Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 23. јануар 2012.

“Крсташки поход малоумника” | Политички живот

“Крсташки поход малоумника” | Политички живот

Политички живот

“Крсташки поход малоумника”

PDF Штампа Ел. пошта
Дајана Џонстон
недеља, 22. јануар 2012.

Рат против СР Југославије 1999. године отворио је нову фазу свјетске историје. Она се свела на нову декларацију независности САД: независности од међународног права и од ограничења сопствених војних интервенција контрасилом, које више није било нестанком Совјетског Савеза. Тако су САД могле да крену у освајање свијета.

Није ово никакво претјеривање: освајање је најавио Џорџ Буш старији као “нови свјетски поредак” – исти термин је користила нацистичка Њемачка, додуше само у односу на Европу. Америчко освајање се не врши старомодним мусолинијевским махнитањем или хитлеровским расистичким дивљањем. Стил је различит, узроци и циљеви су различити, али многи поступци и резултати су слични.

Сукоби у Југославији искоришћени су као изговор за америчко збацивање стега посљератног система. Као и обично, изговор је био моралан: страховита пропагандна кампања приказивала је сукобе у Југославији, који су имали сложене економске, историјске и политичке узроке, као прости случај борбе добра против зла. Срби су били зли, упоређивани су са нацистима и Хитлером. Несрби су били невине жртве. За “међународну заједницу”, што је еуфемизам за велике силе предвођене Сједињеним Државама, тврдило се да има моралну обавезу да дјелује војно да би спасла невине жртве од злих Срба.

Био је потребан бескрајан низ лажи, искривљавања и прећуткивања да би се у јавном мњењу пласирала и потом формирала тако поједностављена верзија догађаја. Има нас који упорно раскринкавамо те лажи, али оне још увијек бујају као и прије.

Без обзира на то ко је коме шта урадио, југословенски сукоби су промишљено искоришћени у циљу лажирања малог рата за који је НАТО био сигуран да ће га добити изван првобитног одбрамбеног појаса Атлантске алијансе. Ово је означило ново доба у којем Сједињене Државе могу да увуку западну Европу у свој подухват глобалног газдовања. Наравно, никада се то не назива “освајањем свијета”. Понекад се назива “хуманитарном интервенцијом”, понекад “ратом против тероризма”, а понекад је само ријеч о “обезбјеђивању стабилности” или “унапређењу демократије” или “смјени режима”.

Увијек постоје нове “пријетње” с којима се суочава “међународна заједница” – приступ енергентима, електронски рат, недисциплиноване државе – и наравно, “геноцид”. Ако се све то пажљиво преиспита, онда је јасно да се пред нама одвија пројекат освајање свијета који, наравно, неће и не може успјети. “Како” и “зашто” су у том пројекту иста ствар. План није скован у неком капиталистичком штабу, нпр. у групи Билдерберг. Ово није ни завјера ни националистички покрет. Нема острашћеног националистичког говорника који подстиче амерички народ да заузме свијет. У ствари, већина Американаца врло мало мари за остатак свијета. Вјероватно не желе да га освоје. Не, ово освајање свијета је првенствено ствар институционалне инерције.

Јануара 1961, у свом опроштајном говору, одлазећи предсједник САД генерал Двајт Д. Ајзенхауер упозорио је на утицај снаге коју је назвао “војно-индустријски комплекс”:

У државним пословима морамо се чувати присвајања неовлашћеног утицаја…војно-индустрисјког комплекса. Могућност катастрофалног успона погрешно засноване моћи постоји и постојаће… Само будна и добро обавјештена јавност може да правилно усклади преплитање огромне индустријске и војне одбрамбене машинерије са мирним методама и циљевима ради очувања безбједности и слободе.

Ајзенхауер није предлагао разградњу војно-индустријског комплекса. Он је само упозоравао “будну и добро обавјештену јавност” да не дозволи да он измакне из руку. Авај, “будна и добро обавјештена јавност” чврсто спава готово пола вијека. Првобитни израз гласио је “војно-индустријско-конгресни комплекс”. Главно законодавно тијело САД јесте битан дио цијелог комплекса зато што чланови Конгреса редовно гласају за војне намјене у корист својих изборних јединица. Под притиском индустријских финансијера, Конгрес чак гласа о системима наоружања које Пентагон не тражи и са којима не зна шта да ради. То је систем који се финансира из државне касе и који непрестано повећава војну потрошњу, па се све више оружја истражује, развија и производи. Тако су изабрани народни представници дио друштвено-економског система који разара демократску контролу над битним питањем рата или мира.

Овај војно-индустријско-конгресни систем захтјева да се скупи системи наоружања повремено користе. Иначе, јавно мњење би могло да се пробуди и да пита зашто се новац пореских обвезника троши на оружје умјесто на школе, болнице, здравствену заштиту или за мостове који се неће рушити. Оружје се мора тестирати у стварним ситуацијама, мора се трошити и демонстрирати за продају државама клијентима. Тако овај комплекс ствара потребу за идеолошким оправдањем рата. Преко 40 година, “комунистичка пријетња” је била довољна.

Комплекс је накратко био у стању шока када је све покварио Горбачов изненадним окончањем хладног рата. Шта да се ради без њега? Моћни “трустови мозгова”, које финансирају приватни индустријалци и сервисни војно-индустријски комплекс, наставили су да смишљају нове “пријетње”. Пронашли су тероризам и кршења људских права. Сада покушавају да оживе “руску пријетњу”.

Има много начина да држава попут САД слиједи своје економске интересе, а има и много важних послова који би могли профитирати и од мање ратоборног дјеловања. Утицај комплекса на спровођење политике диктира опције које су понекад сасвим ирационалне. Дипломатија и преговори постали су вјештине које изумиру јер су пријетње војном акцијом ефикасније. Има људи који су још способни да воде преговоре, али се они маргинализују. Војно-индустријско-конгресни комплекс има сопствену институционалну инерцију која измиче свакој јасној и свјесној контроли. Унутар овог механизма који сам себе покреће, појављују се групе и индивидуални стратези са идејама како да се користи комплекс. Један од најутицајних појединаца је Збигњев Бжежински, чји је отац био пољски амбасадор у Канади. Бжежински је изразио своје стратешко размишљање у значајној књизи, Велика шаховска табла. Он даје приоритет изолацији Русије од западне Европе у циљу спречавања складног уједињења евроазијске копнене масе, које би значило крај хегемоније Сједињених Држава.

У односу на Југославију, постојао је утицајни хрватски лоби, а још увијек је јак и богат албански лоби. Ти лобији, који тврде да представљају неку етничку групу у САД, утичу на америчку политику на начине који могу бити сасвим супротни ономе што би се могло сматрати америчким националним интересом. Њихов успјех долази од чињенице да њихови циљеви могу испуњавати виталне потребе војно-индустријског комплекса проналажењем непријатеља и објављивањем похода – за демократију, за људска права, против злих диктатора, против тероризма итд. Ови походи представљају оправдање за америчку бескрајну производњу оружја.

Југославија као експериментални терен – Прокламовани идеали се крше делима предузетим у њихове име. Поступање са Србима од стране “међународне заједнице” у име “људских права” представља стално кршење људских права. Није само ријеч о томе да им је земља бомбардована и раскомадана – што још није завршено. Горе од тога је што се они третирају као нечисти и прокажени од сила које су их бомбардовале и отеле им земљу, и што их на стуб срама додатно прикива срамни Хашки трибунал, који финансира НАТО, за све оно што је њима учињено.

Већ скоро две деценије Срби су покусни кунићи у експерименту једне велике силе. Они су покусни кунићи у експерименту пропагандне демонизације. Ријеч је о експерименту са различитим актерима: за почетак њемачки медији, потом америчка фирма за односе са јавношћу Рудер-Фин, која је радила заједно са сецесионистичком владом Фрање Туђмана, врло активни хрватски лоби у САД и Канади, исламска странка Алије Изетбеговића, албански лоби у САД и један број америчких политичара, као што је бивши сенатор Боб Дол и покојни конгресмен Том Лантош. Пропагандне технике које су се користиле против Срба могу се користити против било које државе коју САД одаберу као мету.

Срби су били покусни кунићи у коришћењу оружја са осиромашеним уранијумом. Били су покусни кунићи у бацању беспомоћне владе на кољена бомбаардовањем из ваздуха. Како је велика већина земаља у свијету беспомоћна пред америчким бомбардовањем, ово би могло да се деси скоро свакоме. Били су покусни кунићи у експерименту политичког преврата, на чијем челу се налазио Отпор, који је финансирала и обучавала влада Сједињених Држава, најприје да се умијеша у изборни процес у Југославији. Отпор је наставио да служи својим америчким господарима ширењем лажних револуција у Грузији и Украјини.

Били су покусни кунићи у скандалозном судском експерименту у Хагу. Они су још увијек покусни кунићи у срамној реализацији уцјене и завођења – помоћу штапа и шаргарепе – коју спроводи Европска унија, која већ деценију нуди илузију чланства у ЕУ да би натјерала српске лидере на сталне уступке. . . за које повремено добијају мрвице, али никада признање да Србија има право на правду или чак на постојање.

И Албанци су покусни кунићи. Међутим, у лабораторијским експериментима неки пацови се море глађу, а неки се дебљају. Албански лабораторијски пацови су се дебљали. Свакако не за своје добро. Косовски Албанци су искоришћени као пиони да би се постигла два циља:

· Да би се даље слабила и разбијала Југославија, једина од СССР-а независна социјалистичка држава у Европи која је имала блиске везе са трећим свијетом, нарочито са арапским земљама, преко Покрета несврстаних. САД су жељеле да избришу сваки траг таквих стремљења, као и да ослабе Србију као могућег савезника Русије.

· Да би се НАТО-у обезбједила “хуманитарна мисија” као изговор за промјену сврхе алијансе од одбране чланица у ванпросторне операције свуда у свијету гдје САД одлуче да интервенишу и да би се изградила база Бондстил, као дио плана о ширењу америчких база на исток, према Русији и Блиском истоку.

За оне који су били спремни да схвате, ово је било очито и у оно вријеме. Од тада је право значење “крсташког похода лудака” постало јасније. Посљедице “похода” су катастрофалне: на стотине хиљада неалбанаца очишћено је са Косова, српске православне цркве и манастири спаљени су и уништени. Етничка мржња је дигнута до тачке кључања. Ово је прави кључ за ону стару “подијели и владај”. Чак ће и Срби са Косова молити своје НАТО мучитеље да остану да би их заштитили од Албанаца, који су добили дозволу да тероришу Србе и неалбанце на Косову.

Шта могу Срби да ураде да би превладали свој статус прокажених? Брз и кратак одговор гласи, ништа. Истина је сурова. Срби не могу ништа да ураде зато што су велике силе закључиле да су им у том региону потребни прокажени, да би друге држали под контролом, а за прокажене су изабрани Срби. Не постоји ништа што Срби могу да ураде – али би Американци и Европљани могли да ураде барем нешто. Најприје би требало да се пробуде из дубоке политичке коме.

У мају 2000, конзервативни члан њемачког Бундестага, Вили Вимер, присуствовао је конференцији на високом нивоу у Братислави о ширењу НАТО на Балкан. Налазио се тамо у својству потпредсједника Парламентарне скупштине Савјета Европе, скупа са вишим војним функционерима и предсједнцима влада. Конференцију је организовао Стејт департмент и Институт “Амерички подухват”, познато легло неоконзервативних ратних стратега. У писму Герхарду Шредеру, тадашњем њемачком канцелару, Вимер је набројао закључке Братиславске конфернције, укључујући ове кључне тачке:

· Рат против СР Југославије водио се да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера у току ИИ свјетског рата, да се америчке трупе не стационирају у Југославији. Из стратешких разлога, америчке трупе морају бити стациониране тамо, да би се надокнадила пропуштена прилика из 1945.

· Косовски рат је преседан који треба слиједити у будућности.

· Србија мора бити трајно искључена из европског развоја.

· У свим процесима, право народа на самоопредјељење мора добити предност над свим осталим одредбама или правлима међународног права.

“Право на самоопредјељење” значи у пракси да се мањине користе за разбијање постојећих држава. Преовлађујућа идеологија глобализације, коју спремно прихвата највећи дио западне љевице, јесте да су “права” прије свега “мањинска права”. Већина је сама по себи угњетачка. Ово подрива легитимност националних држава одоздо, као што их економска глобализација и ЕУ подривају одозго. Жељени ефекат је слободно поигравање економских сила, потпомогнутих војном силом, при чему између њих остаје веома мало демократске контроле.

Вимер је додао своје опште запажање: “Изгледа да је америчка страна, ради сопствених циљева, спремна да подрије, на глобалном плану, међународни правни поредак који је настао као резултат два свјетска рата који су вођени у прошлом вијеку. Сила треба да стоји изнад права. Гдје год да се испречи међународно право, треба га уклонити.”

Да би оправдала “трајно искључење Србије из европског развоја” ЕУ непрестано поставља све строже услове за њен коначни пријем. Најприје Београд мора да прекрши свој устав и да испоручи Милошевића у Хаг. То није било довољно – цијело ратно руководство Србије, функционери и официри који су покушали да бране своју земљу од НАТО бомбардера из ваздуха и од албанских сепаратиста на земљи, морало је бити отпремљено у Хаг због учествовања у “заједничком злочиначком подухвату”. Ни то није било довољно. Ухапшен је Караџић и послат у Хаг, али ни то није довољно. Чак и да се у Хаг пошаље довољан број Срба да се задовољи холандска влада, захтјев ће се промијенити у признавање независног Косова. Увијек ће се наћи нешто ново, нешто више од оног претходног.

Милошевић је проглашен диктатором и “екстремним националистом”. Тако су САД подржале његову смјену правим легалистом Војиславом Коштуницом. Врло брзо, испоставило се да је и Коштиница “есктремни националиста”. Тако је замијењен Борисом Тадићем. Међутим, Вилијам Вокер, амерички агент који је, мање-више, измислио “масакр у Рачку”, искоришћен као изговор за косовски рат 1999, каже да је Тадић једнако лош као и остали.[1] Тадић, каже Вокер није “ни умјерен ни разуман” и штавише, “сваки сљедећи режим” у Београду “наставља са истим запаљивим националистичким тврдњама које је износио Милошевић да би оправдао политику репресије, етничког чишћења, систематског силовања, пљачке и убистава, што није виђено у Европи од времена Другог свјетског рата.”

У међувремену, у Босни, САД су најприје подстицале умјереног Милорада Додика да замијени тврдо националистичке вође Републике Српске. Међутим, сада се демонизује Додик. Како се то ради? Најприје је Харис Силајџић, обучен за односе с јавношћу, исламиста који говори енглески и који је преостао из Изетбеговићевог режима, испоставио захтјев да се Босна централизује укидањем Републике Српске и ревизијом Дејтонских споразума. Силајџићев захтјев би значио предају власти у цијелој Босни већинској групи, муслиманима.

Додик је на то одговорио да би у том случају Република Српска могла одржати референдум о независности. Уосталом, ако је Косову дозвољено да се одвоји од Србије, зашто не може Република Српска да се одвоји од Босне? Зато што је српска, ето зашто. У медијима се зачуо вапај: Срби поново изазивају рат. Срећко Латал упозорио је фебруара 2009. да ће, ако Република Српска прогласи независност, Хрватска послати трупе да интервенишу. Хрватска је чланица НАТО-а – не само де фацто, као што је био случај када су хрватске снаге, уз помоћ САД, прогнале српско становништво из Крајине 1995. године, него и де јуре.

Џејмс Лајонс је оптужио тада премијера Додика, за “опонашање постепеног пута Црне Горе ка независности” – пута који је, да кажемо успут, ружама посула “међународна заједница”.[2] Бивши аналитичар Међународне кризне групе закључује, медјутим, да “Република Српска није Црна Гора, а разбијање Босне би било насилно и вјероватно би резултирало уништењем Републике Српске.”

Нема разлога да вјерујемо да је рат НАТО-а против Срба завршен.

Руска паралела – Југославија је искоришћена као експеримент у којем се користе мањине у мултиетничкој држави за њено разбијање на мале зависне сателитске државе. Чини се да је главно мјесто гдје би се могле примијенити лекције из ове лабораторије Русија. Ово је несумњиво било у главама неких стратега који су управљали америчком војном силом у правцу Југославије. За неке од њих, Југославија је била минијатурни Совјетски Савез.

Један од њих био је очито Збигњев Бжежински. Он још ратује с Русијом која ће држава владати земљама између Пољске и Русије, нарочито Украјином, која је наизмјенично била дио Руског и Пољског царства. Многи људи на Западу су заборавили да је Пољска некад била велико царство, а већина Американаца сигурно нема појма да је нешто такво икад постојало. Тако Бжежински непрестано говори о “руској пријетњи” Украјини, док Сједињене Државе граде базе свуда око Русије и траже да се Украјина придружи НАТО пакту. Нико не говори о “пољској пријетњи” зато што изгледа да се само Пољаци (и други у региону) сјећају пољске владавине Украјином.

Значајна паралела постоји са Балканом. Ратови југословенске дезинтеграције избили су најжешће у подручју званом Крајина, што значи граница. Исто значи и Украјина; ријеч је о варијанти истог словенског коријена. И Крајина и Украјина су гранична подручја између католичких хришћана на западу и православних хришћана на истоку. Становништво се дијели на оне на истоку, који желе да задрже везе с Русијом, и на оне на западу, које привлаче католичке земље. Међутим, у Украјини као цјелини, око 70 одсто становништва је против придруживања НАТО пакту. Ипак, САД и њихови сателити непрестано говоре о “праву” Украјине да се прикључи НАТО-у. Иначе, никада се не помиње ничије право да се прикључи НАТО-у.

Како исти узроци могу имати исте посљедице, инсистирање САД на “ослобађању” Украјине од руског утицаја може имати исте ефекте као инсистирање Запада на “ослобађању” католичких Хрвата од православних Срба. Тај ефекат је рат. Међутим, умјесто малог рата против Срба, који нису имали ни средстава, па ни воље да ратују против Запада (будући да су увелико сматрали да су његов дио), рат у Украјини би значио рат с Русијом. Нуклеарна велесила, и то она која неће лијено посматрати док Сједињене Државе помјерају своју флоту и своје ваздушне базе на ивице руске територије, како на Црном мору и Балтику, тако и на копну, мору и у ваздуху.

Упркос финансијској и економској кризи, Сједињене Државе се и даље баве ширењем НАТО-а, обуком снага, изградњом база, склапањем војних уговора. Ово се одвија непрестано, али се ријетко појављује у медијима. Грађани НАТО земаља немају појма у што их уваљују они који их воде.

Предсједник Барак Обама дјелује као повољнија варијанта од свог претходника, али је он окружен истим људима који су водили рат 1999: Џо Бајден, свирепи антисрбин као потпредсједник, и Хилари Клинтон, за коју кажу да је натјерала мужа да бомбардује Србију, као државни секретар. Сједињене Државе су технички банкротирале, али виртуални новац се непрестано слива у индустрију оружја. Сједињене Државе су компликована машина, не диктатура једног човјека. Војно-индустријско-конгресним комплексом управља аутоматски пилот. Предсједници долазе и одлазе, али комплекс слиједи замах бескрајног рата у Авганистану. Без притиска јавног мњења у циљу стварних промјена, а не само надахнуте реторике, комплекс ће збрисати и најдобронамјернијег предсједника.

Рат је био лак када је значио уништење беспомоћне и безопасне Србије, када НАТО агресори нису имали губитака. Међутим, рат с Русијом – силном суперсилом са нуклеарним арсеналом – неће бити тако забаван. Ако никоме није стало до историје, правде или невоља народа чија је земље раскомадана, можда брига за голи опстанак може да освијести народ да схвати шта му се догађа. То је нешто што можемо покушати да урадимо.

А што се Срба тиче… једино им преостаје да раде оно што су и до сада радили: да се не стиде себе, да не губе смисао за хумор и да имају на уму да се свијет не састоји само од НАТО-а и “међународне заједнице”.

И ово ће проћи.

Дајана Џонстон је специјалиста за европска политичка питања. Новинар и публициста са сједиштем у Паризу, др Џонсон је чест посјетилац бивше Југославије. У мноштво њених књига објављених од почетка 1980-тих спадају Политика европројектила (Версо, Лондон, 1983) и Крсташки рат лудака, НАТО и заблуде Запада (Плуто прес/Мантли ривју 2002).

Ово је чланак из њене књиге Сачувати мир у Босни, превод и предговор Тијане Кецмановић, изд. Чигоја, Београд 2011.


[1] Vilijam Voker: “A separate take from Serbia”, Vašington tajms, 24. februar 2009.

[2] Džejms Lajons: “Halting the Downward Spiral”. Njujork tajms, 24. februar 2009.

[ Почетна страна ]


“Крсташки поход малоумника”

субота, 21 јануар 2012 15:46
Драги
Није ово никакво претјеривање: освајање је најавио Џорџ Буш старији као “нови свјетски поредак”


Не, драга моја, освајање је још најавио Реган, када је била Олимпијада у САД. Он је тада, као председник САД, рекао да су те игре "Америка против остатка света" (проверите да ли је ово тачно). Каква је то изјава? Спортска? Не. То је чиста антиспортска и најмонструознија антидемократска политичка изјава. Али Америка тада није успела, као што неће ни сада. Он је био ратнички веома расположен, али још није било време. Он је пропагирао "Рат звезда", ако се сећате.
Препоручи коментар:
84
6
субота, 21 јануар 2012 16:15
Давид Новаковић
Постоји нада док је овакви људи на Западу да ће преовладати разум над капиталистичком похлепом и да ће на време бити заустављен трећи светски рат који све више постаје неминовност!
Препоручи коментар:
76
7
субота, 21 јануар 2012 16:39
Marko Gay
постојао је утицајни хрватски лоби, још увијек је јак и богат албански лоби. Ти лобији, утичу на америчку политику


Zelim da upozorim citaoce da je ovo netacno.

Hrvati i Albanci su objekti a ne subjekti medunarodne politike. Nema ni govora o uticaju njihovih lobija na americku spoljnu politiku.

A pogotovu je komicno govoriti o nekakvom hrvatskom ili albanskom bogatstvu.

Mislim da su Diane obmanule indirektne operacije.

Dva primera:

1. Kad se ne moze uticati na americke medije direktno, Hrvatima se daje pomoc ili kredit, uz uslov da deo tih para daju odredenoj americkoj kompaniji, koja ce onda uticati na americke medije. Tako da samo izgleda da kampanju vode i finansiraju Hrvati, a u stvari medijskom kampanjom diriguje neko drugi.

2. Pomogne se Albancima da pocnu trgovinu drogom, ali uz uslov da novac usmeravaju na naoruzavanje albanske vojske na Kosovu. Ako za sebe uzmu vise od plate, hapse se ili ubijaju.
Препоручи коментар:
46
35
субота, 21 јануар 2012 17:20
Луди Ванко
Једна ласта не чини пролеће,али , кад се давиш и сламка је балван.Дај боже да се овакви олоде на свету.Свет би био бољи.Овако само се Басари чини да је овај наш најгори, свеједно што виски не воли.
Препоручи коментар:
72
1
субота, 21 јануар 2012 17:28
гаврило
тако је ДАЈАНА, и ово ће проћи!Бог нека Ти да здравље храбра жено!!!
Препоручи коментар:
81
1
субота, 21 јануар 2012 19:16
Jos jedan "tribalac"
Misljenja sam da bi se bilo kakva prekretnica napravila - neophodno je zaustaviti autorasizam i autogenocid u Srbiji. Ako se Miloseviceva Srbija mogla uporediti sa covekom koji svojim rukama pomaze drugom coveku da ga nacilja pistoljem u glavu, Tadiceva Srbija se moze uporediti sa covekom koji sam sebi pritiska jastuk na lice ne bi li se ugusio. Vec preko deset godina nema coveka s pistoljem tu smo samo mi i nas jastuk i to je najtragicnije od svega.
Препоручи коментар:
41
1
субота, 21 јануар 2012 19:59
Starac Milija
Inače sjajna Dijana Džonston iz nekog razloga stvari naziva pogrešnim imenima. Odakle ili dokle više priča o "krstaškom pohodu" Zapada odnosno SAD? Osvajanje sveta čiji smo svedoci nema veze sa krstaškom istorijskom paralelom, jedino možda u delu u kojem bi glavni akteri bili vitezovi templari, ili red Templara.
Oni koji vladaju SAD-om ne bi se po oceni američkih hrišćanskih desničara mogli nazvati hrišćanima. Naprotiv. Radi se o uticaju tajnih kultova na vodeću garnituru na Zapadu, i sprovođenje tajne agende skrivene upravljačke strukture preko mreže tajnih i polutajnih društava od vremena osnivanja SAD.
Препоручи коментар:
33
1
субота, 21 јануар 2012 20:30
Даг
Почели су свој крсташки поход на исток са Србијом, а завршиће са Ираном. Тамо је сада гробница у коју ће империја сама ускочити. До свога правог циља, Русије, неће стићи.

Пред нама је вишезначна анализа која разоткрива милитаристичку суштину неолибералне идеологије и наличје владајуће демократије.

Срби нису први пут у историји изабрани за лаку мету. Ево, Немачка сада опет бруси зубе на Србији. Али Србија је тврд орах. И то онај мали, најтврђи.
Препоручи коментар:
36
1
субота, 21 јануар 2012 20:35
ivan3012
Samo sila,brutalna i odlucna moze zaustaviti zapad.
Препоручи коментар:
29
0
субота, 21 јануар 2012 20:51
uh
Hvala Dajana...neverovatno je da pored smisla za humor imamo i ovakve koji nas vode, tu mnogo smisla nema, kako se to desava, nemam pojma...mozda bi to bila super tema....i naravno, imamo jedinstven produkt koji nema alternativu, dobro, svi nam se zbog toga smeju, ali to nije humor, to je ziva istina sestro!!!
Препоручи коментар:
24
0
субота, 21 јануар 2012 21:21
фристајло
Очито је да госпођа Џонстон одлично сагледава ситуацију, и потпуно разуме балканске прилике.
Е, сад, шта спречава људе одавде да виде ово исто? Чак и "наш" режим је слеп за све очигледне ствари, које ауторка текста наводи; није ли то још један доказ истинитости тврдње да је режим успоставила САД са својим "пратећим вокалима"?
Нама је чланство у ЕАУ услов опстанка; ту се више не ради о економским, политичким или било каквим другим разлозима- већ о пуком биолошком опстанку.
Из овог истинитог и суморног текста, то је више него јасан закључак.
Препоручи коментар:
22
2
субота, 21 јануар 2012 21:32
Peter RV
Dajana je ipak oprezna. Mogla je da prosiri svoju studiju situacije na judeo-industrijalni-vojni-kongres- kompleks. Fali joj ta dimenzija, ali ovo njeno (sa P.K.Robertsovim)je jos uvijek najbolje sto nam dolazi sa Zapada. Trebaju nam prijatelji koji nam kazu istinu.
Ona je u pravu. Srbi nece imat uticaja u ovoj 'sahovskoj' igri, ma da mozemo izbjec da nas se uzima ponovo za eksperimenat. Kako? Za Srbe ima samo jedan nacin- sto tjesniji savez sa Rusijom.
Ne gubit vrijeme sa 'evropom'.
Препоручи коментар:
32
9
субота, 21 јануар 2012 21:35
МП
Дајана: "И ово ће проћи"
Много брже него што неки очекују.
Препоручи коментар:
30
0
субота, 21 јануар 2012 22:12
Bob
@Starac Milija: upravo te strukture koje vladaju zapadom su templarski naslednici. Nisu hrišćani naravno. Ili? Možda su tempalri bili "hrišćani"? Prvi put čujem, bilo bi dobro da mi objasniš.

A paralela sa krstaškim pohodom je vrlo precizna: nekad je cilja bila Vizantija (ne "sveta zemlja"), danas Rusija, dakle uvek pravoslavlje.
Препоручи коментар:
27
1
субота, 21 јануар 2012 23:10
Милодан
Не спорим никоме право на сопствени став и на право аутора на личне опсервације када жели у својој књизи нешто да нам (до)каже.
Имао сам довољно стрпљења да прочитам овај текст. Да сам се, којим случајем, јуче родио можда бих у њене наводе и поверовао.
Мантра "Нови светски поредак" и "Међународна завера против Срба" је (мени) одавно позната тако да јој није требало да нам открива топлу воду.
Наравно, не могу да (до)кажем да је текст (књига) ааручен/а и плаћен/а па нећу на ту тему ништа ни писати.
Игра на фактор кратког памћења, такође, има добар пријем код публике.
Ни једном речју не рече да Срби два века раде у корист своје штете. И дан, данас. Поделе и убиства владара нас прате од Карађорђа до Ђинђића. Увек су нам сруги криви а ми јадни испадосмо јагњад.
Није мени криво што она мене лаже, криво ми је што мисли да јој верујем.
Оволико неистина на овако малом простору одавно нисам прочитао.
А када Светислав Басара изврће руглу нашу историју он иде на стуб срама. Српска посла.
Препоручи коментар:
4
74
недеља, 22 јануар 2012 01:12
Драгољуб
Србију и Србе нико не може тако лоше оценити ни тако добро оцрнити, као неки Срби. Сваки текст у коме се о Србима и Србији пише иоле афирмативно, и у позитивном смислу, код неких Срба изазива љутњу, па чак и гнев.
Тачно је да у чланку није речено ништа ново у анализи стратешких односа и услова који владају у свету у последњих двадесетак година, али такву интерпретације тог дела историје треба стално промовисати, у сталној борби са интерпретацијама које Србима и Србији уопште не иду на руку, и у којима су Срби приказани као кривци за све негативно што се догађало на овим просторима у последњих двадесетак година.
Критика у погледу мањкавости чланка у вези са анализом српског друштва и државе у поменутом периоду не стоји јер то и није била тема анализе којом се чланак бави.
Препоручи коментар:
18
0
недеља, 22 јануар 2012 01:32
Lobos
@Milodan..haha blago tebi na razumu..pa da, bolje da vjerujes Dzo Bajdenu i Klintonu i "Medjunarodnoj Zajednici"..oni svakako govore istinu...haha
Dajana fino u tekstu kaze da volimo sebe, Milodane..
Препоручи коментар:
22
0
недеља, 22 јануар 2012 09:30
alkar@milodan
svaka čast,rekoste vi da nemoran ja.
Препоручи коментар:
2
26
недеља, 22 јануар 2012 11:53
ПА
А што се Срба тиче… једино им преостаје да раде оно што су и до сада радили: да се не стиде себе, да не губе смисао за хумор и да имају на уму да се свијет не састоји само од НАТО-а и “међународне заједнице”.


За ово имате највећу захвалност!
Препоручи коментар:
22
0
недеља, 22 јануар 2012 15:42
Slavomir Srpski
"Срби не могу ништа да ураде зато што су велике силе закључиле да су им у том региону потребни прокажени, да би друге држали под контролом, а за прокажене су изабрани Срби." Sa tim se ne slazem, jer to je teza sadasnjih vlasti koje rade na rasprodaji Srbije. Mozemo mi da uradimo i te kako, ako postanemo ono radi cega su nas bombardovali: strateski saveznik Rusije. Pogotovo danas kada ce ovde doci i Juzni tok, a strateski Srbija postaje upravo najznacajnija Rusiji. SAD se povlace prema pacifiku, a ovde ostavljanju Nemce i Turke da nas drze u okovima. Nece moci. Ono sto je tacno to je da je vojni-industrijsko-univezitetsko-jevrejski lobi onaj koji je siva eminencija iza bilo koje USA administracije, i koji vuku konce za sopstvene interese a ne interese obicnog amerikanca. USA univerziteti su znacajan istrazivacki deo vojne masinerije, pocevsi od DARPA pa do ostalih.
Препоручи коментар:
16
1
недеља, 22 јануар 2012 18:05
Marko Gay
@ Slavomir Srpski

Mozemo mi da uradimo i te kako, ako postanemo ono radi cega su nas bombardovali: strateski saveznik Rusije. SAD se povlace prema pacifiku, a ovde ostavljanju Nemce i Turke da nas drze u okovima.


Tacno ste objasnili.

Iako ne mora samo u okovima.

Moze i podela Srbije medu susednim drzavama, gde bi u svakoj od tih drzava Srbi bili manjina i nadajmo se vremenom se mirno raselili s tog prostora.

Pogotovu bi se trebalo starati da u Beogradu u buducnosti Srbi vise nikad ne budu vecina.
Препоручи коментар:
2
5
недеља, 22 јануар 2012 19:01
Starac Milija
@Bob
Po onome što se nalazi u mnogim knjigama Templari su imali skriveni kult i obožavali su Bafometa, (verovatno jedno od Đavolovih imena). U tom smislu se slažem sa Vama.
Držim ipak da paralela sa krstaškim pohodima ne stoji. Zapad ne nastupa pod znakom krsta, ni u vidu forme, a o suštini i da ne govorimo. Oni pak nastupaju pod paganskim simbolom pentagrama, a "tragovi im smrde nečovještvom".
Препоручи коментар:
2
1
недеља, 22 јануар 2012 19:51
Милодан @Lobos
..haha blago tebi na razumu..pa da, bolje da vjerujes Dzo Bajdenu i Klintonu i "Medjunarodnoj Zajednici"..oni svakako govore istinu...haha
Dajana fino u tekstu kaze da volimo sebe, Milodane..

Порука и мотив обајављивања овог текста је да цењени публикум (што би рекао Басара) врисне и уз цику весело констатује, па ево, ми све ове године ово говоримо а "другосрбијанци" нам не верују. Ево вам још једног доказа.
Који су мотиви да нам речена Дајана напише баш оно што прија нашим чулима (вида и слуха) у овом тренутку не бих знао одговор што, на крају крајева, није ни битно.
А коме веровати? Па, наравно, себи што рече Пантелија Топаловић у оној (званичној) опоруци. Каменчићи се слажу годинама, али, онако, без страсти и на крају испадне мозаик на коме се, брате, све кристално види тако да мени (за Вас не знам) није потребна Дијана и остали српски Шифери ако резумете шта хоћу да кажем (Басара).
Препоручи коментар:
0
14
недеља, 22 јануар 2012 23:15
Арчибалд Рајс
За Милодана
Оставите се Басаре, није тема алкохолизам и његово деловање на промену људске психе, већ овај текст.
Не знам шта госпођа није тачно рекла? Јесте ли читали Макиндера, Хантингтона или Бжежинског и шта Вам онда није јасно везано за текст.
Најлакше је све прогласити плаћеним текстом, а ми смо познати по јаком лобију. :)))
Узгред, јеси ли отишао до е-новина да се жалиш твом Пери, јер си и до сада имао сличних епизода. Ко те не зна, скупо би те платио.
Препоручи коментар:
3
0
понедељак, 23 јануар 2012 00:48
Stevan P.
Jos jedan odlican clanak Dajane, koja me uvek odusevljava svojim izuzetnim znanjem globalnih politickih prilika. Da bi se bilo koji problem resio, mora se prihvatiti realnost. Dajana je Srpsku realnost u clanku kristalno jasno opisala.

a) Na nama je da cekamo propast imperije koja nam trenutno ne misli nista dobro i da eventualno nestanemo u tom procesu kao drzava i kao narod.
b) Ili da delujemo proaktivno i u svoju odbranu pozovemo one kojima se sprema ista sudbina i zbog kojih smo mi bili pokusni kunici.
Препоручи коментар:
4
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]


Нема коментара:

Постави коментар