Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

четвртак, 21. јун 2012.

Стара царства се поново уздижу | Савремени свет

Стара царства се поново уздижу | Савремени свет

ШТО `НО РЕЧЕ ПОКОЈНИ ЉУБА МОЉАЦ: "АЛАХ ЕКБЕР, ДОБРО БИТИ НЕЋЕ.....КАД СЕ.....!"


Савремени свет

Стара царства се поново уздижу

PDF Штампа Ел. пошта
Дов Закајм   
четвртак, 21. јун 2012.
(The National Interest, June 18, 2012)

Кина, Турска, Русија, Индија, Бразил — велике силе од старине спремају повратак на светску сцену
Ових дана с много говори о колапсу Вестфалског система суверених националних држава, система који је препознао светост граница и учврстио да се оно што државе чине у оквиру властитих граница тиче само њих. Тврди се да је овај историјски систем нарушен западним интервенцијама којима је срушен Слободан Милошевић и омогућено стварање најпре Босне, а затим и Косова, као и свргнуће Садама Хусеина, а мање од деценије касније, и Моамера Гадафија. Неки сматрају да је дестабилизацији овог система допринело и стварање нових држава и државичица, на Кавказу или Јужном Судану. Али за интервенционисте из обе подврсте - неоконзервативне и либералне - такви догађаји уопште нису нешто лоше.   
Међутим, као и у многим другим таквим ситуацијама, стварност је далеко компликованија. Најпре, промена режима тешко да је отпочела са Милошевићем или Садамом; шта су свргнућа двојице Наполеона у 1815. и 1870.[1] године ако не промене режима? Оба светска рата такође су донели промену режима, као и стварање нових држава.
С друге стране, постоји један развој догађаја који подсећа на доба када је Вестфалски уговор први пут ступио на снагу 1648, а који је привукао много мање пажње, а то је све већи тријумфализам неколико царстава у покушају (empires manqué). У источној Азији, Кина све више показује своје политичке, економске и војне мишиће као доминантна сила према којој друге земље морају да се простру на колена и испоље своју потчињеност. На Блиском истоку и у Централној Азији, Турска користи своје новостечене економске и политичко умеће да прошири утицај на државе које су некада чиниле Отоманско царство. И Русија се ослања на моћ и утицај који происходе из њених енергетских ресурса како би водила нео-царистичку политику у Европи и у удаљеним регионима старог Руског царства. Не треба превидети ни утицај Индије у Јужној Азији, чија привреда превазилази патуљасте суседе и где су Могули некада били доминантна сила, као ни Бразил као наследника ауторитета Португалског царства у Африци, потпомогнут растућим привредним утицајем земље.
Царски легати ових држава подстичу њихове нације да траже већу улогу, не само у својим регионима, већ и на светској сцени. Приликом посете овим земљама или у сусрету са њиховим елитама, све се више има осећај да се оне враћају својим традиционалним улогама великих сила. Та динамика коју чак ни тренутна економска криза не може да потисне, навела је ове државе да се удруже и заједно затраже већу улогу у Г-20, Уједињеним нацијама и другим међународним институцијама. Такође је подстакла значајан степен њихове међусобне сарадње.
Постоје наравно међусобна ривалства и трвења између ових пет држава. Турска и Русија се надмећу за утицај у централној Азији и на Кавказу. Русија се и даље плаши кинеског задирања у Сибир. Индија и Кина се опрезно гледају преко заједничке границе, такмиче се за утицај у Мјанмару и имају конфликтне односе по питању Пакистана. Бразил и Кина се надмећу за утицај у Африци.
Међутим, сви сматрају да Сједињене Државе, а још више Европа, више не треба да монополизују доношење одлука у име међународне заједнице. Послератно уређење света се обацује као антидатирано, и не прихвата се аутоматски америчко вођство по сваком питању. Важно је напоменути да је једино Турска у тој петорци допринела Међународним безбедносним снагама за подршку (International Security Assistance Force, ISAF) у Авганистану, а да ниједна од њих пет није допринела коалиционим снагама у Ираку. Такође, само је Турска икако учествовала у либијској операцији, а њен примарни допринос, са потпуним недостатком ентузијазма, био је да се одрекне блокирања осталих чланица НАТО у припремама офанзиве против Гадафија.
Нема индикација да империјални осећај царства, и пратећих права на располагање, опада у било којој од ових пет земаља. Напротив, изгледа да из године у годину бива све јачи. Креаторима политике Вашингтона, тренутно опседнутим Ираном као још једним наследником империје, би добро дошло да препознају да у овим државама постоји и нешто више од импресивног економског раста, ширења војног и политичког утицаја. Американци су познати по недостатку историјске сензибилности. Биће им потребна сва сензибилност коју имају на располагању да би се успешно носили са државама чије је полагање права на већу улогу на светској сцени мотивисано колико старом славом толико и садашњим успехом.
Дов Закајм (Dov Zakheim) је служио као Подсекретар за одбрану (контролор) и главни финансијски директор америчког министарства одбране од 2001-2004, и као заменик подсекретара за одбрану (планирање и ресурси) од 1985-1987. Именован је 2004. за координатора за цивилну обнову у Авганистану. Члан је Саветодавног већа The National Interest-а.

[1] Наполеон I Бонапарта (фр. Napoléon Bonaparte, 1769-1821) је био генерал у Француској револуцији и први конзул Француске Републике од 1799-1804. и цар Француске и краљ Италије од 1804-1814. и на кратко од 20.3.-22.6.1815. када је свргнут након пораза код Ватерлоа; Наполеон III Бонапарта (фр. Charles Louis Napoleon Bonaparte, 1808-1873.) је сестрић Наполеона I. Након победе револуције 1848. вратио се из изгнанства у Француску и био изабран за председника Друге француске републике 1848-1852, а 1852. прогласио се царем Другог француског царства. Свргнут с трона након пораза у француско-пруском рату 1870. након чега је у Паризу проглашена Трећа република, прим.прев.
 
 
 
 

Стара царства се поново уздижу

четвртак, 21 јун 2012 13:42
Ник
Хе хе, чешкају се Амери тамо где их сврби, хе хе...
Препоручи коментар:
29
0
четвртак, 21 јун 2012 13:53
ben
Nema indikacija da imperijalni osećaj carstva opada u bilo kojoj od ovih pet zemalja. Naprotiv, izgleda da iz godine u godinu biva sve jači.

Ajde?! A otkud to? Ima li to veze sa izvesnim kolapsom SAD?...
Препоручи коментар:
33
0
четвртак, 21 јун 2012 13:55
Ben 2
Amerikanci su poznati po nedostatku istorijske senzibilnosti. Biće im potrebna sva senzibilnost koju imaju na raspolaganju da bi se uspešno nosili sa državama čije je polaganje prava na veću ulogu na svetskoj sceni motivisano koliko starom slavom toliko i sadašnjim uspehom.

Džaba vam sva senzibilnost, ovde se radi o realnim odnosima moći, težištu koje se TRAJNO premešta na Istok! Saosećam sa vašom senzibilnošću, šta ćeš tako ti je to, tempo passate...
Препоручи коментар:
22
0
четвртак, 21 јун 2012 14:09
Бродел
Мултиполарни свет је постао факат.
Запад мора да прихвати реалност.
Отпочео је нови процес дугог трајања, центар Света се поново враћа на Исток. Finis coronat opus.
Препоручи коментар:
29
0
четвртак, 21 јун 2012 14:13
marija
vrlo zanimljiv clanak, hvala!
Препоручи коментар:
18
0
четвртак, 21 јун 2012 14:39
Лаповац
Овоме као да је мало криво. А где је ту глупа Европа, нек пропада са својим глупим пројектима неоствариве и наопако замишљене моћи.
Препоручи коментар:
22
0
четвртак, 21 јун 2012 14:49
nenad
Autor navodi bivsa carstva i sadasnje sledbenike ali kako se nije setio da su SAD delimicni sledbenici Britanske imperije a EU sledbenik Rimskog carstva.
Naravno i danas postoji Britanska imperija sa sve suverenom.
Kako su strana carstva vidljiva ako su de fakto nepostojeca a stvarno zapadno NATO carstvo nevidljivo.
Rekao bi nas narod 'nije nego'
Препоручи коментар:
22
0
четвртак, 21 јун 2012 15:26
Зоран
"Кина, Турска, Русија, Индија, Бразил — велике силе од старине спремају повратак на светску сцену"

Стара царства су само Кина, Русија и Турска. Са тим да за Кину и Русију нисам сигуран. Али јесам за Турску.
Препоручи коментар:
1
14
четвртак, 21 јун 2012 15:36
Odabrani
Po imenu autora rekao bih da mu je najznacajnije Tursko novo carstvo. Njegovu restauraciju su maksimalno podrzali. Ukljucujuci podrsku i Bosanskim muslimanima.
Препоручи коментар:
20
0
четвртак, 21 јун 2012 15:58
Ivan
Clanak nazalost vrvi netocnostima i proizvoljnostima, ali to je danas u neku svrhu moderno.

Indija, Turska i Brazil nikada nece biti velesile. Rusija i Kina su odvajkada bile velesile, nista se nije promenilo.

Sve pomenute zive od izvoza roba i jeftine radne snage na zapad. Ako zapad zatvori kais tek tada ce da se vidi ko je sposoban za sta. Milioni prosjaka u Indiji, siromasni stanovnici Faela u Brazilu i ruralni Turci sigurno nece biti kupci i novi nositelji razvoja.

Turska se spominje kao niva velesila a Nemacka koja je deset puta mocnija u svakom pogledu ne spominje se u tim racunicama. Mene samo brine da forsiranje tih toboze novih velesila ne krije neku novu zamku.

Zapad je oduvek bio lukav i sposoban da zavlada. Svasta je tamo moguce. Da nije tako ove nabrojane zemlje odavno bi bile vodece
Препоручи коментар:
7
7
четвртак, 21 јун 2012 16:02
Ivan nastavak
ja ovde vidim gomilu novih problema. Namesto da se dogovaraju Rusija i Amerika (i Kina) sada ce da se kao dogovaraju hrpa njih, a autor je sam naveo da svi oni imaju medjusobno neresene racune i pretenzije jedan prema drugom.

To bi moglo da se izrodi u jednu veliku paralizu i pat poziciju na svetu da niko ne dozvoli onom drugom da nesto uradi. Kuca bez domacina gazde ne valja, tako ni svet. Jer ako nema gazde obican narod se brzo potuce i uneredi
Препоручи коментар:
5
12
четвртак, 21 јун 2012 17:24
Hristian
U tekstu se kaze da se Rusija i Turska bore za uticaj na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Centralna Azija je uslovno receno opet postala ruska. Od pet zemalja centralne azije;Kazahstana,Kirgistana,Tadzikistana,Uzbekistana i Turkmenistana jedino poslednja drzava nije u jakoj ruskoj uticajnoj sferi dok ostale imaju ambiciju u prikljucenju avroazijskim integracionim procesima. Sve izuzev Turkmenistana su u ODKB.
Препоручи коментар:
8
0
четвртак, 21 јун 2012 19:27
Bob
Американци су познати по недостатку историјске сензибилности.


...što sam pisac članka pokazuje u neverovatnim razmerama.

Eto ima istoričare iz svoje civilizacije, Tojnbija i Špenglera, trebalo bi da ih prouči.

Cela istina je da još uvek nema novih sila, ovo je nadmetanje samo u kvantitetu.
Nevolje sa zapadom tek predstoje u sledećih 50-100 godina, ili, Tojnbijevim rečima, staraće se "univerzalna država" zapadnjačke civilizacije. To će biti paralela Rimskom carstvu, a ne sadašnja EU ili SAD. I nažalost biće jača od njih zajedno. Verovatno i od svih ostalih zajedno.

Osim u jednom slučaju, ako se pojavi novi kvalitet. Ali to ne znamo da li će se desiti...
Препоручи коментар:
0
3
четвртак, 21 јун 2012 19:48
Žiko
KOme carstvu mi da se priklonimo? Dušanovom ili...
Препоручи коментар:
1
0
четвртак, 21 јун 2012 20:19
Peter RV
Zaghajm je izostavio jos jedno drevno carstvo- Persijsko. Ova izostavka je vjerovatno ucinjena namjerno. Nije dobro vidjeno u Americi reci nesto objektivno o Iranu.
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]
 
 

Нема коментара:

Постави коментар