Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 08. јун 2012.

О једном филозофском самоубиству | Полемике

О једном филозофском самоубиству | Полемике

Полемике

О једном филозофском самоубиству

PDF Штампа Ел. пошта
Марио Калик   
четвртак, 07. јун 2012.
Ако сте се питали зашто је филозофија у Србији на умору, одговор можете ишчитати из текста Бојана Благојевића „О научној критици и идеолошком кукумавчењу“. Са Благојевићем и њему сличним, фино распоређеним и безбрижно ситуираним по филозофским факултетима и институтима диљем Србије, право je чудо да наша филозофија још увек даје икакве знаке живота. Ако је ишта од ње остало, то је само оно што разни Благојевићи нису (по)стигли да дефинитивно покопају.
Где Динић стаде, ту Благојевић продужи. Прегршт замена теза, инсинуација, фалсификата, (ни)мало смирености и логике. Све то наравно зачињено већ опробаном, потпаљивом реториком како би неукост овакве салате од речи и мишљења деловала укусније и заводљивије. Пођимо од Благојевићевог урнебесног тумачења мог позивања на Канта. Оно је смислено таман колико и његова изјава „да је Кант жив, преврнуо би се у гробу“. Нема овде никакве зјапеће провалије између бића и делања о којој Благојевић грозничаво наклапа (нити се то може очекивати од једног модерног мислиоца какав је Кант). Наиме, ја све време на првом месту говорим о хомосексуалности (делању), а онда, посредством ње, о хомосексуалцима (бићу). Биће хомосексуалца (то ко је хомосексуалац) одређује хомосексуална пракса. Ова пракса се дефинише као обављање сексуалних чинова само/искључиво са особама истог пола. Максима (принцип) тог делања је, стога, „обављати сексуалне чинове само/искључиво са особама истог пола“ (а не она коју Благојевић жели да подметне, „понашати се у складу са својом сексуалном оријентацијом“, јер се из тога не види о којој оријентацији је реч). Јасно је да се за ову максиму не може (рационално) желети да постане општи закон. Јер, када би она важила (као сваки општи закон) за све, дакле, када би сви обављали хомосексуалну праксу, тј. били хомосексуалци, такав свет не би могао да настане (осим на неки фантастичан начин), а ако би настао, морао би да нестане. Зато хомосексуалност није у складу са Кантовим категоричким императивом. Кратко речено, она је неморална.
Ова основна идеја стога још увек делује неуздрмано. На нивоу принципа, а о томе (као филозофи) овде треба да говоримо, ништа не помаже Благојевићево запомагање и позивање на чињеницу да хомосексуалци могу имати децу. Он би требало да зна да се у филозофској расправи позивамо пре свега на унутрашњу логику неког принципа, а не хватамо наврат-нанос за фактицитет како би скрпили и спасли теорију. Да, хомосексуалци могу да имају децу (а неки од њих и имају). Али не као хомосексуалци, а то је овде одлучујуће. Они морају бити изван те праксе да би дошло до рађања деце. Утолико више се на ову емпиријску контингентност не можемо ослањати када имамо у виду чињеницу да је број деце (бивших или садашњих) хомосексуалаца врло танак. Као што је мршав и учинак вештачке оплодње, на коју стога не можемо рачунати као на адекватну замену за хомосексуалност. На сву срећу по човечанство, већина људи је још увек доследно хетеросексуална и органски здрава, па се упушта у природне хетеросексуалне односе, из којих се рађају деца, без потребе да се ослањају на помоћ науке (вештачке оплодње). На таквим односима паразитирају и сви они хомосексуалци који немају децу нити имају намеру да је добију (они живе и уживају на рачун оријентације која није њихова, на основу дара живота који не враћају другоме). Да смо њихову оријентацију узели као начелно сасвим непроблематичну и равноправну, они се можда не би ни родили, па бисмо остали ускраћени за различитост коју у свет свакако уносе, што можда није добро. Било би одвећ досадно када би све у свету било морално...
Борећи се против ветрењача, теза које нису моје, већ просто измишљене у његовој уобразиљи, Благојевић смехотресно зуји и унезверено лупа по мојим аргументима к'о мува без главе. Искрено, можда је боље било да је ћутао и пустио нас да живимо у илузији да је некакав филозофски зналац, него што је овако јавно проговорио и отклонио сваку сумњу. Ал' срећа у несрећи да нас бар лепо забавља. Његова аналогија са питањем „Шта би било кад бисмо сви били Марио Калик?“ заиста је трагикомична. Благојевић наравно не зна да је само ово питање бесмислено (а не тек његове консеквенце као у случају универзализације хомосексуалности) јер, чисто логички, не можемо сви бити Марио Калик. Моја маленкост је просто сингуларна, а моје (као и било чије) име је, како би рекао Крипке, ригидни десигнатор, оно означава само ту индивидуу и ниједну другу (о овоме Благојевић изгледа ништа не зна). Зато би боље било да је поставио нпр. следеће питање: „Шта би било када би сви филозофи филозофирали као Бојан Благојевић?“. Ово питање наравно има смисла, али је одговор поражавајући. Било би то (само)убиство филозофије...
О Благојевићом бркању сексуалности и љубави, баналним питалицама које немају везе са мојим становиштем или бисерима „мудрости“ попут оне да су судови који говоре о нужности, нужно аналитички (Кант не може оживети, али да је жив, вероватно би се ухватио за главу), нећу посебно. Од ових папазјанија и млаћења празне сламе, важније и озбиљније је то како Благојевић представља досадашњу полемику. Замена теза и инсинуације поново су на делу. Наравно да ја, а сигуран сам и аутори који су се нашли на мети „Времена“, знамо да јавно излагање не гарантује да ћемо добити само похвале, нити да ће све критике које добијемо бити конструктивне или добронамерне. Па управо су досадашњи наши критичари, укључујући самог Благојевића, показали колико је њихова критика деструктивна и злонамерна. Дакле, немамо ништа против критике као такве. Али итекако имамо против критике која је чисто идеолошка, која је, као таква, крцата нескривеном идеолошком мржњом, подметањима и лажима, а таква се против нас води од самог почетка. Нема ту ни трунке поштовања правила научне непристрасности, објективности, тачности. Е па на велику жалост разних Динића и Благојевића, има нас који ћемо се против такве примитивне идеологизације борити, нарочито када смо директно изложени њеној распомамљеној паљби.
О каквој „науци“ и „научној критици“ се код Благојевића ради најбоље илуструје његово приказивање случаја професора Милана Брдара. Апсолутно верујући Поверенику за заштиту равноправности, тј. Држави, на реч, а нимало се не осврћући на Брдаров одговор (питање да ли уопште зна за њега), Благојевић подмеће Брдару став да хомосексуалце треба принудно лечити. То је ноторни фалсификат јер тако нешто Брдар уопште није рекао (био сам присутан на том предавању). Брдар је, имајућу у виду управо мишљења многих научника (Благојевић изгледа не зна да је у научним круговима то питање још увек контроверза), само рекао да је хомосексуалност болест која се можда може лечити променом пола (ко хоће, и ако наука то може). Јел' можда забрањено сумњати у став да хомосексуалност није болест?! Јел' нам се то намеће нови средњи век у коме ће „званични став научне заједнице“ имати тежину догме, а они који га (научно) доводе у питање, бити јавно анатемисани (за почетак)?!
Безгранична, догматска вера у став Државе и „научне“ Инквизиције никакве везе нема ни са науком, ни са филозофијом...

Факултет за културу и медије, Универзитет Мегатренд

(Време, 7. јун 2012)
 

О једном филозофском самоубиству

четвртак, 07 јун 2012 17:17
Jelena
Da li sam dobro razumela: M. Kalik tvrdi da su nemoralni svi oni ljudi koji su sposobni za reprodukciju ali jednostavno ne žele da rađaju decu?
Препоручи коментар:
8
34
четвртак, 07 јун 2012 17:21
Ivan K
Vasa rasprava me se ne licno ne tice. Ali kad vec pricamo,

Наиме, ја све време на првом месту говорим о хомосексуалности (делању), а онда, посредством ње, о хомосексуалцима (бићу). Биће хомосексуалца (то ко је хомосексуалац) одређује хомосексуална пракса
.

Ali u vecini slucajeva postoji manja ili veca sklonost, ka jednom ili oba pola, ta sklonost ukljucuje ne samo delanje vec i psiholoski zivot, i ona varira tokom zivota jedne osobe. Mnogi primecuju nesto veci homoseksualizam kod osoba u dobu 14-18 godina.

Максима (принцип) тог делања је, стога, „обављати сексуалне чинове само/искључиво са особама истог пола“ (а не она коју Благојевић жели да подметне, „понашати се у складу са својом сексуалном оријентацијом“, јер се из тога не види о којој оријентацији је реч).


Nije mi poznato da se seks obavlja na bazi principa.
Препоручи коментар:
7
15
четвртак, 07 јун 2012 18:07
Марко Радовановић
@Jelena

Не знам шта ће вам г. Калик одговорити, али ако мене лично питате такви људи и те како јесу неморални, јер одсуство жеље да се добије дете може да се повеже само са размаженошћу, егоцентризмом или кукавичлуком. Можда сам нешто пропустио, али то и јесте суштина.
Препоручи коментар:
24
3
четвртак, 07 јун 2012 18:08
фристајло
Јел' можда забрањено сумњати у став да хомосексуалност није болест?! Јел' нам се то намеће нови средњи век у коме ће „званични став научне заједнице“ имати тежину догме, а они који га (научно) доводе у питање, бити јавно анатемисани (за почетак)?!
На оба питања одговори које Благојевић сугерише је- да. Толико, о филозофским капацитетима његових "размишљања"- не знам зашто сам се прво сетио Хајдегера...
Морамо, ипак, рећи и нешто у његову одбрану; да другачије мисли- не би био ту где јесте, и то што јесте. Он је, заједно са многим својим колегама, на задатку преваспитавања овог народа, на брисању старих вредносних система и учитавању нових софтвера, којима треба да се опремимо, е да би нас овај врли, нови свет- прихватио.
Колико је његова мисија тешка и немогућа- схватиће и сам, једном; јер, ту се не ради о Канту, Цркви, Србима, Марсовцима...
Ту се ради о здравој памети; то им је проблем. Филозофе ће можда и преварити; народ- никад.
Препоручи коментар:
28
2
четвртак, 07 јун 2012 18:14
Zenon
Da li sam dobro razumela: M. Kalik tvrdi da su nemoralni svi oni ljudi koji su sposobni za reprodukciju ali jednostavno ne žele da rađaju decu?


Dobro ste razumeli. Baš kao što tvrdi da su nemoralni i svi monasi i monahinje.
Препоручи коментар:
14
22
четвртак, 07 јун 2012 18:23
!!!
Једно су људска права хомосексуалаца, а друго политички захтеви геј покрета. Слажем се углавном С Мариом Каликом.
Препоручи коментар:
25
4
четвртак, 07 јун 2012 18:23
Даг
Хомоксексуалност је болест, таман онолико колико и далтонизам. У ком смислу? У смислу неспособности остваривања битне функције - разликовања боја или релаизације репродуктивне функције. Ово друго је свакако биолошки значајнија функција, те је тим пре, хомосексуалност болест, а далтонизам није.

У социјалном смислу, ствар стоји још горе. За друштво је значајнија репродукција, од разликовања боја, и тд.

Понашање у складу са природном потребом је још гори аргумент, јер постоје разне "природне" потребе, које су додуше ретке, али зато веома опасне по друге чланове друштва. (Што не значи да је и ова.)

Тешко је наћи аргумент за нормализацију хомосексуалности. То не значи да болесне људе треба дискриминисати, као што нико не дискриминише далтонисте, осим што им не дају да управљају возилима.

Али данас је најпробитачније бити део хомосексуалне интернационале, као јуче оне комунистичке.
Препоручи коментар:
24
5
четвртак, 07 јун 2012 18:50
Marko Gay
Vrlo sam zalostan sto se postavljanje homosekusalaca na glavna urednicka mesta po medijima u Srbiji toliko oteglo.

Jer bez toga, narod u Srbiji dobijace tek daleke odjeke hollywoodske propagande, na stranom jeziku i plus propustene kroz filter homofobicnih srpskih medija.
Препоручи коментар:
3
35
четвртак, 07 јун 2012 19:04
pinokio
Brilijantan odgovor.Izmedju ostalog volio bih znati ,tko je muz ,a,tko zena u istopolnom braku?Oliti suprug i supruga,i zasto se brak kao pojam upotrebljava za opis istospolnog odnosa,cisto by the way.
Препоручи коментар:
23
2
четвртак, 07 јун 2012 19:50
Miloš
Mislim da kritičari ovog temata NSPM često namerno zanemaruju jednu centralu stvar: autori NSPM i u tom tematu i u nizu tekstova objavljivanih od prvih naznala održavanja gej parade kod nas ne kritikuju homoseksualnost kao oblik ljudske seksualnosti, već kritikuju homoseksualizam kao svojevrsnu ideologiju koja homoseksualnost izdiže u rang političkog stava i političkog pitanja.

Onog momenta kada su razni aktivisti promovisali homoseksualizam kao nekakvu novu političku ideologiju implicitno su i eksplicitno izašli za nizom parola, stavova, 'maksima', koje itekako teže da se nametnu kao društvena norma. Zato smatram da treba praviti pažljivu distinkciju između homoseksualaca kao osoba sa specifičnim seksualnim sklonostima i propovednika homoseksualizma kojima je homoseksualnost izvorište ne samo seksualnih nego i političkih stavova. Politizacija homoseksualnosti je ono što se itekako može i mora kritikovati.
Препоручи коментар:
23
1
четвртак, 07 јун 2012 20:57
thinking maize@ "гледе" "Jelene" и осталих "бојовника" хомосексуализма
Основно код ЗАМЕНЕ ТЕЗА јесте ОДСУСТВО питања "ЗАШТО", у овом случају "зашто неко ко је монах или монахиња ОДБИЈА да има децу", тек после чега се може прећи на питање "да ли су монаси и монахиње њиховим ОДБИЈАЊЕМ да имају децу неморални или не"!? Зато прелазимо на Фројда и његову ЕКОНОМИЈУ ЛИБИДА, тј. ГДЕ УЛАЖУ ЛИБИДИНОЗНУ ЕНЕРГИЈУ хомосексуалци, а где монаси& монахиње и ЧЕМУ СЛУЖИ такво улагање!? Тј. да ли је СВОЈЕВОЉНО ЖРТВОВАЊЕ права на родитељство хомосексуалаца и монаха& монахиња У ИСТОЈ МЕРИ МОРАЛНО или НЕМОРАЛНО!? Зато се питање којег је поставила "Jelenа" мора се третирати као СОФИСТИЧКО, тј. као ЗАМЕНА ТЕЗА, бар док се не одговори на питања: "ЗАШТО монах& монахиња одбијају да се репродукују" и "због чега то раде хомосексуалци"!? Те две ПРИВИДНО ИСТЕ ситуације уопште НИСУ ИСТЕ, ако их посматрамо са Фројдовог становишта ЕКОНОМИЈЕ ЛИБИДА, тј. ГДЕ ХОМОСЕКСУАЛЦИ, а где монаси& монахиње УСМЕРАВАЈУ њихову сексуалну енергију, ако не у размножавање!? Тј. да ли се у ОБА случаја може...
Препоручи коментар:
11
1
четвртак, 07 јун 2012 20:57
Ivan K
A ja bih napao i pojam homoseksualnosti. Istoricari ideja (bar mnogi od njih, ukljucujuci Fukoa) dobro znaju da je u pitanju izraz iskonstrisan na Zapadu u savremenom dobu, u zadnjih par vekova. Malo je tezhe shvatiti, ali izvan Zapada i pre 18/9og veka se pojam homoseksualca naprosto ne susrece. Spolni cin izmedju osoba istog pola bi bio tek slucaj koji ne oznacava identitet tih osoba.

A on se sada ucudovistio i postao -izam...
Препоручи коментар:
7
1
четвртак, 07 јун 2012 22:08
...
šta bi bilo da su 1999. svi bili članovi JUL-a? Eto malog pitanja za vežbanje kritike praktičnog uma.

Кalikov tekst nema filozofske relevantnosti jer počiva na pogrešnom (naivnom ili zlonamernom?) čitanju Kanta. Kant govori o uzdizanju ličnog stava do imperativa. Nije slučajno što seksualni moral kod Kanta nije posebno dotaknut jer pripada sferi privatnog bez mogućnosti univerzalizacije. Sem toga Kant podrazumeva svesnu voljnu odluku za (ne)činjenjem što pripada sferi odvojenoj od emotivne (kao što je odvojena i senzibilnost kojoj pripada moć suđenja)

Koja je svrha ovog teksta? jednostavno stigmatizacija manjinske grupe i stvaranje farmakosa.....
Препоручи коментар:
2
16
четвртак, 07 јун 2012 22:22
Катастрофа једног "филозофа"
Зато би боље било да је поставио нпр. следеће питање: „Шта би било када би сви филозофи филозофирали као Бојан Благојевић?“. Ово питање наравно има смисла, али је одговор поражавајући. Било би то (само)убиство филозофије...


Хаха, сјајно! Слатко се насмејах!
Препоручи коментар:
10
1
четвртак, 07 јун 2012 22:29
Miloš
Ako seksualnost pripada sferi privatnog čemu onda paradiranje sa homoseksualnošću? Mislim da parada kao javna manifestacija predstavlja baš taj iskorak u sferu javnog i stavljanje homoseksualnosti u centar političkog diskursa. Takva promena od homoseksualnosti kao sklonosti ka intimnim odnosima sa osobom istog pola do homoseksualnosti kao izvorišta političkog identiteta homoseksualaca zahteva jedan ovakav kritički osvrt - jer stvaranjem političkog diskursa čija je okosnica homoseksualnost pretenduje se na slanje opštedruštvenih poruka i normiranju društvene stvarnosti prema nazorima tog političkog gledišta; samim tim, izlazeći iz sfere privatnog homoseksualnost prestaje da bude samo intimno opredeljenje nego i izvorište političkih stavova, agenda za političko delovanje i ideološka matrica koja ni na koji način ne treba da ima ekskluzivnost u odnosu na druge političke stavove i da se zaklanja iza tobožnje privatnosti jer to apsolutno nije tačno sa javnim manifestovanjem ovih gledišta.
Препоручи коментар:
8
0
четвртак, 07 јун 2012 22:34
!!!
Аперцепција одређује перцепцију. Хомосексуалци перципирају истополнике као сексуално привлачне. Њихова аперцепција је суштина њиховог бића. У мушком телу женска аперцепција, у женском телу мушка аперцепција. Наздравље!
Препоручи коментар:
1
1
четвртак, 07 јун 2012 22:35
Miloš
Moram da se osvrnem na još jedno pitanje: nije mi jasno zbog čega homoseksualci imaju potrebu da svoju seksualnu orijentaciju posmatraju kao središnji politički faktum? Mislim da je degradirajuće za te ljude (a to čine baš oni koji tobože štite njihova prava) da se njihovo političko, javno biće svede na samo jedan jedini deo njihovog identiteta. Mislim da je to ono što iritira najveći deo protivnika javnog manifestovanja homoseksualnosti: ako smo isti u hiljadu raznih segmenata (razne sastavnice identiteta poput nacionalnosti, starosne dobi, raznih interesovanja, verske pripadnosti, klasne pripadnosti) zbog čega se jedan segment u kome se razlikujemo tako ekskluzivistički ističe kao da je on jedini važan u identitetu homoseksualaca (ili hetoroseksualaca)? Baš onakav pristup koji bi u društvenoj praksi insistirao na zajedničkom između različitim grupa mogao bi se označiti kao progresivan dok bi se onaj koji insistira na jednoj razlici kao odlučujućoj mogao označiti kao društveno opasan.
Препоручи коментар:
9
0
четвртак, 07 јун 2012 23:27
Робеспијер
Основно питање које се овде поставља јесте: Да ли појединац има или нема право на слободан избор партнера?
Није ово питање овакве или онакве природе појединца, већ права на избор. Овде се полази од а приори става да сви хомосексуалци имају исту природу, што наравно није тачно, јер би онда проистекло да сви хетеросексуалци имају исту природу, што опет није тачно.
Основно питање које се поставља је какве су моралне и интелектуалне карактеристике појединца и колико може допринети напретку заједнице, а не са ким има сексуалне односе.
Нормални људи закључују а постериори, након искуства, а не пре било каквог искуства. Убеђен сам, да су многи од вас некада у животу разговарали са хомосексуалном особом, а да нисте знали за њену оријентацију, а одушевили сте се њоме. Хоћете да кажете да би сте променили мишљење? То је онда крајњи примитивизам.
И да, то није болест, јер би онда сметала и самој особи и њеној околини, а пракса казује да ти људи показују сјајне резултате на многим пољима.
Препоручи коментар:
3
10
петак, 08 јун 2012 00:08
Вукашин
Нисам филозоф,имао сам филозофију у средљој школи,али мислим да сам добро разумео категоричи императив.Бојим се да је примена овог императива господина Калика погрешна.То би сад значило,да је неморално бити обућар-какав би ово свет био кад би сви били обућари.Не може се све свести на просек,мора се унети и конкретан човек у тврдњу коју износите,и његове жеље и потребе и могућности.Испада да нам Кант налаже да треба да будемо конформисти. Као и сваки закон,тј. нешто што треба да важи за све,правила која изводимо из императива треба поставити врло широко и свести на најопштије тврдње-са поштовањем различитости људи.Заиста не мислим да је Кант мислио да сваког човека требамо потпуно унормалити и отети му индивидуалност,укус и избор.Можда и не можеш желети да сви буду хомосексуалци.Али ја у сваком случају више желим да неко буде свој него да се прави да је нешто што није.И сигурно не могу желети да се моја ћерка уда за неког ко се из "дужности" прави да није хомосексуалац.
Препоручи коментар:
3
5
петак, 08 јун 2012 01:35
Gejo Mark
@ Marko Gay

Pitanje za tebe 'Marko': Kad homoseksualni par izadje na podijum za ples, da plesu valcer, tango ili neki drugi ples - kako se zna ko vodi pokrete (kod heteroseksualaca je to uvek muskarac)? :-)
Препоручи коментар:
7
0
петак, 08 јун 2012 01:43
The Jack
Dakle spusticemo Kanta sa njegove visine, da bi njime objasnili homoseksulnost!? Kant se ocigledno nije bavio tim pitanjem, ili bar nije nista napisao o tome. Mislim da bi Platon bio puno pogodniji za razmatranja za i protiv, bez supstancijalizacije odnosa misljenja i bica i trazenja "formule" od Klasicne Nemacke Filosofije, a u koju bi se uklopile sve devijacije danasnjice. To je filosofsko samoubistvo, kao i etika ogoljena od filisofije, kao i vera, bez zive reci svedocitelja!

Ako vam vec srce puca da sve ukopite u sistem, ima novijih razmisljanja i novijih filosofskih sistema u koji bi se i homoskesualizam mogao uklopiti. Egzistenicijalizam i psihoanaliza - dvojajcani blizanci koji samo zajedno daju rezultate.
Ali lakse se sakriti iz Kanta, nego problemu pritupiti ozbiljno.
Препоручи коментар:
0
4
петак, 08 јун 2012 01:58
Stef
''Homoseksualnost je nemoralna'' jeste prejaka tvrdnja (ovde čak i veliki Kant uvodi distinkciju prirodna-neprirodna svrha i time zapada u kontradikciju). Inače, sam Kantov prigovor sadržavao je pozivanje na drugu formulaciju - formulu svrhe po sebi, što nije slučajno (zapravo, prva formulacija implicitno sadrži pozivanje na prirodnu svrhu, pa je zbog svog teleološkog prizvuka suprotna formalnom karakteru moralne teorije). Svoditi homoseksualnost na istopolni seksualni čin predstavlja jednu vrstu redukcionističke greške. Drugo, osnovni argument je klimav, jer u uslovima in vitro fertilizacije i ektogeneze ovakva praksa bi prošla test univerzalizacije (bez pretnje po nestanak ljudske vrste). Ono što je važno razgraničiti jeste homoseksualnost i homoseksualizam. Ovo poslednje predstavlja logičnu posledicu (homo)seksualne revolucije, koja ima dva komplementarna cilja: dalje oslobađanje tela (tamo gde je stala prva seksualna revolucija), i nastavak porobljavanja duha.
Препоручи коментар:
0
5
петак, 08 јун 2012 02:17
МР
Понекад је важнији здрав разум од филозофије - као у овом случају. Много, много млаћења празне сламе.
Препоручи коментар:
1
4
петак, 08 јун 2012 07:54
Miloš
Није ово питање овакве или онакве природе појединца, већ права на избор. Овде се полази од а приори става да сви хомосексуалци имају исту природу, што наравно није тачно, јер би онда проистекло да сви хетеросексуалци имају исту природу, што опет није тачно.
Основно питање које се поставља је какве су моралне и интелектуалне карактеристике појединца и колико може допринети напретку заједнице, а не са ким има сексуалне односе.
Нормални људи закључују а постериори, након искуства, а не пре било каквог искуства.


Prvo i ljudi mogu zaključivati bez nekog konkretnog iskustva a na osnovu dedukcije iz ekog principa: na primer ja svakako znam da e bih voleo da skočim s mosta iako nemam iskustvo skakanja sa mosta, takođe znam da je moralno pogrešno da nekoga ubijem iako nikoga nisam ubio. A priori zaključivanje bi bilo zaključivanje ispražnjeno od iskustva, a ne zaključivanje bez nekog konkretnog iskustva.
Препоручи коментар:
0
0
петак, 08 јун 2012 09:16
Луди Ванко
Ако неко каже "Да је Кант жив, преврнуо би се у гробу"он већ показује да не зна меру и значај речи.Ако је неко жив не би био у гробу.Таква реченица се не може начинити ни као игра, ни као шала , ни као метафора.Никако.Онај ко тако говори , није зрео да говори.А ово друго.Нек нам је богом просто.Свако има право да каже а ако коза лаже не лаже рог.Па бог.
Препоручи коментар:
3
0
петак, 08 јун 2012 09:40
Nebojša Matić
Dakle nije homoseksualna praksa nemoralna nakom testa univerzalizacije, već ne-porkreativna praksa, a tu već imamo i hetero i homo.

A osim toga: u svetu gde bi svi svojom voljom bili isključivo homoseksualci i ne-prokreativni - na stranu da je to nerealna konstrukcija - ne bi bilo nemoralno izumreti, jer bi i to bio voljan izbor svih.

Nije dovoljan samo Kant izgleda.
Препоручи коментар:
0
0
петак, 08 јун 2012 09:45
Никола Танасић
Зашто Марио има право да се позове на Кантову проверу универзалности? Управо зато што апологети хомосексуализма инсистирају на томе да није у питању болест (дакле поремећај који се догађа у природном току ствари, тј. у оквиру каузалних закона природе) и што инсистирају да је афирмација права на хомосексуализам морално питање. Ако је цела ствар у домену, не патологије (где нема моралног осуђивања), већ моралности, онда је легитимно третирати тзв. "слободни избор" хомосексуалца као морални чин који се с правом може универзализовати. У том случају, рекао бих да је Мариова аргументација ваљана.

Заинтригирала ме је опаска "Зенона" о монасима. С обзиром да је монаштво религиозна пракса и да је суздржавање од полног општења недвосмислено морални избор монаха, иста аргументација важи.

Шта би Кант рекао на све то? Он вероватно није размишљао у том смеру, као што сексуалност у његово време вероватно није схватана као пракса. Уосталом, он сам није оставио за собом потомство.
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]


Полемике

О научној критици и идеолошком кукумавчењу

PDF Штампа Ел. пошта
Бојан Благојевић   
четвртак, 07. јун 2012.
Када се прочита први пасус Каликовог текста, изашлог у прошлом броју "Времена", човеку дође да аплаудира. Тај херојски позив да се манемо идеологије и увидимо врховну вредност истине, та патетична осуда "(само)званих филозофа", шта год то значило, све то изгледа превише добро да би било истинито. Наравно, остатак текста је показао да је сумња у искреност тог позива сасвим оправдана. Уместо "либералистичке идеологије", која наводно лежи у основи истиномрзачких текстова које Калик помиње (текстови Растислава Динића и Јоване Глигоријевић), Калик нам као "истину" подмеће једно чудно замешатељство накарадног читања Канта и нарицања због неког тобожњег "јавног бичевања" којем су изложени он и остали аутори последњег темата "Нове српске политичке мисли".
Није први пут да се Калик позива на Канта, већ дуже време се филозофи хватају за главу док слушају како у Каликовим устима кантијански тест универзализације мутира у питање: "Шта би било када би сви били хомосексуалци?" Да је Кант жив, преврнуо би се у гробу. Та ниједан студент не може да заслужи позитивну оцену на питање о Кантовој етици а да не зна да се универзализација тиче максима, а не некаквог "бића" или "бивања", како год га означили. "Делај само према оној максими за коју у исто време можеш желети да постане општи закон", каже основна формулација Кантовог категоричког императива. Ту се ради о принципима делања, и тек посредно, о делању. Тиме да се "буде" ово или оно Канту није ни падало на памет да се бави. И управо на то Калику указује Динић на почетку свог текста "Како се бранио плурализам", сасвим исправно наглашавајући да су читања налик Каликовом давно исмејана и одбачена. На крају крајева, замислите овакав тест: Шта би било када бисмо сви били Марио Калик? Очигледно се ни тада не би могла рађати деца, те би човечанство престало да постоји. Ерго, неморално је бити Марио Калик. На Каликову срећу (а на општу жалост филозофског мишљења), ова врста аргумента не само да је невалидна, већ и очигледно комична, баш као и њен заступник. Но, авај, Калик не само да не разуме Канта, но није у стању ни да разуме аргумент који му Динић презентује, сматрајући да се он односи на одбацивање Кантовог теста универзализације. Ту је већ и превише видљиво на кога се с правом може односити Каликова опаска о "самозваним филозофима".
Шта би се десило када бисмо ипак покушали да преведемо то дилетантско тумачење Канта са бивања на делање? Како то делају хомосексуалци? Којим начелима се воде? Коју максиму ћемо универзализовати? Можда ову: "Шта би било када би сви мушкарци имали анални секс једни са другима?" Одмах се намећу два питања. Прво, да ли се на то своди хомосексуалност? Да ли се онда Антонићева и Каликова хетеросексуалност своди на коитус са особом супротног пола? То би такође био комичан резултат, јер сексуалност је много више од тога: заљубљивање, привлачност, избор партнера, одлуке о заједничком животу и евентуалном потомству и још много тога што Калику и не пада на памет. Друго, да ли би из тога следио закључак који Калик жели да изведе, да би човечанство престало да постоји? Тешко. У западним земљама гејеви и лезбејке имају децу (и то не усвојену, већ биолошку), чак могу и да их одгајају као самохрани родитељи. Аргумент који нам се сервира као кантовски, дакле, чини још једну грешку: покушава да споји секс и потомство у један појам, као да се ради о каузалној, тј. нужној вези између њих, иако то није случај. То је класична вулгарна подметачина синтетичког суда на место аналитичког, и Калик се узалуд нада да ће му та ујдурма проћи. И коначно, тест универзализације врло лепо може гласити: "Шта би било када би се сви понашали у складу са својом сексуалном оријентацијом?", и видимо да се не би могао извести закључак који Калик жели. Дакле, прави проблем који се тиче коришћења кантовског теста се састоји у формулацији максиме која одређује неко делање, али то је питање које већ захтева дубље разумевање Канта, те није ни чудо да Калик до њега и не долази.
Но, поред чињенице да се слабо разуме у оно на чему заснива сопствене аргументе, Калик се такође и залаже против критике својих истомишљеника. Наравно да је свакоме јасно да наука без критичке мисли није наука, већ идеологија. И свакоме је јасно да јавно излагање не гарантује ни да ћете добити само похвале, нити да ће све критике које добијате бити конструктивне или добронамерне. Али Калик, као и Антонић у тексту "Ко је рекао забранити", захтевају да буду искључени из тих могућности. Њима се канда могу упућивати само хвалоспеви, дакако, заслужени. Нека постоји критичко мишљење, све док није усмерено против нас, веле они. Уколико се то деси, онда то није критика, већ "јавно бичевање и инкриминисање", "масакрирање", "лавина реторички ефектних софистерија" и слично. О коликој неистини се овде ради показује управо пример који наводи сам Калик: случај Милана Брдара, који он означава као ућуткивање "филозофске или научне сумње" у легитимност хомосексуалности. Хај’мо видети о каквој се ту "филозофској или научној сумњи" ради. Брдар је на свом предавању, одржаном на факултету на којем радим изволео рећи да је хомосексуалност болест која се лечи променом пола, или се бар за такву изјаву терети (Калик не сумња да је то Брдар изрекао, већ тврди да је то легитимна научно-филозофска сумња). Како би се та "научно-филозофска" тврдња разликовала од, рецимо, најобичније пијачне тврдње? Тако што би Брдар био психијатар или психолог, и/или изнео легитимне аргументе који би довели у питање званични став научне заједнице. Да ли је Брдар то изнео? Наравно да није. Другим речима, он је без икаквог аргумента једној популацији рекао "ви људи сте болесници, и вас треба лечити, па и против ваше воље". Како је та тврдња израз било какве филозофске или научне сумње? Само тако што ћете маскирати сопствену идеологију и покушати да је провучете под име филозофије/науке. На велику жалост разних Брдара и Калика, има и нас који не допуштамо да се такве ствари провуку непримећено.
Јасна је разлика између научника и идеолога. Идеолог чини оно што чине Антонић и Калик у својим текстовима – кукумавче да их бичују и масакрирају, прозивају своје критичаре за тобожњи тоталитаризам и послушништво некој идеологији о којој они сами знају врло мало, па и то што знају је углавном нетачно. Онај ко се залаже за "истину" коју Калик на почетку свог текста помиње, тј. за научни дискурс који може само кроз критику напредовати, излаже аргументе, очекује нападе и одговара на њих. Ја не сматрам да треба забранити Антонићеве и Каликове текстове. Напротив. Иако они драстично срозавају ниво расправе где год да се појаве, позивајући се (у најбољем случају) на давно побијене и да, исмејане аргументе, они имају своју вредност – могу се показивати студентима као јадни примери једне псеудо-науке, неизлечиво затроване једном идеологијом која је, на сву срећу, на умору.

Филозофски факултет, Ниш

(Време, 24. мај 2012)
 
Пристигли коментари (0)
 
 
 

О научној критици и идеолошком кукумавчењу

четвртак, 07 јун 2012 17:53
фристајло
Иако они драстично срозавају ниво расправе где год да се појаве, позивајући се (у најбољем случају) на давно побијене и да, исмејане аргументе, они имају своју вредност – могу се показивати студентима као јадни примери једне псеудо-науке, неизлечиво затроване једном идеологијом која је, на сву срећу, на умору.
Кажете- на давно побијене и исмејане аргументе...
А чему, онда, овај памфлет? :-)
Ево, ја, на пример- немам појма о Кантовим принципима универзалности, или чему год; нисам ни верник, па ми не можете "пришити" ни религијске догме, по којима је хомосексуалност "аут". Где год да покушате да ме "угурате", биће климаво, обориво врло лако.
А опет- хистерију геј права не могу да прихватим; из чисте припадности хетеросексуалној већини. Пре или касније, сви ви, заговорници те наказне идеје, мораћете да схватите- то ће увек, без обзира колико моћна буде пропаганда тих неумних идеја изазивати отпор и одбојност код нормалног света.
Одустаните, док је време.
Препоручи коментар:
23
0
четвртак, 07 јун 2012 19:11
thinking maize@ о аутору и његовим ставовима
Рецимо овако, аутор као полемичар (јер аутор СВЕСНО улази у полемику) није наступио да утврђује истину, већ да оповргава опонентове ставове, користећи прилику да започне са Каликом, "удари" на Антонића и онако успут заврши са Брдаром! Значи није имао НАМЕРУ да КОНСЕКВЕНТНО ПОБИЈА Калика, већ је, као успут, поменуо да Каликови ставови НИСУ у сагласности са Кантовим категоричким императивом (што је ПО СЕБИ ТВРДЊА, не и доказ), па "проширио поље дејства" (намерно користим термин из СТРАТЕГИЈЕ, пошто се по питању тзв. "геј права" у Србији распламсао ПРАВИ ИДЕОЛОШКИ РАТ) "опаучивши" и Антонића& Брдара! Значи, аутор НЕ УЛАЗИ ОЗБИЉНО у ДИСКУСИЈУ, већ ПОЛЕМИЧКИ "дели чврге"! Толико о ауторовој "интенцији", а тиме и озбиљности! Даље, чак и у српској хуманистици било је покушаја ОСПОРАВАЊА УНИВЕРЗАЛНОСТИ Кантовог етичког императива, па ИНСИСТИРАЊЕ на ИСПРАВНОСТИ ТУМАЧЕЊА Канта, не значи да је неко АУТОМАТСКИ у праву! Ergo, овако како наступа аутор СОФИСТИЧКИ је, а не ФИЛОСОФСКИ, дискурс!
Препоручи коментар:
18
0
четвртак, 07 јун 2012 19:14
Одбрана и последњи дани
Тако што би Брдар био психијатар или психолог, и/или изнео легитимне аргументе који би довели у питање званични став научне заједнице...

А зар тај став научне заједнице не би могао бити одраз идеологије, рецимо неолибералне? Није на одмет мало сумње поготово ако сте филозоф и ако су у питању хибридне,на брзину склепане "научне истине".Сведоци смо да је наука постала слушкиња корпоративног капитализма што изазива сумњу у званичне ставове научне заједнице. Једноставно речено-научници су купљени.Да ли иза овог текста стоји Филозофски факултет у Нишу? Или је аутор хтео дати себи на значају?
Препоручи коментар:
9
0
четвртак, 07 јун 2012 19:25
Marko Gay
@ фристајло

хистерију геј права не могу да прихватим; из чисте припадности хетеросексуалној већини. Пре или касније, сви ви, заговорници те наказне идеје, мораћете да схватите- то ће увек, без обзира колико моћна буде пропаганда тих неумних идеја изазивати отпор и одбојност код нормалног света.


Zasto mislite da su bas Srbija i njeni heteroseksualci toliko izuzetni?

Zasto ne bismo mogli slediti sablon koji smo vec koristili u drugim zemljama i tim putem obezbedili npr crkvena gay vencanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao sto smo ih vec obezbedili u Danskoj?
Препоручи коментар:
3
18
четвртак, 07 јун 2012 19:34
London
Sve pozivajući se na "svima očigledne" istine (što je, jelte, tako "filozofski"...) ovaj provincijski umislilac denuncira svoje ideološke, mada bi bilo tačnije reći - 'rodne', oponente ne sporeći s njihovim argumentima tako što bi ponudio svoje, validnije (deder da ukratko pojasni npr. irelevantnost kantove univerzalističke maksime - odma bi ga čak i takvog kakav je ustoličili na nekoj katedri na Oksfordu!), već zamenjujući teze u pravom maniru palanačkog advokata zamaskiranog u dežurnog evro-gej-vilozofa...u slobodno vreme na kazanu nekog deretansko-lihtovskog quasiNGO korita. Teško je to svariti, ma koliko da neko ima razumevanja za nizak nivo nastave i opšte kulture u nesrećnoj, zatucanoj i osakaćenoj Srbiji!

Odavno govorim da treba ukinuti katedre filozofije po univerzitetima u Srbiji; bolje da se nijedan tako ne naziva jer zbog ovakvih, nedostojnih i sama filosofija izaći će na rđav glas...
Препоручи коментар:
22
0
четвртак, 07 јун 2012 19:38
фристајло
Marko Gay
Zasto mislite da su bas Srbija i njeni heteroseksualci toliko izuzetni?
А зашто Ви мислите да нису? И сами знате колико дуго траје притисак, а даље сте од циља него на почетку; шта Вам то говори?
У осталом, ја и не тврдим да Вам неће успети у Србији, већ- да нигде неће успети. Чим уклоните пресију, вратиће Вам се у лице; а не можете довека да одржавате притисак...
:-)

Zasto ne bismo mogli slediti sablon koji smo vec koristili u drugim zemljama i tim putem obezbedili npr crkvena gay vencanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao sto smo ih vec obezbedili u Danskoj?
Зато што то вређа здраву памет; исконско, у човеку. Ви, очито, више нисте у стању да то схватите; отуд Ваша неспособност да схватите колико је немогућ Ваш задатак.
Нема безизгледнијег посла на свету; можда, да га упоредите са Сизифовим...
Препоручи коментар:
17
0
четвртак, 07 јун 2012 19:40
thinking maize@ о аутору и његовим ставовима, наставак
Даље, аутор ВРЛО ПОМНО, као већина ЗАГОВОРНИКА "нормалности" ХОМОСЕКСУАЛИЗМА (о томе се ради, не о хомосексуалности, као АЛТЕРНАТИВНОМ виду сексуалности, већ о ХОМОСЕКСУАЛИЗМУ као ИДЕОЛОГИЈИ, која ПОКУШАВА да ОПРАВДА ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ хомо- и хетеросексуалности), тј. "нормалности" ПРОПАГИРАЊА мањинског и ПРИВАТНОГ опредељења, ИЗБЕГАВА да проговори о хомoсексуалности као ЛИЧНОМ ИЗБОРУ, ergo ЕНТИТЕТУ из области ПРИВАТНОГ, не јавног! На страну ПОЛЕМИКЕ чиме је ДЕТЕРМИНИСАНА хомосексуалност (болешћу, поремећајем или/и варијацијом сексуалности), важно је запазити ТРЕНД у понашању ЗАГОВОРНИКА ХОМОСЕКСУАЛИЗМА да хомосексуалност, par excelance предмет ПРИВАТНОСТИ, учине ЈАВНИМ! То ПРАВДАЈУ тиме што је и хетеросексуалност ЈАВНА, па по ИДЕОЛОГИЈИ "људских права" то мора да буде и хомосексуалност! Чисти СОФИЗАМ! ДРУШТВЕНОСТ хетеросексуалности проистиче НЕ од њене не само друштвене и БИОЛОШКЕ преваленције, већ зато што је ЈЕДНА од ПОСЛЕДИЦА хетеросексуалности НАСТАНАК ДЕЦЕ, ergo УМНОЖАВА се ДРУШТВО!
Препоручи коментар:
13
0
четвртак, 07 јун 2012 19:52
thinking maize@ о аутору и његовим ставовима, други наставак
ЧИЊЕНИЦА да је једна од ПОСЛЕДИЦА хетеросексуалности НАСТАНАК деце и да су се хомосексуалци СВОЈИМ ИЗБОРОМ ОДРЕКЛИ тог ПРИРОДНОГ НАЧИНА УМНОЖАВАЊА ДРУШТВА их чини само онима које ТОЛЕРИШЕМО, тј. по ИСТИНСКОМ ЗНАЧЕЊУ тог термина "ПОДНОСИМО", свиђало се то некима или не! Све преко тога је ТРАЖЕЊЕ ВЕЋИХ ПРАВА него што их има НАДМОЋНА ВЕЋИНА ДРУШТВА! Јер, ако ИСКЉУЧИМО бисексуалце, хомосексуалци НЕ СТУПАЈУ у полне односе са СУПРОТНИМ ПОЛОМ, ergo НЕ МОГУ УОБИЧАЈЕНИМ ПУТЕМ ДОБИТИ ДЕТЕ! Неко ће од ЗАГОВОРНИКА хомосексуализма повикати: "А хетеросексуалци са проблемима у зачећу, они се ТАКОЂЕ користе ВЕШТАЧКОМ ОПЛОДЊОМ, ergo НЕУОБИЧАЈЕНИМ путем добијања деце!" Да, али ти ЉУДИ су на то ПРИНУЂЕНИ, а хомосексуалци су, као и ВЕЋИНА популације у погледу РЕПРОДУКЦИЈЕ ЗДРАВИ, ergo НЕМА ПРИРОДНИХ ПРЕПРЕКА да се они РЕПРОДУКУЈУ на УОБИЧАЈЕНИ НАЧИН! ЈЕДИНА "препрека" тој УОБИЧАЈЕНОЈ репродукцији од стране хомосексуалаца је УПРАВО ЊИХОВ СЕКСУАЛНИ ИЗБОР! Ergo, НЕКО ХОЋЕ ДА БУДЕ "ДОТИРАН" у своме избору!
Препоручи коментар:
7
0
четвртак, 07 јун 2012 20:08
thinking maize@ о аутору и његовим ставовима, ту смо!
ЧИЊЕНИЦУ да се неки хомосексуалац НЕГДЕ може вештачки оплодити на КОМЕРЦИЈАЛНОЈ ОСНОВИ, не треба ни дискутовати! Маркс НИЈЕ ЗАЛУД говорио о "фетишизму робно-новчаног односа", слагали се са њим у другоме или не! Наиме, У ОВОМ СЛУЧАЈУ "фетишизам робно-новчаних односа" је ЖИВОТ САМ, тј. зачеће, рођење, одрастање, васпитање и зрелост БУДУЋЕГ ЉУДСКОГ БИЋА! Ergo, КУПОВИНОМ СПЕРМЕ или СУРОГАТ МАЈКЕ ми ДЕТЕРМИНИШЕМО СЛОБОДУ БУДУЋЕГ ЉУДСКОГ БИЋА, а све због тога што неко ЖЕЛИ "ДРУГАЧИЈЕ ДА СЕ ВОЛИ"! Маркс је У ОВОМ СЛУЧАЈУ, САВРШЕНО у ПРАВУ! То СЕЋА на пијаце робова кад су бирани ЗДРАВИ и ЈАКИ ЦРНЦИ и ЦРНКИЊЕ, јер ће моћи много да раде и РАЂАЈУ НОВЕ ЦРНЧИЋЕ, будуће РОБОВЕ! "Да, али ми ћемо том детету обезбедити сјајну МАТЕРИЈАЛНУ будућност!" рећи ће ЗАГОВОРНИК ХОМОСЕКСУАЛИЗМА! Одговарам да је ДЕТЕРМИНАЦИЈА или ОГРАНИЧАВАЊЕ БУДУЋНОСТИ БИЛО КОЈЕГ ЉУДСКОГ БИЋА у бити РОПСТВО! Замислите да БОГАТИ WASP хомосексуалци ДОЛАЗЕ у Србију и КУПУЈУ ЗДРАВУ "белу" СПЕРМУ или ИЗНАЈМЉУЈУ српску СУРОГАТ-МАЈКУ!?
Препоручи коментар:
11
0
четвртак, 07 јун 2012 20:19
thinking maize@ о аутору и његовим ставовима, КРАЈ!
О ОВИМ МОГУЋНОСТИМА НЕСЛОБОДЕ, чак и НЕРОЂЕНИХ ЉУДСКИХ БИЋА, српски ЗАГОВОРНИЦИ хомосексуализма наравно УОПШТЕ и НЕ РАЗМИШЉАЈУ! Па сад причајте о "научној критици" и "идеолошком кукумавчењу" "добри" "наши" ЗАГОВОРНИЦИ хомосексуализма! А ЧИЊЕНИЦА да је аутор колега и суграђанин, већ диљем српства "познате" ЗАГОВОРНИЦЕ "геј права" г-ђе Невене Петрушић, радно ангажоване као професора на ДЕСЕТ ПРЕДМЕТА (sic!), а у "слободном времену" "заштитнице људских права", врло је индикативна! Нешто ми се јавља мисао да се неким чудом дигне из гроба Стеван Сремац, ПРАВИ ПЕСНИК Ниша, имао би на чему да "ШИЉИ његово ПЕРО"! Међутим, не верујем да би то био онај доброћудни Сремчев хумор!? Пре ће бити да би Сремац О ОВАКВИМА писао као о "Вукадину", хајдуку, ergo ОДМЕТНИКУ! С тим што ЗАГОВОРНИЦИ хомосексуализма нису толико ОДМЕТНУТИ од власти, они нам НАМЕЋУ ЊИХОВА СХВАТАЊА, ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУЋИ поверену им ВЛАСТ! По класичном поимању НАМЕТАЊЕ СИЛОМ назива се ТИРАНИЈА! А Срби "НИКАД НИСУ ЉУБИЛИ ЛАНЦЕ"!
Препоручи коментар:
9
0
петак, 08 јун 2012 03:10
Никола
Диван аргумент - љубав. То о чему аутор жели да пише је пријатељство, никако љубав односно сексуална пожуда (притом болесна). Дакле - пријатељска љубав са једне стране, а болест са друге.
Овај текст је невероватан, то је та самозвана, квазиинтелигенција, на коју геј лобисти некако покушавају да нам укажу.
Препоручи коментар:
3
0
петак, 08 јун 2012 09:06
SIMO SOLAJA
kako to da je demonkratiji supruga vrhovnog komuniste MARSala Jozeka, u kucnom pritvoru....
Препоручи коментар:
0
0
петак, 08 јун 2012 09:44
Сале
Имаће ови жути филозофи пуно проблема са Кантовим категоричким императивом.
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст] 



 

Нема коментара:

Постави коментар