Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 14. фебруар 2012.

Чуда постоје само у бајкама – у бајке се верује само у Србији | Колумне Ђорђа Вукадиновића

Чуда постоје само у бајкама – у бајке се верује само у Србији | Колумне Ђорђа Вукадиновића

Колумне Ђорђа Вукадиновића

Чуда постоје само у бајкама – у бајке се верује само у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић
уторак, 14. фебруар 2012.

Не волим насиље. И из теорије, и из историје, као и из личног искуства знам да, сем у изузетно ретким ситуацијама, велики покрети маса, „револуције“, „догађања народа“ и сл. најчешће нису друго до шарена сценографија иза и испод које се одвија међусобни обрачун, рат или трговина моћних интересних група и страних сила. Сумњиви су ми голобради револуционари и фанатици који у руци увек имају готов одговор на сва питања. Ценим борбеност и храброст, али скептичан сам према разним „младим гневним људима“, најчешће не много радишним ни образованим, који каменицама и молотовљевим коктелима покушавају да реше „светске“, а уз пут и неке своје материјалне или психолошке проблеме.

Али ништа мање (напротив!) не мрзим ни оно „суптилно“ и „меко“ системско насиље које потиче од неправедних и корумпираних институција, умрежених политичара, бизнисмена, разних „представника“ и „консултаната“, саветника, агената, менаџера и јапија који не подижу тон и формално не крше закон (а и зашто би, када су закони најчешће за њих писани), али потезом пера или дизањем руке у црно завијају читаве генерације, земље и народе.

Другим речима, радо бих осудио јалово насиље на грчким улицама, али нипошто не могу да заборавим главног кривца и изазивача – бескрупулозно и антидемократско понашање европских институција и грчких политичара на челу са Венизелосом и Пападимосом. При чему је функционална демократија једина колико-толико успешна брана против ових олигархијских, односно анархоидних тенденција, које се међусобно оправдавају и потхрањују.

Писао сам већ у тексту „Демократија умире у колевци“ да нико истински не верује да је циљ ових мера „спасавање Грчке“? Уосталом, ево једноставног теста – ако заиста јесте, зашто се не дозволи Грцима да се о томе претходно изјасне на референдуму или изборима? Па, ако грађани на те мере пристану, онда оне добијају додатни легитимитет, а ако одбију, нека Грке онда препусте њиховој судбини. Да се стварно ради о Грчкој и њеним интересима, тако би и било. Али пошто су улози други и много већи, онда нема времена за „демократско замајавање“, односно, Грчка има да буде „спасена“, са Грцима или без њих.

Много је лакше људе убедити да су жртве погрешног човека, него да су жртве погрешне идеологије. Погледајте, на пример, шта се дешава са Мађарском, где је премијер Орбан, наследивши упропаштену државу и привреду, покушао мало да игра на карту националне самосвести и традиционалних, хришћанских и „хомо-скептичних“ вредности, донео један конзервативни устав и – е то се већ не опрашта – увео додатни порез за стране банке и компаније које су у протеклом периоду из Мађарске извлачиле енормне профите. После почетне збуњености, на њега је кренула лавина која готово да се може упоредити са оном која је својевремено ишла против Милошевића. То да је Орбан „фашиста“ који „гуши демократију и људска права“, и да је Мађарска европско „ругло“ које што пре треба ставити под протекторат или изолацију, данас је постало практично опште место и мантра по европским либералним круговима и великим медијима. И данас у Европи то „сви знају“, или су бар „начули“. А као посебан куриозитет треба истаћи да је тај увелико изспиновани, најблаже речено, поједностављени поглед на Мађарску и „прото-фашисту“ Орбана нашао свој одјек у сва три главна српска политичка недељника, и да је то дословно једина ствар и једина светска или домаћа тема у вези са којом су НИН, Време и Печат имали готово идентичан став!? (Узгред речено, мађарски амбасадор у Београду је на то одмах реаговао једним разумним текстом и протестом, док се српски амбасадори у сличним ситуацијама, када су у питању неистине и стереотипи о Србији и Србима, веома ретко оглашавају.)

Елем, ако Мађарска тако пролази, ако се са Грчком ради ово што се ради, можемо само замислити шта би тек било са Србијом уколико би једног дана ушла у Унију и уколико би којим случајем покушала да води самосталнију националну политику. Не тако давно, неки овдашњи конзервативни аутори и политичари наводили су Мађарску као пример како се и унутар ЕУ могу добро бранити национални интереси и заступати конзервативна политика. Е, па не могу (то јест, могу само док ти ставови не почну да се косе са интересима и идеологијом глобалне неолобералне интернационале). А поготово то не би било могуће Србији.

За протеклих деценију и нешто, наслушали смо се бајки о мађарском, португалском, литванском, летонском, естонском, ирском „чуду“. У различитим периодима, свака од поменутих земаља навођена је као светли пример, излог и узор на који би и ми, недостојни, требало што пре да се угледамо. А када прођу плаћене рекламе на Си-Ен-Ену и када истекну „грејс-периоди“ са страним повериоцима, уговори са белосветским консултантским кућама и маркетиншким агенцијама сва та „чуда“ су углавном остајала са мање-више истим проблемима као пре, само сада још демографски испражњена, са много више дугова и мање перспективе. А поменута глобална финансијска менажерија би наставила даље у потрази за новим „чудом“, тј. новом жртвом, масним провизијама, бонусима и хонорарима.

Евроскептицизам се данас незаустављиво шири чак и по оним чланицама ЕУ које су од чланства ипак имале одређене користи. Али шта мислити о земљи чија елита у такву Унију хрли сада, када је журка при крају и док се ЕУ бори са највећом кризом од свог настанка? И при томе се још од ње, тј. од те државе и елите, тражи да већ сам статус кандидата плати транспарентним и понижавајућим одрицањем од свог територијалног интегритета? (А власт и највеће опозициона странка се међусобно утркују ко ће према тим захтевима бити услужнији.)

Чак и ако занемаримо актуелну кризу, чак и ако оставимо по страни дугорочну економску рачуницу, евентуалне добитке и губитке, нема сумње да су „евроатлантске интеграције“ Источним Немцима, прибалтичким републикама, као и Мађарима, Чесима и Пољацима, ако ништа друго, донеле ослобођење од совјетске, тј. руске доминације, која их је дуго тиштила и понижавала. Чак и ако нису сасвим сигурни да ли су заиста економски профитирали, чак и када сумњају у прокламоване благодети од „слободног протока робе, идеја, људи и капитала“, њима су ипак током низа година евроинтеграције биле драге првенствено као симбол националног ослобођења. Зато је њихов својевремени евроентузијазам био бар донекле оправдан, логичан и разумљив. Али управо зато је српски евроентузијазам, макар тренутно и био у извесном опадању, невероватно апсурдан, глуп, мазохистичан и понижавајући.

Фејсбук Твитер



Чуда постоје само у бајкама – у бајке се верује само у Србији

уторак, 14 фебруар 2012 15:23
Секула
Свиђа ми се начин на који је господин Вукадиновић у једној колумни описао и упоредио евроинтеграције земаља Вишеградске групе, балтичких земаља као и економских "чуда" Ирске и Португалије. Вукадиновић одличан као и увек
Препоручи коментар:
57
2
уторак, 14 фебруар 2012 15:25
евроскептик
Одличан текст господине Вукадиновићу.
Препоручи коментар:
51
4
уторак, 14 фебруар 2012 15:37
Саша
Као и увек, интелигентан, разложан, аргументован приступ проблему г. Вукадиновића. На жалост у Србији има много оних који верују у бајке. Појачани онима који имају мање или више сепаратистичке намере, они чине већину; они праве владе и коалиције; они воде брод, на чијој смо палуби сви ми, који у бајке не верујемо.
Препоручи коментар:
44
1
уторак, 14 фебруар 2012 15:45
Peter RV
Vukadinovic je rekao sve sto moze da se kaze o srpskoj evropskoj sudbini. Sad treba psiho-analizirat ove koji guraju Srbiju u ovaj sunovrat.
Препоручи коментар:
48
1
уторак, 14 фебруар 2012 15:49
Милош Поповић
Наравно,као и увијек одличан и прецизан текст.Само се не бих сложио у коментару:
" да су „евроатлантске интеграције“ Источним Немцима, прибалтичким републикама, као и Мађарима, Чесима и Пољацима, ако ништа друго, донеле ослобођење од совјетске, тј. руске доминације, која их је дуго тиштила и понижавала":Треба и додати да је та "руска доминација која их је дуго тиштила" била заслужена али опет блага казна за све злочине и јуришања са "Западним Немцима" на Москву ,Лењинград,Стаљинград..., и погибију више од 20 милиона Руса.
Препоручи коментар:
48
3
уторак, 14 фебруар 2012 15:53
Јован Анастасијевић
„... али управо зато је српски евроентузијазам .... невероватно апсурдан, мазохистичан , глуп и понижавајући“. Одлично! Ипак – то је само ентузијазам владајућих кругова (а сумњиво је колико су они суштински “српски“). Није ни сасвим невероватан – јер то је сада само реприза ситуације из времена краља Милана Обреновића, који је Србију Тајном Конвенцијом потпуно потчинио Аустоугарској – а себе је чак и надмашио када је (још тајнијим додатком) касније нудио Хабзбурзима потпуно припајање Србије Двојној Монархији (у данашњим условима читај: ЕУ). То је чак и њој било неукусно, па је изјавила да – када би то желела, не би Србију припајала папирном конвенцијом, него својом војском. Ни данас није много другачије са ЕУ – мада она каже да Србији у њој места има (када?), она ипак од српских властодржаца захтева додатна самопонижавања. Не треба сумњати да ће их ЕУ можда и пре избора, а у сваком случају када избори протекну онако како се очекује, сигурно и добити.
Препоручи коментар:
34
1
уторак, 14 фебруар 2012 15:53
zoranSan
Vukadinoviću,jednostavno treba reći da EU vodi
Trans-nacionalna Korporacija i da je jedina ideologije te organizacije rušenje svih granica oko Nemačke zarad profita.Profit je zvezda vodilja EU i svaka država ,normalno sem Nemačke,mora da izgubi svoj identitet da bi mogla ekonomski da opstane.Što bi reklo vraćamo se ponovo na tridesete godine prošlog veka,Engleska je to već shvatila.
Препоручи коментар:
30
0
уторак, 14 фебруар 2012 15:59
seljak bezemljas
Bajke su vazne za odrastanje.Ali kad odrasli veruju u bajke to je za psihijatriju.I za oduzimanje poslovne sposobnosti.
Препоручи коментар:
36
0
уторак, 14 фебруар 2012 16:01
Влада, Србија
Добро и разложно написан текст!
Препоручи коментар:
28
2
уторак, 14 фебруар 2012 16:21
јбгд
Потписујем ово за мађарског премијера.Ноторна је чињеница да су гнушање поводом његових поступака, а да заправо и не знају какав је истински политички курс његове владе, изражавали и бројни београдски журналисти.

Ради се о људима који због сопственог опортунизма некритички прихватају све што сервира тзв.НВО сектор и њихови патрони. Нажалост,у медијима преовлађују баш они који су прошли све филтере и својом делатношћу, свесно или несвесно раде на даљем девалвирању културних вредности.Зато су у праву они који кажу да медији у Србији неће бити ослобођени изнутра.
Препоручи коментар:
33
2
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]


Нема коментара:

Постави коментар