Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 25. мај 2012.

„Преокрет“ у лаганом нестајању српског језика, писма и културе | Културна политика

„Преокрет“ у лаганом нестајању српског језика, писма и културе | Културна политика


Културна политика

„Преокрет“ у лаганом нестајању српског језика, писма и културе

PDF Штампа Ел. пошта
Драгољуб Даниловић   
четвртак, 29. март 2012.
И свака непобожност би згажена и устраши се, одсекоше се руке оних који су чинили неправду и које се простиру на зло, а правда је процветала и плод носила (рађала). Не изгоњаше брзи спорога, нити богати убогога, нити је моћни узимао пределе ближњих, нити је вађен мач силних, нити се крв праведника проливала, нити је постојао зли и глупи говор... А сви са страхом беху као анђели гледани очима оних који долазе и удивљени побожношћу, а сви један према другом (понашали су се) са добрим редом и добрим стидом...“. Константин Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића
Овако је у првој половини XV века знаменити књижевник Константин Филозоф описао време деспота Стефана Лазаревића. За већину историчара то је Истина о периоду српске државе, када су се несумњиве вредности уграђивале у европску културу. А шта је истина у савременој Србији?
Многобројни делатници нашег културног простора, који су се вековима искрено борили за очување ћириличког писма и својим делима дали велики допринос богатству српског језика и културе, постају полако заборављени од модерних Срба који својим ставовима и начином живота желе да што пре побегну од свог вишевековног идентитета. Модерно је данас мудровати у изношењу оштре критике према Србији и Србима. Оштро критиковати и што више „демистификовати“ прошлост, јер се „не живи од сећања на прошлост већ треба мислити на бољи живот будућих генерација“. Слушајући многобројне „стручњаке“ или „полуинтелектуалце“, како их је својевремено назвао Слободан Јовановић, стиче се утисак да су Срби само правили грешке у прошлости и да ће тек ове данашње „месије“ Србију увести у европски рај. Грешио Карађорђе, грешио Милош, грешио Никола Пашић, грешили краљ Александар и кнез Павле. Површност, накнадна памет и банализација прошлости, која се посматра кроз призму неолиберализма и идеологије нове европске демократије, главне су карактеристике српских полуинтелектуалаца. По обрасцу строге лаконске искључивости или с њим или на њему, чују се пароле типа или Нато или блато, Европа или пропаст, Само ми можемо одвести Србију у окриље наших прагматичних савезника!
Када се проанализира сфера културе у данашњој Србији, може се врло лако закључити да су у равноправном третману према ћирилици и латиници, одавно превагу однели „латинофили“ и да ће у неком будућем Уставу који буду донели представници Преокрета стајати да се ћирилицом служе само представници мањине „када то закон предвиди. Пројекат либералне „Нове Србије“ у којој је патриотизам унапред обележен као ретроградно и антицивилизацијско опредељење, презрив однос према ћирилици, ружење народа коме се неуморно придикује на основу догматског односа према „непристрасно донетим пресудама“, „морално и духовно прочишћење“ и „раскид са мрачним деведесетим“. Овакво убризгавање либералне идеологије створило је велики отпор у српском друштву, али истовремено je и „преокренуло“ апатичне и хронично фрустриране интелектуалце, или како их је умировљени владика Атанасије Јевтић духовито назвао београдчиће.
Будући да су у време Брозове „пентаконтаетије“ и дводеценијског одумирања крхке југословенске идеологије стасавале генерације разноврсних идеолошких стремљења, ушли смо у XXI век са тотално смућеном сликом сопствене стварности, где је вредносни систем толико урушен да се понекад чини да је лакше било Јапану да обнови земљу после цунамија из 2011. године него Србији да обнови свој духовни и културни идентитет. Поставља се врло логично питање, зашто су митском величању бивше југословенске државе склони управо образовани Срби? Зар до данашњих дана нису могли да науче шта једна морално јака држава мора да остави својим потомцима? Познавање историје сведочи да само здраве и утемељене државе, на чврстим моралним принципима, могу да преживе и опстану.
Тешко је разумети како су у једном народу, од средњовековног доба васпитаваном на хришћанском вредносном систему, исказаном само у неколико речи Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу и Земаљско је за малена царство а Небеско увек и до века, завладали равнодушност и неосетљивост на неправду, неразумно самопорицање и самопонижавање. Као да су неуморно трудољубље и непроцењив допринос Светог Ћирила и Методија, Светог Саве, архиепископа Данила, монахиње Јефимије, деспота Стефана Лазаревића, патријарха Пајсија, грофа Ђорђа Бранковића, Саве Владиславића, Јована Рајића, владике Његоша, Марка Миљанова, Јована Дучића, Светог владике Николаја Велимировића, Светог Јустина Поповића и многих других, у свести нових људи, преокреташа, пали у заборав.
Ћирилица не станује више у земљи Србији. Колико је само невештих изговора за потискивање ћирилице и увођење латинице. Једни се изговарају учењем енглеског језика, други су опет у свету компјутера, па им је „много лакше да пишу латиницом“, трећи су због улагивања западноевропској идеологији толико застранили да се стиде и сопственог културног блага. На улицама српских градова овладали су латинични натписи, рекламе и имена фирми, како страних, што је и нормално, тако и оних домаћих што не би требало да буде нормално. Парадоксално је да се ћирилица више неговала у Брозовој Југославији него у данашњој самосталној Србији.
Од XVIII века многи су владари и политичари забрањивали ћирилицу. Од царице Марије Терезије (1740-1780), преко цара Фрање Јосифа (1848-1916), хрватског бана Ивана Мажуранића, цивилног „протектора“ Босне и Херцеговине Бењамина Калаја па до усташког поглавника Анте Павелића. Аустро-Угарска окупациона власт у Србији донела је 1. јануара 1917.године одлуку о забрани ћирилице у Србији, и у јавном и у приватном животу. Један српски заробљеник у логору у Галицији писао је тим поводом 29. новембра 1917.године у Београд, између осталог, и ово: „Маро, да ми пишеш српски, јер ја сам Србин па нека дође ма која држава у Србију, ја сам Србин и као Србин ћу да умрем; ако ми српски не пишеш, немој да ми пишеш више"! [1] Међу првим законима клерофашистичке Независне Државе Хрватске био је онај који се односио на забрану ћирилице. Наиме 25.априла 1941. године, само петнаест дана после проглашења независности, донет је следећи закон: 1. На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се упораба ћирилице. 2. Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашења у „Народним новинама”, а проведење повјерава се министарству унутарњих послова.
У Загребу, травња 1941. Ова забрана ћирилице у јавној и приватној употреби остала је на снази све до пропасти НДХ , маја 1945. године. Српски народ је у току четворогодишње владавине усташа, прогањан, затваран и изложен правом геноциду због ћирилице и православног вероисповедања. Одакле право било коме, па звао се он и недодирљиви, проевропски и анационални интелектуалац, да превиди и минимизира чињеницу да су служење ћирилицом и припадност православљу били највећи греси Срба хришћана на подручју Независне Државе Хрватске, због чега су и пострадали. Пита нас прошлост: Срби, зашто сте равнодушни и безосећајни? Зар немате елементарног поштовања према онима који су због свог имена, писма, вере и језика страдали од нововековних Ирода? Да ли су барем они најодговорнији свесни насиља над културом и традицијом једног народа?
Када се погледа број латинично штампаних дневних новина у Србији (Данас, Блиц, Курир, Пресс, Ало), или латинично обележених телевизијских станица са националном фреквенцијом (Прва српска, Пинк, Авала, Б 92 ), или се пажљиво прочитају рекламе на билбордима у српској престоници, која се Београд зове, човек би помислио да је у сопственој држави постао мањина. У престоном граду прави се Преокрет да се Срби који желе прогрес не зову више Срби већ Срби, а можда и Србијанци, како их иначе зову они који би најрадије да их сабију у дванаест нахија. Либерална политичка групација проевропске Србије, која има озбиљних амбиција да преокрене српско друштво своје политичке поруке шаље искључиво „модерним“ латиничним писмом, позивајући се на реч Истина. Да њихова истина нема двоструких аршина, и да не прави разлику између svih ostalih и „за све кривих Срба“, вероватно би имали јачу партију истинољубаца. Њихова истина је слична оној за коју је Фјодор Михајлович Достојевски рекао: „Ако би ми неко доказао да је Христос изван истине и ако би се заиста догодило да је истина изван Христа, ја бих радије остао са Христом, него са истином“.
Преко језика, писма и културе најлакше се мења човеков идентитет. Када се заборави језик и уз то се обогаљи разноразним компјутерским и интернетским кованицама, долази се у позицију да се транспарентно хејтују сморови који смарају, жигошу сви који воле свој народ, Цркву, националне писце, језик и писмокао мутанти, удбаши, дебеовци, фашисти у хомофоби. Зато представници српског народа треба да раде пре свега на обнови и окрепљењу моралних и културних вредности, препознатљивих све до 1918.године у породици зрелих европских народа, а не да ради опонашања прагматизма и јефтиног политикантског маркетинга преокрећу и изокрећу већ поодавно смућен и збуњен народ.

[1] http://www.cirilica-beograd.org/ , Отворена писма Ако ми српски не пишеш 
 
 

„Преокрет“ у лаганом нестајању српског језика, писма и културе

четвртак, 29 март 2012 11:46
гаврило
добро рече наш светац пок. патријарх Павле: ако не будемо ваљали боље је и да нас нема!Изгледа да Народ србски хоће да га нема!
Препоруке:
64
3
четвртак, 29 март 2012 12:00
Г.С.М.
Одавно сам научио, и то од правих великана, који су својим делима и мученичким животима доказали како се мора борити за српске интересе тј. голи опстанак. Многи су протерани и умрли због својих погледа и истине, или су били одбачени као губавци само зато што су се усудили да кажу шта се то дешавало и дешава са Србима. Нисам им дорастао али ћу се борити колико могу да ширим истину о српској несрећи а која је почела са прихватањем других вера па до најскоријих самоубиствених бежања од традиције, цркве, писма, и других изворности нашег народа српског! Стога Вас (све Србе, оне свесне и оне несвесне) молим да се оканете свих оних "великана", почевши од оних црвених па до ових садашњих, разнобојних, а које на сваком кораку можемо чути и видети у својим опојним причама о доброти свих народа и разних организација. Част великом руском и другим провереним православним народима који у најтежим тренуцима проговорише , ма колико тихо то беше. Само вера и истина у опстанак, није толико тешко!
Препоруке:
40
1
четвртак, 29 март 2012 12:24
Саша
Ако нестане ћирилице нестаће и нас. Није Анте Павелић и сви други наши непријатељи забрањивао ћирилицу зато што нас је волео, него зато што смо требали нестати. Не уништавају наши европејци ћирилицу данас како би нам било добро, него зато што имају задатак да нас униште. Браћо, последњи су дани. Ако сада не одбранимо ћирилицу, за нашу децу ће бити касно. Нестаће заједно са њом. Ми о нашем потомству не размишљамо. Треба да нас је срам.
Препоруке:
60
1
четвртак, 29 март 2012 12:24
Косовка
Због части и поштења према српском народу - отераше м Артемија. Отераће нас све ако их не докрајчимо мочугама. Хоћемо ПРЕПОРОД док се они преокрећу.
Препоруке:
45
5
четвртак, 29 март 2012 15:01
Симо
Када је почео рат и БиХ 1992. год. на читавој територији коју су контролисали Срби,једног јутра је осванула ћирилица.Једноставно, донесен је заком по коме је била обавезна употреба ћириличног писма као једино званичног.То стање је потрајало за сво вријеме рата и неко вријеме послије,док СНСД
на челу са Додиком, није "озаконио" и латиницу као равноправно писмо ћирилици.Била је то изгледа,лабудова пјесма ћирилице.Било је тада и комичних ситуација, гдје образовани Срби поново уче
своје писмо.Никоме то није сметало.Српске територије су биле обиљежене ћирилицом и плашиле су непријатеља.Дакле,без законске обавезе,можемо причати до бесвијеси без шансе да се стање поправи.За ћирилицу је убиствена равноправност лазинице !!!
Препоруке:
50
1
четвртак, 29 март 2012 16:12
фристајло
Поставља се врло логично питање, зашто су митском величању бивше југословенске државе склони управо образовани Срби?
И сами сте понудили један од одговора, касније, у тексту, поменувши како је ћирилица била заступљенија у Брозово доба.
А, осим тога, образовани Срби су и поштени, па признају непобитну истину.
А што се тиче таксе на назив домаће фирме на енглеском у сред Србије, шта би са тим законом?
Препоруке:
16
4
четвртак, 29 март 2012 16:16
Мила
Мрзитељи ћирилице нису латинофили него латиноманијаци, латиномани, латинофашисти, итд. итд.
Препоруке:
30
1
четвртак, 29 март 2012 18:42
Kурсула
Ћирилица ће добити своје место тек онда када српска власт победи у Србији.

Докле год је у Србији језуитска власт ћирилица ће бити убијана а латиница одгајана. Па, сама држава издаје многа документа на латиници уместо на ћирилици. Када држава не поштује сопствени закон како ће га поштовати поданици наклоњени усташко-комунистичкој, дрљевићевској или вехабијској идеологији? Београдчиће да и не помињем, како да знају ћирилицу када не знају ни српски? Речник им се своди на неколико стотина поокварених српско-енглеских речи, којим не могу ништа да објасне.

Стара је наша изрека да "ко не воли своје не може волети ни туђе". Нажалост, аутомрзитељи (аутошовинисти) су преплавили данас Србију, јер их језуитска власт купује за шаку долара.
Препоруке:
35
1
четвртак, 29 март 2012 21:13
konobar
Koja jadikovka nad ćirilicom.Propao naš fićo,propao naš FAP.Da je naš Windows verovatno bi i ćirilica imala bolji status.Šta je naše po čemu bi nas ostali prepoznali ?
Препоруке:
2
37
четвртак, 29 март 2012 23:41
јбгбгд
Прогон ћирилице је у културном смислу суштина феномена унутрашње окупације.

Мислим да ће се она вратити у пуном сјају тек онда када буду саниране,поред осталог, малигне творевине савременог друштва попут безличних и безкарактерних партократија, незаситих интернационалних лихвара и њихових дворских луда које окапавају по званичним медијима.

Исто важи и за просвету,правосуђе и здравствени систем.

Биће то дуготрајан процес, али никако не треба губити наду.Важно је само да се очува пламен слободе и историјско сећање.
Препоруке:
19
0
четвртак, 29 март 2012 23:42
Загор
Парадоксално је да се ћирилица више неговала у Брозовој Југославији него у данашњој самосталној Србији.

Ко каже да је самостална? Србија већ барем пет година није држава, већ окупирана територија.
Препоруке:
26
0
петак, 30 март 2012 07:46
Даница Петровић
Не плачимо,дакле,но напред,корак по корак,слово по слово.Много чему се и од непријатеља можемо научити.Они роваре системски и систематски.Упорност је њихова јача страна.На њиховој страни је капитал,на нашој љубав и воља.Давид и Голијат поново на терену.Сетимо се - Давид је победио,можда и нама пође за руком.Циљ је светао и велики - супростављање утапању и нестајању у вртлогу глобализације.Очување сопственог бића.То се мора широко - писмом и песмом ,науком,економијом,пољопривредом,радом,разменом искустава,слогом,али је могуће јер рађа радост и задовољство,усхићење,наду - а то мора раздваја и горе прелази.
Препоруке:
17
0
петак, 30 март 2012 12:17
Бели Орао
""конобар. Ви нисте онај конобар.
Препоруке:
8
0
петак, 30 март 2012 13:46
Баја Патак
@konobar: Šta je naše po čemu bi nas ostali prepoznali ? Већ само ово ваше питање нуди и одговор: Вас, например не би било лако препознати по интелигенцији. У целом напису г. Даниловића и у коментарима се уопште не ради о оном “po čemu bi nas ostali prepoznali“, него баш о оном по чему Срби сами себе треба да препознају, и да то своје бране и чувају. Јер – сви треба да упамте: Губиш своје писмо....губиш свој језик..... изгубићеш и српство! А Ви – само боље останите у латиници, тамо Вам је и место.
Препоруке:
13
0
петак, 30 март 2012 16:41
Душан Ариљевић
Liberalna politička grupacija proevropske Srbije, koja ima ozbiljnih ambicija da preokrene srpsko društvo svoje političke poruke šalje isključivo „modernim“ latiničnim pismom, pozivajući se na reč Istina


Шта треба да закључимо? Да се истина пише само ћирилицом! Па онај што тврди да је уз народ није ни уз себе као што је лаж, парола, такође напсана ћирилицом: Србија неће у.... Србија чека ..."

Можда аутор текста не зна да се на сајту НСПМ објављују текстови и у латиничној варијанти. Мени то не смета јер за разлику од писања (могу да бирам које ћу писмо користити), приликом читања морам да користим оно што ми је понуђено. Вредност текста процењујем према садржају а не према врсти писма.
Препоруке:
4
12
петак, 30 март 2012 19:05
Иван Николић
Већ сама чињеница да се у бившој Југославији наш језик називао Србско-Хрватски, значи да је то србска верзија хрватског језика, пошто се на пример каже: тамно-плаво, светло-плаво итд.
Права ствар је да ми говоримо Србски а Хрвати хрватско-Србски.
Препоруке:
9
0
субота, 31 март 2012 20:19
НЕМАЊА ВИДИЋ
Хвала аутору на одличном чланку.
Ону фотографију Београда из временa окупације, кад је била забрањена ћирилица,први је лансирао у медије честити Жељко Филиповић, повереник Српског удружења "Ћирилица" Београд у Нишу.
А оно писмо Србина из заробљеништва понудио је том удружењу дипл.инж.Владимир Лепојевић. Такође нам је доставио и неки ЈУС стандард из 1974.г., у коме пише да је објављен на следећим језицима : српскохрватском, хрватском, словеначком и мaкедонском.Наравно, прва три на латиници, а четврти на македнској ћирилици.Кад је осамдесетих година прошлог века одржаван неки научни скуп у Београду, само је Лепојевићев рад био достављен на ћирилици. Речено му је да то "није згодно" и тражено је да напише латинициом.Одбио је и одустао од учешћа на скупу.Филиповић и Лепојевић су витезови српског народа и треба да се угледамо на њих.
Молим аутора да се јави на е пошту p.invest@eunet.rs
Препоруке:
4
0
субота, 31 март 2012 20:40
НЕМАЊА ВИДИЋ
Поштованој и драгој госпођи Даници Петровић!

Прво, радује ме кад пишете о српству под пуним именом и презименом. Зашто је другима потребна шифра?
Свака Ваша реч је мелем за српску душу! А тек оно :
"..., али је могуће јер рађа радост и задовољство, усхићења, наду - а то мора раздваја и горе прелази." То је оно што држи у вери и даје снагу члановима Српског удружења "Ћирилица" Београд. Придружите се позовите друге. Да заједно будемо јачи!
Препоруке:
6
0
недеља, 01 април 2012 19:01
Даница Петровић
Поштовани господине Видићу,Ваш позив је за мене велика част и прихватам га са радошћу.
Препоруке:
2
0
понедељак, 02 април 2012 23:31
BOJKOT
Ako mi date malo tih ruskih para, pocecu i ja da koristim cirilicu.
Препоруке:
1
6
среда, 04 април 2012 00:02
Ћирилица1
Молимо ауторе да приликом навођења чланака са наших страница, користе наше нове ћириличне адресе, као
на пример наша нова адреса страница на међумрежи са поменутим чланком у овом тексту:

http://Ћирилица-Београд.Срб//Отворена-Писма/110320_89/

http://Ћирилица-Београд.Срб/Отворена-Писма/ako-mi-srpski-ne-pises.html
Препоруке:
4
0
среда, 04 април 2012 08:31
Жељко Филиповић
Не наседајте "положају ћирилице у Брозово време"! Оно никако није за хвалу! Броз је то стање ЗАТЕКАО, али је одмах по преузимању власти кренуо у МЕЊАЊЕ ТОГ ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА! Баш Броз (занатлија, шлосер!) је покретач, и преко другог занатлије кројача Александра Ранковића ОРГАНИЗАТОР Новосадског "договора" из 1954. године, који је имао своје објављене циљеве ("равноправност писама и богатство двоазбучја") и своје НЕОБЈАВЉЕНЕ циљеве - искорењивање српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом. Почео је са чишћењем ћирилице из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије, па на телепринтерима из војске, Поште и по предузећима, па из војске, па из просвете, па са телевизије (само београдске!), па кад је умро његови "чувари имена и дела" су то исто наставили на рачунарима и мобилним телефонима и на телетексту на ТВ.

Не хвалите вука што није стигао да закоље баш до последње овце. Понека још преостала овца није никакав "доказ" бриге вука о овцама!
Препоруке:
3
0
 

Нема коментара:

Постави коментар