Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

петак, 08. јун 2012.

Интервенција у Сирији може пореметити равнотежу глобалног поретка | Савремени свет

Интервенција у Сирији може пореметити равнотежу глобалног поретка | Савремени свет



Савремени свет

Интервенција у Сирији може пореметити равнотежу глобалног поретка

PDF Штампа Ел. пошта
Хенри Кисинџер   
четвртак, 07. јун 2012.
(TheWashingtonPost, June 2, 2012)
О Арапском пролећу се обично говори у смислу развоја демократије. Подједнако је значајно и све веће посезање — Сирија је најскорији пример — за спољном интервенцијом којом би се изазвала промена режима, а тиме и преокрет у доминантном поимању међународног поретка.
Модерни концепт светског поретка настао је 1648. године Вестфалским споразумом којим је окончан Тридесетогодишњи рат. У том сукобу ривалске династије слале су војске преко политичких граница како би наметнуле супротстављене верске норме. У овој седамнаестовековној верзији промене режима живот је изгубила готово трећина становништва централне Европе.
Како би се спречило понављање овог крвопролића, Вестфалски споразум одвојио је међународну од унутрашње политике. Државе, изграђене на националном и културном јединству, прокламоване су сувереним унутар својих граница, а међународна политика је ограничена на интеракцију преко утврђених граница. За осниваче је нови концепт националног интереса и равнотеже моћи донео свођење, а не ширење улоге силе; присилна конверзија становништва замењена је одржавањем равнотеже.
Европска дипломатија пренела је Вестфалски систем широм света. Иако исцрпљена након два светска рата и доласком интернационалног комунизма, суверена национална држава тврдоглаво је опстала као основна јединица међународног поретка.
Вестфалски систем никада није у потпуности примењен на Блиском истоку. Само три муслиманске државе у региону имају историјску основу: Турска, Египат и Иран. Остале границе последица су поделе дисфункционалног Отоманског царства као плена међу победницима Првог светског рата, са минималним обзиром према етничким или верским поделама. Ове границе су више пута од тада бивале изложене изазовима, често војним.
Дипломатија настала Арапским пролећем мења Вестфалски принцип равнотеже генерализованом доктрином хуманитарне интервенције. У том контексту, грађански сукоби се међународно посматрају кроз призму могућих демократских или међуверских извора проблема. Спољне силе захтевају да влада преговара са својим противницима у циљу преноса власти. Међутим пошто je за обе стране у питању пуки опстанак, ови апели по правилу бивају узалудни. Тамо где су снаге супарничких фракција упоредиве, посеже се за неким степеном спољне интервенције, укључујући и војну, ради отклањања пат позиције.
Овај облик хуманитарне интервенције се разликује од традиционалне спољне политике тиме што не прибегава апелима за национални интерес или равнотежу моћи - одбацује их јер недостаје морална димензија. Не оправдавају је отклањањем стратешке претње, већ уклањањем услова којима се крше универзални принципи управљања.
Ако би био усвојен као принцип спољне политике, овај облик интервенције поставља бројна питања пред стратегију САД. Да ли Америка сматра да је дужна да подржи сваки народни устанак против било које не-демократске владе, укључујући и оне које је до тог тренутка сматрала важним за одржавање међународног система? Да ли је, на пример, Саудијска Арабија савезник само до тренутка када дође до јавних протеста на њеној територији? Да ли смо спремни да другим државама признамо право да на другим местима интервенишу у име истоверника или сународника?
Истовремено, традиционални стратешки императиви нису нестали. Промена режима, скоро по дефиницији, поставља као императив изградњу нације. У супротном, сам међународни поредак почиње да се распада. Празни простори који означавају безакоње могу почети да преовлађују на карти, као што се већ десило у Јемену, Сомалији, Малију, северном и северозападном Пакистану, Либији, а може се десити и у Сирији. Крах државе може њену територију претворити у базу за тероризам или снабдевање оружјем против суседа који, у одсуству било какве централне власти, неће имати начина да се одбране.
У случају Сирије, позиви на хуманитарну и стратешку интервенцију су срасли у један. Будући смештена у срцу муслиманског света, Сирија под Башаром ал Асадом потпомаже стратегију Ирана у Леванту и Медитерану. Она подржава Хамас, који не признаје израелску државу, као и Хезболах, који ремети либанску кохезију. Сједињене Државе имају стратешке, као и хуманитарне разлоге да у том циљу подрже пад Асада и подстакну међународну дипломатију. С друге стране, не мора сваки стратешки интерес да прерасте у повод за рат; иначе, никакав простор не би био остављен за дипломатију.
С обзиром да се разматра употреба војне силе, морамо се позабавити неким основним питањима: ако се Сједињене Државе убрзано повлаче из војних интервенција у суседним Ираку и Авганистану, како може бити оправдан нови војни ангажман у истом региону, посебно што ће се вероватно суочити са сличним изазовима? Да ли нови приступ — мање експлицитно стратешки и војни, а више усмерен ка дипломатским и моралним питањима — може решити дилеме којима су обиловали и ангажмани у Ираку и у Авганистану, а који се сада завршавају повлачењем и подељеном Америком? Или потешкоћама доприноси и то што се ризикују углед и морал САД у тренутку када Америка има чак и мање средстава и мање моћи за обликовање света? Ко ће заменити свргнуте власти, и шта знамо о њима? Да ли ће исход побољшати положај људи и безбедносну ситуацију? И да ли ризикујемо понављање искуства са талибанима, које је САД наоружала да би се борили против совјетског нападача, а који су се онда претворили у безбедносну претњу по нас саме?
Разлика између стратешке и хуманитарне интервенције постаје релевантна. Светска заједница дефинише хуманитарну интервенцију консензусом који је тако тешко постићи да то углавном ограничава те напоре. С друге стране, једнострана интервенција или она базирана на коалицији вољних изазива отпор земаља које се онда плаше примене такве политике на својој територији (као што су Кина и Русија). Отуда је теже постићи и подршку домаће јавности за њу. Доктрина хуманитарне интервенције долази у опасност да буде суспендована између максима на којима се заснива са једне стране, и способности да се исти спроведу с друге; цена једностране интервенције, пак, је мањак међународне и домаће подршке.
Војна интервенција, хуманитарна или стратешка, заснива се на две предуслова: прво, од суштинске је важности консензус о управљању након свргавања статуса кво. Ако је циљ ограничен на свргавање одређеног владара, нови грађански рат може уследити у насталом вакууму, када се наоружане групе боре за власт, а спољни актери подрже различите стране у конфликту. Друго, политички циљ у земљи мора бити експлицитан и остварив у одрживом временском периоду. Сумњам да сиријско питање испуњава ове тестове. Не можемо себи приуштити да се водимо од случаја до случаја у недефинисаном војном ангажману, у сукобу који све више поприма секташки карактер. Морамо бити опрезни да реаговањем на једну људску трагедију не изазовемо другу. У недостатку јасно артикулисаног стратешког концепта, светски поредак који нарушава границе и изазива међународне и грађанске ратове никада неће имати мира. Осећај за суптилност је потребан да омогући перспективу неупитним прокламацијама. Ово је непартијско питање, и као такво треба да буде третирано у националној дебати која је пред нама.
Хенри Кисинџер је био државни секретар САД од 1973. до 1977.
(Превод: НСПМ)
 





Интервенција у Сирији може пореметити равнотежу глобалног поретка

четвртак, 07 јун 2012 22:56
Хенри велики
Стари лисац и један од најпаметнијих људи данашњице. Било би добро да има ко да га чује у Вашингтону и шире. Не морате га волети, али га морате поштовати.
Препоручи коментар:
35
15
четвртак, 07 јун 2012 23:12
ben
Vojna intervencija, humanitarna ili strateška, zasniva se na dve preduslova: prvo, od suštinske je važnosti konsenzus o upravljanju nakon svrgavanja statusa kvo. Drugo, politički cilj u zemlji mora biti eksplicitan i ostvariv u održivom vremenskom periodu. Sumnjam da sirijsko pitanje ispunjava ove testove.

Ovome se nema sta dodati! Ako u hdnicima Pentagona jos ima ko da cuje...
Препоручи коментар:
39
4
четвртак, 07 јун 2012 23:14
јован
паметно резоновање, ваљда има неку тежину кад то говори Кисинџер који спада у тешку категорију америчке дипломатије
Препоручи коментар:
33
6
четвртак, 07 јун 2012 23:19
mila
Vrlo važan članak! Široko koncipiran, istorijska vizura, suptilan diplomatski jezik, tačna zapažanja, naglasak na težišnim tačkama više nego aktuelnog problema, zaista članak za udžbenike. Hvala.

Čestitam i prevodiocu, uspeo je da sačuva u znatnoj meri slojevit, snažan ali i delikatan način izlaganja autora. Bravo!
Препоручи коментар:
26
5
четвртак, 07 јун 2012 23:20
марија
озбиљан текст и озбиљно упозорење авантуристима у Пентагону и Белој кући, памет у главу
Препоручи коментар:
29
3
четвртак, 07 јун 2012 23:25
dox
Diplomatija nastala Arapskim prolećem menja Vestfalski princip ravnoteže generalizovanom doktrinom humanitarne intervencije


Greška! Ta zamena se dogodila 1999. godine na 50.-godišnjicu NATO-a, kada je dvojac Bler-Klinton uz huškanje Nemaca i pape, odlučio da bombarduje Srbiju i okupira Kosovo. Avganistan, Irak, Libija etc su samo ponavljanje "srpskog obrasca" NATO.
Gospodine Kisindžer, molim vas da pribeležite ovu ispravku.

p.s. Inače, članak je vanserijski, vredi ga sačuvati.
Препоручи коментар:
47
0
четвртак, 07 јун 2012 23:27
узгред
јако добар текст, хвала на преводу
Препоручи коментар:
22
1
четвртак, 07 јун 2012 23:32
ecc
Izvanredno!
Препоручи коментар:
24
2
четвртак, 07 јун 2012 23:40
милош
иако немам превише лепих речи за овог "лисца", мора се признати да све ово што каже има смисла и да знатно одудара од папагајског политичко-медијског хора либерално-неоконзервативних силеџија - тзв. "хуманитарних интервенциониста" у САД и Европи, и утолико је вредно пажње.
Препоручи коментар:
23
2
четвртак, 07 јун 2012 23:47
Rasputin
Не заборавимо ко је Хенри Кисинџер,док читамо овај чланак. Тај човек је,поред Бжежинског, један од истакнутијих "господара из сенке". Иако одавно није званично у политици, итекако има утицаја на актуелна збивања у савременом свету. Узмимо сва његова запажања са одређеном дозом резерве, ма како она добронамерно
звучала.
Препоручи коментар:
27
14
четвртак, 07 јун 2012 23:52
фристајло
Спољне силе захтевају да влада преговара са својим противницима у циљу преноса власти. Међутим пошто je за обе стране у питању пуки опстанак, ови апели по правилу бивају узалудни. Тамо где су снаге супарничких фракција упоредиве, посеже се за неким степеном спољне интервенције, укључујући и војну, ради отклањања пат позиције.
Ко га не зна- скупо би га платио, рекао би народ...
За коментаторе, који верују овим речима- једна препорука; прво се обавестите ко је креатор савремене америчке, а некад и светске политике, па онда кроз ту призму поново погледајте овај текст. Схватићете да се овом човеку не сме веровати; тај скоро никад не каже оно што мисли, већ говори оно чиме постиже неки скривени циљ.
Кисинџер је већ деценијама један од демијурга светске политике, и далеко моћнији него што би смео да буде. Много је несреће изазвао, и да је правде...
Препоручи коментар:
26
15
петак, 08 јун 2012 00:03
Anka Krajina
"Kad vam filozof (Kisindžer) odgovori na postavljeno pitanje, više ni sami ne razumete sta ste ga pitali."

Od silnih eufemizama jedva sklapaš nit poruke, koja je prevashodno namenjene domaćoj javnosti.
Rečitije je ono šta je prećutao ili umotao u celofan!
Oprez, braćo Ameri, oprez!
Vaša "humanitarna intervencija" je provaljena. Moraćete izmisliti novi eufemizam za brutalnu imperijalističku otimačinu i izvoz "demokratije" sa likom dolara.
Nešto ne pamtim da je lani poslao kakav "savet" kad se "humanitarno" razbijala Libija.
Očigledno su ruske lađe najviše pripomogle buđenju "Američkog proleća" u glavama iskusnijih i mudrijih.
Препоручи коментар:
17
13
петак, 08 јун 2012 00:06
мики
вансеријски чланак! свака част аутору и преводиоцу!
Препоручи коментар:
15
6
петак, 08 јун 2012 00:23
Marko Gay
Kissingera je odavno pregazilo vreme.

Naravno da nam ne pada na pamet da ga slusamo, osim eventualno kurtoazno -- a i to samo ako bas naletimo na njega.

Pod jedan, upravo i zelimo poremetiti "ravnotezu globalnog poretka".

Pod dva, "sab nas gabri" na sta ce Sirija liciti posle intervencije koju trenutno sprovodimo -- cak i da svi izginu, svakako nam i to vise odgovara nego Assad na vlasti u tom regionu. Jednostavno, podpaljivanjem vatre i sto vecim rusenjem nemamo sta da izgubimo.

Pre neki mesec sam vas ovde davio da cemo nastaviti da u Siriji vodimo rat bez obzira sta Rusi o tome misle.

Sada smo vec na dohvat cilja. Sirija je blokirana, gladna, umorna, a njena vlada ne vidi izlaz.

Trebalo bi samo da nastavimo da saljemo oruzje i ljudstvo, a da preko okolnih zemalja Siriji drzimo blokadu na sve ostalo.

Ovo je prakticno posle duzeg vremena prvi nas rat sa Rusijom (preko posrednika). Zato je toliko vazan.
Препоручи коментар:
10
29
петак, 08 јун 2012 02:16
ел нињо
Марко истосполни отворен као прозор за разлику од превејаног Кисинџера,који покушава да прода рог за свећу,отворену пљачкашку агресију за хуманитарну интервенцију и арапско пролеће за демократску тековину
Препоручи коментар:
5
8
петак, 08 јун 2012 02:36
dox
Kisindzer zna sta znaci kaciti se s Rusima, pogotovo s Rusima kojima Kinezi cuvaju ledja. Ali to jos ne znaju ovi domaci tupoglavi zutokljunci i oni njihovi americki "projekti za ovo i za ono..." tink-tank diletanti.

Ako se budu previse zaletali, saznace i oni, i to na najgori /ili najbolji?/ moguci nacin!
Препоручи коментар:
15
0
петак, 08 јун 2012 05:16
Danilo
@ Marko Gay i Kisindzer,
Imate li vi ista ljudsko u sebi,poznajete li vi rijeci o miru i sporazumijevanju?
Nemate,vidim,
Pricate samo o ratu,ubijanju i mucenju naroda,a za sta,za saku dolara i da svoje bolesne ambicije i divljacke porive lijecite nad nekim nevinim narodom.
Kisindzer je stari krvolok,kao i Bzezinski,sve o cemu oni misle je dominacija,rat i ubijanj,bez emocija,bez osjecaja za nemocne i gladne.
Tu spada i Holbruk koji rece Milosevicu:"Vraticemo Srbiju u kameno doba".
S kojim pravom,razbojnice?I eto,odnese ga djavo prije vremena.

Marko Gay,imali ste priliku na Gruziji,pa sta bi,potkupiste rep,k'o posljednje fukare.
Evo vam druge prilike na Siriji,pa sto ne napadate?
Ne smijete,eno ti clanka malo navise kako Rusi spremaju specijalne jedinice za Siriju.
SAD hoce da istjera Ruse iz njihove jedine baze na Mediteranu i da maknu Basara,dva zeca jednim metkom,ali ne smiju,izbio bi WWIII.

Samo napadate male i nejake drzave.Hajde na Kinu i Rusiju,hajde junaci.
Препоручи коментар:
7
0
петак, 08 јун 2012 08:01
Betelgeuse
A ko ste to "vi" Marko Geju?! I ti bi se negde umesao, mozda si i ti "vladar iz senke" hahahaha. E blago nama, pa upoznasmo i tebe, vaznu licnost svetske politike.
Препоручи коментар:
9
0
петак, 08 јун 2012 08:59
Луди Ванко
Америка не сматра "да је дужна" да се петља у судбину света.Она тиме показује моћ да влада светом, господине Киснџер.Она осећа свраб од оружја.Кад неко има одружја да десет пута уништи планету и бори се да то учини и једанаењести и дванаести и ко зна који нови пут, једнако и бесомучно правећи нове типове бомби које не сме да учпотреби, онда она није само неко кога сврби оружје , него је на ивици душевног слома.Америка се више не може зауствити у потреби да доминнра.Где год се омкренемо они суде и пресуђују.Свој рецепт почињу да примењују силом.Шта је то кад се Никлоићу спочитава право да Сребрницу не сматра герноцидом.Судови греше.Како исправити грешку ако нико не сумња, или не ради на томе да донесе нове чињенице.Они аутоматски сваку пресуду снматрају закованиом.И не смеш да шушнеш.Шта је то.Хитлеризам, Стаљинизам.Шта госн. Кисинџер.Причај ти то другом,Ми смо искусили ваш концепт.Ви сте постли убице народа.И пеке
Препоручи коментар:
4
0
петак, 08 јун 2012 09:17
Svetozar
Marko, idi beri jagode, odnesi baki kolace.
Prosetaj.
Препоручи коментар:
5
0
петак, 08 јун 2012 09:30
Доконам нешто...
Веровати: Господу Исусу Христу, Апостолима, Светитељима, Светом Писму, Светом Предању, и онима који жива у духу горе наведених!Не веровати: Ђаволу, његовим ученицима и проповедницима(''апостолима''), наукама овога света, атеистима, јеретицима!
Препоручи коментар:
4
1
петак, 08 јун 2012 09:45
peca
Majstorija!
Препоручи коментар:
2
0
петак, 08 јун 2012 09:59
Данко Б.Марин
Ко живи од рата - генерише ратове,а Хенри к'о невешт око талибана не рече да осим што их наоружаше: Совјетима су саопштили њихове позиције!Совјети су их при повлачењу више побили него у грађанском рату! Талибани су због тога САД ...
Препоручи коментар:
0
0
петак, 08 јун 2012 10:02
jovana
Intervencija u Siriji može poremetiti ravnotežu globalnog poretka

Manje suptilno rečeno, može dovesti do konflikta sa globalnim posledicama, možda čak i do velikog svetskog rata. Upozorenje treba shvatiti ozbiljno.
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]

Нема коментара:

Постави коментар