Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

субота, 21. јул 2012.

О Србима, Србијанцима и србијанчењу Срба | Куда иде Србија

О Србима, Србијанцима и србијанчењу Срба | Куда иде Србија

Куда иде Србија

О Србима, Србијанцима и србијанчењу Срба

PDF Штампа Ел. пошта
Никола Танасић   
петак, 20. јул 2012.
Вербални ексцес господара Црне Горе
У нашој јавности, која је позната по непредвидљивости својих реакција и арбитрарности по којој бира своје „виталне националне интересе“, буру негодовања изазвао је ових дана, уместо малтретирања српског становништва на Космету и понижавања српских грађана на „административним прелазима са интегрисаним управљањем“, један интервју који је недељнику „Време“ дао господар и суверен Црне Горе и отац црногорске нације, Мило Ђукановић. Ставови које је тамо изложио нису били ни нови, ни непознати нашим новинарима и политичким коментаторима, па су они опет на тих неколико вербалних провокација и отровних подбадања реаговали неупоредиво бурније, него на све репресивна мере против српског народа, језика и Цркве у протеклом периоду. Тема које је Ђукановић потегао је много, на неке од њих он свакако баца додатно светло које ће бити од значаја за неко будуће преиспитивање неуспеха и промашаја српске политике на почетку XXI века, али свакако најзанимљивија (и по свој прилици најконтроверзнија и медијски најзапаженија) остала је његова снисходљива похвала новом председнику Србије на његовом, о свих могућих људских и професионалних квалификација и квалитета, пореклу. Ђукановић тако каже:
Зато сам, вјерујте, најискреније прижељкивао тренутак када ће се, умјесто Срба импортованих из Црне Горе и са других мјеста, на челу Србије коначно наћи аутентични Србијанац који неће имати потребу да, кудећи сусједе, својим грађанима доказује лојалност. Такав би се предсједник, умјесто обрачунавања са својим црногорским или неким другим коријенима, прије упустио у бављење озбиљним, суштинским стварима преуређења, модернизације Србије... 
"Најискреније сам прижељкивао тренутак када ће се, умјесто Срба импортованих из Црне Горе и са других мјеста, на челу Србије коначно наћи аутентични Србијанац који неће имати потребу да, кудећи сусједе, својим грађанима доказује лојалност" - Мило Ђукановић, Време
Шта је проблематично са овим изразом? Наизглед, оно што Ђукановић хоће да каже је да Срби који нису рођени на територији Србије имају потребу да доказују своје српство тако што „куде сусједе“, дакле да су у питању неки „проблематични Срби“ са комплексом ниже вредности, који властите фрустрације националног идентитета искаљују на народима који, ето, стицајем историјских околности, живе са Србима у комшилуку, али са њима немају никакве везе. Свакако, ову врсту проблема у већој или мањој мери имају све земље у региону, али да ли се српски случај може подвести под проблеме које Хрвати наводно имају са „Херцеговцима“, Албанци са „Косоварима“, а босански муслимани са „Санџаклијама“? Или је јаз између „Србијанаца“ на једној и „Војвођана“, „Црногораца“, „Босанаца“, „Крајишника“, односно „пречана“, „дођоша“ и „избеглица“ нешто друго и знатно опасније?
Глобални изазови и паралеле
Да изједначавање етницитета, топонима и држављанства није наивна ствар сведоче примери практично свих земаља у свету. Стварање „британске нације“ прихватили су само доминантни Енглези, изједначавање појмова „Француз“ и „Немац“ са држављанима ових земаља, што је још увек званична мултикултуралистичка пракса, дало је озлоглашено негативне резултате (и скоро званично је проглашено као неуспео пројекат), чак је и најслављенији експеримент мултикултурализма, амерички melting pot почео да пуца по шавовима етничке и расне нетрпељивости и нарочито континуитета политике отпора „староседелаца“ и „правих Американаца“ према „имигрантима“. Штавише, питање имиграције вероватно је једна од најзапаљивијих политичких тема западног света и управо око ње се данас највише укрштају копља конзервативне и левичарске политике.
Оно што Ђукановић хоће да каже је да Срби који нису рођени на територији Србије имају потребу да доказују своје српство тако што „куде сусједе“, дакле да су у питању неки „проблематични Срби“ са комплексом ниже вредности...
Са друге стране, да ни питање именовања ових надетничких националних идентитета није ништа мање спорно сведочи нам руски случај, чије су власти донеле у јавности контроверзну одлуку да се сви придеви „руски“ (русский) у службеној употреби замене придевом „русијански“ (российский), како се не би угрожавала грађанска права свих припадника „многонационалног русијанског народа“ (са преко 200 „народности“, од којих је најбројнија „руска“). Штавише, држава коју ми у Србији зовемо Руска Федерација у ствари се зове „Русијанска Федерација“, а у Уставу Русије придев „руски“ појављује се на само једном месту – у члану 68. где се утврђује да је државни језик Федерације – руски језик. Најзад, званичне медијске куће грађане Русије зову изразом „Русијанци“ (россияне), што већ годинама изазива негодовање руских националиста и конзервативаца.
О српском антисрпском шовинизму
Обе наведене стране проблема присутне су увелико и у Србији, иако су прикривене испод површине српског политичког мртвог мора, које повремено узбуркају таблоидизовани и отуђени медији, скрећући по правилу пажњу на вечито погрешне проблеме. Србија као сиромашна земља са огромном незапосленошћу нема значајан прилив страних имиграната, али је зато земља са највећим бројем регистрованих избеглица у Европи. Ове званично регистроване избеглице, при томе, представљају једва трећину њиховог стварног броја, пошто су многи у међувремену узели српско држављанство, а сви листом у највећем и преовлађујућем броју представљају Србе из горепоменутих „сусједних земаља“. Без обзира на то што је у питању исти народ, истог језика, вероисповести и културних вредности, у тренуцима распада економије Србије ову додатну инфузију конкурентске радне снаге и „гладних уста“ око државног казана једна група наших суграђана дочекала је са неприкривеним изливима шовинизма и ксенофобије, који су веома често били контрастирана са упадљивим улизиштвом, снисходљивошћу и комплексом ниже вредности према „матичним народима“ у „сусједним државама“, тј. првенствено према Словенцима, Хрватима и босанским муслиманима, који су управо те њихове презрене сународнике протерали.
И док је држава Србија у својим најтежим тренуцима учинила за избеглице из региона оно што ниједна држава никада није учинила ни за чије избеглице, изјадначивши их по свим правима са сопственим грађанима, ова гласна и нетрпељива група парадоксално је инсистирала на томе да за њихове сународнике преко Дрине нигде на свету нема места, ни у њиховој матичној држави, ни у државама из којих су протерани. Они „пречане“, понекад из незнања, а понекад из пакости, и дан-данас зову именима која за себе присвајају народи који су их протерали са родних прагова, или који их тамо сматрају грађанима другог реда – „Босанцима“ и „Хрватима“, као што инсистирају на „црногорству“ свих Срба рођених у некадашњој „српској Спарти“, док нарочито подло и са врхунским цинизмом расељене сународнике са Космета зову „Шиптарима“, именом које, из поштовања и политичке коректности, све ређе употребљавају и за саме Албанце. И док је деведесетих година у одређеним шовинистичким круговима у Србији „избеглица“ била погрднији израз него „Шиптар“, „Циганин“ или „Балија“, данас се на сличном тапету налазе домаћи „Црногорци“ и „Босанци“, односно већ поменути „Косовари“ (сви листом Срби!).
Емир Кустурица
Други, наизглед још необичнији парадокс лежи у томе што ова антинационална и аутодеструктивна политичка подела са лакоћом превазилази и разрешава унутрашњи раскол између „две Србије“. У презиру према „дођошима“, „пречанима“ и „Црногорцима“ потпуно су уједињени националисти и либерали, десничари и левичари, симпатизери Николића, Дачића, Илића и Чанка, Јовановића и Пешићеве. И док „Првој Србији“ смета што се у Сарајеву родио Борис Тадић, „Другој“ смета што се тамо није остао Емир Кустурица (док и једни и други то по свој прилици мисле за Горана Бреговића). Први се костреше на Борку Павићевић, други на Матију Бећковића, а у глас вичу „идите кући“, као да ико од ових људи има другу кућу и другу отаџбину осим Србије. Да ова школа ксенофобије истински уједињује завађене идеолошке стране у Србији сведочи и то што је можемо пронаћи у свим порама и културним слојевима друштва – од сиротиње која скупља картон и кулучи „на црно“ код приватника, преко политичара и НВО сектора, па све до Цркве, Академије и Универзитета, у оквиру којих се периодично стално реактивирају оптужбе против „босанског“ или „ијекавског лобија“, који забога сахрањује аутентичну (националну, грађанску) културу/језик/религију/економију домицилног становништва Србије. Када се у целу ту ствар пренесу псеудо-историософске интерпретације модерне српске повести, рађа се фантастична теорија „несрпске завере“ која почиње са „Црногорцем“ Карађорђем и његовим потомцима „на које је бачено проклетство народно“ (веровали или не, ова фраза је красила 10. члан српског Устава из 1869. године), и преко „црногорског зета“ Александра Карађорђевића, Хрвата Јосипа Броза (уз омиљеног саучесника „Црногорца“ Мирослава Ђиласа), долази до „Црногораца“ Милошевића и Тадића те „Босанца“ Зорана Ђинђића. Стога није ни чудо што је Ђукановићева изјава о „Србијанцу Николићу“ међу толиким људима одјекнула позитивно. О употреби појма „Србијанац“
За разлику од већ поменутог спорног појма „Русијанци“, који је забележен у књижевном руском као алтернативни и мало коришћени синоним за Русе, „Србијанац“ се, према доступним сведочанствима, појављује као ознака за српско становништво слободне Србије, за разлику од Срба који су живели по ободима Турског и Аустријског царства. Овај термин служио је да се подцртају реално присутне разлике у политичким системима, животним проблемима и културним разликама које постоје између слободног и поробљеног дела српског народа, и у њој није било ничега погрдног, нити подсмешљивог. Међутим, унутар данашњих граница Србије, „Србијанци“ се углавном користе на северу, како би се (углавном пежоративно и презриво) денотирали „геџовани“, примитивци и сиротиња са југа која одудара од „западноевропских“ манира, обичаја и „културе“ тзв. „Војвођана“. Очигледно је да ова употреба, међутим, настаје касније и нема везе са оним „Србијанцима“ о којима сведоче Вук Караџић и Бранко Радичевић.
Наиме, за време СФРЈ, државе која није крила да је решавање „питања великосрпског национализма“ једно од њених кључних унутрашњих задатака, локални политички коректни говор форсирао је термин „Србијанци“ у оквиру насилног (и делимично успешног) настојања да поделу конститутивне југословенске нације, тог Александровог „једног народа са три имена“, сведе на народе који би се у што већој могућој мери свели на границе социјалистичких република које су насељавали. Будући да је успех ове политике (као и свега осталог у бившој Југославији) зависио првенствено од приљежности републичких власти, Словенци и Хрвати су, баш као што су пропустили да имплементирају политику „један језик, два писма“ под својом надлежношћу, такође „преспавали“ своју обавезу да себе претворе у „Словенијанце“ и „Хрваћане“ (ово је опет Радичевићев израз), док су власти у Македонији и Црној Гори своје регионалне идентитете до XXI века са скоро па апсолутним успехом превели у „државотворне нације“ Македонаца и Црногораца, са „јасно профилисаним идентитетом, језиком, културом и историјом“. Чак је и у Босни и Херцеговини постигнут привремени успех у стварању, ако не „народности“, онда свакако препознатљивог наднационалног регионалног идентитета, који је, међутим, у ратовима после распада СФРЈ завршио исто као и вештачки коструисани етнос „Југословена“.

И док је деведесетих година у одређеним шовинистичким круговима у Србији „избеглица“ била погрднији израз него „Шиптар“, „Циганин“ или „Балија“, данас се на сличном тапету налазе домаћи „Црногорци“ и „Босанци“, односно већ поменути „Косовари“ (сви листом Срби!).

Значајан елемент самоутемељења хрватске, македонске и црногорске нације, као и покушаја формирања унитарне босанске државе, било је управо разграничавање сопственог идентитета од Срба, који су свима њима послужили као митолошки „други“, конститутивни непријатељ у чијем поразу једино може да се уздигне нова и млада нација. Какве је размере на крају попримило ово „ограђивање“ од Срба у бившим југословенским републикама није потребно подсећати. Али један од важнијих инструмената у току тог разграничавања било је управо инсистирање на подели на „Србе“ и „Србијанце“. Наиме, дижући из блата своје „тисућљетне идентитете“, наши „сусједи“ морали су прво да изађу на крај са својим темељним и кључним проблемом – како убедити своје грађане да се они темељно и цивилизацијски разликују од својих комшија Срба, који су говорили истим језиком (наречјем, акцентом, жаргоном итд.) као и они и делили са њима исте породичне и културне вредности. (Наиме, само је мали број националистичких „тврдих језгара“ у том тренутку водио рачуна о вероисповести, будући да је већина грађана Југославије, без обзира како се декларисала, делила јединствену секуларну културу.) Срби у Хрватској имали су исте манире као Хрвати, у Босни су јели исту храну и излазили у исте кафане, у Македонији и Црној Гори су говорили идентичним наречјем.
Србе на Србијанце, и обрнуто
Управо зато је званична политика свих ових политичких елита била да „Србима“ зову своје комшије које се не разликују од њих, а који, згодно, у свим овим земљама представљају апсолутну или релативну мањину, од њихових сународника који представљају конститутивни народ (уже) Србије. Ово је омогућавало хрватским и муслиманским домољубивим агитаторима да инсистирају на „великосрпској опасности“, истовремено убеђујући своје комшије да, када они говоре о „мрачним бизантинцима“, „Влајима“ и „папцима са истока“, заправо не мисле на њих (јер „они“, Срби, су у реду, они су културни/раја/нормални), већ на „оне Србијанце“, са њиховим „опанцима и празилуком“, „турбо-фолк сељаклуком“, „ћириличарењем“, „четништвом“, „Светим Савом“ и осталим назадним и националистичким будалаштинама. Потпомогнуто поменутом ксенофобијом и неразумевањем у матици, где су сви они ионако били „Хрвати“, „Босанци“, „Црногорци“, ова тактика довела је до темељне разједињености српског етноса у Југославији у тренутку када је земља почела да пуца по шавовима, оставивши Србе у раскораку и заостатку за већ формираним „националним идентитетима“ осталих народа. Презир према „србијанским папцима“, односно према „хрватским/босанским/црногорским итд. примитивцима“ један је од кључних разлога несклада и раздора у политичкој делатности српских политичких елита у Југославији током деведесетих, а када се на њега дода отуђена београдска и новосадска „урбана чаршија“, тј. стожери данашње „Друге Србије“, са њиховим бескрајним презиром према целини српског народа и малограђанска засењеност провинцијалним европејством Загреба и Љубљане, рецепт за националну пропаст је готов.
Наравно, као што су Срби каснили у свему, тако су каснили и са освешћивањем ове идеолошке замке која им је наметнута. Како су се појединачне републике отцепљивале, преко ноћи су мењале појам „Србијанци“ назад на „Србе“, проглашавајући своје дезоријентисане комшије за „страни фактор“ и „окупаторе“, истовремено их остављајући да се гложе са матицом по линији Срби/Србијанци. Док су се Власи досетили, било је већ прекасно, и позиви на одустајање од „језика подела“ до дана данашњег нису уродили плодом. „Српски окупатори“ су протерани из Словеније и Хрватске, расељени су са територије Федерације БиХ, а у Црној Гори су маргинализовани и обесправљени. И сада, када политике ових земаља са ратне реторике прелазе на мирнодопску пропаганду, поново је потребно инсистирати на „србијанској држави“, „србијанском председнику“ и „србијанским институцијама“, како случајно неко од Срба у Хрватској или Црној Гори не би помислио да је Томислав Николић и њихов председник, а Београд и њихова престоница. Јер, како би иначе хрватски Срби могли да „постану политички Хрвати“ и славе „ослобођење Хрватске од агресора“, како би, уосталом, Мило Ђукановић могао да се радује „аутентичном србијанском председнику“, него тако што ће рачунати да ће интровертност и аутизам будуће српске политике још више препустити „рубне Србе“ на милост и немилост насилној асимилацији у новонастале „историјско-државотворне идентитете.
Србијанство као Прокрустова постеља за српски народ
Шта је онда, када се све то узме у обзир, поручио Николићу Мило Ђукановић? Будући да је црногорски национални идентитет на који се Ђукановић позива дубоко спорна и често бесмислена и противречна идеолошка брљотина, није најјасније зашто би њему требало да буде у интересу да повлачи разлику између „Срба“ и „Србијанаца“. Он то сигурно не чини зато што се нада да ће се црногорски Срби наивно окренути институцијама Црне Горе, државе која је суштински утемељена на унутрашњем конфликту „Срба“ и „Црногораца“, чије је гложење неопходно да би она могла да настави да сервисира луксузне животе политичке елите којој ни до Срба, ни до Црногораца није претерано стало. Штавише, чини се да је баш у духу нове монтенегринске историографије да, у духу хрватске, муслиманске и албанске пропаганде, црногорске Србе представи као потомке „дошљака“ и „окупатора“ и поручи им да се „врате у Србију, одакле су и дошли, ако им у Црној Гори не ваља“.
Значајан елемент самоутемељења хрватске, македонске и црногорске нације, као и покушаја формирања унитарне босанске државе, било је управо разграничавање сопственог идентитета од Срба, који су свима њима послужили као митолошки „други“, конститутивни непријатељ у чијем поразу једино може да се уздигне нова и млада нација.
Наравно, то тако изгледа из наше, београдске перспективе, будући да ми, вечито каскајући за догађајима, још увек не можемо да престанемо да се чудимо како је уопште она црногорска већина одједном одлучила да не буду Србима. Ми данас на црногорске Србе гледамо као на вечну датост, коју ништа не може пореметити, и заносимо се да ће тих 30% заувек остати Србима, баш као што смо се заносили пре десет година да ће 100% Црногораца заувек остати Србима, или да ће косовски Срби заувек на барикадама бранити Србију, док она гради своју европску будућност. Ђукановић, међутим, размишља стратешки. Он поручује Србима у Црној Гори да „он поштује да они свој национални идентитет доживљавају као нешто аутентично“ (они то само „доживљавају“, док Ђукановић зна да је „аутентичан“ управо „србијански идентитет“ Томислава Николић), да се Црна Гора нарочито пријатељски односи према Србији, те да је „црногорски језик лингвистички идентичан српском“, али да је суверено право Црне Горе да језик зове „онако како су га назвале све земље бивше Југославије – именом државе“. Истовремено, Ђукановић подвлачи „да су се кроз историју, на Црну Гору увијек најлакше камењем бацали они Црногорци који су, несрећници, имали потребу да се тиме – обично са високих државних и јавних функција – у Београду представе већим католицима од папе“.
Ђукановићева порука је дакле, јасна – црногорски Срби нису „аутентични“ представници културе Србије и стога их треба одвојити од Београда „за обострано добро“. Истовремено, држава Црна Гора је више него стрпљива према њиховој хировитости и спремна је да им помогне да се интегришу у њен национални идентитет, а Ђукановић лично очекује у томе свесрдну подршку самог Београда и поготово „србијанског председника“ Томислава Николића. Потпуно идентичну политику као и Подгорица воде и Скопље, Приштина, Сарајево и Загреб, и док је тај процес отуђења Срба од матице потпуно довршен у Македонији, док они полако и поступно окрећу леђа Србији у Црној Гори, Хрватској и чак на Космету, једино се Срби у Босни чврсто држе свог идентитета, не дозвољавајући „сусједима“ да их утопе у лажне регионалне идентитете. Нажалост, овај народ је до сада за сва своја стремљења и страдања по правилу наилазио на дубоко неразумевање у матици, која је, истина, увек била спремна да им пружи уточиште и помоћ, али никада истинску подршку и солидарност.
Као што је до сада небројено пута речено, Србија је пре сто година била претесна за национална осећања њених становника, који су са жаром и поносом хитали да ослободе своје сународнике у Македонији, Херцеговини, Босни, Крајинама, Банату итд., док им је данас српско рухо прешироко, па се са радошћу задовољавају скученим и јаловим „идентитетима“ Црногораца, Војвођана и Србијанаца. „Србијанство“, потекло из једног невиног топонима, постало је данас Прокрустова постеља у коју, што „сусједи“, што међународна заједница, што домаћи отуђени грађанисти гурају српски народ у више него јасној намери да му подсеку крила и учине га национално и политички „безопасним“, економски несамосталним и, што је најважније, културно стерилним и непродуктивним. Негодовати данас против „србијанства“ Србије значи истински претендовати на оно што сви наши политичари мантрају, а у шта искрено не верују, а то су фразе о „балканском Пијемонту“, „локомотиви региона“ и „фактору мира и стабилности“. Јер, каже и сам Ђукановић – „нико те не поштује, ако не поштујеш сам себе“. И не само то. Срби су себе од нације својевољно и слободним избором свели до етноса у „многонационалном југословенском народу“ (баш као што су то учинили Руси). Када је југословенска нација пропала, на Србији је остало да види да ли ће свом народу да поврати статус једног од главних носилаца историјских догађаја (и историјског прогреса) на Балкану, или ће пристати да се сведе на неки тамо етнографски куриозитет у балканском шаренилу. А Београду време већ увелико откуцава, тим пре што на Балкану постоји још једна престоница, још један председник, и још једна република, која се не стиди придева „српска“. 
 
 

О Србима, Србијанцима и србијанчењу Срба

петак, 20 јул 2012 13:31
Grmilko
Коментар на ову тему сам поставио на овом сајту, децембра 2010, као засбену тему:

http://www.nspm.rs/samo-smeh-srbina-spasava/janci.html
Препоручи коментар:
11
1
петак, 20 јул 2012 13:58
Смиљански
О Милу не треба трошити речи,ко се сећа 90-их кад је био велики Србин,и кад се жестоко обрачунавао са хрватским фашизмом!?Наравно да ће сви они који су постали "Црногорци",после првих који су се тако изјаснили,Ђилас,и В.Влаховић,да бране тезу да су други народ!Ватикан ради на томе већ годинама!Уосталом они своје Цркве по Ц.гори поклањају Мирашу и тзв. "ЦПЦ"!Држава Хрватска је велики помагач ове идеје,па тако на Цетињу имате утисак да сте у Загребу,а не у Његошевој престоници!
Проблем је у томе,што многи у Србији,због личних фрустрација,и неуспеха,итекако имају анимозитет према Србима који нису из данашње Србије!Чак је и Томислав Николић добио приличан број гласова,само зато што је из Шумадије!
Препоручи коментар:
33
4
петак, 20 јул 2012 14:01
паја патак
Пошто нисам (чистокрвни) Србин – то Србима препуштам да расправљају што се Срба и Србијанаца тиче. Али – пошто имам и доста јаке “Росијске“ корене – сматрам да је одлука росијске владе (не “русијанске“ како г. Танасић каже) исправна. Треба знати да Руска Империја никада и ни у ком случају не би била у стању да сама достигне оно што је у својој историји достигла, да није имала изузетно значајне “инфузије“ крви небројених нација са територија које су јој се прикључиле/биле прикључене , као и од имиграната. Од имиграната преба поменути изузетно висок процент росијског племства пореклом из Француске, Немачке, Шведске, Шкотске, Шпаније и интелектуалаца из тих земаља који су се временом претопили (па и верски) у праве, искрене Росијане (не Русе!), и на свим пољима (укључујући и бојним) доследно и искрено служили интересима Росијске Империје. Дакле: росијски и Росијанин је сасвим на свом месту. А ви одлучите да ли је Србин и Србијанац (које никако не треба супртотстављати) у реду, или не.
Препоручи коментар:
18
15
петак, 20 јул 2012 14:05
Опет и опет
Немам шта додати, опет маестралан текст од аутора.
Препоручи коментар:
27
6
петак, 20 јул 2012 14:10
Karl Marks-naš duhovni vođa
Jednu nacionalnost određuje:
-jezik
-prezime
-poreklo roditelja.

Srpska nacionalnost: ekavica, ijekavica, štokavica, ikavica(Srbi u primorju Crne Gore dok i njih ne ukradu), prezimena i na ić.
Hrvatska nacionalnost: čakavski i kajkavski, prezimena na ić u opšte nemaju.
Muslimanska nacionalnost: turski jezik, prezimena na ić u opšte nemaju.

Kada SANU i srpska država budu javno obnarodovala ova i druga srpska vlasništva i tražila od drugih država/naroda da ih vrate srpskom narodu, mnogi lopovluci će se ukazati i postaviti pitanje pravog naziva mnogih veštačkih pojava/opsena.
Препоручи коментар:
23
16
петак, 20 јул 2012 14:35
Робеспијер
Да, стара тема српске несреће и неслоге.

Регионализми који ће нам доћи главе. Као да се у Србији још није завршио феудализам, те поједини региони сматрају да су силом укључени у јединствену државу.

Тако Војвођани не подносе Босанце, Црногорце и Србијанце. Црногорци не миришу, Србијанце и Војвођане. Србијанци не воле Црногорце и Босанце. А приметио сам од појединих припадника свих побројаних категорија, да су и Косовари посебна сорта људи, који нису баш за толерисање. Треба споменути ту још и Београђане, који изазивају завист код свих, што је посебан социолошки феномен.

Све ово показује да држава у целини није успела да својом политиком и вредностима које би промовисала, истински уједини све српске крајеве. Отуда и масовна асимилација српског живља, од стране суседних држава.

То је уједно и одраз политичких подела унутар државе, која још увек не зна шта су јој централне вредности око којих би се ујединила нацију. Увек се ишло у екстреме, а консензуса нема ни на видику.
Препоручи коментар:
29
4
петак, 20 јул 2012 14:35
Смиљански
Већина Срба из Херцеговине,данашње Црне Горе,Лике, Српског Војводства,Р.Српске немају презиме не ић???Преко 30% српских презимена нису на ић,па шта то значи???(Коштуница,Додик,Шешељ,Тесла,Ђилас,Пупин,Путник,а имали смо и Патријархе чије презиме се није завршавало на ић!
Препоручи коментар:
39
4
петак, 20 јул 2012 14:38
Коле
Србијанац није ништа друго него нешто као Црногорац, Македонац, Бошњак, Херцеговац, Славонац, Личанин - значи Србин са перспективом да се од њега направи Антисрбин.

Иначе, реч "Србијанац" користе Хрвти, искључиво да би означили Србе из Србије.Ако је тај израз "службени" израз код Хрвата, онда је то још један доказ да није за српско добро.
Препоручи коментар:
44
6
петак, 20 јул 2012 14:59
јова
Сјајан текст.
Препоручи коментар:
25
3
петак, 20 јул 2012 15:06
Милоје
Колико је мени познато, као Србину, Руси не кажу за Русију "Росија", већ "Расија". Та је реч, иначе, повезана са Рашком, која је, некад, била на данашњој реци Марици, која се тада звала Ибар, а данашњи Ибар се звао Рибар. Повезана је и са данашњом Рашком области која је настала преселењем из старе Рашке. Такође, та реч је повезана и са Етрурцима, који су се звали Расијанима или Рашанима, а назив Етрурци су им дали Грци, па преузели Римљани. Иначе, римски Сенат је донео закон да се уништи сва документација о постојању Расијана, Рашана (Етрураца) на Апенинском полуострву. Питам се само, од када то "племенити западњаци" уништавају историју и граде је по својој мери.
Препоручи коментар:
20
13
петак, 20 јул 2012 15:20
Коле
Молим вас, погледајте још један доказ у прилог мојој напред изнетој тврдњи, погледајте коментаре оних који се представљају "Србијанцима", ти коментари одишу еуропејством и квазисрпством (њих не интерсују територије српске државе, нити српске традиције, ни српска историја, њих само интересује лова). За њих се слободно, већ данас, може рећи, да су у истој мери Срби колико и Еуропејци.
Препоручи коментар:
26
4
петак, 20 јул 2012 15:22
Вукадин
Иначе не волим Ђукановића, нити сматрам Црногорце посебном нацијом, али овога пута је у праву. Доста је више Црногораца и Херцеговаца (мислим регионално) на кључним местима у Србији. Такође је тачно да имају потребе да се доказују као "већи католици од папе", што се осетило у њиховој политици. Можда је третирање ЦГ од стране "свеснијег" дела ДС-а могло да узрокује понеки циничан смешак, но у суштини је то политика бициклисте - горе погрбљен, доле дели буботке. Хоћу рећи, што нису повлачили амбасадоре из Америке када су ови признавали "Kosova" и радили којешта друго. Овамо су нашли да тренирају строгоћу.
Друга је ствар што не бих имао ништа против да видим Додика на челу Србије (и васцелог српства), но и то је моја импресија заснована на томе што не живим у Српској, па и тог политичара гледам другим очима...
Препоручи коментар:
11
28
петак, 20 јул 2012 15:40
kaca
Raduje me sto ovako dobar tekst napisa mlad covek !
Budimo se iz mrtvila koje nas je obuzelo . Ne dopustimo drugima da nas dele na Srbe i Srbijance Te podele nam namecu oni koji unutra naseg kulturoloskog, istorijskog i jezickog nasledja traze i grade svoj identitet, jer po principu PODELI PA VLADAJ lakse otimaju , prisvajaju i preoblikuju za sebe nase bogato nasledja . Ukoliko bi mesto-geografski prostor/drzava/ rodjenja ili zivljenja odredjivao naciju SVI U SRBIJI BI BILI SRBIJANCI ( Srbi, Madjari , Hrvati , Muslimani , Slovaci , Rumuni , Makedonci , Crnogorci /koji se tako izjasnjavaju / STA NIJE TACNO .Otuda gospodi iz bivsi nam "bratskih republika" a i lokalpatriotama u Srbiji jasno moramo reci MI SMO SRBI MA GDE ZIVELI I NE DELIMO SE PO MESTU ZIVLJANJA ILI RODJENJA.
Препоручи коментар:
27
3
петак, 20 јул 2012 15:49
Робеспијер
наставак

Све ово је показатељ да се морају мењати обрасци политичког деловања, али и мењати политичка култура. Свестан сам да је то готово немогуће, у условима кризе и недефинисаног статуса државе, али ми ћемо вечито заостајати за развијеним светом уколико нешто не предузмемо. Држава је легитимна само у оној мери колико је доживљавају као своју већина њених припадника, а то управо зависи од тога шта држава промовише као своје вредности. Не можемо ми вечно да живимо од прошлости и славе наших предака. То је за свако поштовање и неговање успомене на њих, али нове генерације треба да креирају нове, сопствене вредносне ставове које су у складу са добом у којем живимо (црква је најбољи пример - мењала је своја учења и доктрине у складу са временом у ком се налазила, зато је и опстала толико векова). У томе је најважније образовање, које треба да нас усмери ка активној партиципацији у политичким процесима. Када појединац осети да му држава даје могућности да одлучује, тада ће је уважати.
Препоручи коментар:
18
2
петак, 20 јул 2012 17:03
kaca@robespjer
Prosto sam morala da vam napisem i reci podrske za vase stavove ( Robespjer nastavak ) a ne samo da kliknem i da se pojavi broj za odobravanje stava .
Ubi nas neznanje , neobrazovanost i marginalizovanje pravih vrednosti a toliko mladih Srba postize znacajne razultate u mnogim visokoobrazovanim ustanovama sirom Evrope , Sveta i u samoj Srbiji .Brinimo o njima ,radujmo se njihovim uspesima i podsticimo ih sa onoliko moci koliko imamo da nastave u dobrom pravcu , napravimo registar /spisak (malo ruzno zvuci ) svih nasih kretivnih mladih ljudi koji mogu da iznesu novu kulturolosku i civilizacijsku vrednost kao sto su to radili njihovi predci.
Препоручи коментар:
11
0
петак, 20 јул 2012 17:39
Робеспијер
@ kaca

Захваљујем Вам подршци! Апсолутно се слажем са Вама, да су необразованост и некултура једни од главних проблема нашег друштва. Но, као и увек за то је одговорна држава, која мора да зна шта јој је приоритет. Из ове теме се јасно види, колико необразованост, односно, ''знање'' засновано на полуистинама, штетно делује на национално биће у целини. Стереотипне представе о културним и флегматичним Војвођанима, шкртим и некултурним Србијанцима, лењим Црногорцима, глупим и тврдоглавим Босанцима, одраз су незнања. Људи су данас препуштени сами себи у борби за егзистенцију, те нико не мари за просвећивање и науку. Неспремни смо да се мењамо и да усвајамо ново. Са друге стране, држава промовише спорт, као излаз из кризе за младе. Цитираћу Љ. Симоновића ''више вреди једна прочитана књига, него све медаље на ОИ''. За њих увек има новца, а за науку ретко. Фаворизује се пољопривреда, насупрот индустрије која води напред. И још много тога не функционише како би требало.
Препоручи коментар:
12
1
петак, 20 јул 2012 18:06
НАЦИЈА - НАРОД
петак, 20 јул 2012 14:10
Karl Marks-naš duhovni vođa
Jednu nacionalnost određuje:
-jezik
-prezime
-poreklo roditelja.


да не буде забуне - НАЦИЈА и НАРОД нису исто !

По нацији може да буде Србијанац и муслиман, али не и по народности.

Дакле: "Једну народност одређује".

Александар Карађорђевић је нпр. можда најзаслужнији што су Хрвати од народа постали и нација.
Препоручи коментар:
14
2
петак, 20 јул 2012 18:16
банедрал
Дефинитивна "пропаст" српске државе креће са завршетком првог светског рата и доласком пречана и Црногораца на разна места у власти "начелници округа" итд , а права катастрофа следи са завршетком другог рата када долазе на власт најгори од тих истих и овде почињу да се доказују.Погледајте само структуру људи који кроје капу Србији од 1945 па на овамо(Ђилас"дисидент",Мићуновић "јахач" и сл.) и презимена тих истих људи и све ће вам бити јасно.
С'обзиром на то да је то веома дубока проблематика и да су то људи којима апсолутно није страна латинска филозофија живота(једно причај,друго мисли а треће ради) , јасно је зашто ћемо пре свега морално пропасти.
Решење ћемо тешко наћи, јер српски народ тешко да постоји у оном облику у ком је постојао пре 100 год."изгинуло у ратовима" али можда за почетак подићи зид од 50 метара код Бродарева а после ћемо видети шта и како.
Препоручи коментар:
21
18
петак, 20 јул 2012 18:21
СВЕТА РУСИЈА
И док „Првој Србији“ смета што се у Сарајеву родио Борис Тадић, „Другој“ смета што се тамо није остао Емир Кустурица (док и једни и други то по свој прилици мисле за Горана Бреговића).


мислим да је ово промашена и стерилна тема. Чак може да произведе и негативне учинке у смислу некакве поделе на "прву" и "Другу" Србију.

Ја не припадам ни једнима ни другима, нити желим да ме неко ставља у "фијоке".
Препоручи коментар:
9
9
петак, 20 јул 2012 19:07
Смиљански
@бандерал
Већи глупост одавно нисам прочитао!Ако ви имате неке личне неуспехе немојте да кривите Србе "пречане",и Србе из Црне Горе!Уосталом,и, ако је тако,то онда говори о вашој неспособности,зашто сте дозволили да вам "они" преузму власт?Јадно је то, ако мислите да је брана на Бродареву решење!Један прави српски родољуб,никада не би,тако нешто написао!
Препоручи коментар:
16
11
петак, 20 јул 2012 19:56
фристајло
„Србијанство“, потекло из једног невиног топонима, постало је данас Прокрустова постеља у коју, што „сусједи“, што међународна заједница, што домаћи отуђени грађанисти гурају српски народ у више него јасној намери да му подсеку крила и учине га национално и политички „безопасним“, економски несамосталним и, што је најважније, културно стерилним и непродуктивним.
Да, то је и био базични план операције "Србија"; окресати све што штрчи ван авнојевске Србије,
Као Прокруст ноге и руке својих гостију, са истим мотивом као и Прокруст- пљачком. Одлична метафора.
Све честитке Танасићу на анализи, врло проницљива запажања.
А о декаденцији београдских и новосадских градских Срба- чему "дугујемо" појаву друге Србије- може се читава студија направити; тај национални тумор на ткиву Србије је изум западне политичке кухиње и директно одговоран за огромне штете које је нанео српским интересима последњих 20 година, из пуког провинцијалног комплекса према западу...
Препоручи коментар:
16
5
петак, 20 јул 2012 22:21
Иван К.
Робеспијер
Све ово је показатељ да се морају мењати обрасци политичког деловања, али и мењати политичка култура.


Слажем се са главном тезом, али не и са овим детаљима

ми ћемо вечито заостајати за развијеним светом уколико нешто не предузмемо.


Нема развијеног света. ...Сменимо, молим вас, тај концепт
трчања трке
, малограђанскe бриге да не заостајемо, имућнији = напреднији. Нека иду до ђавола! 'Напредан' је онај ко има свој живот, припада самом себи!

Људи су данас препуштени сами себи у борби за егзистенцију, те нико не мари за просвећивање и науку.


Одмах сам помислио да ово не може бити тачно! Ако је просвећивање толико важно и неопходно, свако ко се бори за егзистенцију аутоматски мари за просвећивање. - Нешто концептуално ту не штима!

Фаворизује се пољопривреда, насупрот индустрије која води напред.


Како се пољопривреда фаворизује? Колико знам: Никако!
Препоручи коментар:
11
0
петак, 20 јул 2012 22:58
Робеспијер
@ Иван К.

Нема развијеног света...Напредан' је онај ко има свој живот, припада самом себи!


Има развијеног света, а ми немамо свој живот, и тешко би се рекло да припадамо сами себи. Све своје смо распродали и уништили. Од средње развијене земље, постали смо земља у развоју. Држава је јака онолико колико поседује, а Србија скоро да нема ништа данас од привреде. Образовање у расулу, здравство у распаду, војска ослабила, култура пропала... Национални суверенитет окрњен, лута се и даље у спољнополитичкој оријентацији. Испуњавамо све што се од нас тражи. Тешко да спадамо у развијене.

Нешто концептуално ту не штима!


Шта концептуално не штима у просвећивању и борби за егзистенцију? Како онај ко се бори за егзистенцију, може да размишља о култури и просвећивању?

Како се пољопривреда фаворизује? Колико знам: Никако!


То сам лепо објаснио на теми ''Реиндустријализација Србије'', у моја два коментара.
Препоручи коментар:
0
0
петак, 20 јул 2012 23:16
XXX
@Милоје

Da, a onda je mrmot zavio čokoladicu!?
Препоручи коментар:
2
4
петак, 20 јул 2012 23:22
банедрал
@Смиљански
Па да ли је могуће да на такав начин коментаришете то што сам написао , да ли стварно мислите да лична проблематика има ишта са тиме?
Цела земља се пати и грца у хропцу већ скоро цео век са тим и таквим светом а ви и даље мислите на ситне, личне циљеве , тачно се из тога разлога види да сте од горе наведених, јер ако било ко каже ишта против тога да Црногорци "командују овом државом" то значи да је "неспособан" и да се није "снашао" тј. покрао државну имовину или већ нешто стекао на мутан и одвратан начин.
Препоручи коментар:
7
3
субота, 21 јул 2012 06:28
ДРАГАН
један од главних проблема за нас Србе јесте што смо прихватили да нам Србија буде она коју су цртали комунисти а не она коју су ослободили наши преци од турског и аустро угарског окупатора..да смо имали све ослобођене територије у једној Србији а не југославији ситуација на би била оваква...долазак југокомуниста на власт ,цртање комунистичко авнојски граница и измишљење нових нација (македонци,црногорци ,босанци или муслимани) дали су крила бившим окупаторима и спољним непријатељима да подрже сваког сепаратисту који се био антисрпски расположен.Комунистички устав из 1974 и авнојске границе ишле су на руку сепаратиста који су 1990 вешто искористили тиме што су поделили Србе по тим "границама" (тако су Хрвати стално говорили о "Србима из Хрватске" на једној страни и " Срба агресора из Србије") исто се то догодило и у осталим комунистичким републикама ,значи да су они дефакто још за време Тита поделили Србе .....
Препоручи коментар:
0
0
субота, 21 јул 2012 06:35
Danilo-1 dio
Problem svekolikog srpstva je Beograd i samo Beograd.A,zasto?
Zato sto Beograd nije samo srpski grad.Karadjordjevici su od srpskog napravili jugoslovenski grad.
Beograd je bio kapital Jugoslavije 75 godina,nema vjere i nacije koja se u njemu nije zapatila,rukovodioci,politicari,privrednici,umjetnici iz svih krajeva Juge,mjesani brakovi,komunisti-Jugosloveni,Evropljani,cak ima i onih "gradjana sveta".
Poslije raspada SFRJ,Beograd i dalje ostaje jugoslovenski sve do 2000 god,kad postaje "europejski".Vec 12 god.u DOS-nomenklaturi rijec Srbin ima negativno znacenje,oznacava primitivca i nacionalistu koji ih sramoti pred "civilizovanim svetom" .

Autor vrlo lijepo opisa Srbe iz Srpske,covjek zna znanje.

Srbi u Srpskoj su najkvalitetniji Srbi u cijelom Srpstvu,zato sto su prosijani u stotinu turskih i vatikanskih sita,a o genocidima da ne pricam.Ko je prosao sva ta sita i reseta,ostao je pravi kvalitetni Srbin,a ako neki od nasih nije bio dobar u Beogradu,to ste ga vi pokvarili.
Препоручи коментар:
4
0
субота, 21 јул 2012 06:44
ДРАГАН наставак
за време Тита а и после његове смрти комунисти из редова Срба су се буквално утркивали ко ће бити већи комуниста а мањи Србин , делили Србе по називу република..али ако сте приметили Срби су добили "нова имена управо на оним територија које су требали после ослобођења да уђу у саставни део Србије (македонци,црногорци ,босанци или муслимани) када се вратимо у 1918 год и погледамо ко је све ушао у заједничку државу( Срби ,Хрвати и Словенци) испада да после цртања комунистички граница и отимању српски ослобођених територија комунисти су почели и "расрбљивање" Срба
Препоручи коментар:
2
0
субота, 21 јул 2012 07:07
Danilo-2 dio
Dok je Beograd ludovao za Draskovicem,Djindjicem,Tadicem,Cedom Jovanovicem (jer je i on porijekolom Krajisnik),mi smo se tih ljudi odricali,a i njihova rodjena plemena su ih se odrekla.

Milosevic i Karadzic su primjer pravih Srba iz Crne Gore,a danas je Predsjednik Skupstine Srpske Srbin-Crnogorac Radojicic.

Srbi iz Srpske vise vole Srbiju nego svi DOS-glasaci,a podjednako kao i svi normalni Srbi u Srbiji.
Na nas ne moze uticati nikakva propaganda,jer je sredina tako jaka i toliko srpska,da smo,fakticki,vakcinisani od svekolike neprijateljske propagande.

Srpska se,cak,napada iz Srbije,Tadic sa Dekl.o Srebrenici izglasanom u Skupstini,Ceda nas naziva genocidnim,a Pesicka tjera Kusturicu,zato sto im smeta tolika kolicina srpstva na jednom malom prostoru.

Srbija,pod hitno,mora preuzeti sve,ali sve,medije iz neprijateljskih ruku i vratiti ih u srpske,a onda svakodnevno promovisati srpstvo kao sto to radi RTRS-Banjaluka,ili TV Bijeljina i svi ostali mediji u Srpskoj.
Препоручи коментар:
6
1
субота, 21 јул 2012 07:29
Hrvoje
Lijepo!Samoutemeljenje mog identiteta upravo je razgraničenje od Srba,"mitoloških drugih",konstitutivnih neprijatelja u čijem se porazu jedino može uzdići moj "novi" i "mladi" identitet!Dakle,ja nisam po sebi,nego čak moram sebe,u svojoj halucinantnoj svijesti(i imaginarnom postojanju-ontološki nisam na istoj razini sa Srbima)konstruirati razgraničujući se spram "mitoloških drugih"!Vjerojatno nisam dostojan sebe utemeljiti na nečem realnom(vlastitoj kulturi,djelovanju,itd)nego tek po halucinantnim tvorevinama vlastite mržnje(spram Srba,naravno!A što se drugo važno na svijetu može događati nego strahovita mržnja spram Srba?)Ukratko,JA NISAM DOSTOJAN BITI PO SEBI,NEGO JESAM TEK PO MOJOJ RELACIJI SA SRBIMA! HA,HA,HA...Ovakvi jeftini trikovi ideologa srpskog ekspanzionizma jedino mogu inducirati psihičke smetnje kod prosječnih građana Srbije čime ih dodatno onesposobljuju za realan život.Ovakve "pisanije" polučuju samo nemoć,a ne ono što zapravo žele...
Препоручи коментар:
2
7
субота, 21 јул 2012 09:07
Safet
"...na Srbiji je ostalo da vidi da li će svom narodu da povrati status jednog od glavnih nosilaca istorijskih događaja(i ISTORIJSKOG PROGRESA)na Balkanu..." Progresa? Ha,ha,ha...Baš je "progresivno" ponašanje Srbije tokom 90-tih!Bilo bi lepo da svim "natražnjacima" Tanasić objasni šta je to "istorijski progres".Jel to možda uništavanje Drugih(ovaj put ne-mitoloških nego stvarnih,ali kojima bi bilo bolje da ne postoje/iako u svesti Srba zapravo i ne postoje na "pravi" način/,ili se "možda" varam Tanasiću?)? I njihovog identiteta? Da li je srbijansko sluganstvo jednoj velikoj sili taj "istorijski progres" pri čemu onda Srbija ima prostor za neverovatna "progresivna" varvarstva? Lepo je videti kako srpski nacionalisti žele da povrate imaginarnu moć koja nikad zapravo nije bila njihova,kao ni uostalom teritorij drugih naroda...Lako je biti snažan tuđom snagom! A kad dođe vreme za sopstvenu snagu,onda nastupa somnambulija...i to je jedino dobro u celoj stvari...
Препоручи коментар:
0
8
субота, 21 јул 2012 09:30
Sava Savanovic
Osnovni problem u nas je sto se delimo na :Lale,Bosance,Licane,Kordunase,Banijce,Crnogorce,Sumadince,Kosovare,Hercegovce,Banacane,Sremce,Baranjce,Slavonce,pa onda jos i pogrdne tipa paprikari,carapari...Tolko podela medju samim narodom nema ni jedan narod plus sto jedni druge bas i ne vole preterano bez obzira sto smo srbi ili srbijanci svi.Gradjanin Amerike je Amerikanac onda je gradjanin Srbije Srbijanac.Mislim da upravo grb familije Nemanjic je odgovor na sve "Samo Sloga Srbina Spasava"
Препоручи коментар:
3
1
субота, 21 јул 2012 11:10
Владимир Ђилас
Постоје само Срби. Сви остали се пишу малим словом, и тачка!
Доста је било завади па владај, време је да се Срби Умноже, Обоже и Сложе!
Живели!
Препоручи коментар:
5
2
субота, 21 јул 2012 11:59
Little Big Serb
Volim ovakve tekstove jer daju priliku svima da iznesu svoja misljenja kao sto je ovde slucaj sa Milojem koji je ustanovio da su Etrurci iz Raske ! I Rusi. Kopirao sam ceo tekst i cuvam ga kao materijal za neka sledeca predavanja.
Препоручи коментар:
3
1
субота, 21 јул 2012 13:29
genc
Srbijančenja biljo dosta,bar ovde na Kosova! I previše,sve biljo pijano od srbijančenje!Sad ovde samo trezveni čoveki osim na sever.A i to neće na dugo...
Препоручи коментар:
0
6
субота, 21 јул 2012 13:38
ДРАГАН
а који су то "други народи "Safete? што нам не кажеш које то "туђе територије Срби траже? о да знам како ти тако и Hrvoje не можете без устава из 1974 и авнојски граница које су вам ваши драги комунисти направили ваша "историја почиње из 1945 а најновије из 1990 год ,тражите оно што нисте никада имали ,док вам Тито и комунисти нису поклонили а запад (због својих интереса) подржао али верујем не за дуго
Препоручи коментар:
3
0
субота, 21 јул 2012 14:21
sacuvaj me boze kuge i hrvata i muslimana
pa djodji na sver pa rotzeraj akos mes sipatru e vi set posebna sorta koja je najgora od svih a za balije i suatse pa havla bogu sto se ralzlikujemo do balkan muslimana i beckih slugu hrvat
Препоручи коментар:
0
0
субота, 21 јул 2012 14:22
Safet @ Dragan
Drugi narodi su ono narodi koji pravo postojanje dobijaju tek po Srbima.Inače,oni zapravo ne postoje! Isto vredi i za teritorije. Teritorij postoji tek kad Srbin gazi srpskim opankom(ili čizmom)po toj zemlji.Pre nagaženosti srpskim opankom taj teritorij je neka vrsta ništavila.Srbi su jedini narod na svetu koji Ništavilo preobražavaju u Kosmos...To je zato jer su poseban,izabrani narod koji zaslužuje sva bogatstva ovoga sveta.Da ne bi morali da rade...a zato znaju da se biju.Ali eto,na svetu ima boljih siledžija!
Препоручи коментар:
0
2
субота, 21 јул 2012 14:29
genc
Dragi moj Srbi! Sad ja svaćaš ko vi! Vi sveti narod! Pokretna svetinja bez koja ništa ne postoji! Zato Srbini vrediš da drugi za njega radiš,dirinčiš!A sveti čovek treba da mašeš sa korbači ako rob ne radiš po dobro za svetinja.Kako mi bilji gljupi! Ajde,vratiš se svi na Kosova,ova zemlja više nije svetinja otkada sveti vaseljenci otišlji na sever!Vratite se moljim vas,svet će da propadne ako izumreš sveti narod od neradniki...
Препоручи коментар:
0
4
субота, 21 јул 2012 14:32
@ sačuvaj me bože kuge i ostalo
A da nas bog sačuva ljudi koji ne mogu da ispišu ni jednu reč kako valja?
Препоручи коментар:
1
1
субота, 21 јул 2012 16:38
Миша
Полако, ће се видимо када каубоји "Го хоме", а једном морају отићи, милом или силом. И њихово време полако пролази, све више муке имају код своје куће, почели су, већ, међусобно да се убијају.

Зато ви, балисити, прочитајте како су прошли ваши дедови који су, у срцу Србије, подржавали Хитлера, до тада невиђену силу у свету. Нисте ваљда толико необразовани или глупи да правите исте грешке. Додуше, ви сте пропагатори по сајтовима, али обичан шиптарски народ ваљда не наседа вашим наркобосовским манипулацијама.
Препоручи коментар:
1
0
субота, 21 јул 2012 16:42
Милоје
ххх,
шта ти ја могу када си неписмен човек, па си у стању само да пискараш некакве отрцане штосеве. То је твој домет, али настој да га поправиш.
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]

Нема коментара:

Постави коментар