Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 20. фебруар 2012.

Додик као опсесија | Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Додик као опсесија | Судбина дејтонске БиХ и Република Српска


Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Додик као опсесија

PDF Штампа Ел. пошта
Ненад Кецмановић
субота, 18. фебруар 2012.

(Прес за РС, 14.2.2012)

Прије неки дан сам за потребе писања ове колумне направио једно мини-истраживање сарајевске штампе. Иако сам резултат унапријед знао да погодим, ипак сам хтио да ствар и статистички утврдим. На истина невеликом узорку од неколико десетина посљедњих бројева политичких магазина Дани и Слободна Босна анализирао сам колико се пута на њиховим страницама појављују имена појединих истакнутих политичара. Неупућен човјек би логично претпоставио да у штампаним медијима који излазе у безмало стопостотно бошњачкој средини, доминирају имена бошњачких лидера. Или да су то, можда, имена чланова Предсједништва БиХ зато што државофилни Бошњаци највише држе до заједничких институција. Или, да је то, евентуално, име високог представника, јер га сарајевски домаћини толико воле да му не дају да оде кући. Па, напокон, да су то, могуће, имена регионално и глобално утицајних политичких личности. Међутим, види врага! Нису то имена ни Церића, Лагумџије и Тихића, ни Изетбеговића и Комшића, нити Инцка, па ни Ван Ромпеја, Бан Kи Муна, Обаме или лидера земаља БРИК-а.

У првој фази је то дјеловало као посљедица неузвраћене љубави. Већ је заборављено да је у вријеме првог изборног тријумфа СНСД, на Србе био дошао ред да преузму мјесто предсједника Савјета министара.

Пошто нисам баш неупућен па зато ни оптерећен логиком у процјени комшијског расуђивања, показало се да сам погодио да је то име предсједника РС. Или, како се то стручно каже, емпиријски се потврдила моја истраживачка хипотеза да је неупоредиво најфреквентније име Милорада Додика. Просјечно, по једном броју, Ван Ромпеј и Бан Ки Мун се помињу по 1,1 пут, Обама, Путин и Радмановић – 4,2, Инцко, Жељко и Суљо – 5,0, Мустафа и Златко – 9,3. А сам Миле – 49,7 пута, што ће рећи више него сви остали за једно. Није логично, јер човјек се налази на више репрезентативној него извршној функцији у мањем дијелу БиХ и нема било какве надлежности ни за други дио, ни за цјелину. Штавише, у Сарајево иде нерадо и само када га позову, јер не воли да се бави пословима заједничких органа ни у Федерацији, ни у БиХ као цјелини. А од сарајевских политичара једино тражи да РС оставе на миру. Ипак, они, сви одреда не пропуштају прилику да у сваком јавном иступу бар по неколико пута његово име прозову у негативном контексту, или негативно без икаквог контекста. У наведену статистику улазе и коментари родољубивих и домољубивих новинара два водећа муслиманска њуз магазина. Резултати би били још убједљивији да смо у истраживање укључили Дневни аваз и Ослобођење, те бројне сарајевске радио-станице и ТВ канале. А тек када би могло да се изброји колико тог “лакташ ког ћафира” “лијепо спомињу” добри Бошњани по сарајевским махалама. У тој антидодиковској кампањи ипак има одређене унутрашње динамике и еволуције.

У првој фази је то дјеловало као посљедица неузвраћене љубави. Већ је заборављено да је у вријеме првог изборног тријумфа СНСД, на Србе био дошао ред да преузму мјесто предсједника Савјета министара. У Сарајеву су прижељкивали да на то мјесто дође лидер побједничке странке у РС као прагматични бизнисмен, аполитични менаџер и национално индиферентни модернизатор. Рачунали су да ће он, у име пословне сарадње и ширења тржишта, интегрисати БиХ, у којој ће онда они лако капитализовати своју већину. Не само исти већ поменути њузмагазини него и исти уредници и новинари су тада Додика окивали у звијезде. Разочарање и негодовање појавили су се већ када је умјесто њега стигао предратни Сарајлија Шпирић, а он остао у Бањалуци да развија РС.

У другој фази, грђење Додика могло се протумачити као израз зависти због “бољег ентитета”. У Сарајеву се нескривено очекивало да ће заостала РС, у коју је годинама након рата улазило пет пута мање међународне помоћи него у Федерацију, доживјети привредни колапс и сама завапити за реинтеграцијом. Прављене су компаративне прогнозе да ће антагонизам између два ентитета завршити као надметање између двије Њемачке и да ће изгладњели Срби похрлити ка имућним комшијама у већем ентитету. Већ половином Додиковог мандата “мањи ентитет” је постао “бољи” и то је већ постало неподношљиво за бошњачке лидере и генерисало је медијску агресију према вођству РС.

Бијес је био тим већи што је и на гос те из развијеног Запада палата остављала снажан утисак да је Српска једна оз биљна република.

У трећој фази Бошњаци су из Сарајева, преко централизованих правосудних институција под контролом наклоњених странаца, почели у Бањалуку да лиферују оптужнице. Претходне генерације политичких лидера у РС редом су прозиване за ратне злочине, а пошто се то Додику није могло прилијепити, једино је преостао криминал. Ново велелепно здање владе РС у Бањалуци било је прави изазов за завидљиви сарајевски комшилук. Бијес је био тим већи што је и на госте из развијеног Запада палата остављала снажан утисак да је Српска једна озбиљна република. А онда је и Додик, пун самопоуздања због политичких, привредних и дипломатских успјеха, почео и сам да узвраћа непријатним оптужбама, те показао да и то умије боље чак и од Силајџића.

У четвртој фази сарајевске политичаре, као инфериорне у односу на Додика, почела је да препознаје и бошњачка јавност. Чак и као омрзнути непријатељ, он им је више импоновао, јер је ефикасно остваривао што је наумио и у РС и у БиХ и на међународном плану. Поводом једног од безбројних трилатералних састанака у којем је надмудрио осталу двојицу, на корицама Дана је изашла фотомонтажа. Додик између два мајмуна и коментар: “Коначно је пронашао праве партнере у Федерацији”. Био је то знак за општу мобилизацију увријеђене бошњачке политичке елите.

У петој фази су се тако све, не само политичке него и националне, вјерске, медијске, културне, спортске и друге снаге, укључив дијаспору и иностране лоби сте, бациле на сатанизацију Додика.

У петој фази су се тако све, не само политичке него и националне, вјерске, медијске, културне, спортске и друге снаге, укључив дијаспору и иностране лобисте, бациле на сатанизацију Додика. Као да од њега зависи бити или не бити и Босне и Бошњака. Порука, адресирана на Вашингтон и Брисел, гласила је: “Уколико не склоните Додика, избиће нови рат у БиХ!” Није да нису оставили утисак на, Србима иначе несклоне у ОХР-у и Стејт департменту све до СБ УН, али је “бонску акцију” пресјекла комесарка ЕУ. Након тога, опсесивна демонизација Додика у сарајевским медијима, коју смо овдје и статистички документовали, постала је предмет подсмијеха. Чак и Инцко и Американци упозоравају Бошњаке да Додик, какав год био, не може да буде алиби за све проблеме у БиХ, поготово што су данас махом лоцирани у Федерацији.

У шестој, и засад посљедњој, фази антидодиковске ескалације сарајевски Црногорац или црногорски Сарајлија Андреј Николаидис је коначно нашао једино средство против Додика: “Убити га из снајпера или разнијети експлозивом”! Иако оваква изјава није запамћена у мирнодопској историји не баш њежних балканских односа, треба је прије свега схватити као израз фрустрације коју је у комшилуку изазвала централна прослава 20. рођендана РС. Није их само погодило то што је “геноцидна творевина” заокружила двије деценије и што је програм био заиста на свјетском нивоу. Најтеже им је пало што је домаћин био, ако би други доли опет Додик, као предсједник Републике и што је у своме излагању о Српској рекао много лијепог, али о њима понешто истинитог.

Прича се да сада, при сусретима на Башчаршији, више нико не “назива селам” него, умјесто поздрава, кроз зубе опсује Додика. Биће да је то седма фаза.

Фејсбук Твитер





Додик као опсесија

субота, 18 фебруар 2012 21:13
milos odalic
Nas narod kaze: Za dobrim se konjem dize prasina!
Препоручи коментар:
95
5
субота, 18 фебруар 2012 21:36
Филозофија
Одличан текст. Како је добро бити поносан и достојанствен. Било би добро да то пробају и они који воде Србију.
Препоручи коментар:
95
3
субота, 18 фебруар 2012 22:35
Marko Gay
Znate sta je oholost?

Kada mi gay klinci iz Republike Srpske koji imaju 18, 19, ili 20 godina kazu: "Nikada nas necete pobediti, iza nas su Rusija i Kina".

Koliko su se uobrazili od kad nema rata, neverovatno.

I ocigledno uopste ne shvataju da je Republika Srpska na cekanju.

Cim zavrsimo sa Srbijom provericemo njihovu teoriju.
Препоручи коментар:
6
104
субота, 18 фебруар 2012 22:52
Здравко
Е мој Марко! Шта је то охолост осјетили смо у твојим високим представницима. А прије тога под бомбама твог љубљеног НАТО-а и Снагама за брза дејства. И знамо да ћете се сручити на нас. И спремни смо за то. Али знајте, да у ћете у свом походу на Москву опет .... гаће и да ћете у нама имати сигурну герилу која ће вас заскакати на сваком кораку. Ни вама ни нама то није први пут. Знамо се из 1914. и 1941. године. Ви сигурно мислите да је трећа срећа, али ево да те свечано обавијестим овдје, НИЈЕ!
Препоручи коментар:
88
2
субота, 18 фебруар 2012 23:11
Milos
Ivo Andric:"Zlo mozes ocekivati samo od onih koje si zaduzio jer to izaziva kompleks inferiornosti." Ova duboka misao nasega nobelovca objasnjava glavni problem nepremostivog konflikta na Balkanu.
Препоручи коментар:
82
1
субота, 18 фебруар 2012 23:44
фристајло
Прича се да сада, при сусретима на Башчаршији, више нико не “назива селам” него, умјесто поздрава, кроз зубе опсује Додика. Биће да је то седма фаза.
Има ли боље препоруке за човека?
Морамо преврнути Србију, да пронађемо још једног таквог за нас...
Препоручи коментар:
84
1
недеља, 19 фебруар 2012 00:28
Averoes
Da, da... Dobro staro bavljenje Bosnom i Bosnjacima. Uzalud...
Препоручи коментар:
2
58
недеља, 19 фебруар 2012 00:53
Mujo Hrnjica@markici...¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨!
Ne moraš nam pretiti iz tamnog vilajeta, svaka propaganda ima cilj, mi smo na gotovs, nego nadajte se vi, još dok polupaju Iran bićete svedeni na pravu meru.
Препоручи коментар:
5
28
недеља, 19 фебруар 2012 02:23
Ждеромил
Онај ко жели да уништи Републику Српску, а таквих и у Србији има, засигурно није осетљив на тековине НДХ.
Иако нема везе са овим одличним текстом истакнутог професора и интелектуалца Ненада Кецмановића, морам поменути једну филмску сцену коју сам управо видео: два Американца говоре о "српској мафији са Новог Београда", а један од њих каже да та мафија убија и децу. Веома ме занима да ли неко дели моје мишљење да то није обична антисрпска пропаганда, него демонизација која припрема јавно мњење (и) за могућност рата против Србије, Републике Српске или српског народа ма где био.
Препоручи коментар:
35
2
недеља, 19 фебруар 2012 05:40
veteran
Negdje davno sam pročitao izreku da Nijemci nikako da oproste Jevrejima ono što su im oni, Nijemci, učinili za vrijeme Hitlera. E, tako ni muslimani ni Hrvati ne mogu da oproste Srbima ona zla i zločine koje su im uradili tokom Endehazije.
Препоручи коментар:
45
1
недеља, 19 фебруар 2012 08:30
Бели Орао
@Здравко. Или како наш народ рече "рани куче па ћете уједе".
Иначе интересантна је та прича о псима. У војсци су лајали само на официре јер су их војници тукли шапком и они су шапку видели као непријатеља(мангупска војничка посла). Једна од дресура да нико не сме да приђе капији је и та да преко капије непознат човек туче штапом пса док је мали. На тај начин газда обезбеђује улаз, али увек мора да му се јави.
Како то Додик ради? Чињеницама. Ухвати чињенице и бије к`о из топа. Просто, само треба знати.
Препоручи коментар:
32
1
недеља, 19 фебруар 2012 08:30
Shooter_64
Уз сво дужно поштовање према уваженом г. Кецмановићу, морам примијетити да је и у његовом тексту Додик поменут 18 пута а Церић само једом.

У реду, ово и јесте текст о М. Додику, тако да то и није нешто посебно за чуђење. Међутим, слична ствар је и у осталим колумнама г. Кецмановића.
Федерални медији су "опсједнути" председником РС, а г. Кецмановић га упорно промовише као највећег српског државника.

И летимичан поглед на стање у РС је довољан да се види како се ради о ентитету који је економски уништен, гдје је распродата сва имовина (на основу чега неки тврде како је то "бољи и гогатији" дио БиХ), итд...
Ко ли је за то крив, шта мислите?

Наш председник (ја сам из Републике Српске) заиста јесте трн у оку "унитаристима" и сличнима у БиХ. Али само због својих изјава, а не због ефикасности.
И то је његов једини велики успјех.
Све остало су свјесни или несвјесни промашаји.

Додика на власти одржава само та "борба" за РС, као што у Србији Тадић опстаје на причи о ЕУ.
Препоручи коментар:
15
30
недеља, 19 фебруар 2012 10:02
Žiko
Posle mnogo isprobanih načina da se Dodik optuži, isključivo za kriminal, sada je faza gdje "poslušni Srbi" pokušavaju napad na njega kako bi ga diskreditovali. Najranjivije mjesto je njegova privatna svojina sa namjerom da se predstavi kako je on nakrao. Bojim se, znajući nas Srbe da će u tome možda i uspjeti. Srbin je Srbinu ipak najveći neprijatelj...
Препоручи коментар:
26
1
недеља, 19 фебруар 2012 14:08
Nešo
Srdačan pozdrav za istinskog intelektualca,profesora i čovjeka.Srbe ima ko da brani,a bože pravde i da hrani.
Препоручи коментар:
19
1
недеља, 19 фебруар 2012 16:47
Tуљанин@Marko Gej
Na kraju ste mi postali dragi. Pišete prokativno i lucidno.
I imate hrabre oči.
Препоручи коментар:
2
14
недеља, 19 фебруар 2012 20:45
Грбавица
Тајна успјеха Челиковог "бункера" лежи у грбавом терену.На њему је и чувени Роналдо промашио,јер је лопта незгодно одскочила.То га је пуно разљутило,па се осветио репрезентацији БиХ када се утакмица играла на нормалном терену. Значи, не може се са грбавим теренима и грбавим филмовима на дуже стазе направити резултат. Јер,кад-тад, се ствари истерају на чистину.
Препоручи коментар:
13
0
недеља, 19 фебруар 2012 21:36
синиша @ Marko Gay
Ви наступате у име САД-а, или НАТО пакта, а да нисте свесни колико су дубоке поделе у америчком друштву.
Ево вам један пример. Рон Пол је врло озбиљан кандидат за председника Америке. Данас је изјавио: "US slipping into fascist system with broke govemenet" ( slipping значи клизити, а неки су превели као sleeping спавати и већ су пали коментари у смислу потребно је буђење)
Дакле амерички председнички кандидат каже да "САД клизи у фашистички систем са швор владом".

Ево и један други коментар писац и радио водитељ Стивен Лендмен који каже: " Америком владају ФАшистички БАНКАРИ И фашистичка ВОЈСКА која чини бруталности у земљи ( мисли се на саму САД ) и иностранству".

Дакле САД је подељена на оне који можда и мисле као ви и оне који се томе супростављају.
Препоручи коментар:
13
0
недеља, 19 фебруар 2012 21:48
Горан Станковић
@Marko Gay
Обзиром да сте информисани, упућени, мислећи у светским размерама, објасните, уколико Вас је воља, како је овде ПОЧЕЛО и како је овде ЗАВРШИЛО ( мислим са бојевом муницијом, остало још није, нажалост ).Ко против кога, ко са лавом иза леђа, када је овде ПРЕКИДАНО ратовање... . А за поменуте суперсиле, има времена Марко, за почетак да видимо како виде Грчку и, бизнис али фер понуде-да продају Турцима острва. И да не буде забуне, био бих ДАЛЕКО срећнији да мечка није заиграла на наша врата. И волим Ваше дијагонале, на задату тему.
Препоручи коментар:
8
1
понедељак, 20 фебруар 2012 00:41
Tуљанин
Свиђало се то некоме или не, али Марков "начин" је поучан. Шта он чини? Он улази у улогу атлантистичко-неолибералног "архитекте" будућности - до краја оспољавајући атлантистичку логику. Он је "тера" до ектремума; тера је до последњих, злоћудних и бруталних закључака. То ради свесно или несвесно, али питање свесности/несвесности је заиста ирелевантно.
И још нешто. Размислите шта је корисније: кукумавчење због "вечних неправди" или суочавање ненашминканог лица Запада...
Препоручи коментар:
5
1
понедељак, 20 фебруар 2012 03:13
Marko Gay
@ Горан Станковић

објасните kако је овде ПОЧЕЛО и како је овде ЗАВРШИЛО.


Pocelo je tako sto ste bili skupi.

Trazili ste i dobijali mnogo nasih para da bi lajali na Ruse, pa smo se zabrinuli:

Sta ce biti kad ostarimo, zanemocamo i ostanemo bez para? Hocete li nas vi "Jugosloveni" i "Bosanci" i dalje voleti?

I posto smo odgovor na to pitanje vec znali, odlucili smo da potrazimo neku iskreniju ljubav i neki stabilniji aranzman, koji ce Rusima zapreciti izlaz na Jadran cak i kad budemo morali da nase baze i brodove povucemo.

I tako smo dosli na ideju da napravimo taj katolicko-muslimanski pojas nevinosti svud oko Jadrana, cija cemo dva kraka cvrsto zakljucati u Bosni.

I koji, nadamo se, Srbi (i Rusi) nikad nece uspeti probiti i doci do mora.

Sto se kraja tice, ceka nas jos bitaka, od kojih ni one oruzane nisu iskljucene, sto rece onaj covek.
Препоручи коментар:
5
5
понедељак, 20 фебруар 2012 07:53
@ Sniša
Čovek Marko gey nik ,je bosanski Musliman, kamuflaža je na globalnim razmerama a cilj Alijin, niste možda dovoljno pažljivi u kontinuitetu njegovog pisanija,ja uopšte njega i ne čitam, pročitan !
Препоручи коментар:
9
1
понедељак, 20 фебруар 2012 09:59
aca
У 7 фази Додик задужи РС ,па данас дижемо кредит да би смо вратили кредит , ЕУ Крупије иако је непријатељ Додику на ријечима без устезања одобрава кредите . Шта рећи када Болнице дижу кредит код приватних банака ,да би исплатиле плате ???? Гдје то води .И наравно како је ријешено питање предтсављања Републике Српске на регионалним Форумима ,а да то није тема . Стварно у вријеме одвајања Црне еГоре и КОсова од Србије ,не поменути да се Република Српскеа Одвоји од Федерације БИХ ???? па то заиста треба бити велики политички мислилаца , са бесмисленим изговорима .
Препоручи коментар:
0
2
понедељак, 20 фебруар 2012 10:06
Filozofija
@ Sinisa, Marko Gay ima potrebu za paznjom. Irelevantni su mi njegovi komentari.
Препоручи коментар:
3
1
понедељак, 20 фебруар 2012 10:51
siniša @ filosofija
Ja volim komentare Marka Geja. Nekad mi liče na komentare junaka iz stripova Alana Forda i tada pomislim da se dobro zeza. Ponekad mi liče na nameru da ogoljavanjem krajnjih ciljeva i namera u krajnje ekstremnom smislu izaziva neku ili paniku, ili ishitrenu reakciju ustvari da on nas loži. Raspoznajem i taktiku "džihada na bosanski načim" da izazove konfrontaciju "Amerikanaca" i "Rusa" kako bi uživao u njihovom "belaju" jer ih ne voli ni jedne ni druge.

U njegovim stavovima ima i zrno istine, ali su zaključci zsnovani na pogrešnim pretpostavkama i zato što su takvi ne mogu biti podložni korekciji. On i kad bi hteo svoje stavove ne može korigovati.

Ja, koristim njegove komentare da plasiram neka svoja zapažanja, ili informacije koje steknem na primer iz strane štampe u cilju da bismo ih svi skupa produbili i prokomentarisali.

Ne treba ove naše diskusije precenjivati, neće oni ništa promeniti, ali ni podcenjivati. Plasirana informacija ili ideja je plasirana ideja.
Препоручи коментар:
6
0
понедељак, 20 фебруар 2012 10:59
aca
I ocigledno uopste ne shvataju da je Republika Srpska na cekanju.

Cim zavrsimo sa Srbijom provericemo njihovu teoriju.


Обично прескачем ,али је ово потпуно истина .
Препоручи коментар:
5
0
понедељак, 20 фебруар 2012 14:31
Prvo skoči pa reci hop
Autorova zadnja rečenica personificira svu autorovu zavist i nebitnost kada je Sarajevo u pitanju. Zar je moguće da autor toliko mrzi grad koji mu je sve dao, a on hinjski pobjegao iz njega te iskoristivši privilegiju člana predsjedništva Republike Bosne i Hercegovine.

Čudi me da autor nije predložio Srbima da posjete čuvenu sarajevsku Pionirsku dolinu gdje je smješten Zoološki vrt i uputi ih na dio gdje su se nalazili lavovi u koje su se bacala srpska nejač. Očigledno da profesor vjeruje i u te priče.

Žao mi je profesore, ali vaše neučešće u stvaranju Republike Srpske (iz poltronističkog straha) ne može anulirati vaš angažman zadnjih godina sa ciljem podjele Bosne i Hercegovine. Čak i skakavci znaju da ste nebitni kada je sudbina Bosne i Hercegovine u pitanju. Imali ste priliku da odlučujete kao član predsjedništva RBiH, ali je niste iskoristili. Ono što niste Vi iskoristili, danas koriste drugi iskorištavajući Vas. Teško je biti odbačen intelektualno, ali vi to znate najbolje.
Препоручи коментар:
1
5
понедељак, 20 фебруар 2012 15:56
Саша
Живела, Шкотска репубљик,Ирска репубљик,Велс репубљик!Настави ће се ...
Препоручи коментар:
4
0
понедељак, 20 фебруар 2012 17:38
Sten
@Prvo skoči pa reci hop
Sta uopste znaci da neko mrzi grad? Mrzi ulice, zgrade ili Miljacku? Verujem da, ako uopste mrzi, mrzi ljude koji su mu uzeli sve sto je godinama stvarao svojim radom i intelektom. I ne sve ljude, nego neljude koji su proterali sve koji ne pripadaju istoj veri, naciji i ideoloskom opredelenju, a koji su i danas na vlasti u gradu kome je gospodin Kecmanovic sa svojom porodicom mnogo dao.
Препоручи коментар:
1
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]




Нема коментара:

Постави коментар