Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 13. април 2012.

Од Срба, који су жртве геноцида, покушава се направити злочиначки народ | Истина и помирење на ex-YU просторима

Од Срба, који су жртве геноцида, покушава се направити злочиначки народ | Истина и помирење на ex-YU просторима

Истина и помирење на ex-YU просторима

Од Срба, који су жртве геноцида, покушава се направити злочиначки народ

PDF Штампа Ел. пошта
Никола Живковић   
уторак, 10. април 2012.
(Реч на промоцији књиге „Масакр у Сребрници“ Едварда Хермана, у Руском дому, у Београду, 9. априла 2012)
Књига која је повод за наш вечерашњи округли сто зове се „Масакр у Сребреници“ од професора Едварда Хермана и групе аутора, који углавном долазе са англосаксонског говорног подручја. Њима је заједничко то да су се, имам утисак, подробно и темељно бавили сребреничким догађајима. Стекао сам утисак да је те истраживаче ујединила жеља да се установи истина. Очевидно је то био њихов главни мотив да се прихвате споменуте нимало захвалне теме. Никада није било лако писати против прописане и једном засвагда „одозго“ утврђене истине.
У додир са овом темом дошао сам веома рано, пре тридесетaк година, када сам стигао у западни Берлин на постдипломске студије. У првих две или три године мог боравка у Немачкој највећи део времена проводио сам у одлично уређеној библиотеци тада западноберлинског Слободног универзитета (Frei Universität). Веома се живо сећам тог времена. Било је то непосредно после 6. априла године 1981. Прелистао сам најважније немачке дневне листове тог датума и гле изненађења: ни у једном није било ни речи о бомбардовању Београда од 6 априла 1941. Ово откриће ме потресло, растужило, разбеснило, али и оснажило у жељи да се озбиљније позабавим овим феноменом. У мојим књигама - а до сада су објављена три тома „Берлинских записа“ - велики део посвећен је управо овој теми.
Зашто сам реаговао толико емоционално? Зато што сам, пратећи писање немачке штампе, приметио да нису пропустили да обележе, по мени, неке сличне годишњице, на пример, 14 мај. Тог дана, године 1940, немачко ратно ваздухопловство бомбардовало је Ротердам. Затим сам у универзитетској библиотеци прелистао немачке, енглеске, америчке, италијанске и француске енциклопедије. У њима стоји да је приликом споменутог напада страдало око хиљаду људи.
Нешто раније, 26 априла, немачке новине подсетиле су нас на Гернику. Град је тог дана, године 1937, био бомбардован од стране немачких авиона. Верује се да број жртава износи до четири стотине. И британска штампа обележила је „Luftwaffe's bombing of Guernica“. Догађај је, као што је познато, на платну овековечио сликар Пабло Пикасо.
Немачки медији су такође обележили и 14 новембар, када је године 1940. бомбардован Ковентри (Coventry). Приликом тог немачког ваздушног напада страдало је близу шест стотина људи.
Поставља се логично питање: На основу којих критерија неки догађаји завређују да их се памти, а други не? Због чега, дакле, Герника, Ротердам и Ковентри треба да уђу у све енциклопедије света, а бомбардовање, рецимо, Београда не спомиње се нигде, па ни у немачким енциклопедијама, а нити их бележи штампа Запада? А број жртава у бомбардовању Београда 1941. далеко премашује број погинулих у Герники, Ротердаму и Ковентрију. Која је то последња, најутицајнија инстанца света која решава да ће, рецимо, Сребреница да уђе у све приручнике света као „најстрашнији геноцид у послератној Европи“, а неки други догађај, у коме је страдало исто толико људи, или чак и више, да се потпуно прећути?
Истина, англосаксонски медији, спомињу такође бомбардовање Дрездена, Хирошиме и Нагасакија. Признаје се, да је овде убијено далеко више људи, него у Ковентрију или Ротердаму, али се, некако прећутно овај злочин оправдава „историјском чињеницом“, да су Немци и Јапанци „први почели“, па, дакле, на неки начин, сада их је стигла заслужена казна.
Од тада сам почео помно да истражујем овакве нелогичне, чудне и мени неразумљиве појаве. Наставио сам марљиво да листам најпознатије енцикопедије Запада, од Ларуса и Брокхауса, па до Америчке енциклопедије и Енциклопедије Британике. И у свима је много простора посвећено, рецимо, Орадуру и Лидицама.
Да подсетим. Чешке патриоте 27 маја 1942 извршиле су атентат на шефа нацистичке полиције у Чешкој Рајнхарда Хајдриха. Немачке власти су решиле да изврше одмазду над чешким цивилима. Тако је дошло до догађаја, како стоји у Брокхаусу, који је „покренуо срца целог света“ („führte zu jenen Ereignissen, die die ganze Welt bewegten“).
Под „Орадур“ у Брокхаусу читамо следеће: „10 јуна 1944, у два после подне, део јединица (укупно 120 војника), које су припадале 2. тенковској есес-дивизији `Рајх` упао је у село Орадур-сир-Глан (Oradour-sur-Glane), које се налази 25 км северозападно од града Лимож (Limoges) и побили сељаке, укључујући жену и децу. Свега 36 становника успело је да се спаси. Село је потпуно уништено. У том масакру страдало је 642 становника Орадура, а међу њима и 240 жена и 210 деце.“
После Другог светског рата многе девојчице широм света добиле су при крштењу име „Лидице“. А име „Лидице“ су добиле места у неколико држава (Мексико, САД, Бразил, Панама), а то име сада носе и многе улице и тргови широм света.
Ништа, разуме се, човек не може да има против тога. Невине жртве не смеју да падну у заборав. Но, остаје у мени нека горчина. Зашто се, рецимо, нигде не спомиње Крагујевац и Краљево, Красуха и Калаврита? Да ли зато јер су у овим местима жртве били „само Срби, Руси и Грци“? Како то да Лењинград и Козара нису такође „покренули срца целог света“?
Да ли је овде реч о расизму Запада? Можда су - а овде ми се некако намеће природно питање - у њиховим очима невине жртве, ако су православни Словени, толико неважни да не заслужују да се, ето, нађу у „Брокхаусу“ или „Енциклопедији Британики“? Или, да се вратим на поднаслов мог излагања: Да ли у очима Запада постоје жртве „првог и другог“ реда? Јер, колико Лидица и Орадура је само било у Русији! О томе нисам успео да нађем ништа у англосаксонским и немачким eнциклопедијама.
Енглески историчар је, очевидно, био у праву када тврди, да је „Русија, да ли царистичка или совјетска, тражила безбедност, а никако није тежила освајању света. Запад је одбацио православно хришћанство као равноправног партнера и то од Четвртог крсташког похода - који представља један од највећих злочина у историји - па до Хладног рата“ („Russia, whether Tsarist or Soviet, sought security, not world conquest. The Western world has rejected Orthodox Christendom as an equal from the fourth Crusade, one of the greatest crimes in history, to the Cold War”, Alan J. P. Taylor, „A Personal History”; by Hamish Hamilton Ltd 1983).
Нико не спомиње ни српско село Дракулићи: 2.300 људи заклано је 7. фебруара 1942. године. Крвници су били Хрвати. Организатори покоља су данас познати: реч је о Павелићевом поверљивом човеку Виктору Гутиућу и бањалучком римокатоличком свештенику Николи Билигоровићу. Међу жртвама било је и пет стотина српске деце.
Занимљиво, пољски папа Војтила, док је боравио у Бања Луци, није нашао за потребно да посети то место, те да се у име римокатоличке цркве извини за стравичан злочин. Људи су убијени само зато што су Срби. Уместо тога, пољски папа је посетио римокатолички манастир, фрањевачки самостан Петрићевац, кога су Срби спалили. Ово су урадили из освете, јер су се у масакрима над Србима нарочито истицали римокатолички свештеници, који су долазили из тог манастира. Тако је капелан самостана Петрићевац, фра Мирослав Мајсторовић-Филиповић, учестовавао у убијању Срба у Дракулићима, Шарговцима и Мотикама. Када је 7 фебруара 1942. ножем кренуо да убије седмогодишње српско дете Ђуру Гламочанина, узвикнуо је својим хрватским пријатељима, очевидно да их охрабри: „Ово је у име Бога. Ја први примам сав гријех на своју душу, а вас ћу ријешити свих гријехова“. Раду и Ратка Станковића из Дракулића заклали су Хрвати, а нису били стари ни годину дана. Исто толико стари били су и Вида и Ђуро Шешић из Шарговца. (Драгоје Лекић, „Рат и дјеца Козаре“; Београд 1990, стр. 260-5). Они нису заклани јер су „дјеца Козаре“ - како се то стидљиво спомињало у време владавине Јоспипа Броза - већ само зато јер су „српска деца“.
Русија, Украјина и Белорусија имају стотине Орадура и Лидица, но они за ениклопедије Запада једноставно не постоје. Спомињем само један од таквих места – Хатин (Хатынь). Пре неколико година посетио сам тај меморијални комплекс. Ово име не постоји у Брокхаусу, а не спомиња га ни немачка штампа. У том белоруском селу Немци су 22 марта 1943. побили све становнике. Била је то одмазда за убиство једног немачког официра, кога су недалеко тог села убили белоруски партизани. У тој одмазди немачке армије страдали су, на пример, Јосиф и Ана Барановски (Иосиф и Анна Барановски), заједно са њихових деветоро деце. Покољ је преживело свега троје деце: Саша Желебкович, Соња и њен брат Волођа Јаскевич. Преживела је само једна одрасла особа – Јосиф (Иосиф Иосифович Камински). Спомињем њихова имена зато, да би жртве добиле своје име и презиме, а не само да нижем безличне, анонимне бројке. Укупно је у Хатину убијено седамдесет и петоро деце. Сваки четврти Белорус, да споменем и то, током Другог светског рата је изгубио живот.
Оно што је Хатин за Белорусију, то село Красухи представља за Русе. Дозволите да укратко споменем што се збило у овој «русской деревни», које се налази у Псковској области. Било је то 27 новембра 1943. Тог је дана био лакше повређен немачки генерал Ферч. За одмазду Немци су спалили то село, у коме је страдало три стотине душа. Немци су концем октобра 1943. спалили и село Кузнецово, које се налази свега 20 км од Красухи. Најстарији становник села имао је 108 година, а најмлађи четири месеца.
И када сам већ помислио да у очајању „дигнем руке“ од Немаца, да их отпишем за сва времена, под руку му је дошла књига Михаела Шнајдера: Michael Schneider, „Das Unternehmen Barbarossa - Die verdrängte Erblast von 1941 und die Folgen für das deutsch-sowjetische Verhältnis”; Luchterhand Literaturverlag 1989, 166 S.
Шнајдер и још неколико таквих Немаца, охрабрили су ме да наставим живети у Берлину, јер, ево, и у тој земљи има правдољубивих, храбрих и усправних људи. Ретко је које дело утицало на мене као, ево, ова историјска студија. Цитираћу кључну мисао из Шнајдерове књиге:
„Öffentliche Debatten über die `deutsche Vergangenheit` gehören seit einigen Jahren zum - fast schon rituellen - Szenario deutscher Gedenktage. All diesen Debatten indes ist eines gemeinsam: die nahezu ausschließliche Fixierung auf den nationalsozialistischen Völkermord an den Juden. Über die Verbrechen jedoch, die an Millionen Russen verübt worden sind, über die `Verbrannten Dörfer`, die Blockade Leningrads - darüber wird in der Bundesrepublik noch immer nicht gesprochen.“
(„Јавне дебате о `немачкој прошлости` већ годинама су део већ готово ритуалног сценарија сећања на историјске датуме. Сви тим расправама заједничка је, међутим, једна ствар: они су готово искључиво баве само са нацистичким геноцидом почињени над Јеврејима. Но, о злочинима над милионима Руса, о `спаљеним селима`, о блокади Лењинграда, о томе се у Савезној Републици Немачкој још увек не говори.“).
Словом, овај немачки аутор написао је потресну књигу против владајућег обрасца, да постоје жртве првог и другог реда. Аушвиц је тако у устима целог света, а о Јасеновцу, на пример, нема ни слова у немачком Брокхаусу или француском Ларусу. Ако га нема у енциклопедијама, да ли то онда значи, да тога никада није ни било?
После сам пронашао још неколико немачких аутора, који су се бавили том темом. На првом месту спомињемХермана Нојбахера. Књигу сам превео на српски, а објавио ју је „Службени лист“ из Београда. Нојбахер, главни Хитлеров дипломата за Балкан, тврди, да су Хрвати током Другог светског рата убили седам стотина и педесет хиљада Срба. Непрестано се манипулише са бројем српских жртава, а ово је свакако вредан податак, јер је реч о високом представнику нацистичке Немачке. Ова и сличне књиге су важне, јер говоре о трагедији српског народа и побијају тврдње гласних и утицајних кругова Запада, који би очевидно хтели да свет, када говори о Србима, спомиње искључиво Сребреницу. Жртву би хтели да претворе у џелата. Једним словом, Србе, као једне од највећих жртава геноцида, хтели би да претворе у злочиначки народ који је, очевидно, по њима заслужио да га се збрише из историје.
Својим излагањем верујем да сам убељиво показао колико је опасно када се из историјског оквира издвоји само неколико догађаја и који се онда представљају као најважнији, па чак и једини релевантни.
Зашто ми изгледа важно да сам набројао ове пример из недавне историје? Одговор гласи: и због Сребренице. Како? Приметио сам, када уђем у разговор чак са најдобронамернијим људима, на крају из њихових уста готово редовно чујем следећи коментар: „Па Ви заступате теорију завере! Како могу сви да су у заблуди, да лажу, а само Ви и Ваша мала, одабрана дружина проповеда истину?“
Какве конкретне последице може да има један такав став, види се јасно на примеру писања „Википедије“. Гуглујете ли реч „Сребреница“ и затражите немачку верзију „Википедије“ појавиће вам се, прво уобичајено, подробно објашњење догађаја кога прихвата „цео свет“. А затим, сасвим на крају, у свега неколико реченица стоји и ово: „Но, има и оних, истина малобројних, који поричу сребренички масакр“. А међу пет особа који, ето, одбијају да признају истину, налази се и име аутора овог текста. Дакле, тих пет особа третирају се у овом енциклопедији потпуно на исти начин, као и они, који „негирају постојање Аушвица“.
Неколико пута сам писао немачкој редакцији „Википедији“ и молио их да исправе ову дезинформацију, јер ја у немачком тексту, кога „Википедија“ спомиње у фусноти, нисам казао да не постоји Сребреница. Ја сам просто цео случај ставио у шири контекст догађања, како су, ево, и у овој књизи, подробније и темељније, казали Едвард Херман и његови сарадници.
Уместо закључка. Ако постоји моја порука са овог уваженог скупа, онда она гласи отприлике овако: Да променимо слику о Сребреници у медијима Запада и њиховим енциклопедијама, на то очевидно ми не можемо да утичемо. Она је таква, јер то просто одговара интересима Лондона, Вашингтона, Берлина, Париза, али и Ријада, Катара и Карачија. Некако су се, изгледа, поклопили интереси Сједињених Држава и проамеричких влада исламског света. Словом, Енциклопедија Британика писаће онако како одговара интересима Лондона.
 
 
 

Од Срба, који су жртве геноцида, покушава се направити злочиначки народ

уторак, 10 април 2012 10:26
Косовка
Брисел је нашао подршку у Скупштини 126 Србије. Шта одна да очекујемо? Уласком у њихово друштво морамо да нестанемо, као што се нестали Јасеновци, Сарајева и друге православне гробнице. Ми за њих не постојимо, а неко нас угурава код њих. Хвала вам за овај изванредан чланак који отвара очи. Са непријатељима и зликовцима - на растојању.
Препоручи коментар:
73
2
уторак, 10 април 2012 10:32
Žiko
Potresno i bolno, kao i svaka istina. Hvala vam gospodine na ovom pisanju, ovo daje nadu svim slobodarskim narodima, nadu da je istina dostupna. Srbima se zaista sprema uništenje, a sami se ne mogu odbraniti...čak ni od svojih izroda.
Препоручи коментар:
74
2
уторак, 10 април 2012 11:16
@@
Наши животи али и смрти су већ записани или ти ОБРИСАНИ, боли и иритира безвољност, апатија, незаинтересованост за ако не своје оно животе наше деце и иних потомака, ако их уопште буде.Шта је то што треба да се деси у мозгу малог бедног ускогрудог човека ,па да крикне ЈА , п......!
Препоручи коментар:
41
2
уторак, 10 април 2012 11:31
Цоца
Потресно и тужно, и пре свега страшно опасно!
Па, помислимо која је то крајња инстанца у свету
која стоји иза оваквих ствари !
БЛАГОСЛОВЕН ЈЕСИ ГОСПОДЕ !
Препоручи коментар:
45
2
уторак, 10 април 2012 13:37
расејање
Не да они не помињу да су убили 27 милиона Руса у другом светском рату него деца, као моја кћерка из религије, наставног предмета гимназије, уче како су Руси само силовали њихове жене!а о Бечко-Берлинској школи или ШКОЛИ Лажи како је ја зовем, имали смо прилике пре неког времена, баш на овом сајту, да разменимо мишљење али џаба,многи још верују у немачке лажи!!!И да се не варамо: код њих се систематски и програмски лаже, онако како им интереси налажу јер за Конвентри морају да напишу јер Енглези неће да ћуте, напротив, а са нама као што рече словеначки дипломата Рупел: са Србима можете да радите шта год хоћете, они се два-три дана буне после тога ни сами незнају због чега!Наравно да су за то криве наше политичке елите и наша Власт која само гледа како да се што виђе спусти и понизи,било која!
Препоручи коментар:
56
3
уторак, 10 април 2012 13:43
Бели Орао
Одговор је дат у тексту. Управо се нигде не спомињемо јер смо Православни. Православље није модерно, не мисли глобално, него локално. Православље се не рекламира. Оно није весело, јер Христов пут није весео. Православље је тужно јер је оно Христова вера. Мене је стварно један тип питао, а зашто ви све мрзите. Погрешно си ме разумео,рекао сам му, ми причамо своју истину, а истина је управо ова што је аутор изнео. Мене је такође једна жена Српкиња питала па докле. Е, то докле би требало питати Хрвате...
Препоручи коментар:
49
3
уторак, 10 април 2012 13:44
б.с
У мом детињству, пре 45 година, учитељица је донела на час књигу о злочину усташа над Србима у Глинској цркви. Неко од ученика је читао пред целим разредом. Већ деценијама се то не ради. Јасеновац постоји као недоумица, јер у Србији нико не проговара о њему као месту геноцида! Прича се само о Сребреници. Мислим да је Сребреница лукави чин Западних војски, да би се дискредитовала праведна борба босанских Срба и да би се овим "наводним" злочином, потро геноцид над нама Србима извршен у Јасеновцу, Јадовну, Пагу,Велебиту........зато што је у плану ширење Хрватске на некадашње аустроугарске територије.
Препоручи коментар:
56
3
уторак, 10 април 2012 13:50
Бели Орао
Заборавих. Да ли овај текст даје део одговора на претходни из пера Ђорђа Милошевића?
Препоручи коментар:
20
2
уторак, 10 април 2012 14:08
Срђа
Изванредан текст. Свака част аутору.

Потпуно се слажем у вези са манипулацијама, политизацији, неонацистичкој агенди која лежи иза тих пропагандних трикова, и која на крају пресудно утиче на спољну политику, а и обликована је њоме.

Међутим, да би се изборило за правду и истину, мора се кренути од самог темеља, морају се темељно и брижљиво прикупљати подаци, морају се објављивати, морају се обележавати стратишта, датуми, меморијални центри, морају се чувати у сећању страдања.

Само тако се може очекивати да ће, када нацисти доживе колапс, а то је неминовност, доћи тренутак када ће те чињенице, које се чврсто чувају, избити на светлост дана.
Препоручи коментар:
30
2
уторак, 10 април 2012 14:51
Србин црнац, атеиста, муслиман, католик, комуниста...
Управо се нигде не спомињемо јер смо Православни. Православље није модерно, не мисли глобално, него локално. Православље се не рекламира. Оно није весело, јер Христов пут није весео.

нисам велики љубитељ укључивања религијских идеја у ореол жртве. Поготово што у англоамеричком пројекту светске доминације у којем учествују и Немци, није важна ни боја, ни вера нити етничко порекло већ да ли ваша земља има ресурсе и стратешки положај, и да ли је ваша политичка елита довољно корумпирана да буде искориштена.
Препоручи коментар:
3
36
уторак, 10 април 2012 15:24
Bob
Vidiš crnče ateisto itd, nisi u pravu, jer metafizčka ideja uvek stoji iznad fizičke i uslovljava je. Bio ti ateista ili ne, svejedno, takav je poredak sveta.
Препоручи коментар:
33
2
уторак, 10 април 2012 21:03
сељак беземљаш
Није ми при руци књига Веселина Ђуретића САВЕЗНИЦИ И ЈУГОСЛОВЕНСКА РАТНА ДРАМА па ћу цитирати по сећању.Радио Слободна Југославија којом је руководио препоштени Вељко Влаховић у време највећих покоља Срба у НДХ јавља да никада није било теже хрватском народу.Станица је радила у Москви и имала је програм и домет за целу Европу.
Песму Србе на врбе(четири строфе)написао је Словенац Марко Натлачен.У оригиналу песма гласи Србе об врбе и објављена је у листу СЛОВЕНЕЦ 24 јула 1941.г. Пре објаве рата.
МАРКО НАТЛАЧЕН ЈЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ БИО БАН ПОДРАВСКЕ БАНОВИНЕ.Лирска душа.
Однос нас Срба према нашим страдањима заслужује сваку критику.
Препоручи коментар:
31
2
уторак, 10 април 2012 21:42
užas
Prema podacima Instituta za nestala lica BiH, poslije pada Srebrenice u julu 1995. snage bosanskih Srba ubile su 8.262 Bošnjaka, do sada je identifikovala 6.600 tih žrtava, ekshumiranih iz masovnih grobnica u istočnoj Bosni. Broj srebreničkih žrtava ciila, procjenjuje na ukupno 8.100. Posmrtne ostatke 7.787 osoba pronađene u masovnim grobnicama. Komisija je DNK analizom već povezala sa oko 22.000 uzoraka krvi koje su dale porodice nestalih. Broj srebreničkih žrtava se procjenjuje na ukupno 8.100. Posmrtne ostatke 7.787 osoba pronađene u masovnim grobnicama Komisija je DNK analizom već povezala sa oko 22.000 uzoraka krvi koje su dale porodice nestalih. Egzaktni podaci direktno iz masovnih grobnica pokazuju da je na 450 lokacija nađeno najmanje 6.700 kompletnih ili nekompletnih posmrtnih ostataka i da su porodice prijavile nestanak 8.262 lica.
Препоручи коментар:
2
32
уторак, 10 април 2012 21:43
užas
Nastavak:
Nažalost, polovina tih grobnica je sekundarna. Dijelovi tijela jednog čovjeka pronađeni su u četiri grobnice i, što je najgore, to tijelo još nije kompletirano. Primarne grobnice su bile naknadno otkopavane, tijela žrtava civila “drobljena buldožerima” i premještana u sekundarne grobnice.
Препоручи коментар:
2
29
уторак, 10 април 2012 21:48
трагач
Истинито и обеспокојавајуће.

Рекао бих да на листи центара злих интереса при крају текста недостаје један, али коренски, утицајан, са најдужом традицијом - Ватикан. Да је Срба, не дај Боже, нестало пре 5 векова, њихови пулени би до данас темељито почистили све доказе да нас је икада било. Усташки злочини су реализација ватиканског пројекта.
Препоручи коментар:
16
2
уторак, 10 април 2012 22:23
Бели орао
Србин црнац.....Знам ја и онај Вуков језик одлично, али није место. Време јесте.
Препоручи коментар:
6
1
уторак, 10 април 2012 22:37
Olivera
Ovo sada, kao i u ostalom i ono u prošlosti svjedoči o tome koliko je zločincima stalo da prikriju žrtve i zločine koji su počinili. Više boli, kada sopstvenom narodu prestane da bude stalo da istina pliva na površini, kada ljudi postanu brojevi, a ni te brojeve ne znamo dobro. Lekciju o tome kako je stradao naš narod, gdje je stradao i od koga, treba dobro da znamo, jer se buduće generacije, zarad internacionalizovanog bratstva i jedinstva, neće znati orjentisati,
Препоручи коментар:
11
2
уторак, 10 април 2012 23:05
Марко Дарковић
У издању енциклопедије ''Британика'' на српском језику из 2005. године код одреднице ''Радован Караџић'' стоји да је у питању ратни злочинац, а тада не само да није донета првостепена пресуда него није почео процес јер Караџић тада није био у притвору. Тиме се негира претпоставка невиности.
То је у интересу Британије али је против нас и ми томе морамо да станемо на пут. Велике силе ће увек пропагандом бранити своје ставове и гледишта, али и ми то треба да радимо а ми дозвољавамо да у сред Србије људи говоре о ''геноциду'' или ''опсади'' Сарајева.
Препоручи коментар:
22
1
уторак, 10 април 2012 23:31
Užas
Najmanje sto ocekujem od srba jeste da priznaju zlocine koje su srbi ucinli u RBiH 92-95 i da se ne prve ludi. Oni koji se prave ludi ispadaju jako glupi i zaostali. Kako vas nije stid lagati u lice svima onima koji su dozivjeli ratne strahote od srpske ruke? ako mislite da je to u redu sto su srbi radili u ratu 92-95 onda vam zelim isti takav rat i iste opsjede gradova u Srbiji i ubistva vasih najmilijih. Nekima nikako da dodje do mozga. Ako vi smatrate da je srpska civilizacija takva u kojoj je normalo klanje i ubijanje civila i silovanja zena, te otimanje imovine, a poslije laganje i izmisljanje, onda vi niste normalni. To su radili neciji ocevi, a to ce ratit vasa deca jer ih ne ucite sta je normalno. Najbolje da se medjusobno pobijete, mozda tada shvatiti sta su ljudske vrijednosti.
Препоручи коментар:
4
33
среда, 11 април 2012 01:31
ВВВВ
@uzas
То што су пронађене и идентификоване толике жртве не указује на кој начин су страдале. Помињање масовних гробница сугерише да су ти људи у заробљеништву убијени шта до данас није доказано. Један део јесте, на некима се могло доказати и да су били везани али нису свих 8000. У Рачку се исто лажно сугерисало стрељање шиптара пошто су нагомилане лешеве снимали. Уосталом да се 8000 људи стрељало где су онда сателитски снимци, на њима би се видели колона аутобуса, камиона или народа. Сребреница је била под надзором сателита. Кад су могле гробнице пронаћи што онда нису и припрему показали?
Препоручи коментар:
18
2
среда, 11 април 2012 03:39
Gavrilo Princip
za sve Srbe, a da ne govorimo za nesrbe, nikada se kroz istoriju nije pridavala velika paznja za nasa stradanja i stratistima. Ni dan danas ne znamo tacno ni za jedno veliko groblje ili stradanje a bilo ih je na stotine. Sta ocekivati od nas Srba? Da nas drugi zale, pisu o nama, spasavaju od naseg neznanja, ignorisanja istine, nepisanja, borbe za istinu, itd...Srbi su poznati po podkupljivosti i korupciji. Cim dodju na vlast ili do novca zaboravljaju osnovne ljudske vrednosti. Molim vas da pocnemo cistiti kucu prvo od sebe i oko sebe.
Препоручи коментар:
17
1
среда, 11 април 2012 05:57
NIKOLA
Daj "uzas" otkaci.Netrebam ti spomenuti da naser oric preti da ce progovoriti o pravoj istini !!! Znas li da je to prizxnanje da ih ima dvije . od orginalnog vinovnika krvavih dogadjaja. Hvala mu , sad je sve potvrdjeno - POSTOJE DVE ISTINE I TI SE NE NAPINJI DA NAM OBJASNJAVAS VISE MOLIM TE ...
Препоручи коментар:
18
2
среда, 11 април 2012 08:22
Сава Савановић
"Лоши људи не воле туђу срећу" - Ова узречица представља слом људске душе и људске личности. Да би се сакрила та духовна потка људске душе - срећна душа, ствари се пребацују на материјалну раван са образложењем "Туђ успех највише боли" или "Да комшији цркне крава".
Ово су одлике западне културе од памтивека, која се нама потура од стварања Југославије 1918.
Словенска митологија обликовала је човека окренутог срећи и животу. Све што је здраво у природи, радује се и срећно је што је живо. Живот је чудо. Унутрашња радост ствара срећу и живот.
Вера, материјална богатства, разлике, су средство за покретање лоших људи против срећних. Имате очит пример Индијанаца и Аборџина, који су били срећни зато што су живи. Такви људи не осећају време и не боје се смрти. Такви људи имају слободарске традиције. Ето зашто је тако.
Препоручи коментар:
9
0
среда, 11 април 2012 08:25
Sale
Zašto bi "njihova" istorija, tj. istorija koju beleže zapadne službe bila relevantna nama?
Da li i šta naše knjige pišu o svim tim događajima? Ono što je bitno je da mi kao narod ali i svaki pojedinac, ne smemo zaboraviti šta se događa sa srpskim narodom u 20. veku. Takođe bi bilo dobro da postoji neka komisija za utvrđivanje stvarne istine o Srebrenici, pri Skupštini ili Vladi, da neki budući Predsednik ne pomisli da treba da se izvinjava za nešto što u stvari ne znamo ni da li se desilo, ni ako jeste, koliko je bilo žrtava.
To je dužnost države Srbije da utvrdi. I ako je tačno, da je ubijeno toliko i toliko hiljada nevinih ljudi, svi mi trebamo da se izvinemo Bošnjacima. Ukoliko nije tačno treba da se donese nova deklaracija o medijskom ratu i da se povuku sva izvinjenja na ovu temu.
Valjda tako rade ozbiljne države.
Препоручи коментар:
13
0
среда, 11 април 2012 08:50
Goran M.
Da li ce ikada opisati Cede, crne zene,Biserke i ostali zlocine nad Srbima u ovom poslednjem ratu ??

BRADINA – KONJIC
25.05.1992, Bradina – Konjic

ZLOČINI, MASAKRI,... NAD SRBIMA U BIH 1992-1995. (043) - 1

Bradina, naselje u opštini Konjic, Srba 603, Hrvata 32, Muslimana 16,
Jugoslovena 12, Ostalih 2.

Napad na selo Bradina izvele su združene muslimansko-hrvatske snage sa
područja Konjica, gdje je odmah pri zaposjedanju tog mjesta ubijen znatan
broj civila. Po zaposjeadnju sela ono je pretvoreno u koncentracioni logor,
na otvorenom.
Stanovnici sela Bradina koji nisu ubijeni pri napadu, odvedeni su u logore ,,Musala,,
i ,,Čelebić,, u Konjicu. U tim logorima su izloženi strašnoj torturi i mučenju, a veći
broj zatočenika je ubijen ili podlegao od rana za dobijenih mučenjem.

U mjestu Bradina ubijeno je oko 75 Srba, civila, broj nije konačan, jer se još vodi istraga.

Selo Bradina je uništeno, popaljeno, sravnjeno sa zemljom, od 600 Srba danas živi 3 (troje).
Препоручи коментар:
18
2
среда, 11 април 2012 09:08
Леонид
,,UZAS"
Те податке подастирите некоме другом, цифре које наводите нису тачне нити је форензичка анализа дала резултате које ви наводите као тачне. Али, у једном сте у праву, НЕЛИЈИ очеви јесу вршили злочине и за то нису казњени а нису јер су били мезимчад титоистичке врхушке у некадашњој БиХ. Босански муслимани су масовно приступили усташком покрету, на хиљаде њих је отишло и то ДОБРОВОЉНО на источни фронт, у склопу ,,чувене" Ханџар дивизије.Иако су све до 43., 44. године узивали у статусу ,,хрватског цвијећа", процентуално је најмањи број управо муслимана одговарао за ратне злочине. У средњој Босни су управо они чинили гро усташких јединица, али, з складу са праксом нових власти, сви су аболирани. Питам вас ја сада, зашто су српска гробља по Федерацији врло често прекопавана, посебно она у Сарајевском и Зеничком кантону,шта ћемо са Сребреничанима који су зиви и здрави али уписани на споменике као ,,убијени" или ,,нестали". Пропаганда вам је била успешна али свему дође крај, знате!
Препоручи коментар:
22
2
среда, 11 април 2012 13:11
сељак беземљаш
&УЖАС не бројиш ти добро не један већ девет ужаса
Усташе,муслимани су ми 1942.г.на Светог Јована запалили живу мајчину мајку,а три малолетне тетке су одвели у Јасеновац.Село је било спаљено и скоро сви становници убијени.
По сећаљу то је од Карађорђевог времена било осми пута да излазе из Сарајева и пале и робе.Тај пута је био највећи ужас.
Истине ради треба рећи да је моју мајку спасио муслиман, усташа, познаник породични.Сакрио је испод корита.Звао се Смаил Турчало и после рата деда је ишао да сведочи у његову корист. За избеглим делом сељана јурили су по снегу два дана и убијали посустале.Одбили су их четници код Фоче.
Број поново.
Препоручи коментар:
16
1
среда, 11 април 2012 20:17
mila w.
Evo i jednog, donekle zakasnelog komentara. Povodom objavljivanja zapisa Petra Handkea 1996 "Reise nach Serbien"(Putovanje u Srbiju) Neue Zürcher Zeitung objavile su na strani br 79 posvecenoj kulturi kritiku na ovo putovanje "Sparziertfahrt für Serbien" ili "Setnja za Srbiju", dao je svajcarski pisac sa obala Ciriskog jezera, Adolf Muschg. Ovo je njegova izjava:
"Jedan izvikani narod kao sto su Srbi morao bi da postane nepoznat, pre nego sto mi budemo spremni da ga ponovo prepoznamo (prihvatimo)".

NZZ, 1996.
Препоручи коментар:
5
0
среда, 11 април 2012 21:47
МР
Сваки пут, када је неко од Американаца покушавао да у разговору самном, а било их је доста таквих, прикаже Србе као ратне злочинце, имао сам један прост одговор: Зашто најпре не погледате на вашу крваву злочиначку историју пре него што почнете са таквим оптужбама на рачун других народа? Успут бих још питао да ли знају да су америчке медије пуне лажи? Ја сам их такође питао да ли су им потребни примери и детаљи за то што тврдим.
Препоручи коментар:
7
0
среда, 11 април 2012 23:18
Peter RV
Tom Lantos (am.senator) i Bernard Henri-Levi su tvorci srebrenickog "uzasa" od "preko osam hiljada Muslimana i djecaka" strijeljanih od Srba.
Kad su mu tu cifru neki u Banja Luci osporili, Bernard H.-L. je drsko odgovorio da se ona ne moze promijenit, jer je nju tako americki senat (Tom Lantos)ocijenio. Dodajte na ovo, da je nasa srpska skupstina isto potvrdila- na celu sa nasim srpskim predsjednikom, pa se onda cudit zasto "svako" to prihvata?
O prodaji organa srpskih mladica na Kosovu, nikad se nece trazit odgovornost Bernardu Kusneru. A sto reci o onoj srpskoj histeriji koju je proizvelo ubistvo onoga Francuza Tatona?
Srbi su balkanski Palestinci, cije se zrtve nikad ne uvazavaju, niti broje. Kao i Palestinci , imamo ukorijenjenu kulturu ljubitelja tudjinca. Ko vidi neku bitnu razliku izmedju Tadica (ili Nikolica)i Mahmuda Abasa, neka mi je objasni.
Препоручи коментар:
8
0
четвртак, 12 април 2012 17:56
alkar
srebrenica,škabrnja,omarska,keraterm,prijedor,zvornik,višegrad,dubrovnik,gospić,manjača,niš,stajićevo,sremska mitrovica,ovčara,sinj,peruća,maslenica,zadar,šibenik,knin,lovas,sarajevo,bihać itd
Препоручи коментар:
2
2
четвртак, 12 април 2012 18:58
Били Ора само за Алкара
ЈАСЕНОВАЦ.
Препоручи коментар:
3
0
четвртак, 12 април 2012 23:11
сељак беземљаш како је алкар заборави да се пресвуче
АЛКАР нам се представља као антифашиста,либерал херој. Видело се да је то одело навучено на друга нека.О томе сам написао поводом другог текста.
А он нека нам напише како су погроми у Задру почели у марту а другог маја 1991,г.погром Срба почео. Оно што зову кристална ноћ.Другог и трећег маја 1991.Пре рата. шта је полупано,колико убијених,колико протераних.Када већ спомиње Задар.
Препоручи коментар:
2
0
четвртак, 12 април 2012 23:52
Турас
"ужас"ужасно је мој госпон ужасу што је измишљени(амерички)ужас за вас прави.Па ће сутра као и ваше америчке пријатеље када вас прави ужас задеси да се и ви и "алкар"ужаснете.Амере чека ужас за милионе побивених индијанаца(геноцид).И то,истинити. Догађаји које знате па се не ужасавате,јер су вам измишљени геноциди милији од правих.
Препоручи коментар:
0
0
петак, 13 април 2012 14:03
Neko
Ne znaju mozda za bombardovanje Beograda, ali ne znaju ni za pokolj desetina hiljada hrvatskih civila (uz ustase i domobrane) na Blajburgu izvršenih od strane posebno odabranih pretezno srpskih partizanskih jedinica. Tadodjer ne znaju za pokolj i proterivanje stotina hiljada folksdojčera i Madjara u Vojvodini. Najzad ne znaju ni za brojne koncentracione logore po Srbiji tokom II svetskog rata gde su ruku na srce ucestvovali Srbi kao upravnici, strazari, snabdevaci, egzekutori.Zato je sasvim u redu da ne znaju za bombardovanje Beograda, ako i ovo drugo ostane nepoznato. Dovoljno je bilo anatemiziranja srpskog naroda
Препоручи коментар:
0
1
петак, 13 април 2012 14:07
Ivica
mozda je ovako ;) Srbi sami, koji su napravili najviše zločina u EU zadnjih 50 godina, sami pokušavaju da naprave žrtve od sebe.
Препоручи коментар:
0
1
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]
 
 
 

Нема коментара:

Постави коментар