
недеља, 01 јануар 2012 13:51
gost
sunisa@-Mislim da ste u pravu sto se tice neresenog rezultata ali nece biti 0:0. Bice tu mnogo, mnogo pgodaka recimo kao u kosarci pre produzetaka!
Препоручи коментар:
6
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар