Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

субота, 14. јануар 2012.

Колико кошта ћирилица? | Културна политика

Колико кошта ћирилица? | Културна политика

Културна политика

Колико кошта ћирилица?

PDF Штампа Ел. пошта
Никола Танасић
четвртак, 12. јануар 2012.
Како је најстарији лист сахранио најстарије писмо на Балкану
Част Јавном медијском сервису европске Србије, али већ смо навикли на то да се српски медији, издавачи, компаније и рекламне агенције сете ћирилице само када о Божићу и Васкрсу на ТВ џинглове, огласе у новинама и празничне честитке треба написати „Христос се роди/васкрсе“, а у свим осталим ситуацијама исту користе скоро искључиво као средство исмевања балканског примитивизма, простаклука и нешколованости. Оно мало „национално оријентисаних“ медија понекад искористи прилику да око ових празника упозори на криминално стање народне писмености и уништавање темеља српске духовности, али се то углавном задржи на томе. Штампари из године у годину све више и више прелазе на латиницу како би испросили неку куну, марку или евро „на регионалном тржишту“, а број дневних и недељних новина, па чак и научних часописа са државним финансирањем на ћирилици, може се пребројати на прсте. Једину наду за српско писмо данас представљају нове технологије, које му омогућују да наставља да живи у виртуалном свету, када је већ презрено и прогнано у овом „стварном“. Ћирилица је један од најбољих примера у савременом српском друштву да оно што је прогресивно може да иде руку под руку са оним што је традиционално, док необразована и механичка конзервативност и инерција теже да униште и једно и друго.
Савршен пример ове закономерности дао нам је Најстарији лист на Балкану, београдска „Политика“, често виђена као бастион традиционалности, између осталог и због свог карактеристичног ћириличног фонта, који је током претходних 50 година не једном довео до модрица и полупаних стакала на колима код непромишљених српских туриста у Далмацији. Овај лист, ношен еуфоријом празника, посветио је своју насловну страну српском писму да би своје читаоце и кориснике мобилних телефона у Србији обавестило о свом сензационалном открићу – да SMS поруке писане на ћирилици „коштају три пута више“ од порука састављених на америчкој програмерској (ASCII) латиници. Ауторка текста, Јелена Попадић, прво нам открива податак да коришћење „нестандардних писама“ захтева кодирање које заузима више простора у поруци, што ћириличном (или латиничном, гајевском) тексту на располагање ставља 60, уместо „стандардних“ 160 знакова, повећавајући тиме и њену цену. На страну то што би „Политика“ знатно раније (неких 15 година раније) дошла до овог открића да је ико у Србији икада покушао да натера увознике мобилних телефона да омогуће слање ћириличних порука на апаратима који се налазе у продаји у Србији (у Русији је, рецимо, забрањена продаја информационе технологије која на корисничком интерфејсу нема фабрички назначен руски алфабет). На страну и неспретни израз „нестандардно писмо“ за ћирилицу, у земљи у којој стандардни положај тог писма гарантује највиши законодавни акт.
Међутим, контекст унутар кога Попадићева води расправу око тешког положаја писма на коме се штампа њен властити лист изакључци које из тога изводи, благо речено су скандалозни. Ова ауторка највећи део свога краткога текста посвећује правдању мобилних провајдера, како би јасно ставила на знање да „нису они криви“ што у Србији писмени морају да плаћају харач кога су неписмени ослобођени. Она даље отворено тврди да „није у питању никаква дискриминација“ (јер исто кодирање важи у Русији, Бугарској, Грчкој итд.). Наиме, провајдери су принуђени да нам коришћење својих мрежа за преписку каквој су нас учили у школи наплаћују скупље, јер су таква правила игре и она се не могу мењати, тим пре што су грађани унапред обавештени о димензијама порука које шаљу. Пошто су ствари такве какве јесу и не могу се мењати, ауторка „Политике“ даје нам пријатељски савет: „Уколико желе да смање рачун, корисницима мобилних телефона преостаје само да забораве на граматичка правила или евентуалну љубав према ћирилици и локализмима.“ Шта је, ту је, мора се у корак са временом, а савремена техника, ето, не воли граматику, ћирилицу и „локализме“.
Јесте ли ви писмени?!
У краткој цитираној реченици сумиран је целокупни однос савремене српске „образоване јавности“ (то је она јавност која чита „Политику“, а не таблоиде) према сопственој култури и баштини. Њеном анализом ми можемо дати дијагнозу практично свих проблема са којим се наша култура данас суочава. Реч је о следећа три проблема:
а) Необразованост
Када ауторка „Политике“ каже „ћирилица и локализми“, она историјско писмо српског језика изједначава са оним јефтиним сувенирима који се за скупе паре продају страним туристима у Кнез Михаиловој улици, а који би требало да представљају некакву „националну културу“. За њу је ћирилица исто што и опанци, шајкаче, шалови фудбалских клубова и слике Ратка Младића. У питању су некакви празни „елементи локалног идентитета“ који се везују за неки ограничен етнички простор, али који, осим улоге украса и евентуалног прилива иностране валуте у новчане токове Србије, немају никакву улогу у „великом свету“. Однос према „граматици, ћирилици и локализмима“ је, штавише, емотиван и може бити заснован само на „евентуалној (sic!) љубави“ према таквим стварима, никако на образовању, писмености или потреби интелектуално зрелог човека да се писмено изражава у складу са правилима сопственог језика.
Према оваквој једној паушалној опасци испада да нас школа учи „љубави“ према језику, науци или и знању, али нас никако не обавезује да се њима користимо, будући да постоје кудикамо важније ствари од културе и образованости. Ауторка каже да ће читаоци „сигурно схватити поруку“ написану тзв. „ошишаном латиницом“, као што ће је, уосталом, схватити и ако не користимо све падеже, ако не водимо рачуна о правопису, или радимо било шта од онога за шта би у нижим разредима основне школе у дневнику добили „кеца као врата“. Природно се поставља питање – ако овако треба да се односимо према стварима којима нас уче у основној школи, дакле школи која нам нуди обавезно образовање којим треба да располажу сви грађани земље, како тек треба да се поставимо према оном осталом, „необавезном“ знању? И после се чудимо „што дипломе факултета више ништа не вреде“...
б) Малодушност
Друга порука који извлачимо из инкриминисане реченице Попадићеве је да грађани „немају другог избора“ него да пристану на коришћење „ошишане латинице“. Популарним речником београдске чаршије речено – латиница нема алтернативу. Мобилни провајдери у Србији само су део светске информационе мреже – па каква правила тамо важе, морају важити и код нас. Ова филозофија скрштених руку и послушног стада које се поводи за оним што му сервирају овдашњи „представници широког света“ (у овом случају провајдери) један је од најозбиљнијих разлога због којих се друштвене вредности срозавају таквом космичком брзином, а у њеном извору лежи још једном необразованост. Јер, да се потрудила да нешто сазна, Јелена Попадић би сазнала да грађани који „воле ћирилицу и локализме“ имају на располагању и те како много алтернатива које би могли да предузму. Пре свега, ако међународне институције прописују режим кодификације телекомуникационог промета на међународном плану, институције државе Србије (оне државе, чији врховни правни акт прописује ћирилицу као службено писмо) одређују начин на који ће се те услуге тарифирати у нашој земљи. Ако бисмо то хтели, ми бисмо могли да захтевамо од државе да законом укине ову врсту дискриминације и натера провајдере да, у најмању руку, снизе цену SMS услуге како би она била доступнија за коришћење на српском језику. Наравно, оваква иницијатива била би беспредметна, будући да би пре свега провајдере требало натерати да софтвер апарата које износе на тржиште обавезно обезбеде на српском језику (он већ постоји, али они за то не хају), прилагођене за коришћење српског писма, уместо што су грађани приморани да се око овога довијају сами.
Али не морамо се заустављати на локалном плану – до пре две године неосвојива тврђава ASCII кода биле су интернет адресе, да би данас оне не само биле доступне и на другим писмима света, него је Србија чак међу првима добила свој ћирилични домен унутар кога може да их региструје. Уосталом, замислите на шта би личио данашњи свет да смо се пре двадесет година просто „помирили с тим“ да електронска пошта може да се шаље само на енглеском?! И замислите револт када би нам неко данас рекао да се, рецимо, услуга електронске поште наплаћује, ако користите „нестандардна писма“?! Ово питање би свакако давно било покренуто и за SMS да није у питању превазиђен стандард који у свету (ако не и у Србији) убрзано губи на значају, потиснут управо ел. поштом, MMS или различитим комуникационим програмима који обједињују интернет и мобилну телефонију. Наравно, све ово треба знати ако се прихватите задатка да износите примену ћирилице у новим технологијама на насловну страну „Политике“.
в) Среброљубље
Најзад, долазимо и до трећег проблема, који се на цитираном месту из „Политике“ више назире, него што се непосредно очитује, али који суверено доминира целином текста и чини га нарочито бљутавим за читање, поготово када је објављен на фону радосних божићних празника. Основно питање текста, наиме, није зашто се дискриминише национално писмо и како би грађани могли да заштите своју културу и баштину, већ како да се уштеди шаљући SMS поруке. Ето, ћирилица једва да је привирила у недоступни јој свет кратких текстуалних порука (захваљујући, не држави Србији, него страним компанијама!), а већ се ту нашла, ни мање ни више, него „Политика“ да упозори грађане да је она опасност по њихов кућни буџет! Новине које су добрим делом XX века представљале образац писмености и озбиљности са своје насловне стране сада поручују грађанима да се граматика и писменост – не исплате.
Ово је, наравно, могуће само у друштву у коме су суспендоване све моралне и културне вредности и насилно замењене сопственом умишљеном противвредношћу у новцу – па је у култури, као и на реклами за детерџент, добро оно што је „јефтино и економично“, а лоше оно што је „непрактично“ и што „оптерећује буџет“. „Боље“ је оно што, када се сведу сви рачуни, „доноси више пара“. Нашим маркетинг компанијама је „јефтиније“ да за рекламе производа увезене из иностранства користе исте рекламне плакате са истим натписима на енглеском (као што је увозницима до скора било „јефтиније“ да упутства за руковање тим производима не преводе на српски), нашим издавачима је „профитабилније“ да књиге штампају на латиници, јер „могу да их продају и у Хрватској и БиХ“ (а књиге штампане на латиници троше мање папира, па су истовремено и „економичније“), док је нашим ИТ компанијама „рационалније“ да купују америчке и централно-европске тастатуре, него да се својим купцима обезбеде тастатуру са српском ћирилицом на себи. Наравно, оно са чиме се овде прећутно тргује вреди неупоредиво више од онога што се наводно „добија“, и то се не може изразити у новцу, као што се не може израчунати „колико кошта“ превођење једног народа из дивљаштва у цивилизацију, односно његово срозавање из високе европске културе у дубоку провинцијалност и декаденцију.
Када међународне аукцијске куће кажу за „Лаокоона“, „Ђоконду“ или „Гернику“ да су „непроцењиве вредности“, никоме не пада на памет да им каже да се њихове копије производе по цени од једног цента и продају за неколико долара испред великих светских музеја. А колико вреди српска писменост? Колико вреди најстарији живи правопис на Балкану (наиме, све остале земље у региону су своје реформе правописа начиниле после Вукове)? И на шта би личило данашње српско писмо да је Вук морао да се „помири са судбином“ да бечки штампар, код кога је дошао да штампа свој Српски рјечник, „једноставно нема“ слова која су њему потребна? Или мислите да је ћирилица била технички доступнија у Бечу почетка XIX века него у Београду XXI века?
Како остати писмен у Србији
Колоплет ове три темељне националне мане, необразованости, малодушности и среброљубља, надуваних до бесмисла у савременој Србији, лежи у темељу проблема са којима се суочава наша данашња култура – и не само она. У друштву у коме реклама представља једини аксиолошки систем, нико није спреман да начини напор да сазна колико нешто вреди, а да му се то нешто не натура у лице са екрана уз натпис (латинициом) „фантастична понуда, не пропустите!“. У друштву у коме се „интелектуални углед“ брани разбацивањем неартикулисаним туђицама чије се стварно значење не познаје, нико није спреман да устане у заштиту сопственог језика и писма као јединог природног начина за изражавање својих сопствених мисли. Најзад, у друштву у коме је „прогрес“ изједначен са процентуалним померањем БДП са 1,5 на 1,8 одсто, коме може да падне на памет да су рачунари и телефони ту да би служили нама и испуњавали оно што ми од њих очекујемо, а не просто да би (стране) ИТ компаније на нама зарађивале новац?
При томе, ово није прича о страним компанијама, ово је прича о дубоком културном понору у коме се обрело српско друштво. Захваљујући страним компанијама какве су „Мајкрософт“, „Гугл“ и „Фејсбук“, ћирилица je на глобалном и „америчком“ интернету кудикамо живља него на улицама „српске престонице“, „српске Атине“ или „српског Манчестера“. Ниједна од ових компанија није слегла раменима и рекла „то није наш посао“ када им је довољан број људи поставио питање српског писма, већ су се постарали да се данас безмало подразумева да њихови најновији производи масовне потрошње буду од почетка доступни на српском језику и писму. Да иронија буде већа, то заиста и није њихов посао – већ је посао српских академика, учитеља, штампара и – новинара. Сви они су за сада мизерно подбацили са заштитом овог виталног националног интереса, доприневши да се створи атмосфера у којој се ћирилица у Србији, уместо за Мокрањца везује за Бају Малог Книнџу, уместо Гагарина за Аркана, а уместо „Фејсбука“ за картонске кутије на Зеленом венцу.
Провинцијална покондиреност и пословична површност наших новинара, тих некадашњих „књижевника на брзину“, данас углавном иде на руку вулгарном фатализму текста Јелене Попадић. Јер, једина прилика којом можете да видите ћирилицу у „Блицу“ је када држава у њему објави оглас или Марко Сомборац нацрта карикатуру фудбалских навијача (или Срба на Косову). Једина прилика да је видите на Б92, „Пинку“ или „Првој“ је реклама „Дунав осигурања“ или „Агробанке“, ако не рачунате емисије које се подсмевају „чобанима и сељацима“, или јефтино кокетирају са национализмом. Да ствар буде још гора, овај агресивни став према нечему што би требало да буде најнеупитнији елемент српског образовања довео је до острашћене и недотупавне реакције националистичких елемената (попут агресивне кампање „буди Србин, пиши ћирилицом“) која је само дувала у једра свима онима који ћирилицу представљају као заостатак примитивног и национално искључивог „локализма“. Када они, на пример, данас захтевају да се новчано кажњава коришћење латинице, они само пристају на наопаку идеју да се вредност писма изједначава са његовом финансијском исплативошћу, па законском интервенцијом желе да ћирилици „подигну вредност на тржишту“.
Нажалост, питање ћирилице и националне писмености није питање које може да се реши позивањем на „уставни и правни поредак“, баш као што слово Устава, без здружених напора народа и државе, не може само од себе вратити Косово и Метохију у окриље Србије. Када су у питању новине и часописи, равнодушност ауторке поменутог текста у „Политици“ према судбини језика и писма које не само да су јој „матерњи“, већ је и „хлебом хране“, само је сведок тога колико је образовни систем у Србији застранио и колико су наши „људи од пера“ незаинтересовани за судбину писмености народа који их чита. Описмењавање је исто што и просвећење, а без просвећености нема ни прогреса. У данашњој Србији, нажалост, традиционална српска ћирилица има кудикамо више везе са новим тенденцијама у култури, новим технологијама писане речи и напретком човечанства уопште, него што их има учмала баруштина која се сама себи ласка називом „културна сцена Србије“, а која ћирилицу тако спремно одбацује, жигоше и исмева. Срећом по Србију, њена култура одавно више не похађа њену „културну сцену“, као што њени грађани све чешће отварају почетну странцу „Гугла“, „Фејсбука“ или „Википедије“ уместо „Политике“, „Блица“ и „Данас“.

Фејсбук Твитер

Колико кошта ћирилица?

четвртак, 12 јануар 2012 13:24
Милић Петар
Србији недостаје родољубље.
Чак се ни успомене не негују на славну прошлост, на војводу Вука, заборевљен је Ракић, Бојић, Дучић, сви они који су се поносили својим родом.
Мора народ да се врати цркви, и црква народу.
Тада би имали здраву основу.
Препоручи коментар:
84
4
четвртак, 12 јануар 2012 13:33
Ф-16
Браво, браво браво!!! И за аутора и за НСПМ. Ово је једно од горућих питања опстанка нашег народа. Након изузетног текста господина Клефтакиса, још један пун погодак. Свака част.
Једино се нама не дозвољава да користимо своје писмо него хрватско. У Загребу су ухапшени момци који су развили (на утакмици Хрватска-Словенија) транспарент на коме је писало: ЗАГРЕБ. Никога нису вређали, нити су се тукли али у Хрватској је то било довољно за хапшење. У Србији би 90 % нације било на заслуженој робији, по том правилу.
Мобилни провајдери у Србији само су део светске информационе мреже – па каква правила тамо важе, морају важити и код нас.
Ако купите мобилни телефон у Кини, он ће имати српски мени и ћирилично писмо. Тај исти телефон у Србији нема ћирилицу. По овој логици коју ПОЛИТИКА лансира, Кинези и Јапанци би морали користит латиницу, што није случај, а ипак су део светске информационе мреже.
Још једном, хвала аутору.
Препоручи коментар:
92
2
четвртак, 12 јануар 2012 13:44
Тоша
А лепо је ономад беседио Доситеј да Србљима недостаје просвештенија зато што неимају националне гордости (парафразирам).
Препоручи коментар:
53
2
четвртак, 12 јануар 2012 13:49
veroljub
Posle svega ovde procitanog, osecam jos veci ponos sto vec nekoliko godina unazad ne citam vise "Politiku", list koji je pratio citavo moje detinjstvo, jer ga je moj pokojni otac redovno kupovao.
"Blic" i "Danas" nikad nisu zavredjivali moju paznju, pa zbog toga i ne bih da trosim reci na njih!
Препоручи коментар:
51
3
четвртак, 12 јануар 2012 14:11
Смиљански
Изгубили смо идентитет,и сада лутамо!Многи Срби нас убеђују,и чак тврде да је латиница српско писмо,па има ли већег апсурда?Ето докле нас је довело незнање,и утицај Ватикана,преко Аустро-угарске,и српских комуниста!Већина српске омладине пише латиницу,јер је то "in"!
Још је Стефан Немања говорио да народ који изгуби језик,и писмо,престаје да постоји као народ!Можете да изгубите рат,али остаће народ,али ако изгубите језик,или писмо, престајете да постојите!
Хрватска латиница који Срби својатају,је регистрована у ЕУ,као хрватско писмо!
Али,шта вреди,погледајте наше градове,и фирме у њима,све латиница.Какви су нам медији?Имамо "ПСТ",која пише искључиво латинцу,једино још РТС,и АРТ се боре за очување ћирилице!
У Београду је преко ноћи ,измењено на хиљаде уличних натписа који су писани ћирилицом,са двојезичним натписима,на латиници коју ниједан странац не разуме осим Хрвата!Морам да нагласим,да Војвођанска банка,улаже огромна средства,да затре ћирилицу,и замени је латиницом!
Препоручи коментар:
61
1
четвртак, 12 јануар 2012 14:28
с.ј. @верољуб
Да. И нашим медијима има више нијанси 'жуте'. Од најдречавије коју представљају искључиво латинични Б-92, Блиц и слични, који такође воле стварати слику да је стање у Сабору наше Цркве налик на то из шаторске опијанке неких варварских поглавица (дискредитацијљ је чудо), и сваки израз патриотизма једнак нацизму (иако су њихове емоције и веровања далеко ближа поменутој бездушној догми); До блаже жутих, попут 'Политике' (која варира од жарко жутог, до маргинално нормалног, мада и тада одише неким нечастивим духом), 'Нин-а' (чије жутнило нас погађа јер се ради о некад угледном недељнику), 'Танјуга' (који је у потпуности преузео чак и речник империјалистичке пропаганде), 'Вечерних Новости' (којима су вулгарност и простаклук и већи проблем од жутнила)...

Сада кад рамислим, не знам шта се уопште може читати?! ПРЕПОРУКЕ?
Препоручи коментар:
36
1
четвртак, 12 јануар 2012 14:29
б.с.
Жао ми је што ћу у коментару морати да поменем хрвате. Овом приликом је то жалосно зато што су они прогласили ћирилицу за једно од своја три национална писма!!!(треће је глагољица?)
Зашто су то урадили? Зато да би могли несметано да гусаре по српској културној баштини и присвајају оно што је српско не би ли некако склопили непостојећу хрватску културу. На интернет порталу извесног Зубринића, Мирослављево јеванђење је хрватско!!!
Док они гусаре, југословени у нашим редовима исписују београдске улице двоазбучно!!!
Препоручи коментар:
57
0
четвртак, 12 јануар 2012 14:51
Смиљански
Чак и једна мала БЈРМ,је успела да сачува ћирилицу,и нико им за то не приговара!О Бугарима да не говоримо,али жалосно је кад "наш" "Темпо",у Бугарској пише на ћирилици,а у Србији на латиници!
У Ц.Гори је "Побједа",преко ноћи прешла на латиницу,и једино се још лист "Дан" бори за опстанак српског писма,у тој српској земљи!
Како се нико не запита,зашто се у Србији не поштује њен Устав,и члан 10,који се односи на службени зезик,и писмо?
Препоручи коментар:
50
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:01
Владика
Сјајан текст! Браво!

Навео бих још један пример.
Као реакцију на један сличан текст одлучио сам да направим листу са свим српским мушким и женским именима, свим српским презименима, називима свих улица у Београду, називима планина, река, језера и свих градова у Србији и Републици Српској, транслитеровано на енглески језик према руском, бугарском и грчком решењу(нпр. Вук Караџић - Vuk Karadzhich). Радио сам на томе, као аматер, око 4 месеца. Рад у суштини је требао да послужио само као једна база података за стручњаке који би анализирали све могуће варијације да би се на крају могао урадити софтвер који би аутоматски радио тај посао. Разговарао сам са неким програмерима и рекли су ми да би писање тог програма трајало максимум 7 дана. Свој рад сам послао САНУ, АНУРС, Матици Српској, Институту за српски језик, Филолошком факултету Универзитета у Београду и Универзитета у Бања Луци. Прошло је више од 6 месеци и одговор нисам добио ни од једне установе.
Препоручи коментар:
51
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:04
Јовиша Видић од Рудина
Господин Танасић, само констатује да "кров
прокишњава", а то су очили и многи други већ одавно. Како спречити или зауставити ерозију спрског писма ћирилице, ту господин Танасић не даје никакав предлог, једино ако се мисли да ће то доћи само од себе, само ако замолимо оне који се служе абецедом (латиницом) да пређу на азбуку. Кад већ нема другог предлога, осим оних "радикалних" и "националистичких", онда их - ако ништа друго - не треба ниподаштавати. Српски језик трпи агресију све време и на то се мора на сличан начин одговорити. Сви они што се "боре" за ћирилицу а то раде пишући на латиници, су деструктивци у правом значењу те речи.
Препоручи коментар:
38
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:23
МирЈам
За ауторку текста у Политици Јелену Попадић

Јесте ли Ви писмени?! - поштована дамо?

Како остати писмен у Србији - поред таквих националних величина није питање, већ жалосно сазнање српског народа ко држи креду и сунџер у његовом образовању.
Препоручи коментар:
29
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:26
Рин о-о то
Честитка аутору на стручном одгонетању механизама и последица које има прогон ћирилице по српски народ. Овакав текст(више од текста!) одавно недостаје. Десрбизација се очигледно одвија на више колосека али је удар на ћирилицу сигурно највећи адут носилаца тог посла. Ћирилицом се мисли о себи, оним другим писмом мисли се од себе. Немати ћирилицу је немислити о себи и постати мање сопствен. Ћирилица је Код, витална колективна синапса бића овог народа. Укинути је а правдајући то ирационализацијама ("економским", "практичним", "трендовским", ...) је само вешто упаковани антисрпски производ (стратешког карактера) кога овде многи нису свесни. Зато је текст Г. Танасића пун погодак.
Препоручи коментар:
38
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:40
Коментар
Поред критике за запостављање ћирилице која је оправдана свако може урадити и следеће
Имајући у виду да се све више користе Андроид телефони свако може да преузме српску тастатуру са
http://www.appbrain.com/app/serbian-keyboard/abrakadabra.keyboard.serbian
већини је 90% смс порука мања од 70 знакова што је у оквиру једне поруке ако се пише ћирилицом, ако је понекад и дужа нису те поруке толико скупље за онога коме је стало до ћирилице
Препоручи коментар:
32
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:42
Саша
@Јовиша...
Не може, по мени, један аутор да реши потпуно нешто што буја већ 100 година. Посао новинара је да склони прашину са проблема. Да проблем постане видљив. ДА се не заборави и постане нормално стање, као што је наша латинизација постала нормална. На свима нама је да нудимо решења и вршимо притисак, да нам се писменост врати.
Једно од решења је на пример: додатно опорезовати фирме које су приклоњене хрватској латиници више него српској ћирилици, и тај новац уложити у универзитете, школе, обданишта, и општу едукацију становништва. За кратко време бисмо штету од латинице претворили у корист за ћирилицу. Тада би се фирме напрасно сетиле ћирилице.
Препоручи коментар:
35
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:49
брм
не брину се само мајкрософт и гугл за ћирилицу..и хрватски издавачи условљавају да штампање њихових издања у Србији мора бити на ћирилици (из баналог разлога што су код нас књиге јефтиније па су хрвати почели да купују издања хрватских књига у Србији)...
а о оном идиотлуку о трошку порескихх обвезника - новим уличним таблама у Београду треба предуезти и неку оштрију протестну акцију
Препоручи коментар:
36
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:52
коментар
@Саша
Додатно опорезивање није добра идеја јер би се онда дигла бука око тога. Боља је идеја пореска олакшица, наиме имајући у виду да је такса за истицање назива фирме и овако превисока може се увести да буде нижа за оне који назив фирме истичу ћирилицом.
Препоручи коментар:
26
0
четвртак, 12 јануар 2012 15:53
Chicago
Demantovacu praznopisanije novinarke Politike kratkim primerom iz moje (americke) svakodnevnice; koristim I phone i usluge americke kompanije AT&T. Posto I phone u svojim opcijama ima i cirilicu (veoma lako se prelazi sa engleskog alfabeta na cirilicu, i obratno), sve svoje sms poruke ovdasnjim prijeteljima Srbima saljem iskljucivo na nasem pismu. I sve je u savrsenom redu. Nista nije skuplje, a skroz je funkcionalno.
Препоручи коментар:
38
0
четвртак, 12 јануар 2012 16:32
Татијана
Интересантно је то да они који прихватају туђи језик и писмо увек виде проблем у оним другима који то не могу! Ама, људи, пишите ту латиницу и не правдајте се приглупим разлозима. Није потребно због недостатка личног достојанства и части да правите науку од тога и убеђујете друге да поступате исправно тако што их приморавате да следе вас а не сопствену савест и осећај за правду. Довољно је то што поклекнете на сваком кораку, не саплићите друге, то је већ подлост. Мало више искрености и истине у свему користиће свима нама.
Препоручи коментар:
23
2
четвртак, 12 јануар 2012 16:44
Драгош
Хвала Вам на овом тексту. Од сада ћу се свим силама трудити да УВЕК И СВУГДЕ користим само наше лепо писмо: ЋИРИЛИЦУ.
Препоручи коментар:
38
0
четвртак, 12 јануар 2012 16:57
Василије Клефтакис - 1
Хвала аутору, г-ну Танасићу, на овом изванредном, информативном и ангажованом тексту! Да! Како он каже: „Ово је, наравно, могуће само у друштву у коме су суспендоване све моралне и културне вредности...“, као и да : „Колоплет ове три темељне националне мане, необразованости, малодушности и среброљубља, надуваних до бесмисла у савременој Србији, лежи у темељу проблема са којима се суочава наша данашња култура ....“. Међутим, не треба сметнути с ума да су и поменута новинарка (Попадићева), као и њен лист само мали точкићи у државном механизму, који из све снаге тежи да се “упасује“ у оно што, као нека “Покондирена тиква“ , уображава да је неки безалтернативни рај: ЕУ. (Наставак следи)
Препоручи коментар:
37
0
четвртак, 12 јануар 2012 16:57
Василије Клефтакис - 2
(Наставак)У тој својој слепој тежњи, државни механизам је спреман да зажмури на све и жртвује све – па, што да не: и своје национално писмо, које је - да се изразим (да би боље схватили) на “Their master’s voice“ –у: cornerstone српског националног идентитета. Када већ цитирам г. Танасића, дозволите да поновим и закључак мог текста: „За оздрављење положаја ћирилице неопходно је да постоје воља државе да се он поправи, као и инструменти за њено адекватно спровођење (јасни, недвосмислени закони и санкције за њихово кршење), јер то уопште није, и никада није ни било, језикословно, него искључиво политичко питање. Једини проблем је: а шта је воља државе Србије?“
Препоручи коментар:
35
0
четвртак, 12 јануар 2012 17:58
Милоје (прави)
Аутор текста је направио грешку, и то велику, када дејство државних служби у испуњавању уставне обавезе да се пише ћирилицом ИЗЈЕДНАЧАВА са дејством државе у испуњавању уставне премисе да је КиМ део Србије.
ПОРЕЂЕЊЕ ОВЕ ДВЕ СИТУАЦИЈЕ ЈЕ БЕСМИСЛЕНО И НЕМА ОСНОВА У СТВАРНОСТИ.
Управо, државне институције МОГУ и кажњавањем натерати на коришћење ћирилице АЛИ кажњавањем (кога???) не могу бити јаче од огромне силе УСА и НАТО држава.
Зато је поређење ове две ситуације бесмислено и наноси штету ефектима који су се хтели постићи овим чланком.
Ја пишем ћирилицу, и тамо где радом, сви мени "подређени" на овај или онај начин, ПИШУ ЋИРИЛИЦУ. Не плашим се да ме неко оптужи за "кршење људских права" (јер ја одмах, обрнем посматрање, и оптужим "тужиоца").
Препоручи коментар:
21
1
четвртак, 12 јануар 2012 18:16
Николай
Немојте кривити новинарку. Заиста, није она крива. Њој је речено да напише такав текст и она је то урадила. Да је написала нешто што иде у корсит српском писму, тај текст никада не би био објављен, а новинар, ако му не излазе текстови, може полако да почне да купи прње.

Не правдам је, само кажем да не треба на њу бацати дрвље и камење, већ на уредништво, тј. оне који воде "Политику".
Препоручи коментар:
17
6
четвртак, 12 јануар 2012 18:17
Небојша Малић
Слажем се са аутором да је садашња ситуација последица свеопште и систематске кампање затирања и разарањ. Али свако од нас може да томе пружи врло ефективан отпор једноставно користећи своје писмо. Значи, никад кусом латиницом - из принципа и основне писмености.

Уосталом, сви боговетни електронски уређаји који се ових дана производе имају уграђену ћирилицу (на пример, iPad). Чак штавише, аутокоректура коју ти исти уређаји користе чини кусу латиницу далеко непрактичнијом, пошто све што људи куцкају окреће на енглески.

Остаје политичка страна проблема. Окрени-обрни, увек на крају изађе да је уклањање квислиншке и компрадорске власти предуслов за све промене набоље. Побуна против зла почиње малим корацима. На пример, ћирилицом.
Препоручи коментар:
34
0
четвртак, 12 јануар 2012 19:34
alkar@bs
nepravedno nas ,iz neznanja ,optuzujete-hrvati vama nisu krali ćirilicu već se radi o ranosrednjevjekovnoj bosančici-jednom tipu bosansko-hrvatske ćirilice koja se dijelom naslanja na srpsku ćirilicu,ali srpska ćirilica je u osnovi sasvim drugo pismo.
Препоручи коментар:
2
35
четвртак, 12 јануар 2012 19:37
из_Норвешке
@ Небојша Малић

А ти Малићу пређи на Андроид уређаје, па не него да ће коректура престати да ти излази на енглеском, него ћеш моћи и да имаш и остало на српском! Барем ти је блог на ћирилици, а ускоро надам се да ће ти и блог првајдер бити српски са српском ћириличном адресом ;)
Препоручи коментар:
14
3
четвртак, 12 јануар 2012 20:42
банедрал
У свему томе и јесте виц.Наметање абецеде(латиница је германско латинска) са непостојећим кукицама и квачицама изнад латиничног С и то је то.Још само да нас поунијате и ето нових Хрвата.
Препоручи коментар:
15
1
четвртак, 12 јануар 2012 21:16
zakeralo
Како неко лепо рече све то раде "југословени у нашим редовима". Тачно. Управо то. С тим што од 100% Југословена које ја познајем 20% су полу-Хрвати или полу-Босанци, за које би такав наднационални идентитет можда и био оправдан, а 80% је наша сељачка која се стиди места рођења и кондири се 130% посто, трудећи се да исто сакрије.
Препоручи коментар:
26
0
четвртак, 12 јануар 2012 22:16
Загор
@alkar
А ви сте, видим, велики зналац.
Па кад је тако, просветлите нас и објасните откад та раносредњовековна "босанчица" постоји, како је настала, откуд је дошла и чиме се конкретно разликује од српске ћирилице?
Узгред бисте, као "алкар" могли навести неку светлу страницу из историје борбе Хрвата против Турака, пошто је и "Сињска алка", је л те, успомена на хрватску "витешку борбу" против Османлија, о којој ми, непросвећени бизантинци, не знамо ништа... као и "чињеница" да је "ојкање" - хрватски певачки стил...
Препоручи коментар:
20
1
четвртак, 12 јануар 2012 22:22
трт
Када је реч о положају ћирилице код нас довољно је само погледати страну Дигитална Народна библиотека Србије. Ту је све дато на латиници, чак и наслови као Објавленије. Све је писано латиничним словима уз коришћење тврдих и меких знакова и слова старословенског писма!!! Погледајте!
Препоручи коментар:
17
0
четвртак, 12 јануар 2012 22:58
Бели Орао
Пријатељима. Драги пријатељи, да ли имате утисак да им се много жури?
Препоручи коментар:
14
0
четвртак, 12 јануар 2012 23:57
Марко Дарковић
Мишљења сам да не постоји свест о писму у народу и на томе мора да се ради. Како неко да пише ћирилицом када је свуда око њега латиница. Неки су чак и заборавили ћирилицу, док већину баш брига за писмо. На томе треба да раде учитељице, наставници, школа, универзитет, академија, црква. У моје време, у основној и средњој школи писмени из српског смо морали да радимо на ћирилици и латиници наизменично.
Похвалио бих доцента Правног факултета Владимира Вулетића који захтева од студената да пишу колоквијуме ћирилицом док латиницу не прегледа. То би био модел који би требало да користе сви који раде у школи или на универзитету. Требало би радити и на афимирмацији ћирилице али не агресивним и примитивним кампањама већ тако што ћемо указати да је она савршеније и лепше писмо, једино писмо којим су писали наши преци. Још је Доситеј тражио у царском граду Вијени ''кирилска слова''.
Препоручи коментар:
21
0
петак, 13 јануар 2012 01:18
подршка !
Веома солидан чланак, хвала аутору на њему!
Радим у школи и пре краја првог полугођа сам рекао ученицима да донесу ђачке књижице с испуњеним рубрикама за личне податке ЋИРИЛИЦОМ. Неколико њих је донело књижице, упркос томе, испуњене латиницом, "родитељи им попунили". Вратио сам им књижице, морали су да купе нове. Тако ће научити и они и родитељи.

(Је ли неко рекао "Студио Б" и Тимофејев?)
Препоручи коментар:
24
0
петак, 13 јануар 2012 03:00
Сарајлија
Одличан текст!

И латиница и ћирилица потичу из грчког алфабета.
Мислим да сви можемо да се сложимо да је ћирилица савршенија и много ближа свом извору.
Препоручи коментар:
10
0
петак, 13 јануар 2012 09:26
Sceptical Bystander
@ Сарајлија

Наравно да ћирилица јесте савршеније писмо, ако не и савршено.

Поента је ипак у томе да је ћирилица наше писмо. Одустајање од ћирилице је одрицање и одустајање од самих себе.
Препоручи коментар:
11
1
петак, 13 јануар 2012 10:42
Саша
@коментар
Може и тако, само се мора трагати за решењем. Код вашег решења, мањкаво је то што пореску олакшицу дајете некоме а некоме не. Треба погледати шта закон о употреби писма каже, јер се може десити да ови који форсирају хрватску латиницу то раде по закону. Знате, у Србији није ретко да су закони у колизији са Уставом. Устав Србије је писани Устав, али постоји и "устав" неписани, а то је оно што се диктира из иностранства, па се многи закони усклађују управо са њим, а не са Уставом Србије.
Препоручи коментар:
6
0
петак, 13 јануар 2012 12:51
Дарко Бабић
Латиничар -> Због тога што је ћирилична СМС порука три пута скупља мобилни телефони се неће течнички прилагођавати члану 10. ставу 1 . Устава Републике Србије.
Ћириличар -> Не, ниси разумео! Ја хоћу да шаљем поруке на ћирилици без обзира на цену коштања услуге.
Латиничар -> Ти не знаш шта је добро за тебе самог.
Ћириличар -> :'-(
Препоручи коментар:
11
0
петак, 13 јануар 2012 13:04
Sceptical Bystander
@ коментар
@ саша

Бесмислено је давати пореске олакшице за нешто што није факултативно, већ обавеза, али се може опорезовати непожељно понашање, као што је напр. издаваштво на српском језику и латиничном писму или дискриминаторне тарифе у мобилној телефонији.

Латиницу би наравно требало комплетно избацити из школског програма, а енглески, немачки, француски и др. алфабет ће деца савладати учећи ове језике, као што је рецимо случај у Бугарској.

Ја припадам генерацији која је писала задатке наизменично на ћирилици и латиници и у томе видим један од корена проблема - резултат је био да ни сами не примећујемо на ком писму читамо и пишемо или попуњавамо ћириличне формуларе на латиници, што је све израз наше азбучно-абецедне шизофреније.

Ипак, вероватно је најважније да се промени перцепција ћирилице и латинице, т.ј. да латиница буде виђена као оно што јесте - писмо искомплексираних.
Препоручи коментар:
10
0
субота, 14 јануар 2012 00:17
хоћемо ли дочекати?
Надам се да ће први следећи градоначелник Београда наредити да се уклони она срамота, невиђена ни у доба окупација, с латиничним таблама за називе улица у центру града! За то треба имати здрав језички и културни осећај и чврст морално-политички интегритет, који ови сада на власти немају.И треба довести ТВ "Студио Б" као званичан јавни информативни сервис Града у ред у истом погледу..
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Društvo

Ćirilični SMS tri puta skuplji

U okviru tekstualne poruke šalju se isključivo slova engleskog alfabeta, dok se sva ostala tretiraju kao „specijalna”

(Novica Kocić)
Novogodišnje čestitke poslate SMS-om, popularni „deseterci” prožeti najlepšim željama koji za vreme praznika kruže među prijateljima i poznanicima, mogu da vas koštaju trostruko skuplje ako ih kucate ćiriličnim pismom ili ukoliko umesto latiničnih s, dj ili c koristite š, đ ili č. Tekstualni SMS, čija standardna dužina iznosi 160 karaktera, napisan „specijalnim” slovima može zahtevati slanje čak tri SMS-a.
Iako izgleda kao da operateri mobilne telefonije imaju dodatnu korist od ovakvog načina pisanja poruka, oni ističu da nemaju nikakav uticaj na računanje „težine” određenih slovnih znakova. Svejedno je kojeg operatera izaberete, situacija je ista u „Telenoru”, „Telekomu” i „Vipu”, tvrde predstavnici ovih kompanija.
Proizvođači telefona prilagođavaju uređaje svom jeziku i tržištu, pa nije samo ćirilica „diskriminisana”, već i druga nestandardna pisma poput grčkog alfabeta i kineskog pisma koji zahtevaju više podataka za prenos. Reč je o pravilima koja su ista za sve mreže operatera na svetu, naglašavaju naši sagovornici.
– U okviru SMS-a šalju se isključivo slova engleskog alfabeta, interpunkcijski znaci i brojevi. Svaki drugi znak označen je kao specijalan, pa telefon koristi nekoliko karaktera za izradu ovog slova. Na primer, za izradu slova Đ neophodno je čak 10 karaktera. Reč je o standardu, koji je prisutan svuda u svetu, a ne samo u Srbiji – objašnjavaju u „Vipu”.
U „Telekomu” ističu da svaki korisnik, u zavisnosti od vrste telefona koji koristi, može da izabere jezik na kojem će pisati tekstualne poruke.
– Koji su jezici podržani na određenom modelu telefona zavisi isključivo od proizvođača i njihovog dogovora sa dobavljačima – kažu u „Telekomu” .
Na naše tržište polako stižu telefoni sa softverom koji podržava ćirilicu, a moguće ga je naknadno „skinuti” sa sajta  određenih proizvođača mobilnih telefona, objašnjavaju predstavnici kompanije „Vip”. 
Korisnici se retko žale na dužinu poruke u kojoj su korišćeni nestandardni znaci jer u svakom trenutku mogu da prate dužinu SMS-a koji šalju, kažu predstavnici domaćih mobilnih operatera. Prilikom kucanja poruka, većina telefona prikazuje „brojač” znakova  koji pokazuje koliko je karaktera preostalo do kraja SMS-a. Pre slanja same poruke korisnik se dodatno obaveštava koliko se poruka ukupno šalje.
Zbog toga operateri mobilne telefonije tvrde da nema nikakve prevare niti neosnovanog skupljeg naplaćivanja poruka. Ukoliko žele da smanje račun, korisnicima mobilnih telefona preostaje samo da zaborave na gramatička pravila ili eventualnu ljubav prema ćirilici i lokalizmima. Umesto pitanja „Đe si pošao?” prijatelja je isplativije pitati „Gde si posao?”. Sigurno će shvatiti poruku.
J. Popadić
objavljeno: 10.01.2012.

Poslednji komentari

iwi - | 11/01/2012 11:57
Nekada je SMS bio besplatan iako smo imali samo jednog operatera. A onda je došla demokratija...
Илија Марковић | 11/01/2012 21:07
@ глупост није врлина... Поштовани, зашто се у дилемама? Зар не знате, да су стари Дачани писали и говорили дачки, стари Трачани трачански, Дарданци дардански, Трибали трибалски итд.? Исто тако, данас, Црногорци пишу и говоре црногорски, Босанци бошњачки, Хрвати хрватски итд. Према томе, све је веома јасно, зар не?
Djordje Konjikovic | 11/01/2012 21:45
Citajuci komentare, stice se utisak da je mnogima nepojmljivo da Srbi podjednako koriste i latinicu i cirilicu ; da Srbi mogu biti pravoslavni, katolici, muslimani, protestanti, ateisti . . .



Društvo

Krkobabić: „Telekom” da promoviše ćirilični SMS

Država donosi odluke u ovoj firmi pa može da štiti nacionalno pismo i traži da se ćirilične poruke naplaćuju kao i latinične
Milan Krkobabić Foto T. Janjić
Država bi pre svih trebalo da se pozabavi zaštitom nacionalnog pisma, to jest, ćirilice i ne sme da dopusti da bude u neravnopravnom položaju u odnosu na engleski alfabet koji nema nikakve veze sa srpskim jezikom, izričit je Milan Krkobabić, potpredsednik Skupštine grada Beograda, koji je svojom izjavom pokrenuo raspravu o činjenici da pisanje ćiriličnih SMS poruka može biti tri puta skuplje od slanja istog teksta napisanog slovima engleskog alfabeta.
Prema njegovim mišljenju „Telekom”, kao operater koji je u isključivo državnom vlasništvu, trebalo bi da pruži primer ostalima i da se odrekne dela zarade u korist promovisanja ćirilice kao nacionalnog pisma.
– Država neprikosnoveno donosi odluke u „Telekomu”, pa samim tim mogli bi ćirilične poruke da naplaćuju isto kao latinične. Stručnjaci za moderne tehnologije sigurno mogu iznaći neko rešenje, ali neophodna je volja da se s tim uhvatimo u koštac – kaže Krkobabić za „Politiku” dodajući da bi u „Telekomu” država sigurno mogla da propiše pravila u skladu sa kojima bi određeni broj telefona morao da ima softver koji podržava upotrebu srpske ćirilice, pa čak i da zahtevaju izradu ćirilične tastature.
– Verujem da se većina građana Srbije ne bi bunila ukoliko bi se državni operater odrekao dela zarade u korist upotrebe nacionalnog pisma. Nije u redu da pisanje poruka ćirilicom može da košta tri puta skuplje. Mladi ljudi šalju veliki broj poruka i naravno da će izabrati jevtiniju varijantu. Ukoliko su ćirilične poruke skuplje, naravno da će u pisanju koristiti „krnju” latinicu bez slova kao što su š, č ili ć jer i ona zauzimaju više slovnih mesta. Na taj način kvari se jezik i ta „nakaradna” tvorevina počinje sve više da se upotrebljava jer se ljudi vremenom navikavaju na nju. Baš iz tog razloga država bi trebalo da ustane u zaštitu nacionalnog pisma – objašnjava Krkobabić.
Prema tehničkim standardima u oblasti mobilne telefonije, poruke su ograničene na 160 znakova engleskog alfabeta ili na 70 znakova ukoliko se upotrebljavaju arapsko, kinesko, japansko, grčko ili ćirilično pismo. Čim otkucate jedno slovo ćirilice ili latinično „š, č ili ć” poruka će vam se automatski skratiti za 90 slovnih mesta.
Kao što smo već pisali nije samo srpska ćirilica, uslovno rečeno, diskriminisana, već i ruska i bugarska, ali i grčki alfabet kao i kinesko pismo. Pre nekoliko meseci, i ruski klijenti mobilne telefonije su se pobunili protiv skupljeg tarifiranja SMS poruka pisanih ćirilicom. Krkobabić ističe da su državne službe Rusije počele ozbiljno da se bave ovim pitanjem. Rešenje još nije pronađeno, ali Federalni antimonopolski servis najavio je da će ispitati operatere na ovu temu. Povodom ove teme obratili smo se i „Telekomu”, ali do zaključenja ovog izdanja „Politike” odgovori nisu stigli.
J. Popadić
objavljeno: 12.01.2012

Poslednji komentari

Бане Шабац | 13/01/2012 17:27
Пуна подршка Србици (или како је други знају - ћирилици). То је духовно и културно наслеђе српског народа. Народ који се одрекне свог писма, одрекао се и самог себе
Соња ГРУЈИЋ | 13/01/2012 18:54
Свака част Г Кркобабићу!
Да се неко у Србији и Срба сети!!!
Раша . | 13/01/2012 21:13
Е Кркобабићу, да држава и не доноси одлуке у овој или било којој другој фирми у Србији, њихова дужност је да поштују законе и Устав ове земље, а у Србији смо преплављени дописима државних фирми и институција као и приватних фирми који искључиво комуницирају међусобно и са странкама на хрватској латиници тј хрватском писму а често и на енглеском писму имитирајући хрватску абецеду па се ти снађи ако умеш.

Društvo

Krkobabić: „Telekom” da promoviše ćirilični SMS

Ljiljana Krstic | 12/01/2012 11:37
Nepogodno preterivanje! Zar niko nije primetio da mi nemamo svoj jezik?! Ono što se u javnosti, a naročito u medijima koji i jesu naša javnost, uzima za srpski jezik - nije srpski!!! Bilo bi mnogo logičnije i korisnije da neko počne da spasava jezik.
Цветко Јекић | 12/01/2012 11:40
Браво!
Баша Мркаљ | 12/01/2012 12:03
Телеком Србија је на инсистирање многих корисника да рачуне добију на ћирилици одговара негативно. Толико о држави Српског народа.
Beogradjanka SrBska | 12/01/2012 12:41
Srpski nam je pojašnjeno da smo zatocenici necijih samovolja. Ali...uskoro ce mesec maj, pa cemo, valjda, konačno, da se razjasnimo i odrobimo ili rastočimo, da li ćirilicom ili latinicom, videćemo.
Ненад . | 12/01/2012 12:46
Банана држава.
Maрко Марковић | 12/01/2012 12:53
Када читамо новине страшно је шта све пролази као ''српски'' језик. Користе се разни страни термини који се полако ''одомаћују'', и људи који не знају страни језик неће ни знати српку реч за ту страну која се користи тј. она ће им постати српска. О телевизији и разним ''новинарима'' из тзв. забавних тв форми и садршаја, и њиховим ''фрљањем'' терминима типа: ''мејн и бек стејџ'', ''модел лук'', ''пит фан бокс'' на концертима...или шта још ти ''новинари'' могу да смисле и ''извале'' не треба трошити речи.
Српски језик се упропашћује из дана у дан.
Ако не верујете мени, питајте гђу Милку Цанић.
Milance Sumadinac | 12/01/2012 13:06
To je onaj sto po zakonu u Srbiji jednakosti svih gradjana u Srbiji odobrava dodatna sredstva za beogradske:penzionere ,porodilje ..a nama jadac ?
Marko Andjelkovic | 12/01/2012 13:10
Svako ko ima dovoljno tehničkog znanja zna da je problem u kodiranju poruka i da se kodiranje ćiriličnih, kineskih, japanskih itd. pisama vrši većom količinom podataka. Tako da nije problem u ne brizi ili ili samovolji, već u realnom tehničkom problemu, koji nisu rešili ni Kinezi i Rusi. Krkobabić nema pojima i samo skuplja političke poene parolama.
Sonja A | 12/01/2012 13:25
Pa, naravno, da je sve zbog političkih poena. Čudi me da Palma nije dao ovu izjavu. Preduhitrio ga Krkobabić. Podilaženje narodu, to je jedino što oni rade. A što je najgore, narod na to pada.
Владислав Грујић | 12/01/2012 14:17
Овде би ваљало раздвојити две ствари. Прва ствар је локализација софтвера и хардвера за мобилне телефоне на тржишту Србије, тј. РАТЕЛ би морао да сертификацију мобилних апарата услови менијем на српском језику и ћириличком писму. Ово се тиче само Срба и државе Србије.
Друга ствар је тарифирање SMS порука по количини меморије, тј. кодирање слова у SMS порукама. Ово се тиче и других нелатиничких народа, Руса, Бугара, Кинеза итд, и то се треба решавати у сарадњи с њима, треба заједничким снагама инсистирати на решењу које омогућава унификацију.
Владислав Грујић | 12/01/2012 14:19
Само да још мало појасним, рачуница иде овако:
За SMS поруку је резервисано 140 бајтова меморије, то износи 140x8=1120 битова.
Ако се користе само слова латинског алфабета, онда се "троши" 7 бита по слову, што значи да се коришћењем само слова латинског алфабета може написати 1120:7=160 слова по поруци.
Ако се користи ћириличко писмо, онда се троши 16 бита по слову, што значи да има места за 1120:16=70 слова по поруци.
Пера Којот | 12/01/2012 14:24
Наравно да треба да се заштити ћирилица и то није тешко спровести. Све што је рекао је на месту.
Радгост Коритник | 12/01/2012 14:35
Замајава Кркобабић! Проблем не постоји, он је вешттачки!
Прво јепотребно да Оператери и први међу њимна Телеком увозе мобилне телегфоне локализоване на србску ћирилицу, што сада није случај!?
А ствар је обичног подешавања да се изједначи сена СМС порука!
начи држава, министарства, и сам Кркобабић који је део власти мора да предузме нешто! Његов коалициони партнер Дачић је министар Полиције, авише од пола назива на службени возилима на Полицијским станицама и нарочито на саобраћајним знацима и насловима за места су на латиници!
Дакле нека и Кркобабић реагује, захтева, он је влас у Београду, бар!?
одличан потез! | 12/01/2012 14:41
Телеком је пре неколико година јавно најављивао да ће рачуне пребацити на ћирилицу, у складу с језичким и културним потребама грађана, а неко је то зауставио. И у вези с ћирилицом у мобилним телефонима прима захтеве и протесте већ дуго, и - оглушава се. По политичком дослуху с неком интересном групом? Када ћемо сазнати?
Поздрављам предлог г. Кркобабића, надам се да ће истрајати.
А онда је на реду ТВ "Студио Б", надам се, као градски јавни информативни сервис, и који се дуго по истој ствари прави глув и нем, упркос бројним захтевима грађана.
подршка ! | 12/01/2012 14:48
Пишемо углавном кратке поруке, тако да се разлика у броју бита не одражава на цену просечне поруке.
Оно што је главни проблем је непостојање српске ћирилице у телефонима, и држава би морала да услови њиову продају постојањем нашег језика. У телефонима имамо више језика, међу њима руски, македонски, грчки итд, али из неког разлога (комунизам и мржња према српском још је у главама многих) неко не да српски!
Коначно неки паметан потез од неког политичара, ствар може лако да се реши и не кошта ништа и таквих има много.
ДУШАН ВУКОВИЋ | 12/01/2012 17:35
Г Кркобабићу, Ви сте изванредно реаговали на овај проблем!
СРПКО МЕДЕНИЦА | 12/01/2012 17:41
Хвала Богу да један политичар реагује на овај проблем!
Адам Бабић | 12/01/2012 18:03
Сви остали политичари се баве неком светском политиком а питање идентитета нашег народа их не интересује.
Браво Кркобабићу!
РАСТКО КОКОРИН | 12/01/2012 18:11
Однос државе према ћириличном писму доводи народ у стање очаја.
Просто не могу да верујем да је и један политичар реаговао!
Не реагују институције као што је САНУ,МС,СПЦ а реагује Кркобабић!!!
Свака част Г Кркобабићу!!!
Поп Вујица | 12/01/2012 20:25
Србија мора да захтева од произвођача мобилних телефона да за српски језик искључиво убаци србску ћирилицу.То није никакава мудрост.Ја сам као Србин веома угрожен,јер се осим Вечерњих Новости Политике и Правде,ниједан дневни лист не штампа србском ћирилицом...
Миле Пироћанац | 13/01/2012 04:04
Писао сам и раније о нашој ћирилици и "нашој" латиници па ето и сада да се јавим са неким злобним примедбама. Прво и прво, ми немамо латиницу. Тачка причању о томе. Друго а болније је да танаша мешавина писама је створила некакав "бурурет" у нашим главама те заборављамо на некакво граматичко једначење по звучности па и надаље срљамо у неписменост нашу. Пример, у тексту Госп. Радгоста Коритника стоји "...на србску ћирилицу..." , а не "српску ћирилицу". Или, "...влас..." уместо власт. Исти обрт се налази код Госп. Попа Вујице где каже "...убаци србску ћирилицу...". Такав "бурурет" треба убрзано лечити јер наш језик је много бољи и богатији од енглеског. наводим само један пример, еглеска реч "cold"
одговара нашој "хладан, -а, -о". Нађите, молим Вас, енглеску реч за "назеб" или "прехладу" само немојте ми рећи "cach a cold" и слично. Тога има нашироко. Ипак наш језик је бољи од енглеског. Ја користим само наше српске речи. Хвала на пажњи.
ДУШАН ГРУЈИЋ | 13/01/2012 08:35
Г Кркобабићу, ако се изборите за ћирилицу,имате мој глас!
Radoje sa kosova | 13/01/2012 09:16
Krkobabicu, Cirilica ne proizvodi Hleb, niti isplacuje Penzije, terate inat sami sa sobom, a prihvatili ste silnu Ameriku i Evropu koja zavodi red u Srbiji i bira Predsednike Srbije. Od mene Vi ne mozete biti veci srbin, budite u to sigurni, ali ja sam ucio oba pisma od osnovne skole pa nadalje, ali pisem Latinicu iz razloga sto se Fracuski ne moze pisati Cirilicom, niti koji drugi Svetski jezik. Izvrsena je preregistracija vozila po evropskom nacinu registracije, sto niste i tu uveli cirilicu, i sta bi nam ta cirilica znacila osim inata, i izdvajanja iz evrope. Danas nemozete u srbiji nigde videti naziv firme na srbskom jeziku, jos od Bombi ste otisli u ameriku i onda cutite i radite kako vam se kaze. Ja sam, kako rekoh najveci srbin, ali sam za to da se primenjuje pismo kojim se ceo svet sluzi, ne kazem i jezik da bude kao njihov, no ocuvati svoj srpski a znati i njhov, jer nemozes nigde u svetu proci sa nasim jezikom osim Engleskog, cak svaki Arapin zna taj jezik sto i mi da neznamo
Слободан Стојичевић | 13/01/2012 09:39
Е, напокон неко разуман, поштен и нормалан међу политичарима. Ако не можемо Косово да решимо због међународне заједнице - а оно бар ово са СМС порукама на Ћирилици - можемо.
Напокон да један политичар почне да штити национално писмо и национални идентитет.
Алал вера Кркобабићу!!!
Тачно се мислим да почнем да гласам за ПУПС. Без обзира што није "национална" партија - више чини за Србију него неке партије које се само декларишу као "националне".

Слободан Стојичевић
ВАНКО ВАН | 13/01/2012 09:46
У свету постоји преко тридесет верзија латиничног писма, да ли смо се кадгод упитали, зашто нам држава Србија намеће хрватску латиницу, на штету одржања и опстанка срБског културног идентитета и оглушује се о савршенство које поседује Ћирилица, (једа глас један знак).
о, глупости! | 13/01/2012 10:32
(Радоје с Косова) "... pisem Latinicu iz razloga sto se Fracuski ne moze pisati Cirilicom, niti koji drugi Svetski jezik...."
Ваш коментар садржи толико незнања и наопако схваћених ствари да би било потребно много простора да се објасни и оно најпростије.
Сви знамо латиницу, али не видим како нам то помаже да знамо француски? Како знају француски Бугари, Македонци, Руси, Грци, Кинези, Арапи ,,, Побркали сте знање страних језика с писмом сопственог језика. Те ствари не стоје ни у каквој међусобној вези,
Славиша Вук | 13/01/2012 11:14
@Radoje sa Kosova.
Прво што ће Албанци урадити на КиМ ће бити укидање ћирилице!
Ти Радоје размишљај зашто.
Бугари су већ у ЕУ а нису се одрекли ћирилице!
Македонци се не одричу а Руси су је и у космос послали.
А ти ћеш ,Радоје, да је се одрекнеш због француског језика!!!
Због Кушнера?
Г Кркобабићу,радите праву ствар и имате и мој глас и подршку!!!
Звонко Васић | 13/01/2012 12:16
Свака част, да неко из власти покрене тему забринутости за чување сопственог писма, ћирилице. ДС се одрекао свега што је српско, тако то изгледа кад је човек заслепљен "европом".
Бане Шабац | 13/01/2012 17:27
Пуна подршка Србици (или како је други знају - ћирилици). То је духовно и културно наслеђе српског народа. Народ који се одрекне свог писма, одрекао се и самог себе
Соња ГРУЈИЋ | 13/01/2012 18:54
Свака част Г Кркобабићу!
Да се неко у Србији и Срба сети!!!
Раша . | 13/01/2012 21:13
Е Кркобабићу, да држава и не доноси одлуке у овој или било којој другој фирми у Србији, њихова дужност је да поштују законе и Устав ове земље, а у Србији смо преплављени дописима државних фирми и институција као и приватних фирми који искључиво комуницирају међусобно и са странкама на хрватској латиници тј хрватском писму а често и на енглеском писму имитирајући хрватску абецеду па се ти снађи ако умеш.




Нема коментара:

Постави коментар