Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 27. април 2012.

NENAD KECMANOVIĆ: ŠEST REALNIH SCENARIJA ZA BIH ILI ČEKA LI DODIKA „SRPSKO PROLEĆE“

NENAD KECMANOVIĆ: ŠEST REALNIH SCENARIJA ZA BIH ILI ČEKA LI DODIKA „SRPSKO PROLEĆE“


NENAD KECMANOVIĆ: ŠEST REALNIH SCENARIJA ZA BIH ILI ČEKA LI DODIKA „SRPSKO PROLEĆE“

kec26042aU Sarajevu se već sastala izvesna američko-bošnjačka fondacija i dala predračun troškova, a Džim Šarp je objavio novi priručnik










nenad kecmanovic kol
U prošlom tekstu, na kraju kritičke analize pet scenarija za budućnost BiH do 2025. koju je ponudila poznata nemačka fondacija, najavio sam neke realnije prognoze o tome šta nas čeka u narednih 13 godina. Realnije utoliko što polaze od političkih činjenica i dominantnih trendova danas i ovde, a ne od bilo čijih i bilo kakvih želja. U futurološkoj igri predviđanja biće često uključeni isti faktori, ali neretko u drugačijoj interpretaciji.
SCENARIO 1: NOVI GRAĐANSKI RAT Najgori, ali manje verovatan scenario je novi međunacionalni sukob. Kao i prvi put, neće ga izazvati Srbi, nego opet Bošnjaci, sa istom namerom da komšijama nametnu svoju projekciju buduće Bosne kao „građanske države“, u kojoj će oni kao većina biti politički dominantni. Dok su ‘92. to učinili spolja legalizovanom majorizacijom u zajedničkim organima u Sarajevu i tako naterali Srbe da oružjem brane ustavnu ravnopravnost, narednih godina bi to mogli izvesti kao „legitimni oružani otpor secesiji RS“. Propagandna priprema obavlja se političkim i medijskim raspirivanjem mržnje prema Srbima i Srpskoj; preuveličavanjem ratnih zločina nad Muslimanima podstiče se revanšizam; Dejtonski sporazum se etiketira kao legalizacija genocida i sl. Pritom se i dalje računa na američku vojnu podršku, koja bi ovog puta bila brža i robusnija.
SCENARIO 2: PUZEĆI RASPAD BIH Drugi i mnogo realniji scenario polazi od toga da BiH unazad pola milenijuma nikada nije bila država, a nije to pod protektoratom ni danas, niti ima vidnih izgleda da to uskoro postane, pa zapravo nema bogzna šta ni da se raspadne. Tu konstataciju, mada sa različitim emocijama, dele ne samo Srbi i Hrvati i mnogi Evropljani nego i Bošnjaci i Amerikanci. U proleće ‘92. raspala se zato što je Srbi nisu hteli, a sada ne može da se sastavi zato što je ovakvu kakva je neće iz različitih razloga ni Bošnjaci ni Hrvati. Praktično, BiH je danas nedovršena država, do koje niko iznutra ne drži, a održava se jer niko spolja ne zna šta s njom da uradi. BiH će u narednih desetak godina naprosto i dalje slediti put svih postkomunističkih federacija koje su se raspale po teritorijalno-etničkim granicama, kao što su SSSR, ČSSR i SFRJ. I samo je pitanje vremena kada će neko morati da pozove međunarodni konzilijum da konstatuje njenu kliničku smrt. A poziv čak ne bi morao da bude upućen sa telefonskog broja 051...
SCENARIO 3: UNIJA TRI NACIONALNE REPUBLIKE Državna zajednica tri nacionalne republike predstavlja ne samo najrealniji scenario za BiH do 2025. nego je to njena realnost bezmalo već ove 2012. Pored RS, postoji de facto i nepriznata HR Herceg-Bosna, a samim tim i Bošnjačka republika, ali je reč „podela" poslednjih godina postala odiozna. Naprotiv, cele 1991, odnosno u godini između izbora i rata o podeli se govorilo kao potpuno legitimnom rešenju, o kome su bez zazora javno raspravljale sve tri nacionalne stranke. Izetbegović je još na predizbornom mitingu u Foči govorio da se „SDA bori da muslimani dobiju samo onoliko Bosne koliko mogu prosperitetno kontrolisati", a njegovi sledbenici su tokom rata pisali grafite – „potpiši Alija, nek' je naša, pa makar k'o avlija“. Fanatični vernik i lider nacionalne stranke počeo je da se grozi podele tek od sudbonosnog susreta sa Cimermanom, a priču o jedinstvenoj Bosni kao jedinom rešenju preuzela je SDP sa nešto više samo formalnog legitimiteta. Partija sa 0,1 odsto Srba i 0,25 odsto Hrvata u strukturi članstva, sa Komšićem i platformaškom politikom definitivno je uverila zapadne Hercegovce da se jedina garancija ravnopravnosti krije u „trećem entitetu". Bez toga bi bh tronožac mogao svaki čas da se prevrne.
SCENARIO 4: ASIMETRIČNA KONFEDERACIJA Varijantu prethodnog scenarija predstavlja federiranje Federacije, odnosno institucionalno rešenje po kome će se „veći entitet“ podeliti na dva teritorijalno-etnička poluentiteta. Bošnjačko-hrvatski sukob iz 1993. Vašington i Berlin su rešili brzom vatrogasnom intervencijom. Jelavićevu obnovu Herceg-Bosne OHR je 2001. ugušio oružanim prepadom na Mostarsku banku. Danas se neprirodna zajednica hrvatskih i bošnjačkih nacionalista obnavlja postepenim ispravljanjem Lagumdžijinih postizbornih manipulacija i neće se završiti bez, u najmanju ruku, zajednice kantona sa hrvatskom većinom. Možda bi preostala zajednica kantona sa bošnjačkom većinom bila onaj minimum muslimanske autonomije koji bi islamofobični zapad mogao da proguta, a Baščaršija potajno priželjkuje. RS bi to iz strateških razloga mogla da podrži.
SCENARIO 5: ULAZAK U EU KAO REŠENJE ZA BIH U sarajevskom mandatu proameričkog britanaca Ešdauna lansirana je konstrukcija da je dejtonska struktura BiH sa entitetima i kantonima prepreka za njeno priključenje EU. A bošnjački lideri su tome dodali još jednu: da se evrointegracijama relativizuju i obesmišljavaju nacionalne podele u BiH. Međutim, zahtev EU da BiH govori u jedan glas ne znači centralizaciju, unitarizaciju i dominaciju bošnjačke većine, nego samo razvijenu konsocijaciju ili uhodanu federaciju, u kojoj će tri konstitutivna naroda bržim i efikasnijim usaglašavanjem dolaziti do kompromisa i konsenzusa. Poruka iz EU zapravo glasi: „Najpre se o svemu dogovorite kod kuće, pa tek onda dođite u Brisel, jer nismo spremni da ovde slušamo vaše nesuglasice i da arbitriramo ko je u pravu“. EU nije zajednica država koje se odriču svog suvereniteta i naroda koji zanemaruju svoj identitet.
SCENARIO 6: PRE U NATO NEGO U EU Ulazak u NATO, koji nije samo vojna nego i politička sila pod komandom SAD, i generalno, a pogotovo pre ulaska BiH u EU, mogao bi da bude jedan od scenarija opasnih po Srpsku i Srbe. To bi RS smestilo u interesnu sferu Srbima nenaklonjenih Amerikanaca, i privremeno ili trajno je odvojilo od matice i suprotstavilo Rusiji.
ZAKLJUČAK Ono što Srpsku čeka pre realizacije bilo kog od navedenih scenarija jeste velika akcija specijalaca iz NVO sektora za „nenasilno rušenje autoritarnih režima i uvođenje demokratije“. Beogradski Otporaši stekli su internacionalno iskustvo od Ukrajine do Sirije, a nezaposlene i socijalno ugrožene u RS nije teško ubediti da su za sve krivi „lokalni korumpirani političari“, a ne globalni gangsteri sa Voltstrita, koji su ojadili čitav svet. Onomad se u Sarajevu već sastala izvesna američko-bošnjačka fondacija i dala predračun troškova, a Džim Šarp je objavio novi priručnik za delovanje...
PressRS







( 17 ocena )

Dodaj novi komentar

Opciono: Prijavite se ispod.

Pokazano 10 komentara

  • Iskreno se nadam da ce ova dva idiota na fotografijama uskoro docekati sudjenje. Ovo govno levo neka pravi nenasilne igrice u bajboku, a ovaj narkoman desno neka pravi NVO sektor i Otpor. Je.em li im majku izdajnicku
  •  "Visoki predstavnici"
    Da li Milorad Dodik svakog dana peva pesmu sa refrenom „da živim samo
    još jedan dan“? Poveo je kolo iz koga se nijedan pravi srpski lider nije
    „živ“ izvukao. Srećna mu je okolnost što su se Srbi u Bosni osvestili i
    ohrabrili, a da su bili takvi kad im je za probu OHR centralizovao TV,
    kada su pristali da u svojim domovima gledaju svoje dželate kako im
    objašnjavaju koliko su  krivi za sve, Republika Srpska ni blizu ne bi
    bila u ovakvoj situaciji u kojoj je danas. I sam Pedi Ešdaun, tadašnji
    visoki predstavnik se potom javno čudio kako su Srbi tako lako prešli
    preko tog probnog poniženja posle kojeg je usledila bujica zakona i
    antidejtonskog preuzimanja nadležnosti.
    Ista meta? ("Osim dejtonskog, drugog puta nema" NIN br. 3039)
    "Kako
    u debelo uho zabosti nežnu reč?" Valentina Incka to pitanje ne muči kao
    što muči pesnika. U skladu sa suvom prozom koja karakteriše savremeni
    svet Incko najgrublju reč zabada u najnežnije uho. Sirovu silu bonskih
    ovlašćenja istura u prvi plan, sasvim ih prividno ostavljajući za kraj.
    Naime, u obraćanju medijima Incko je rekao "da svi koji budu radili na
    evropskoj budućnosti BiH mogu računati na njega kao pouzdanog partnera i
    poručio da neće oklevati da koristi svoja bonska ovlašćenja, ali samo u
    krajnjem slučaju".
    Ima li dileme na šta visoki predstavnik misli
    kada pominje "evropsku  budućnost  BiH"? Ako pod tim podrazumeva BiH
    zasnovanu na Dejtonskom sporazumu onda će primeniti bonska ovlašćenja
    (pošto su to instrumenti za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, valjda
    su mu saglasni) protiv onih koji pokušavaju da sruše taj
    sporazum prikazujući ga potrošenim i limitirajućim za postizanje svetle
    evropske budućnosti BiH. Ako pak pod tim podrazumeva dalje slabljenje i
    nestanak Republike Srpske-antidejtonsko postupanje, onda se nalazi na
    starom putu koji su trasirali njegovi (ne)slavni prethodnici i
    osim efemernosti stvorene golom silom svojih nedejtonskoh ovlašćenja
    ništa trajnije neće postići, kao ni jedna sila do danas u Bosni.
    Incko
    takođe nije rekao kada nastaje taj "krajnji slučaj" posle koga će on
    stvar početi da rešava na osnovu svoje (samo)volje? Da li je to napad na
    Dejtonski sporazum kojim  je okončano krvoproliće, koji ima međunarodne
    garante i koji je na snazi ili je to pak početak „pretvde” odbrane tog
    značajnog međunarodnog ugovora, najzaslužnijeg za krhki mir u Bosni?
    Ukoliko
    pođe suprotnim putem od dosadašnjeg založiće se za visoko
    decentralizovanu BiH državu tri konstitutivna naroda, zasnovanu na punoj
    primeni Dejtonskog sporazuma. Ako pak nastavi putem svojih prethodnika i
    sve bude svodio na silu bonskih ovlašćenja (nesaglasnih Dejtonu), sa
    ciljem razbijanja i(li) uništenja Republike Srpske, mora biti svestan da
    će to ići dosta teško, jer su za svoju slobodu Srbi iz BiH dali ogromne
    žrtve koje se ne mogu tek tako lako skloniti u stranu i zaboraviti. Te
    žrtve Srbi iz BiH ne da nikada neće zaboraviti, već je sećanje na njih
    sve jače i jasnije što vreme prolazi, što je zapadnim činovnicima i
    njihovim ovdašnjim dobošarima potpuno neshvatljivo.
    Po
    potpisivanju Dejtonskog sporazuma jedino čime su se bavili Srbi iz
    Bosne je bilo eshumiranje leševa poginule dece i muževa sa grobalja u
    mestima koja su tim sporazumom pripala MH federaciji. Duž granica RS
    umesto graničnih kamenova nikla su srpska vojnička groblja, neka, kao
    ona u Sokocu i Bratuncu, nalik na Zejtinlik. Ima primera da je
    žena-majka sahranila muže i tri sina. Samo iz opštine Zvornik je
    poginulo hiljadu boraca. O zverstvima nad decom, ženama i starim licima
    da ne govorim. I sada se smatra da je došlo vreme da se sve to stavi ad akta, da su rane zarasle, da ne bole.
    Ako bi
    mogli da se bar na trenutak udube u taj jedinstven i nestvarni
    poduhvat neverovatnih razmera, u tu borbu za kosti, koja nije imala ni
    cenu ni alternativu, tržišnino-liberalne birokrate bi jednostavnije
    mogle da razumeju da merila i vrednosti po kojima žive Srbi u Bosni ni
    naimanje ne nalikuju onima iz "slobodnog sveta", u kome je normalno
    prodati i pokrov sa majke samo ako neko hoće da ga kupi.
    Vrednosni
    sistem Srba iz Bosne je inače zasnovan na nešto drugačijoj paradigmi od
    one koja koji definiše ponašanje Srbe iz Srbije. Zapadni namesnici to
    uopšte ne uviđaju, i smatraju da kako lako, po svojim potrebama, mogu da
    oblikuju Srbe iz Srbije,  raznoraznim slatkasto-nebuloznim bajkama
    kombinovanim sa pretnjama i bombama, da na isti način mogu da "mese" i
    Srbe iz Bosne, a kada na kraju eksperimenta shvate da je to nemoguće,
    onda ćemo opet mi (Srbi iz Srbije), biti krivi, a nema ruke koji nismo
    poljubili, niti najbeznačajnijeg evrokrate pred kojim se nismo
    sagli. Slavili smo i bombe samo zato što su one uperene protiv
    Miloševića, a ne protiv nas, kako su nas bajkovito uspavljivali uz
    stravične eksplozije. Šenili smo, jurili u krilo, cinkarili sami sebe i
    jedni druge, ružili, patili za neuzvraćenom ljubavlju Zapada, što sve
    naravno nije vredelo ni pišljivog boba, osim što je neprekidno
    raspaljivalo nezdravu maštu međunarodnih činovnika i ispostavljalo sve
    apsurdnije, gotovo sadističke zahteve za novim dokazima
    najmazohističnije poniznosti.

  • Otkud americki spijun i kokainski zavisnik na slici?!
  • Па они су  `весници пролећа`....
  • Vladosimsic2 Данас 03:14 AM
    Сценарио 1(Нови грађански рат), ако у Београду на Власти остану Борис Тадић( или његова још
    гора варијанта,Чедомир Јовановић), више је него известан. Бошњаци своју болесну, кипућу мржњу
    према Србима, неће моћи да обуздају и напашће опет.Крајње је наивно ако у РС не схваћају
    озбиљност претње набујалог исламског фашизма који кипти у влажној сарајевској котлини.
    Припремити се треба, не само оружано него, још и више пропагандно. Можда ће бити важније
     имати 100 камермана, него 100 војника.Да је Радован Караџић схватио важност пропаганде, а не
    наивно веровао да ће истина и правда у отаџбинско-одбрамбеном рату, саме од себе да победе,
    не би данас ни био у Хагу.
  • "ZAKLJUČAK Ono što Srpsku čeka pre realizacije bilo kog od navedenih scenarija jeste velika akcija specijalaca iz NVO sektora za „nenasilno rušenje autoritarnih režima i uvođenje demokratije“.
    Земљаче за такву акцију треба сакупити руље бар за величину трга Крајине у Бања Луци? А на то ћете "мало прићекати". Републику Српску нико није поклонио за зеленим столом, него је она крваво стварана и скупо плаћена животима најбољих њених синова и кћери. Она је створена одбраном слободе од само једног дела великог Српског народа од "западних и муслиманских ала". Остали делови Српског народа ( из Републике Српске крајине, Косова и Метохије, Војводине, Старог Раса, Црне Горе) ту своју слободу требају тек да одбране, а ја не сумњам да ће дан за то брзо доћи. Запад је на коленима, Муслимански свет је то већ одавно.
  • Чаславе,брате мили :)
  • Миле је Србски Черчил,за разлику од Бориса који би хтео да је Тито.
  •  Jel Dodik podrzao Tadica ili mi se ucinilo?
  • Занимљиво. Поготово ако се зна да су отпорашке перјанице водиле Додикову кампању на прошлим изборима.

Reactions

  • NoviStandard Yesterday 03:38 PM
      From  twitter
    http://t.co/NW70gwxn http://t.co/Heiy99R3
Povratni URL  
 
 
 

Нема коментара:

Постави коментар