Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 26. јун 2012.

Прави тренутак да подржимо Немачку | Коментар дана

Прави тренутак да подржимо Немачку | Коментар дана

Коментар дана

Прави тренутак да подржимо Немачку

PDF Штампа Ел. пошта
Божидар Маслаћ   
уторак, 26. јун 2012.
Немачка је, као што сви знамо, после победе Оланда на изборима постала веома усамљена. Притисак осталих чланица ЕУ на Немачку је константан. Суштина се своди на добијање пристанка Немачке да плаћа рачуне мање успешним земљама, што ниједан Немац који има имало здравог економског разума никада милом неће прихватити. Засад подршку Немцима даје Шведска на чија плећа би пао део овог баласта неуспешних земаља, али коалиција против Немачке постаје све јача.
Шта једна мала, изнурена, економски упропашћена земља као што је Србија може да понуди великој и економски успешној Немачкој? Наизглед, не много. Међутим, уз успешан медијски пласиран пропагандни концепт, подржан од стране самих Немаца можемо да пружимо пуно, па макар то било само за домаћу (немачку) употребу.
Председник Николић, као сада једини део власти који је конституисан, могао би да пружи јавну подршку Ангели Меркел у њеним настојањима да очува стабилност у овако кризној ситуацији. Могли бисмо да изразимо наше разумевање за потезе немачких власти и да подвучемо да је и за нас, мале земље изван ЕУ, од изузетног значаја да Ангела Меркел настави своју политику која доприноси стабилности не само еврозоне већ и свих европских суседа.
Даље бисмо могли да хвалимо уређеност немачке државе, културу плаћања пореза, прави начин образовања у складу са потребама привреде и да напоменемо да нам је Немачка идеал, када су у питању реформе наше државе. Исто тако, могли бисмо да затражимо од Немачке помоћ, не у финансијама као што то остали желе од Немачке, већ у достизању стандарда организације државе уз помоћ којих ћемо сами бити у стању да одржавамо наше јавне расходе и економски развој.
Суштина мог предлога је да певамо политичку песмицу која ће разгалити и охрабрити политику немачке владе и дати јој аргументе да неки са стране виде њену политику исправном и да Немачка смањи осећај усамљености. Наравно, као и сви паметни извођачи, песмица неће бити бесплатна. Пре него што почнемо да је певамо треба да видимо шта можемо за њу да добијемо. За нас и мало може бити много.
Нека попусте у притисцима на север Космета, нека омогуће замену евра у српским банкама за неке будуће немачке марке под повољнијим условима него што ће то дозволити осталима, нека нас виде спремним да водимо економску политику компатибилну са немачком и можемо макар привремено обуздати досадашњу немачку политику према нама. Држећи страну Немцима у овој ствари, чини ми се, нећемо радити против интереса наших пријатења са истока.
Наши економски односи су много развијенији са Немачком него са Француском и већином других земаља ЕУ, уз изузетак Италије. Наше расејање гравитира земљама немачког говорног подручја и у случају поновног ограничења кретања унутар ЕУ важно је да имамо што слободније кретање према овим земљама. Узимањем ове стране можемо да се мало замеримо осталим земљама ЕУ, са којима нисмо значајно економски везани, али можемо знатно више да добијемо. Неке од ових земаља су нам помало наклоњене, попут Шпаније и Грчке, али оне имају своје интересе да и даље воде нама наклоњену политику. Политиком несврставања нећемо добити ништа. Ако кренемо са подршком Немцима, можда нам неко понуди нешто боље да та подршка изгуби на интензитету. У сваком случају, активнија спољна политика може нам донети неке добити ако јасно препознамо наше интересе и шансе за њихово остварење. Али пре уласка у било какву причу морамо знати шта ћемо добити за наш ангажман, ма колико мали био.  
 
 

Прави тренутак да подржимо Немачку

уторак, 26 јун 2012 13:04
Из_Норвешке
Остали смо давно без части тако да улизивање можда и није лоша ствар (хрватима успјешно ради).
Препоручи коментар:
16
2
уторак, 26 јун 2012 13:16
апис
Значи Тома би требао да се понаша као Милош Обреновић, ономад. Па, чујте, то и није тако лоше, као што у први мах изгледа. А и Тома би могао тако што, има он ту црту лукавства и препредености. Мени он заиста изгледа вешт, још од 2001 год, кад је оног несрћног председника Скупштине, Маршићанина, неколико пута избламирао, лукаво ређајући истине, све у циљу компромитације ДОС-а. Та "тиха ликвидација" ДОС-а , је уродила плодом, највише захваљујући Томи, па се надам да ће, ако Бог да, да и наше западне "пријатеље" обрлати, да не кажем намагарчи. То обрлати, за мене значи, да се КиМ врати под јурисдикцију Српске државе, спласне притисак на РС, а избеглице из РСК врате на своја вековна огњишта и омогуће им се сви бенефити као констутативаном народу. Санак пусти? Па, видећемо. И Петар, док је веровао ,ходио је по води,а чим је наишао страх и сумња, потонуо је.
Препоручи коментар:
10
2
уторак, 26 јун 2012 13:38
vladimir nedeljkovic
Ja se slazem iz vise razloga, a prvi i najveci je sto mi uveliko zavisimo od te Nemacke. Samo Rusija i Amerika imaju jos na nas toliki uticaj. Mi tu nista ne gubimo, a naklonost pre svega nama godi. Ako cu da biram izmedju Azije i Turske, mi (mali) kao pre 200 godina, opet cemo odabrati germansku civilizaciju (politcku, ekonomsku, kulturnu) kao uzor. Znam koja su sve zla Nemci nama priredili u proslosti, ali znam i sta je Gete uradio i koje je skole jedan Tesla zavrsio. Dakle u ovom momentu sve zemlje su graknule na Nemce i ponasaju se kao bivse ex republike prema Beogradu. Dakle Nemci su sada dezurni krivci i za sta treba i zasta ne treba. Prosto ih razumem jer smo mi nesto slicno prosli. Pokusavam da autora teksta odobrovoljim da ovu ideju sto bolje plasira medju politicare, i daj Boze da to ljudi shvate. I Broz i Hitler su odavno mrtvi. Milioni Srba rade u inostranstvu ali najvise u Nemackoj i Austriji. I Rusima odgovara jaca Nemacka da im se skinu Anglosaksonci s vrata.
Препоручи коментар:
5
1
уторак, 26 јун 2012 13:41
BobbyZee
Nema od Nemacke nista.Sve i sto bi neko nase nasilno 'ponemcavanje' potpuno promenilo i ono malo vrednosnog koda sto nam je ostalo, em - ako nista - NEMCI znaju da im mi nismo iskreni saveznici, a pretvorne profitere niko ne voli.A i posle istorijskih iskustava koje s njima imamo u dva svetska rata i balkanskoj krizi devedesetih (ne zaboravite, Amerika je tu bila samo pijani siledzija), niko oxbiljan ne moze ocekivati da treba da im se 'priblizimo'.

Ovo sto g. maslac pise, naravno, treba primenii u oblastima koje su ostvarljive i korisne. Nemacka jeste uspesna i uredjena zemlja od koje se u tom smislu moze uciti. Privrednoj saradnji (ONOJ koja ne bi smela biti koriscena za ucenjivanje sa nemacke strane a danas je to batina u berlinskim rukama) niko normalan ne bi mogao da se protivi. Kulturnoj takodje, u smislu da uvek treba saradjivati na pitanjima koja zivot cine kvalitetnijim. Od medicine do knjizevnosti, Nemacka ima sta da ponudi (imamo i mi). Ali politika je drugi par rukavica
Препоручи коментар:
4
0
уторак, 26 јун 2012 13:56
Moravac
Ideja odlicna, mi bez Nemaca ne mozemo a kako mi se cini ni oni bez nas. To pokazuje istorija zadnjih 200godina
Препоручи коментар:
1
1
уторак, 26 јун 2012 14:13
Anta
Kad sam procitao naslov, mislio sam da se radi o ironiji... kad ono pisac mislio ozbiljno....
Nemacka je jedan od glavnih promotera i zagovornika kosovske nezavisnosti, a pisac smatra da treba da je podrzimo ????
Препоручи коментар:
3
0
уторак, 26 јун 2012 14:16
Немци нису дежурни кривци
Када се распадала Југославија, довољно је било погледати где се прелива мукотрпно стицано народно и државно богатство, па да се зна ко је за све крив и ко је све замутио. Или мислите да Немачка није имала никакве везе са тим што је баш њена национална валута преко ноћи постала основно средство плаћања у целој бившој Југославији, којом се куповало све од хлеба до тенкова?

А данас? Коме је то дужна Европа? Чије су то банке давале кредите за које је јасно да никада неће бити враћени? Какво је то пословање, и ко је за то крив? Немци су свесно пумпали новац без покрића у економије у развоју и сада очекују да им те државе дају кожу са леђа да те фиктивне новце правдају! Па ће на крају сви да штеде, само што ће грчко национално благо постати власништво немачких банака?

Немачка је Србе и Србију задужила многим добром, и још већим злом. Све што смо дужни, треба да враћамо, људски и хришћански. Али наш народ никада није подржавао поробљиваче, без обзира на методе и паковање.
Препоручи коментар:
0
0
уторак, 26 јун 2012 14:19
фристајло
Суштина мог предлога је да певамо политичку песмицу која ће разгалити и охрабрити политику немачке владе и дати јој аргументе да неки са стране виде њену политику исправном и да Немачка смањи осећај усамљености. Наравно, као и сви паметни извођачи, песмица неће бити бесплатна. Пре него што почнемо да је певамо треба да видимо шта можемо за њу да добијемо.
Другим речима,- српско "Данке, Дојчланд"...
Аутор, на жалост, наивно превиђа основно- Немачкој то није потребно, и са презиром би прихватила такву подршку. Ако нас је ишта научила историја, то је да Немачка нити воли, нити цени полтроне; осим тога, и Немачка је саучесник у отимању Космета, изи истих разлога као и увек- пљачке туђих ресурса.
Предлажем аутору да поново размисли о томе шта предлаже, да се обавести боље о својинским односима на Космету, и да се пресабере- треба ли Немачкој ЕУ, или је -обрнуто...
Добра је намера, али је лоша идеја.
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]
 
 
 



уторак, 26. јун 2012.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Политика (хомо)сексуалности
Банер

Претходни бројеви

Банер
Пронађите НСПМ на
&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага
Банер
Банер
Банер
Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library
Банер
Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Прави тренутак да подржимо Немачку

Изазови "постамеричког" света | Економска политика

Изазови "постамеричког" света | Економска политика

Неолиберална идеологија, као основ планетарне преваре, настала је у англосаксонској кухињи. Срачунато је приказивана као објективна, вредносно неутрална научна концепција, заснована на емпиријским подацима и на универзално важећим вредностима и идеалима. А заправо неолиберална идеологија урадила је свој посао, а то је искривљено приказивање и обмањивање, прикривање интереса којима неки процеси служе, а који се проглашавају неумитнима, оправданима и нужнима.



Економска политика

Изазови "постамеричког" света

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Пурић   
понедељак, 25. јун 2012.
На самиту Г20 у мексичком летовалишту Лос Кабос почело је да видљиво ври, између до јуче економских сијамских близанаца Америке и ЕУ. Можда су постали мало нервозни због састанка лидера групе БРИКС, који је одржан на истом месту дан пре почетка скупа Г20. Путин, Ху Ђинтао, Синг, Дилма Русеф и Џејкоб Зума, ем што су се зајeднички симболично сликали, показали су да се пројект БРИКС развија у свему по њих, а и свет, пожељном економском правцу. На жалост Америке, све више се развијају њихови односи и у оном војном, најважнијем за стабилизовање новог мултиполарног, већ неколико година, насталом свету.
Доскоро најближи савезници и економски партнери Америка и ЕУ почели су да се узајамно оптужују за своје немале проблеме. Прво је Обама, уочи скорашњих америчких избора, и покушаја да одбрани свој председнички положај, оптужио ЕУ да је основни извор светске финансијске кризе, и главна претња америчком привредном опоравку. А тај опоравак је основни предуслов да он опстане на положају. Европљани нису остали дужни. „Њујорк тајмс” констатује да „многи Немци виде англоамеричко залуђивање финансијском индустријом као главни разлог опадања западне конкурентности и пораст азијске“. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо одбацује све веће америчке критике, и каже да порекло кризе није у Европи. Криза је настала у САД због благо речено неуобичајене праксе у пословању на финансијском тржишту. Меркелова још жешће брани свој и положај ЕУ, и директно оптужује Америку да у том својеврсном рату, а преко својих агенција за рејтинг, манипулише светским тржиштима новца и тако терет кризе пребацује на друге, пре свега Европу. Тако се открива нова реалност на терену, како то они воле да кажу, која се мора прихватити, да све већи број земаља и дојучерашњих (не)вољних савезника измиче контроли, па чак се и супротставља Америци.
И заиста ко је крив за кризу? Данас су сви који желе да знају свесни како је настао и као функционише данашњи светски финансијски систем[1]. Пре свега Европљани још увек не смеју до краја да то јавно демистификују од страха за последице, које би то имало пре свега за њихове земље, а онда и за остале. Стварање групе БРИК[2] изазвало је услове да се цивилизацијски преокрет на планети знатно убрза. У погодном окружењу нових научних и технолошких достигнућа, сада доступних свима, поготово брзо нарастајућим економским, па потом и војним силама Кине, Индије, Бразила и наравно Русије, то је постала реалност. Немогућност даљег функционисања светског економског система, наметнутог од Америке доларом и војном силом, једноставно тражи и налази нова решења. Притисак групе БРИКС, а и других јаких економија на долар[3], основну полугу доскорашњег функционисања светског финансијског и економског система, изазвао је амерички одговор. Служећи се опробаном методом изазивања криза, и наговештајима да може бити још много горе, постигли су жељени ефекат у регионима света где су и даље pater familias. Земље које су под директном палицом САД на власти имале инсталиране људе који су на тим положајима пре свега да би штитили америчке интересе, без обзира на цену коју су плађали грађани дотичних држава, платиле су највећу цену. Сви инвеститори из тих држава, тј. они који имају вишак новца, опет су потрчали да своје богатство претварају у долар или америчке обвезнице.
Верујући и даље у причу да је Америка једино безбедно место на планети, или бар најбезбедније, остварили су пожељан ефекат за САД и неповољан за Европу. Долар је ојачао, а евро ослабио до тачке сумње да ће уопште опстати. Тако је у том делу света створен привид да су узде, а и бич, и даље у чврстим рукама. Без обзира на највећи светски дуг, и катастрофалне учинке ратних интервенција у Авганистану и Ираку, Америка се путем своје медијске силе, и даље представља као бастион морала, економске силе и поготово апсолутног војног лидера. Па ко поверује, поверује. Сигурно да још увек има велики број оних земаља које морају да верују.
На другој страни је један сасвим другачији свет у коме пре свега има наде. Нада, илити очекивања су феноменално експлоатисана људска илузија. Некад са правом, а некад не. Вера у бољи живот постала је свакодневница у земљама БРИКС-а и наравно других нарастајућих економија. Мексико, Турска, Индонезија, Јужна Кореја, Вијетнам, Малезија, Нигерија су у великом економском расту. Ове државе довеле су највећим делом своје становништво у ситуацију да осети тако потребан оптимизам, који покреће највећу силу, људску здружену енергију. Сигурно је то у почетку било релативно лако јер су животни услови у овим земљама били на изузетно ниском нивоу у односу на далеко одмакли западни свет. Историјска је чињеница да се исти тај западни свет углавном развијао, добрим делом, на свеколикој отимачини, на разне начине, свих највреднијих ресурса остатка света. Како су некад отимали културна богатства, па и саму историју, тако су и још жешће отимали енергетска и рудна богатства. Ту је отимачина људи буквално, а потом и отимачина младих школованих, можда најгори вид експлоатације. Данас је дошло време да се под цивилизацијском обавезом сматра да се највреднија културна добра отета у Грчкој, Перуу, Египту, Кини, Русији враћају у матичне земље и цивилизације. Требало би очекивати да ће се ускоро, под притисцима, десити и цивилизацијски процес плаћања народима и земљама за отета природна богатства, у бар ближој историји. Сад постоји амерички преседан исплате Индијанцима, а богами и Абориџани ту не стоје лоше са Аустралијом.
У складу са тим, и новим временима и начинима бруталне експлоатације, биће потребно и правично израчунати колико су новца преко неолибералне хоботнице отели и узели од грађана појединих земаља творци овог система. Земље, и грађани тих земаља, од поверилаца свесно увучене у дужничко ропство, имају право на праведно умањење, илити отпис невероватног лихварског дела за исплату камата на позајмљени новац. Данас грађани Грчке са правом указују, и траже, да се тачно израчуна шта су они стварно дужни, а шта им је наметнуто финансијском окупацијом. Како и у којим условима су примили терет, који омогућава светским банкарима, иза којих стоји интерес најмоћније земље и њених пратилаца? Ко је измислио идеологију неолибералног капитализма и наметнуо је скоро целом свету? Ко је, где и како креирао новац којим се задуживало по свету? Да ли је тај новац био реалан или је виртуелно креиран? Неолиберална идеологија, као основ планетарне преваре, настала је у англосаксонској кухињи. Срачунато је приказивана као објективна, вредносно неутрална научна концепција, заснована на емпиријским подацима и на универзално важећим вредностима и идеалима. А заправо неолиберална идеологија урадила је свој посао, а то је искривљено приказивање и обмањивање, прикривање интереса којима неки процеси служе, а који се проглашавају неумитнима, оправданима и нужнима. Како смо сви укупно прошли са њом, препознатљиво је широм планете. Једина данас нормална „идеологија“ је нормалан живот. То подразумева природна права са којима се људи рађају. Право на живот и слободу, право на рад којим се омогућава нормалан живот и потомство, право на правну државу и објективно информисање.
Захваљујући светској мрежи сви који желе, а таквих је сада више милијарди, могу да разоткрију шта стоји иза било које идеологије. Скоро увек се то своди на власт, којом се онда намеће воља мањине над већином , па самим тим и неправедна расподела свих ресурса које друштво има. Како један од главних зидара америчког система доминације последњих деценија Бжежински каже: „Широм света чежња за људским достојанством је централни изазов, инхерентан у феномену глобалног политичког буђења. Становништво изразито свесно социјалне неправде,подигнуто је на степен без преседана. Грађани сучесто кивни због недостатка личног политичког достојанства“. Садашња средства комуникација, а поготово будућа, омогућавају веома брзо и масовно повезивање незадовољних по планети. То је огромна сила која се надвија над свим земљама, ма ког дела планете без изузетка.
Годинама уназад, од почетка кризе указујем да су криза у осигурањима, криза у некретнинама, криза у државним задужењима, само појавни облик стварног узрока садашње светске кризе. Криза је настала из једноставног разлога што су се променили геополитички односи у свету. Наравно овде говоримо о кризи досадашњег концепта функционисања војно-привредно-финансијског модела, успостављеног на крају Другог светског рата од стране једне од победница Америке. Садашња криза је погодила пре свега ствараоце и носиоце тог модела, а потом све оне који су га копирали и имплементирали на слабије државе од себе, под будним оком носиоца патента. Нагли, геометријском прогресијом остварен развој науке и технологија последњих деценија створио је предуслове да се људско друштво из основа мења. Незамисливо велика количина свих (са)знања постала је колективна својина највећег дела становника планете. Пред том и таквом силом узмиче све више доскорашњи модел друштвеног понашања, оличен у до сада историјски највећој империји Америци. Сва досадашња искуства свих врста владавина и поготово империја, и свих других врста доминација, сакупљена, усавршена и оличена у најпрагматичнијем облику, потпомогнута најсавременијим технологијама, поготово војним, нису успела да наметну своју апсолутну доминацију, сем неколико година на раскршћу два миленијума. Америка, преко НАТО, због наводно колективне потребе, војно већ интервенише по целом свету. Њен председник даје одобрења за ликвидацију свих терориста по његовом виђењу, који угрожавају америчку националну безбедност. Америка већ дуги низ година води успешно и сајбер рат (иранске нуклеарне централе), за који стално оптужује Кину. Они на најважнијим глобалним берзама из сенке управљају дешавањима,и обезбеђују себи максималне бенефите такве позиције. Америка све то ради како би заштитила своје националне интересе. Леон Панета, амерички министар одбране, каже да је у наредној деценији Вашингтон дужан да заштити планету од покушаја било којих земаља да „подрију стабилност у свету“.
Земље БРИКС, по њему, представљају изазов по националну безбедност САД. Бразил, Русија, Индија и Кина су се нашле на истом списку претњи заједно с тероризмом, сајбер-нападима и нуклеарним програмима Ирана и Северне Кореје. Оваква реторика упућена је пре свега домаћој публици и преосталим савезницима. Истина је да се страховито много сузила могућност Америке да остварује супер и екстра профит из доскорашњег модела функционисања света. Из тога произилази и да пре свега грађани Америке, а и сви остали првоборци доскорашње светске доминације, морају да се прилагођавају новонасталој ситуацији. То конкретно значи да ће бити укинути или знатно смањени сви бенефити који су из таквог стања произилазили. Углавном сјајан социјални положај већине становништва, супер уређена инфраструктура и привид праве демократије отићи ће у прошлост. Предстоји им право отрежњење које ће бити онолико болно, колико је било лепо уживати у свему, не осврћући се око себе. То сам им прорекао пре четири године[4].
Но постамерички свет сигурно корача у другом правцу. То не остаје неометано свакојаким и свакодневним потурањем ногу оних који би да досадашње стање што дуже да задрже. Сами свесни да то неће моћи још дуго. Свако се бори за себе како зна и уме. Американци су показали да су у томе прави мајстори, без обзира на цену по остале, а понекад и по њих саме. Изгледа да су сада сви највећим делом свесни да је одрживи развој са приближним шансама за све извеснија будућност, а интерактивна комуникација са становништвом неопходна ради избегавања изливања оправданог гнева. На дугом штапу. Засад јесте, но живимо у веку чуда која се све брже догађају.

 

Изазови "постамеричког" света

понедељак, 25 јун 2012 17:00
dondolan
pitanje....kakvu i kojom brzinom izvodljivu strategiju za datu situaciju ocekujete od strane USA i BRIKS-a...za autora teksta je namijenjeno
Препоручи коментар:
10
0
понедељак, 25 јун 2012 17:01
micky
Dole NATO -fasisti. Gledacete uskoro kud vrane lete.
Препоручи коментар:
17
0
понедељак, 25 јун 2012 17:11
Petar
Purićeve opservacije, od kad pratim njegovo pisanje, zaista se ostvaruju.Mislim da je njegov tekst o "neoliberalnoj hobotnici" najbolje objašnjenje o nastanku finansijske okupacije i njenom učinku po svetu i zadnjh 10 godina u Srbiji.Ovakvi tekstovi treba da nađu put do što većeg broja čitalaca.
Препоручи коментар:
25
0
понедељак, 25 јун 2012 17:18
фристајло
То конкретно значи да ће бити укинути или знатно смањени сви бенефити који су из таквог стања произилазили. Углавном сјајан социјални положај већине становништва, супер уређена инфраструктура и привид праве демократије отићи ће у прошлост. Предстоји им право отрежњење које ће бити онолико болно, колико је било лепо уживати у свему, не осврћући се око себе.
Постоји врло могућа опасност да "власници" САД (јер, то реално јесте приватна држава неколицине) преусмере незадовољство домицилног становништва према споља. До сада им је увек успевало да друге окриве за своје злочине, па не треба потценити ту способност америчке врхушке, нити преценити политичку свест америчког становништва, које није еволуирало у том смислу већ неких 200 година. "Црно-бела" визура тамо јако добро функционише и масе је лако усмеравати; но, околности јесу знатно измењене; расно питање је тамо само потиснуто, а нико не зна колико притиска тај "казан" може издржати...
Препоручи коментар:
19
0
понедељак, 25 јун 2012 17:24
Dr.Rade Pajovic,Florida
Hajde da pokusam,mada to ne cinim rado,da budem "djavolji advokat!"Vecina onih koji pisu o ovakvim temama imaju jedan zajednicki imenitelj:SAD kao drzava ili olicenje izvesnog drustveno politickog sistema je u procesu naglog i nezaustavljivog propadanja!Vec vidim gomilu negativnih ocena ovog komentara ako bude objavljen.Radovanje zbog propasti Amerike ja veoma dobro razumem.Ali da ne gubimo vezu sa stvarnoscu,moramo da pogledamo cinjenicama u oci.SAD su veoma daleko od takvih prognoza!Oni su sposobni da se obrnu na dinaru,da se cas posla prilagode i idu dalje!Da navedem samo jedan primer:poljoprivreda!Samostalni farmeri(seljaci)poseduju 88% zemje i nikad im nije bilo bolje!Produktivnost rada se granici sa neverovatnim,koriscenje najnovije tehnologije,GPS sistema i sl.lici na bajku.Oni su vec shvatili da je neoliberalna teza o prevlasti finansija nad proizvodnjom prevazidjena i vec su poceli da se prestrojavaju.Narod ce da odbaci imperijalizam kao nesto zastarelo,verujmo u njega!
Препоручи коментар:
7
7
понедељак, 25 јун 2012 17:47
Ko čeka dočeka
Углавном сјајан социјални положај већине становништва, супер уређена инфраструктура и привид праве демократије отићи ће у прошлост.
A kad će to da se desi?
Препоручи коментар:
7
0
понедељак, 25 јун 2012 19:07
Пуза
А треба ли и да домаћи отимачи пара од народа да врате отето?Странци су нам некако ван домашаја али ови домаћи су нам под руку.Хоће ли нова влада да то уради?
Препоручи коментар:
18
0
понедељак, 25 јун 2012 19:12
ivan3012
Ja bih granice postavio na mnogo jednostavnije i prirodne osnove.Zapad je zaustavljen u Siriji i Iranu..Dakle,pljacki i divljanju je kraj.Ostaje jedino prirodna granica,determinisana raspolozivim rezervama nafte i gasa kao svekolike osnove svake privrede,a posebno americke..Bezobzirnost u trosenju i rasipanju ovog rezursa,brzo smanjivanje i iscrpljivanje raspolozivih izvora,ucinice svoje..Crne prognoze se vec uklapaju u okvir sledece decenije..Nafta presusuje-dolazi gas..I sad se postavlja krucijalno pitanje..Ko je tu najbogatiji,i ko ima i raspolaze ogromnim,zapravo neslucenim rezervama..Po nekim medjunarodnim istrazivanjima jos 70-ih,ceo Sibir pliva na nafti..A sto se tice gasa ceo svet se slaze da je po tom pitanju Rusija-bez premca..O ostalim sirovinama i resursima da i ne govorimo..Zapravo cini mi se da je problem u tome sto svi polaze od sadasnje situacije,a malo razmisljaju sta ce biti sutra.A sutra ne donosi zapadnim zemljama nista dobro.Naprotiv.
Препоручи коментар:
21
0
понедељак, 25 јун 2012 19:33
@Dr Rade Pajovic
Mislim da Purić samo govori o nastanku multipolarnog sveta, a nikako ne o propasti Amerike.Činjenica da im nije kao što je bilo i da će im biti lošije nego danas.A drugima će biti bolje.
Препоручи коментар:
18
0
понедељак, 25 јун 2012 19:47
baba mica
O americkoj poljoprivredi ce se tek cuti a pogotovu o dometima najnovije tehnologije GMO i produktivnosti.
To ce biti jos jedan od uzroka njenog neumoljivog pada ali nikako i raspada i totalne propasti, posto su stvarno jos uvek sila nad silama.
Ali postoji jedna tako lepa poslovica
Bog nije u sili
Bog je u pravdi.
O tome je Gdin Puric govorio, barem ga ja tako shvatam.
Препоручи коментар:
13
0
понедељак, 25 јун 2012 21:11
Karl Marks-naš duhovni vođa
Nije važno šta radiš, već gde radiš (firma).
Kompanije zarađuju, a ne njeni zaposleni i građani.
Kompanije (američke, nemačke,..) se sele tamo gde im je bolje, u Kinu, Rusiju, Brazil, Indiju.
Evropa i Amerika su preskupe za firme, a građani ostadoše bez posla i para.
Eto, to su izazovi postevropskog i postameričkog sveta.
Препоручи коментар:
9
0
понедељак, 25 јун 2012 21:13
Dr.Rade Pajovic,Florida
U svom komentaru nisam imao zelju da bilo koga branim ili napadam.Moja zelja je da se u neke buduce kalkulacije o nacionalnoj orijentaciji ne unose pogresne premise.Mnogima se ne svidja.Cinjenica je da se u nas (srpski)odnos prema SAD unosi isuvise emocija.Kao i sve drugo,procice i ovi, uglavnom ostaci Klintonove administracije.Pa nije valjda da ce sve da ostane kao 99.te!Na kraju molim urednika ove rubrike da izbaci ovu ruznu rec:"Donirajte!"Zamenite je nekom od srpskih reci!
Препоручи коментар:
11
0
уторак, 26 јун 2012 00:25
Alu Trokan
@Dr.Rade Pajovic,Florida:
Bez namere da vas uvredim, vi gospodine Pajovicu zborite kao da ste radnik Monsanta. Ja bih imao teskih problema da nadjem i jednu pozitivnu rec o americkoj genetski modifikovanoj poljoprivredi i njihovim rekordnim prihodima..Video sam u dokumentarcu "Svet po meri Monsanta" (The world according to Monsanto) ko debelo profitira i ko ga je DEBELO nagrbuzio ako uspeju da nam taj njihov model poljoprivrede nasilno uvedu kao i njihovu demonkratiju.
Препоручи коментар:
2
0
уторак, 26 јун 2012 03:21
Srboljub Savic
@ koment.
Svima bi nam bilo bolje da pazljivije citamo napise,
pogotovo g. Purica.
Sigurno je da zemlje BRIKS-a rastu i napreduju,
zahvaljujuci privrednoj orijentaciji na proizvodnju
i velikom broju stanovnika. Istim putem idu i
druge, pomenute zemlje (ne podcenjivati ~ 350
miliona Indonezije).
SAD jesu vojno, prakticno neosvojiva zemlja. One
jesu zemlja velikogi jedinstvenog prostora, kome
je hrlila sirotinja celog sveta, videci obecanje
kakvog nije bilo "kod kuce". Borba "desperdosa"
(i mnogih "mahera") da se uspe-opstane i bogat
postane, stvorila je ono sto, generalisuci, zovemo
SAD. Videci tu "energiju", nad SAD je stala, jednom
nogom (druga ostala nad Evropom) moc organizovanog
novca. Americka administracija i Vlada Nemacke
su samo dva "egzekutivna" oslonca ove moci.
Ta moc je i stvorila najvecu i najuspesniju mahinaciju -
moc "bezvrednog zelenog papira".
Ona je stvorila i jos "zesci" "alat"-lazne finasijske
"proizvode" kojim je "zarazila" i Evropu.
S. Savic
Препоручи коментар:
1
0
уторак, 26 јун 2012 03:49
Srboljub Savic
D2 Medjutim, govoriti o "post-americkom" svetu,
znaci pridavanje prevelike vaznosti vidljivom
delu-drzavnoj administraciji SAD. Ona, ipak i dalje
radi, kako je radila zadnji sto godina, o cemu
svedoce danasnji dogadjaji sa Sirijom, juce Libijom
i sutra Iranom. Takodje, "gura se pod tepih" cinjenica da su SAD otvorile novu vojnu bazu na
severozapadnoj obali Australije, da "guraju"
Filipine i Vijetnam u "teritorijalne sporove" sa
Kinom, dok sistematski rade na razbijanju, iznutra,
svih velikih zemalja. To delovanje je najvidljivije
u Rusiji (stvaranje "sibirske", poput "vojvodjanske" nacije i organizovanje demonstracija-pobune protiv i legalno i demokratski izabranog predsednika Putina).
I Kini se radi na "problemu" Tibeta i podsticanju
"zapadnajckih" devijacija kineskih "novokapitalista".
U Indiji ne moraju da ulazu mnogo, jer je daleko od
"opasnog" jedinstva, a geo-strateski je u "trecem"
redu.
Za nas, u Srbiji, "dolazece", Sjedinjene Drzave Evrope su za ...
S. Savic
Препоручи коментар:
3
0
уторак, 26 јун 2012 09:15
@ Savić
"Ta moc je i stvorila najvecu i najuspesniju mahinaciju -
moc "bezvrednog zelenog papira".
Ona je stvorila i jos "zesci" "alat"-lazne finasijske
"proizvode" kojim je "zarazila" i Evropu."
Слажем се са Вама да Пурића треба пажљиво читати.Много политичких,али и других,ставри сам тек захваљујући њему први пут сагледао.Објашњење како се заправо прави кредитни потенцијал по целом свету заслужује текст неког стручњака из те области.
Препоручи коментар:
1
0
уторак, 26 јун 2012 09:32
Б.С.
Веома занимљива анализа. Волео бих да од истог аутора прочитам неки текст о домаћим приликама. Не знам да ли се аутор бави домаћим темама.
Препоручи коментар:
3
0
уторак, 26 јун 2012 09:35
Dana
Slažem se da je jedina normalna ideologija normalan život.
Препоручи коментар:
1
0
уторак, 26 јун 2012 09:37
Kristina
Zahvalna sam g. puriću, što mnogima "otvara" oči, kada su svetski ekonomso-politički tokovi u pitanju i što afirmiše BRIKS, jer je tu budućnost sveta, onog pravednijeg i neuporedivo humanijeg.
Препоручи коментар:
3
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]
 
 Твитер
 

Народне ношње Срба

Народне ношње Срба


Народне ношње Срба

24.06.2012. - Међу творевинама традиционалне културе српског народа - по улози у свакодневном животу и значењу етничког идентитета, као и по ликовним и естетским вредностима - једно од најзначајнијих места припада народним ношњама. Познате су махом на основу сачуваних одевних целина из 19. и првих десетина 20. века, које се одликују великом разноврсношћу облика и украса. Та разноврсност и богатство заступљени су и у женским и у мушким ношњама. Сваку област карактерисала је посебна ношња. По начину одевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју разноврсне народне ношње, као самосвојне творевине, с многоструким значењима у животу народа, биле су изложене и многим утицајима. Стога су у њима, осим обележја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани и други одевни елементи из протеклих времена.

У великој разноврсности одевних облика, осим посебних облика ношњи од једне до друге сеоске средине, уочавају се и изразите разлике у одевању између градског и сеоског становништва. Грађанска одећа на већем делу српског етничког простора развијала се под турско-оријенталним, а доцније, као у градовима панонског поднебља и јадранског приморја, првенствено под европским утицајима. Грађанска ношња балканско-оријенталног стила, израђена од скупоцених тканина и са богатим златним и сребрним везом, била је висококвалитетне занатске израде. Сеоске ношње, напротив, све до почетка 20. века, и у материјалима и у обликовању, биле су претежно производ домаће кућне и сеоске радиности. Рукотвориле су их жене, с тим што су понеке делове радиле и сеоске занатлије. Искуство и традицију преносили су старији на млађе, с колена на колено.

Већ први поглед на разноврсне сеоске ношње открива одређене посебности у спајању функционалних, ликовних и естетских особина одеће на ширим просторима. Исти или сличан начин привређивања, условљен географском средином, затим историјски, друштвени и културни развој утицали су на стварање одређених одевних садржаја у оквиру већих културно-географских подручја, као што су динарско, приморско, централнобалканско и панонско. У сваком подручју с обзиром на материјал за израду и украшавање одеће који је средина пружала, затим на кројне облике и начин украшавања, као и на одевну традицију и културне слојеве, карактеристичан је основни тип ношње, који се јавља у многим одевним и украсним варијантама.

Ношње динарског планинског подручја захватају пределе Српске крајине - Кордун, Лику и северну Далмацију, затим велики део Босне и Херцеговине, континенталне пределе Црне Горе и југозападне крајеве Србије. Утом пространом планинском подручју сточарство, односно овчарство, било је основна грана привређивања, коме је био прилагођен читав начин живљења. Народне ношње биле су претежно израђене од вуне. После ткања вунена домаћа тканина ношена је у специјалне ступе, "ваљавице", којих је некада било много на мањим рекама. Та дорађена тканина, тј. сукно, у неким крајевима била је природно беле и смеђе боје, а у другим пределима бојена је у црну, тамномодру, или црвену боју. Поред многих делова одеће од домаћих вунених тканина и сукна, у чијој се строгој форми назиру трагови старобалканске али и турско-оријенталне одевне културе, основу и женске и мушке одеће чинила је конопљана или ланена кошуља у облику тунике с рукавима, обилно украшена вуненим везом.


У женској одећи су преко дугачке кошуље неизоставни делови били ткани вунени појас и прегача, складно компонованих мотива и боја. Од сукнених хаљетака најраширенији је био "зубун", "садак" или "корет" - врста дугачког прслука, као и хаљина с рукавима, украшени везом и апликацијама чохе у боји. Главу девојке красила је црвена капа, преко које су удате жене полагале мараму пресложену на разне начине. У мушкој ношњи карактеристичне су узане чакшире, а у неким регијама пространи "пеленгири" са ширим ногавицама, веома стари делови ношње. Уз њих су ношени прслуци са равним и преклопљеним полама (гуњић, зубун, јечерма, џемадан) и краћи капути с рукавима (гуњ, гуња, копоран, аљина). Обавезан је био ткани појас разних боја, а на глави плитка црвена капа, око које је у многим крајевима зими омотаван вунени шал.

Украси, богато примењени на мушким, а особито на женским ношњама, одликују се изванредним скалдом орнамената и колорита. Изнијансираној складности умногоме је доприносила префињена обојеност грађе за тканине и украсе постигнута традиционалним поступком бојења биљним бојама. У орнаментици полихромног обилног веза и у апликацијама чохе и других украса, који прекривају готово све видљиве површине хаљетака, једнако и у ткању, преовлађују геометријски и геометризовани вегетабилни мотиви. У остваривању декоративних и естетских вредности вунене динарске одеће значајну улогу имао је разноврстан сребрни накит, који је још више појачава њену тешку и монументалну целокупну форму. Један од најистакнутијих облика биле су мушке "токе" за груди, састављене из више сребрних плоча или пуцади, често позлаћених. Биле су симбол јунаштва и уз њих је ношено оружје висококвалитетне занатске израде, заденуто у преграде широког кожног појаса.

















Ношње приморског јадранског подручја у односу на велику распрострањеност динарских ношњи заузимају знатно мањи простор. Уско приобално подручје Црногорског приморја и Бококоторског залива развијало се у медитеранским привредним и културним условима, одржавајући сталне везе с планинским залеђем. Стога се у ношњама, поред медитеранских трагова и примеса грађанске европске одеће, сусрећу и елементи динарских ношњи планинског залеђа.


За израду одеће коришћена су домаћа платна од лана, конопље и памука, као и вунене тканине попут сукна и раше. Осим домаћих материјала, употребљавале су се, нарочито за свечану одећу, и тканине фабричке израде, као што су чоха, велур, брокат, свила. Поред скупоцених тканина, у време развијеног поморства, особито током 18. и 19. века, поморци су члановима својих породица доносили разне драгоцености и модне детаље - сунцобране, лепезе и др. Осим веза у боји и гајтанских нашивака, чести су били бели без и чипка суптилне израде. Златни и сребрни накит, производ чувених златарских радионица, употпуњавао је фину једноставност приморских ношњи, у чијем је визуелном изразу основних одевних предмета колорит био остварен у две-три основне боје, понекад и у вишебојној комбинацији.

У женској одећи карактеристична је горња хаљина у виду дугачке сукње, сложене у наборе, за коју је пришиван прслучић. Поједине варијанте разликовале су се у врсти и боји тканине, а аналогно томе и у називу. Преко кошуље са чипканим умецима и сукње - "сарже", "раше", "камижота", опасиван је вунени или свилени појас, а с предње стране додавана је прегача. Од горњих хаљетака ношени су прслуци и капутићи. Глава је повезивана марамом, а понегде се носила и плитка капа. И у мушкој одећи капа је плићег обода, од чохе је, споља пресвучена свилом. Остали делови ношње су кошуља с украсним умецима, широке набране гаће, појас, прслук "јечерма" и капут дугачких рукава. Значајан украс чине апликације гајтана, а око појаса кожни "ћемер" с преградама, у који су затицане по две кубуре или леденице, израђене у домаћим пушкарским радионицама. У приморским оазама динарског руха запажа се прилагођавање одевних одлика планинског залеђа питомини приморског поднебља.


















Ношње централнобалканског подручја, осим у јужним и средишњим деловима Србије, с комуникацијским језгром Моравске долине, распростиру се и у косовско-метохијској области и у пределима Рашке. На овом широком простору смењују се низијски и брдовити предели, а ношње представљају спој земљорадничких и сточарских елемената, с очуваним траговима грчке, старобалканске византијске, српске средњовековне и турско-оријенталне одевне културе. 
У мноштву варијанти основног одевног типа, с нарочитом разноврсношћу у женском оделу, код мушкараца су били карактеристични сукнени бели а затим и смеђи хаљеци. Специфичан украс биле су апликације од црног или од тамно-модрог вуненог гајтана. У женским ношњама, с бројним особинама издужене визуелне форме, запажа се изузетно богатство облика, тканина, веза, апликација разних украса, као и употреба црвене боје у комбинацији с другим бојама, као и златним и сребрним нитима, доприносила је великој живописности овог текстила. Основни део одеће била је кошуља, право кројена, с веома богатим везом



















на рукавима, грудима и уз доњу ивицу. Вез је рађен вуненим, памучним и срменим концем на кудељној, ланеној или памучној основи. Други карактеристичан део одеће била је вунена или памучна сукња отворена целом дужином, која се од једног до другог краја разликовала по дужини, украсу, колориту и називу. Елегантне косовске једнобојне "бојче" са суптилним везом, као и фина разнобојност "фута", "бокча" и "запрега" из других крајева, с пругастим и ситно геометријским шарама добијеним ткањем, веома су складно пристајале уз белину извезених дугачких платнених кошуља. И сви други делови, а нарочито "зубун" дугачак сукнени прслук с извезеним цветовима, по ликовној изражајности представљају изузетне домете народног рукотворења. Овим особинама треба додати и нарочиту опрему главе код жена, с додавањем уметака у косу и покривањем орнаментима и понеким кројним особинама, и у разноврсном накиту - наушницама, укошњацима, почелицама, нагрудњацима, прстењу, уочавају се одблесци српског средњовековног костима и накита.

Ношње панонског подручја распростиру се у централним деловима Србије, у Војводини, Барањи, Славонији и босанској Посавини, у чијој је популацији знатан удео српског становништва. У јужном граничном појасу ношње се прожимају са централнобалканским и динарским одевним садржајима, а у осталом оквиру изложене су средњоевропским утицајима и стиловима, посебно бароку, и од краја 19. века грађанској моди западног и средњоевропског појаса. Посебно су значајни старословенски елементи, који су се на југословенском простору најбоље овде очували.

На панонском, претежно низијском простору, са сложеним културним прожимањима, плодност тла, с обиљем житарица и других плодова, давала је економску сигурност становништву, што се одражавало на све области живота и што је у одевању допринело бујној разноврсности и разиграности облика, украса и боја. Богато набрана платнена одећа, која се носила лети и зими, делује лако и живо. Чести су вегетабилни мотиви, златовез, а боје су већином светле.

У женским ношњама заступљена је платнена дугачка набрана једноделна кошуља, на којој је украс изведен у ткању или везењем у једној или више боја. На сличан начин украшена је и дводелна кошуља, с тим што се доњи део носи у више слојева. Осим платнених, биле су уобичајене и вунене сукње, с крупним и ситним наборима. Преко платнене одеће опасивани су појас и прегача, а у неким крајевима ношене су две - предња и задња прегача. Осим обилне примене флоралних мотива, а у ткању и геометријских орнамената, специфична су била оглавља - пешкири с подлошком, мараме пресложене у капе, а код невеста и млађих жена цветне круне и златовезне капе. Мушку платнену одећу сачињавају "рубине" (кошуља и гаће) с панонским начином облачења (кошуља се, наиме, обавезно носила преко гаћа). Као и на женским кошуљама, украшавање је било изразито и на мушким. Међу разним биљним орнаментима, посебно се истицао, као симбол плодности, мотив житног класја изведен у златовезу.

Зими је женска и мушка платнена одећа допуњавана сукненим и крзненим хаљецима. На сукну беле, мрке и смеђе боје мотиви су обликовани пришивањем изрезаних комадића сукна и чохе у боји, а на кожним предметима - апликацијама коже на кожу. Нашивени украси у комбинацији с везом живих боја доприносили су веома живописном изгледу прслука, гуњева, кабаница и кожуха.

И поред свих разноврсности одевних садржаја у планинским, приморским, благо заталасаним и низијским природним срединама, са специфичним условима народног живота и културе, у целини посматрано, све те ношње одликују се јединством општег израза и изгледа. То јединство, засновано на вековном народном искуству, традицији, потребама и умећу, исказује се у визуелној хармонији основних конструктивних елемената, који чине складну целину и условљавају распоред орнаменталних композиција. По ликовним својствима и несумњиво великим естетским вредностима, народне ношње у Срба из 19. и првих деценија 20. века досежу сами врх традиционалних уметничких остварења колективног народног духа, не само своје средине него и много шире.
Од краја 19. века, откада традиционалан начин одевања уступа место градском, европском оделу, народне ношње постале су културноисторијска баштињена вредност, с тим што су се у дневној употреби задржале само изузетно, у понеким затвореним срединама или у одређеним свечаним приликама.



Извор: Уметнички атеље, Миодраг Спасић    

Кључне речи: Србија, мода, историја,


Предложи пријатељима


Коментари (0) Додај коментар