Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 01. април 2013.

Игор М. Ђурић: Зашто РТС смета што су српски матуранти поносни што су Срби? | СРБИН.ИНФО

Игор М. Ђурић: Зашто РТС смета што су српски матуранти поносни што су Срби? | СРБИН.ИНФО

Игор М. Ђурић: Зашто РТС смета што су српски матуранти поносни што су Срби?

(Видовдан)
Не би било овог текста да случајно не налетех на први програм Јавног сервиса, у зло доба кад ми време није. У првој реченици треба обратити пажњу на реч „јавни-о-а“ а када је реч о „кући“ о којој говоримо: јавни сервис – медијска кућа – јавна кућа! Емисија о идолима младих у Србији, некакво недавно истраживање у центру пажње.
maturanti-foto-milena-djordjevic-13
Водитељка: тешко је наћи праве речи…
Гости. Још теже…
Видојковић, који све и да хоће, не зна ништа паметно да каже, осим да понавља општа места. Његов опсег интелектуалног поимања је узак, духовност непостојећа, мудрост: даће Бог. Он је фразама тртљао о томе како су друштво у коме живимо, систем, ситуација у земљи, криви за стање у коме се налази данашња српска младеж. Али, као да себе не рачуна у тај покварени и невредни систем: а треба. Требао је само рећи: какви се писци појављују на телевизији и говоре о младима – таква нам је и омладина.
Бора Чорба, уморан од свих ових година и веселог живота, ван контекста и теме, тешко је хватао конце.
Нека госпођа из невладиног сектора, оличење обрасца и доказ истинитости стереотипа о њима, острашћена мржњом према Србима и самопорицањем, поприлично глупа, притом. Она и њој слични су кривци што људи по некад говоре оно што не мисле: само да се разликују од њих.
Четврти гост, психолог Драган Попадић, једини се нешто трудио, са по нечим би се и сложио са њим, али човек се једноставно уклопио у сивило.
Ја у првом дану терапије за повишени крвни притисак, са препорукама доктора да водим рачуна о исхрани, а поготову да се не нервирам: изнервирах се до 180 са 120. Мазохистички издржах неко време.
Ујутро, рекох, ајде да погледам то истраживање, јер видим по другим медијима да „другосрбијанци“ гракћу о томе ко гавранови пред ветар.
Нађем на интеренту, све редно и како требује, и прво што сазнајем, стидећи се свога незнања, да постоји некакав Завод за проучавање културног живота. Затим наилазим на поменуто истраживање, хотимично и ничим изазван, и на самом почетку, опет стидећи се своје заосталости следеће:
„Са ратом се променио систем вредности у Србији, начин одевања становништва, променила се врста музике коју становништво слуша. Према речима многих истраживача антивредности (Павићевић, Симеуновић – Патић 2005: 105), вредновали су се култ криминала и насиља, ратно профитерство, шовинизам, провинцијализам, ксенофобија (Кроња 2004: 103)“.
Овај пасус се завршава, „бриљатно“ како је и почео, констатацијом како је код свих стигла демократија само, ето, код нас није.
Сазнали смо, дакле, на самом почетку студије, да се Срби лоше облаче (сељачине једне!), да слушају грозну музику (а не дивне шлагере са Опатијског фестивала или слично ђубре са запада), те да су Срби заљубљеници у криминал, насиље и ратно профитерство (сви до једног, мајку им њихову, једу бибер и плачу). Треба додати и то, закључујемо, да су лоши Срби махом провинцијалци (мада заиста ништа лоше не видим у томе, али знам да сваки од те феле мора да се очеше о Константиновића и његов „паланачки фашизам“). Најзад, такви су Срби још и ксенофобични, и ако су све републике СФРЈ етнички очишћене осим Србије.
Видим ја, читајући даље, да „неће да ваља“ за мој притисак. Јер, још и не знајући резултате истраживања, ја на почетку студије читам шта ће „истраживачи“ пронаћи у резултатима истог. Они су, наиме, истраживали да би доказали своје почетне тезе а не да би донели закључке на основу резултата истраживања. Ништа ново. Таквим спиновањем нам и гонише нану нанину све ове године. Прво се донесе пресуда, па се после износе докази. Зато бих прескочио добар део студије, није вредно помена, социолошки и психолошки типови, оријентација, методологија, оквири, ставови, трте, мрте… додуше, сазнах да постоји народна, популарна и висока култура, и:
„Предмет истраживања био је да се утврди да ли код ученика завршне године средњих школа постоји веза између вредносне оријентације традиционализма и понашања у културној сфери. Наиме, ставови неизоставно опредељују понашање људи у различитим ситуацијама, али је питање да ли вредности које их држе обликују и навике у области културног активизма и традиције, и обрнуто“.
Шта год?!
Циљ истраживања? Да ви народски рекнем: да се српској младости гони мајка мајчина, да се оцрни и убије у појам. Они, додуше, написаше нешто друго. Суштина је иста.
„Кроз аналаизу прикупљених података сагледано је колико су матуранти у Србији окренути вредносној оријентцији традиционализма коју граде национализам, ауторитаризам и патријахалност…“.
Узорак, веле, не мож’ бит’ бољи. Број анкетираних ученика 1773. Каплара је 1914-сте било 1300.
У истраживању и анкети се дошло до „поражавајућих“ резултата. Српски матуранти су изгледа углавном Срби, са традиционалним (где се „традицонално“ схвата као изразито лоше) мушко женским схватањима полног живота и привржени породици. Замера им се што у слободно време спавају уместо да иду у позориште, мада истраживање не говори о томе од куд новац за позориште кад им родитељи углавном нигде не раде а добар део њих живи у срединама где нема позоришта. Из истраживања сазнајемо и колосалан податак да матуранти традиционалисти неће да цртају, пишу а да су ови либералнији (имала их мајка) све уметник до уметника. Сазнајемо и то да се благи традиционалисти у слободно време више друже међусобно, док ови изражени играју игрице. Да скратимо, српски матуранти, још уколико нису колико-толико либерални, а изгледа да већина није, јер ич не зарезива Европу: слуша лошу музику, гледа лоше емисије, ништа не читају (и кад нешто прочитају то не ваља ништа, уместо да узму Видојковића па да постану интелектуалне громаде). Та „ђубрад“ уопште не посећује концерте озбиљне музике, а о галеријама да не говоримо. Већина њих није нашла за сходно да присуствује неком од перформанаса разних „уметника“ џабалебароша и медиокритета, где би одмах спознали суштину живота гледајући задригле „уметнице“ како се ваљају по блату. Па већина тих матураната уопште не ствара никакву уметност!!! Страшно!!!
Даље, српски матуранти, према истраживању јашта, мрзе све околне народе и још приде остатак света. Не могу да се отмем утиску да све те мале „нацисте“ треба истребити, кад већ то није успело са њиховим дедама и очевима. Замислите, чак не воле ни Албанце и Хрвате!? Ти матуранти, ти „зликовци“, као највећу вредност, на прво место стављају породицу а скоро нико од њих неће да буде грађанин света или Еуропљанин. Закључак: идоли су им лоши, нису по вољи „другосрбијанштине“.
Углавном, истраживање закључује да неке шансе имају ови либералнији матуранти, њих је мање, иначе су ови традиционалисти изгубљени за Европу и „другу Србију“. Ма, ајте, молим вас, обожавају Чорбу и Марчела, и Јелену Карлеушу. А, могу лепо, уместо те Карлеуше да обожавају Леди Гагу. Али која разлика у менталном и духовном склопу између њих две? Никаква! Ова прва макар пева на српском(?!).
Сад, погледајте и ово:
„Традиционалисти као своје идоле чешће наводе политичаре, историјске личности и војсковође – „ратнике“: Ивицу Дачића, Милорада Улемека Легију, Моамера ел Гадафија, Владимира Путина, Тита и Драгољуба Михајловића Дражу (треба Михаиловић, прим. И.Ђ.), али и Таслу. Од уметника нису именовали ни једну особу (ни Видојковића, баш штета, опет примедба И.Ђ.) коју цене. Матуранти са нетрадиционалним и благо традиционалистичким ставовима ипак цене и уметнике (Ернеста Хемингвеја, Фриду Кало, Милорада Павића, Гогена, Сантјага Калатраву, Агату Кристи, Михаила Љермонтова) а од политичара и историјских личности поштују Тита, Наполеона, Гадафија, Гандија и Ђинђића“.
Ето, само на основу овога се може закључити да аутори студије немају појма о томе како размишљају млади и да су радили нешто у шта се не разумеју, нешто што не осећају. Све ово, што би својевремено рекао покојни Михиз „не вреди ни по пичке ладне воде“. Па кад матуранти кажу да им је идол Ивица Дачић, више је него очигледно да се зајебавају до бесвести. Кад помињу Легију они јасно поручују шта мисле о „другосрбијанцима“ и политичарима. Гадафи и Путин су им симболи борбе против америчке хегемоније. Они индиректно, симболима, езоповски, сатирично, ко зна да протумачи, показују више памети, разума и уметности него што ови могу да схвате. Па они им поручују: и у време Тита је било више слободе мишљења него данас. Кад готиве Дражу они само не желе да прихвате догму и тумачење историје, здраво за готово. Па и ови други се зајебавају, иста су то деца. Хемингвеј и Фрида Кало, то су филмоване личности и често коришћени симболи, имена из сваке укрштенице, ако већ треба да се праве паметни то им прво пада на памет. Павић је први озбиљнији естрадни писац у Срба обожаван од стране професорица књижевности, Агата Кристи сваког викенда на телевизији. Наполеон?! Па, ајте молим вас, ко није чуо за њега?! Ђинђић: то су вероватно додали истраживачи. Али је ипак врхунац зајебанције (види се да су се лудо забављали са њима) Сантијаго Калатрава – тек сам уз помоћ интернета сазнао ко је у питању. Идол српских матураната је шпански архитекта. Свака вам част децо, добро сте им завукли!
Истраживање достиже крешчендо, да не кажемо врхунац, следећим речима:
„Традиционалиста је чешће особа мушкога пола са израженом нетрпељивошћу према другим народима, похађа средњу стручну школу, прати спортске догађаје, одлази у кладионице, воли провод и забаву, слуша популарну музику, мало чита, а најређе се може срести у установама културе. Са друге стране, особа нетрадиционалних и благих традиционалистичких ставова чешће је особа женског пола отворена за упознавање и повезивање са другим народима, похађа гимназију, слободно време најчешће проводи са пријатељима, али воли да чита, па од установа културе, иако се ретко среће у њима, највише воли да посети библиотеку и позориште, док најмање одлазти на спортске догађаје и у кладионице“.
По овоме бих ја закључио да су Срби по мери Европе само ако су пичкице а да „права“ српска омладима постоји само у местима где постоје позоришта.
Да су истраживачи мало погледали око себе не би им била потребна ова цела ујдурма. Додуше, нешто мора и да се ради кад се прима плата са државних јасала, али је било и бољих решења да се потроше наши новци.
Каква је, у истину, српска омладина? То су деца коју срећемо свакога дана, која нам долазе у кућу. Не мрзе они, можда по некад причају оно што не мисле или што су чули од других. Има их различитих и свакаквих, баш као и у време кад је свако од нас био млад, баш као и у свако друго време. И кад сам ја био матурант, било је оних који читају врло мало, и оних који не читају много више, мање је било рокера а више народњака, а за позориште нас је, све заједно, да простите, болео криви стојко. Па и данас, сада у Америци, а живео сам неко време тамо, тек незнатан проценат младих чита, слуша озбиљну музику, иде у позориште, и: воли црнце у комшилуку.
Српски омладинци данашњи су свакако бољи од нас, мада им то није тешко бити. Не могу се лако превеслати, тврђи су и отпорнији. Другачије их је време васпитавало. И много су паметнији него што изгледају. Отуд цела ова ујдурма, клинци не размишљају како би хтели „спин доктори“ овдашњи, већ својом главом. Не, брините, биће ту и уметника, чак и писаца бољих од… Није циљ, неких тамо, да српску омладину освешћује – већ да је заглупљује. Заглупљени и ограничени они требају Европи.
Српска омладина се не разликује много од вршњака из осталих земаља света. Наша су деца сигурно боља и толерантија од деце из окружења. Има их наравно добрих и мање добрих. Као и увек што је било. Обзиром да су их убијали, протеривали, бомбардовали, а да их данас заглупљују евроатланским паролама и догмама, они су још и добри какви су могли да буду. Они су небески недостижни у сваком квалитативном погледу за оне који их истражују и расправљају о њима. А то што не воле педере и Хрвате сврстава их макар половично међу омладину са европским вредностима, наиме, хрватски матуранти не воле педере и Србе. Макар се у делимично слажу. Е, ово си требао да им саспеш у фацу Боро Чорбо!!!
 

субота, 30. март 2013.

Никад граница – Косово је Србија | Српска родољубива удружења, покрети и појединци

Никад граница – Косово је Србија | Српска родољубива удружења, покрети и појединци

Вечерње новости: Захтеви Немачке Србији 2013. - захтеви Аустроугарске Србији 1914. | Хроника

Вечерње новости: Захтеви Немачке Србији 2013. - захтеви Аустроугарске Србији 1914. | Хроника


Хроника

Вечерње новости: Захтеви Немачке Србији 2013. - захтеви Аустроугарске Србији 1914.

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 30. март 2013.
УЛТИМАТУМ од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео двадесети век заснована на уценама, сматра писац и народни посланик Синиша Ковачевић.
Историчар Радош Љушић за "Новости" каже да у актуелном документу има и нешто горе него у оном из 1914. - Сада траже промену граница, али и промену свести Срба на северу Косова.
Наиме, у једној од седам тачака немачког ултиматума наводи се да би Београд "требало да утиче на промену свести Срба на северу покрајине, како би схватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи".
- То је демократски фашизам. Овакав захтев незабележен је у историји света. Нечувено је да се тражи да се промени свест једног народа о историјској традицији. Први пут се суочавам са оваквом синтагмом - истиче Љушић.
Он овај захтев оцењује као најтежи од свих, пошто задире у национално биће српског народа. Тражи се да Срби више не буду Срби.
- Пред Први светски рат испоручени су захтеви који су се могли сматрати кршењем интегритета и суверенитета, а сада нам траже више од тога - да признамо Косово и да се Срби са севера одрекну Србије и српства и прихвате нешто сасвим друго. О свему другом могло би да се преговара, осим о овоме - наводи Љушић.
И Синиша Ковачевић оштро критикије однос једне од водећих европских држава према Србима:
- Немци од нас траже само две ствари - да променимо свест и да променимо границе. Сви остали услови произилазе из ова два. Увредљиво је.
Ковачевић наглашава да смо од Немачке навикли на ултиматуме и условљавања и да је то принцип по коме они функцинишу према Србији још од времена Аустроугарске која је била немачка држава.
- То је изостало једино 1941. године. Тада су нас напали без ултиматума - подсећа Ковачевић и напомиње да Немачка води ултимативну политику и према другим државама.
- Погледајте Кипар, Грчку, Бугарску... Ова Европа је "Четврти рајх", ако се изузму Француска и Велика Британија која је на прагу да изађе из Европске уније, - недвосимислен је Ковачевић.
Радош Љушић уочава да сам текст који су донели немачки парламентарци "нема ултимативну ноту", али тражи више него било који ултиматум:
- Ниједна самостална и независна држава не би прихватила те услове. Немци нам говоре како ћемо регулисати односе са БиХ и како ћемо се одредити према Сребреници. То не може нико да одређује једној сувереној држави. То зависи од нас, а не од света.
И професор Дарко Танасковић види много сличности са догађајима из 1914. године. Анализирајући захтеве од пре сто година и ове данас наводи:
- Занимљив је, рецимо, коментар уз захтев број два у коме се тражи "видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године" и констатује да "још није откривено ко стоји иза напада и оптужница није подигнута". Ако нас памћење не вара, четврти захтев из ултимативне ноте Аустроугарске Србији из 1914. такође се односио на неку "судску истрагу". А онда и оно чувено "ко стоји иза"...
Захтев број пет односи се на "почетак уклањања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова". И 1914. се захтевало растурање друштва Народна одбрана, удаљавање из војне и уопште административне службе неких официра и чиновника, као и отпуштање и строго кажњавање чиновника у пограничној служби код Шапца и Лознице...
С друге стране, Чедомир Антић, лидер Напредног клуба, сматра да и није једноставно повући "истинске паралеле" између аустроугарског ултиматума 1914. године и садашњих притисака Немачке на Србију:
- Пре стотину година услови и односи су били другачији. Аустроугарска је била недемократска империја која је тежила да покори слободну Србију и од Балкана створи колонијални посед. Свет је био оштро подељен и пошто је Србија дипломатски успела да надигра Аустроугарску она је безуспешно покушала да је освоји. Тиме је пружила прилику Немачком Царству да започне Први светски рат. данас демократска Немачка настоји да у миру потврди своју доминацију на Балкану и у ЕУ.
Једино што је слично, наводи Антић, јесте осионост Немачке:
- Мачији садизам прати петнаест година дуго мрцварење Србије, без понуде озбиљнијег компромиса. Тај садизам генерише одређена потреба немачке политике да превазиђе своје фрустрације из 20. века. Србија се ту случајно, али веома згодно, нашла са свим својим слабостима.
Антић додаје да Намачка и Србија до 1914. нису били непријатељи и да су непријатељство донеле аустроугарске империјалне аспирације и Хитлерова мржња према Србима.
- Током протеклих двадесет и три године очигледно је да је Немачка нашла свој пут ка војној и империјалној моћи - раније је имала само економску и политичку - пре свега захваљујући односу према српским крајевима (Србија/КиМ, БиХ, Црна Гора). Ту је и чињеница да Немачка само према Балкану није преузела тврде обавезе које је прихватила кад је реч о Пољској, Чешкој и у извесној мери Француској - каже Антић.
Он сматра да је наступ немачких политичара и парламентараца, "ако и занемаримо ратове из деведесетих, током протекле три године, срамотан и недостајан једне демократске државе, посебно када она има терет тешких злочина према српском народу из два светска рата".
Антић оцењује да је инсистирање на потпуном понижењу Србије и доследном претварању административне линије у међудржавну границу само претекст да нам тако у будућности буду отети Војводина, Нови Пазар и вероватно источна Србија.
- Са поделом Косова тај модел разарања Србије био би обесмишљен - уверен је наш саговорник. - Циљ је да област коју су САД и Немачка ојадили (нове државе од Бихаћа до Битоља) буде уситњена и онеспособљена да буде део равноправне европске породице народа.
Срби са севера огорчени су ултиматумом и наступом немачких парламентараца.
- Како да променимо свест? Да се одрекнемо кућа, њива, гробаља... пита Драгиша Миловић, начелник општине Звечан:
- Никада се не можемо одрећи идентитета, историје, државности, Србије... Не желимо и не можемо да будемо Косовари. Ми смо Срби.
Миловић сматра да захтев у коме се тражи да Срби са севера промене свест, говори о томе колико Немци желе да понизе Србију и српски народ:
- То је резултат неких њихових фрустрација из прошлости. Њихов однос према Србима је понижавајући и испод сваког нивоа.
ЉУШИЋ истиче да је најважнија ствар, које нема међу немачким захтевима, база "Бондстил".
- То је највећа база у Европи. Американци су је препустили Немцима који у њу смештају своје војнике. "Бондстил" одређује судбину Косова. Питање ко ће њиме управљати је најважније питање. Зато је Немачка толико заинтересована за Косово - каже Љушић.
ЗАХТЕВИ НЕМАЧКЕ СРБИЈИ 2013.
* РЕФОРМИСАТИ правосуђе, у тој области уложити додатне напоре
* Открити и гонити починиоце паљења Амбасаде Немачке, није откривено ко стоји иза напада, није подигнута оптужница
* Помирење у региону. Београдски званичници да убудуће користе појам "геноцид у Сребреници"
* Потпуно спровођење досадашњих резултата у дијалогу Београда и Приштине о "интегрисаном управљању границама на северу".
* Паралелне институције. Тражи се укидање.
* Београд да утиче на Србе на северу да "промене свест" како би ови прихватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи.
* Јасно видљива воља за нормализацију односа с Косовом с перспективом да Србија и Косово буду пуноправне чланице ЕУ. Та перспектива мора да буде у облику Споразума о добросуседским односима
ЗАХТЕВИ АУСТРОУГАРСКЕ СРБИЈИ 1914.
* ДА спречи издавање публикација које подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској
* Да распусти организацију Народна одбрана и друге које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
* Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске
* Да из војске и администрације уклони официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена официра доставила би власт Аустроугарске
* Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије
* Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата, уз помоћ и упутства аустроугарских органа
* Да ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је спровела Аустроугарска
* Да спречи нелегални пренос оружја преко границе
* Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника, који су изразили непријатељство према Аустроугарској
* Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза
(Вечерње новости)
 
 
 

Вечерње новости: Захтеви Немачке Србији 2013. - захтеви Аустроугарске Србији 1914.

субота, 30 март 2013 21:43
Da nista drugo, ...
...ova naredba o Srebrenici sasvim ih razotkriva. I njih Nemce i njihovu EU kao novi platzdarm "nove i drugacije" Nemacke.
Препоручи коментар:
27
0
субота, 30 март 2013 21:51
Мићуновић
Мењају ми свест.Непријатеља морамо поштовати и назвати га великим пријатељем.Пријатељима окренути леђа или им забити нож у леђа.Николић, Дачић и Вучић морали би да дају оставке.....
Препоручи коментар:
28
0
субота, 30 март 2013 21:56
Бране, Италија
Па ако се ми хвалимо како смо осветили Косово после 600 година и заветујемо се да ће чекати опет ако треба и 2000 година зашто је онда чудно да се Немци као неупоредиво моћнији народ свете за оно што је било пре само 100 година ? Но мало о односима са Немцима. Краљ Милан је водио реалну политику па је склопио уговор са АУ. Тада и почињу проблеми Обреновића јер Русија непрекидно почиње да шири пропаганду међу Србима против Аустрије дрско нас провоцирајући (слично као и сад) да смо склопилу уговор са непријатељима Словена, православља и др. Заправо се радују јер имају изговор за Велику Бугарску којој обећавају српске земље што им Немци поништавају. Заједно са радикалима коначно обарају Обреновиће и тада почиње српска пропаст, на њихову несрећу и њихова. Такође Цара Никола није изгубио престо због Срба како нам потурају већ због револуције у својој земљи, а на крају крајева толико су радили да нас посвађају са Аустријом да био стварно морали бити без образа да нас не подрже 1914.
Препоручи коментар:
2
41
субота, 30 март 2013 22:01
SomborSrbija
....... a na kraju ce i proci kao 1918.Zivi bili pa videli.
Препоручи коментар:
35
0
субота, 30 март 2013 22:08
Ovo je IV atlantski Rajh,
To je prosireni III Rajh,gazda je preko okeana,a Njemacka mu je glavni eksponent u Evropi,jer bez tih fanaticnih fasista ne moze ni biti ozbiljnijeg rata.
Glavni cilj je Rusija,a Srbi su samo usputna stanica,da ne bi iza ledja ostavljali bilo kakav otpor.
Nalazimo se u 1941 god,samo su jos Srbija i Rusija slobodne zemlje i van IV atlantskog Rajha i kao sto Milosevic rece,agresija na Srbiju je samo proba za Rusiju.

Sve im je palo u vodu kad su im Srbi srusili,tada tajno oruzje,F-117 i B-2 koje su i dosli probati na Srbiji znajuci da ce ispod njih biti ruski raketni sistemi BUK M-1,preteca S-300,sa dometom od 50 km.
Nakon toga su presli na bjesomucno bombardovanje srpskih civila i civilnih objekata kako bi nam se osvetili i nece nas pustiti na miru sve dok se u Srbiji ne pojave ruske nuklearne glave.

Mnogi ruski analiticari kazu da je agresija NATO-a na Srbiju otrijeznila Rusiju i dovela na vlast Putina.
Dakle,jedini spas Srba,Srpske i Srbije je u savezu sa Ruskom Federacijom.
Препоручи коментар:
24
0
субота, 30 март 2013 22:08
Bošnjaković
"Тражи се да Срби више не буду Срби." Eto vidite da su istorijske poturice, u stvari bili "progresivna snaga". Oni su prihvatali "realnost".
Препоручи коментар:
21
0
субота, 30 март 2013 22:10
Горан Јевтовић
Овај ултиматум сада је десет пута јачи и опаснији од онога 1914.године.
Он носи много веће понижење и конкретнију штету.
Препоручи коментар:
31
0
субота, 30 март 2013 22:16
Đetić
Podržavam sve uslove;prekinite pregovore ako vam ne odgovara.Rat ste izgubili i šta vi hoćete?Dobro je da vam bilo šta i nude na Kosovu.
Препоручи коментар:
0
28
субота, 30 март 2013 22:17
uporno netolerantan
@sombor

Samo da mi ne prodjemo kao u I sv.ratu...
Препоручи коментар:
1
22
субота, 30 март 2013 22:18
Vic
Znate kakva je razlika između ruskog internacionaliste i engleskog kosmopolite? Internacionalista voli svoju naciju ali i druge nacije, obično zbog njihove kulture, običaja, nauke, tehnike, umetnosti. Engleski kosmopolita voli sve ljude koji pričaju engleski, slušaju rok, piju koka-kolu, ne znaju ko su ili im nije bitno, ali obavezno vole pare i englesku kraljicu.
Препоручи коментар:
17
0
субота, 30 март 2013 22:19
SuperBad
Godine 1914. posle ultimatuma i objave rata Srbiji,tadasnji ambasador-Austro-Ugarske prelazi u Zemun.Ispracaju ga Srbi sa obale i dobacuju-Vidimo se u Becu.Pametnome dosta
Препоручи коментар:
23
0
субота, 30 март 2013 22:27
Бране, Италија
....... a na kraju ce i proci kao 1918.Zivi bili pa videli.


да ли то значи да ћемо и ми проћи као 1918. са милонским жртвама, потпуно порушеном отаџбином која је на крају и укинута ?
Препоручи коментар:
4
20
субота, 30 март 2013 22:34
Дринко Кончаревић
Има изгледа да се Историја понови. Да не би прошли боси по трњу сада морамо пказати да смо нешто научили и да можемо избећи понављање Историје а да останемо Срби.
Препоручи коментар:
10
0
субота, 30 март 2013 22:35
BGovac
Pa ovaj ultimatum od pre 100 godina je laksi za ispuniti nego ovaj danasnji. Na kakve razgovore idu ove KRTICE iz vrha vlasti...
Препоручи коментар:
20
0
субота, 30 март 2013 22:40
Kontinuitet za kontinuitet.
Pa nista ko moj pradeda 1914, i deda 1941, i ja cu isto 2013/2014. Sto da ih brukam. Dok se svabe jednom ne nauce pameti.
Препоручи коментар:
22
1
субота, 30 март 2013 22:45
razlike
Možda ne vidim dobro ali 1914. nisu tražili da im damo svoju teritoriju nego da ih manje mrzimo, danas traže teritoriju i da ih bespogovorno obožavamo!
Препоручи коментар:
21
0
субота, 30 март 2013 22:48
Brane,Italija,
Tebi opet nije dobro,ja te nedavno pitah imas li termometar,a ti nista ne odgovori.
Препоручи коментар:
5
10
субота, 30 март 2013 22:50
изрека
Сачувај ме Боже од пријатеља, од непријатеља ћу се сам одбранити.
Само што бисмо у овим временима морали да сачинимо поприличан списак пријатеља (споља и изнутра).
Препоручи коментар:
10
0
субота, 30 март 2013 22:52
@ Djetic,
Djeticu,ni tebi nije dobro,imas li ti termometar?
Препоручи коментар:
14
0
субота, 30 март 2013 22:55
misterbiti
Niste razumeli ili neqete da razumeta poruku Nemaca koja glasi-SRBI OKANITE SE TUGJIH TERITORIJA-toje sushtina poruke o promeni SVESTI kod Srba.Vishe od 100 godina pokushavate izllazak na Jadransko more ali ipak toje tugja teritorija .Prestanite veq jednom i zadrzhite samo ono shtoje vashe a toje BEOGRADSKI PASHALUK.
Препоручи коментар:
1
16
субота, 30 март 2013 22:55
Миладин Зековић
Немачки парламентарци су у шестој тачаки УЛТИМАТУМА упућеног Србији тражили ПРОМЕНУ СВЕСТИ српског народа. По том питању АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ је непревазиђен.Он је заиста доживео ПОТПУНУ, ТОТАЛНУ ТРАНСФОРМАЦИЈУ И ПРОМЕНУ СВЕСТИ.
Препоручи коментар:
22
1
субота, 30 март 2013 22:59
Konobar
Mogu bre samo da nam pljunu pod prozor i vidimo se u Trecem svetskom ratu sa Srbijom na strani Rusije ( i Kine naravno).Sve se kuva tako nesto u svetu.
Препоручи коментар:
19
0
субота, 30 март 2013 23:00
perkins
razlika u zahtevima 1914 i 2013 je ta sto je 1914 zahtev SRBIJA odbila,a 2013 kikiriki republika prihvatila
Препоручи коментар:
4
1
субота, 30 март 2013 23:02
mladenbg
previse su slicna ova dva ultimatuma da bi bilo slucajno, treba cetvoro ociju otvoriti povodom odnosa amerikanaca i EU prema Srbima, kidisu na nas kao besni kerovi, bojim se da u njihovim planovima nema mesta za celovitu i prosperitetnu Srbiju, a ni Srpsku....ovakve ucene i ponizavanje su dosad nevidjeni u medjunarodnim odnosima
Препоручи коментар:
4
0
субота, 30 март 2013 23:06
Arsenije
@Đetić
Srbi ne gube ratove. Rata nije ni bilo. Srpska vojska je čekala fašiste koji su se pojavili na Kosmetu tek kada je srpska vojska sa kompletnim naoružanjem izašla sa Kosmeta. Bilo je otvorene terorističke ucene da će Beograd biti bombardovan iz daljine i ravan kao sto, odnosno da će ceh platiti civili. To je neprihvatljiva cena, čekaće Srbija bolju priliku.
Препоручи коментар:
4
0
субота, 30 март 2013 23:10
Миладину Зековићу
Да господине Зековићу. Што се Вучића тиче потпуно сте у праву. Та промена свести није се догађала поступно. Догодила се на самом почетку мандата, при првој посети Берлину када су га прошетали поред почасног вода, а по црвеном лауф тепиху. Само што се није онесвестио од части и задовољства. Тада још није био научен да се контролише, сав се зацрвенео, паника ме је ухватила да ће се и тамо расплакати. Тада је испоручио Немцима свест на тацни. Што је своју испоручио, него што сада испоручује нашу са свим припадајућим деловима. Шта мислите због чега толико чезну да баш он иде у Брисел?
Препоручи коментар:
5
0
субота, 30 март 2013 23:13
@misterbiti
misterbiti ti malo zaboraviti
sta se desiti
kad vas gazde ostaviti
1918
1945
201?
Препоручи коментар:
4
0
субота, 30 март 2013 23:20
@misterbiti
Nema dovoljno siptarskih sajtoва?
Препоручи коментар:
4
0
субота, 30 март 2013 23:20
Anka Krajina
@ Горан Јевтовић
Овај ултиматум сада је десет пута јачи и опаснији од онога 1914.године.

Čitajući Čedomira Antića, ne mogu se oteti utisku da ipak postoje neke razlike.

Ultimatum 1914. imao je iza sebe kao direktnu posledicu rat, koji je bio prepremljen nezavisno od odgovora Srbije.
Znači, tražio se samo neposredni povod.

Da li odbijanje ovog sadašnjeg ultimatuma nosi iste posledice?
Ili mislite na druge oblike rata?
Jedina "opipljiva" posledica je nedobijanje datuma. Naravno, to samo po sebi nije nikakva tragedija ako se ne zna šta se iza brda valja.
Možda imate više informacija o tome? Volela bih ih čuti.
Pozdrav
Препоручи коментар:
2
0
субота, 30 март 2013 23:26
Милић Петар Кецман
"Немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас изјавио је на конференцији о НАТО у Београду да Срби морају својој деци да објасне да је бомбардовање било исправно, како она у будућности не би мрзела Атлантску алијансу."(год.2010)
О чему и за чије бабе здравље се са њима расправљало о било чему? Зашто нису тражени савезници?
Препоручи коментар:
5
0
субота, 30 март 2013 23:30
Srebrenica
Dobro je Ćosić rekao niko ne laže ko srbin.Lako je lagati na domaćem terenu ali drugima se neda sipati lug u oči.Poruka je ne lažite više dosta vas je !
Препоручи коментар:
1
4
субота, 30 март 2013 23:40
Радгост
А шта ако Немци испуњавају жељу Русије да одврате Србију од чланства у ЕУ?И зато постављају услове које Срби не желе,неће,не могу да задовоље?
Препоручи коментар:
0
0
субота, 30 март 2013 23:42
@Srebrenica
Evo ga još jedan sa spiska nevinih žrtava koji je nekim slučajem ipak živ i zdrav i služi se internetom.
Препоручи коментар:
3
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст] 
 

Вилијам Дармут: Срби треба да негују и чувају свој суверенитет | Хроника

Вилијам Дармут: Срби треба да негују и чувају свој суверенитет | Хроника


Хроника

Вилијам Дармут: Срби треба да негују и чувају свој суверенитет

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 30. март 2013.
ВИЛИЈАМ Лејџ, десети гроф од Дартмаута, (Villiam Legge, 10th Earl of Dartmouth), који воли да га други једноставно зову Вилијам Дартмаут, изазвао је недавно велико интересовање у Србији, али и широм Европе, када је на заседању Европског парламента у Стразбуру, као члан евроскептичне Британске странке за независност, затражио да се питање пријема наше земље у ЕУ одложи све до - 3000. године.
Било је у овим речима и лошег укуса, за нас не баш увек разумљивог, британског хумора, али и мучне чињенице да ЕУ не зна шта ће ни сама са собом, без обзира на минорни значај политичке струје коју Дартмаут апредставља.
Многи су у Дартмаутовом иступу видели и демонстрацију супериорности западних земаља над малим државама с истока Европе. Полубрат бивше британске принцезе, син грофице Рејн Спенсер, рођене Мек Коркодејл и маћехе леди Дајане, у ексклузивном интервјуу за "Новости" истиче, међутим, да је у његовом обраћању било свега само не спрдње.
* Због чега сте Србији предвидели баш 3000. годину?
- Противимо се томе да још држава улази у ЕУ. То је политика моје странке. Противили смо се 2004. да уђу Пољска, Кипар, Мађарска, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Чешка... Противили смо се да 2007. уђу Бугарска и Румунија. Сада се противимо уласку Хрватске. И наставићемо да се противимо. Не само због Србије, већ и због БиХ, Македоније, Црне Горе, Турске и осталих. Не циљамо, дакле, само Србију. То је наша општа политика.
* Зашто се толико противите даљем проширењу Уније?
- Први разлог је зато што се Велика Британија суочава с диспропорционално великим захтевима имиграције. А биће још горе, кад нова проширења ступе на снагу и кад још више земаља буде ушло у ЕУ. Енглеска је пренасељена. Србија има површину од око 60 процената територије Енглеске, са свега седам милиона становника. Енглеска, с готово двоструко већом територијом, има 50 милиона. Поставите ствари у супротном смеру: када би Србија била насељена колико и Енглеска, не би имала седам, већ 30 милиона становника. Између 1997. и 2007. године, имиграција је код нас порасла за чак 4,4 милиона. Тренутно, у Енглеску сваке године уђе више људи него што их је укупно ушло у периоду од 1066. до 1950! Ми, једноставно, немамо више простора.
* Неће, ваљда, баш сви сада из Србије и других земаља кандидата за чланство у ЕУ да похрле да живе у Енглеској? Можемо ми и да допринесемо развоју Уније...
- Други разлог нашег противљења проширењу је што велики новац из буџета Уније одлази на такозване кохезионе фондове. Неке земље попуњавају ове фондове, друге их користе. Велика Британија масовно учествује у њиховом попуњавању, да би субвенционисала грађане других држава. А наш народ тренутно пати. За нас, он би требало да буде на првом месту. Не мислим, заиста, да је проширење у британском националном интересу и у интересу народа који ме је изабрао. Када би ушла у ЕУ, Србији би требало да се дају велике суме. Исто тако сматрам да их не би требало дати било којој другој земљи. Није нам потребно да даље плаћамо, и то је веома једноставно. Али постоје друге политичке партије у нашој земљи које подржавају даља проширења, укључујћи, нажалост, и владајућу коалицију.
* Зар ви, ионако, не намеравате да изведете Велику Британију из ЕУ? Зашто не пустите друге да уђу?
- Веома добро питање. Зашто да не, кад ми изађемо из Уније, можете слободно да заузмете наше место!
* Није ли то, све, ипак, помало одраз западног егоизма и ароганције према земљама с истока Европе?
- Не могу да говорим у име других земаља. Мислим да су друге чланице повољно расположене по питању уласка Србије у ЕУ. Могу само да говорим о нама. Као што сам рекао, реч је, пре свега, о томе што имамо велики притисак на наше школе, болнице, стамбени сектор. Верујемо, и имамо пуно право да верујемо, да ће, када још више људи буде дошло, ситуација, која је ионако тешка, постати много гора.
* Посматрате нас као терет, а можемо да будемо и те како корисни. Недавно је, тако, обележен 27. март, када је српски народ масовно протестовао против Тројног пакта. Дуго се мислило да је то било спонтано окупљање, а сада се појављују гласови да је све, у ствари, организовала британска тајна служба, да би нас увукла у рат...
- Хоћете ли да кажете да имамо моралне обавезе према Србији? У том случају, имамо моралне обавезе и према другим земљама, као што су, на пример, државе бившег Совјетског Савеза, које су такође биле наши савезници током Другог светског рата. Желео бих да честитам српском народу и искажем му сву своју захвалност и поштовање за оно што сте урадили 1941. године и током Другог светског рата. Али то не значи да ми у нашој партији сматрамо да је добра идеја да Србија уђе у ЕУ.
* Да ли је, на крају, лоше, или добро за Србију, то што јој се, по вама, пружа прилика уласка у ЕУ тек за хиљаду година?
- Сви смо очевици онога што се тренутно дешава с Кипром. Хтео бих да скренем пажњу вашим читаоцима да је услов постављен од ЕУ да се као монета прихвати евро. Тренутни подаци показују да је стопа незапослености у Србији око 25 одсто. Ако уђете у ЕУ, на основу чињеница које показују шта се тренутно дешава другима, можете да очекујете да ће се незапосленост удвостручити.
* Ваша интервенција у Европском парламенту је, дакле, била добра за Србију?
- Добра вест је то што нисте у еврозони.
* Зашто, онда, после свега, Велика Британија хитно не изађе из ЕУ?
- Странка за независност није део садашње владе у Великој Британији. Нисам премијер. То питање би, дакле, требало да поставите Дејвиду Камерону.
* Хоће ли вам се ускоро пружити прилика да можда ви водите британску владу?
- Мислим да смо то свакако заслужили!
* Колико дуг живот предвиђате Европској унији?
- Био бих много срећнији да сте ме питали колико дуго ће преживети еврозона. Одговор на то питање је много предвидљивији. А ЕУ ће, сама по себи, увек бити нека врста трговинског удружења европских земаља. И, то је нешто за шта се наша партија залаже. За слободну трговинску зону. Али ми се противимо политичкој унији. И оно што није дугог живота, то је управо Европа као политички концепт. А ако не може да функционише политичка унија, не може онда ни монетарна.
* И, колико дуго ће опстати евро?
- Мислим да ће се еврозона распасти у следећих три до пет година. За обичан свет је прилично застрашујућа идеја да део њихове имовине може да буде конфискован, што се тренутно дешава с кипарским банкама. Не разумем како може да постоји банкарска унија с контролом капитала? Не можемо да узимамо ваш капитал и руинирамо вашу земљу. Не може се узимати капитал из једне државе да би се преселио у другу. Зато, ако могу да дам било какав савет српском народу, он би гласио: останите ван ЕУ.
* Шта су, по вашем мишљењу, главни недостаци ЕУ?
- Неизабрана бирократија доноси све одлуке. Људи из различитих делова света, нарочито у вашем региону, поднели су многе жртве да би се истргли из окова комунизма. Чак је и југословенски комунизам, ипак, био комунизам. Ако уђете у ЕУ, поново ћете се наћи у канџама шакала. На много начина.
* Пут до ЕУ за Србију је везан с питањем Косова. Имају ли Срби на Косову, бар, право на аутономију, онако као што је имају други народи у Европи, и као што је она својевремено дата Косову унутар Србије?
- Саучествујем са Србима на Косову. Сматрам да се ЕУ лоше понела према њима. Свестан са проблема Срба на Косову, као што сам свестан проблема других мањина у осталим деловима света. Лично, гајим дивљење према српској култури и култури Српске православне цркве.
* Каква би, на крају, била ваша порука Србима?
- Негујте и чувајте ваш суверенитет, као што сте то увек радили. Немојте да дозволите професионалним политичарима да вам га одузму.
БРИТАНСКА независна партија има 11 од укупно 73 посланичких места Велике Британије у Европском парламенту. Предводи је Најџел Фариџ. Према најновијим испитивањима јавног мњења, у фокусу најављеног референдума Велике Британије за излазак из ЕУ, тренутно уживају подршку чак 17 одсто грађана.
РЕЈН Спенсер се 1976. развела од Вилијамовог оца и венчала за грофа Спенсера, поставши тако маћеха леди Дајане, принцезе од Велса. Самим тим, Вилијам Дартмаут је постао Дајанин – полубрат.
ДАРТМАУТА бије глас да је тукао своју супругу Фиону, бившу манекенку. Пријатељ породице испричао је да је у новембру прошле године дошло до оштре свађе између двоје супружника око тога у коју ће собу ставити телевизор. Фиона је дигла руке од расправе и отишла да спава, али је Вилијам, наводно, пробудио да наставе свађу. Она је тада, због насиља, позвала полицију. Европски посланик је у притвору задржан неколико сати, али је супруга изјавила да је телефон окренула буновна и да није било физичког обрачуна.
(Вечерње новости)
 
[ Почетна страна ] 

Вилијам Дармут: Срби треба да негују и чувају свој суверенитет

субота, 30 март 2013 21:35
uporno netolerantan
Da' je moguce da neko iz VB govori u korist Srbije ?!
Препоручи коментар:
15
0
субота, 30 март 2013 22:24
Papini Marinci
Iskren covek,hvala mu.
Препоручи коментар:
11
0
субота, 30 март 2013 22:29
Konobar
Steta da ga novinar nije pitao za Foklandska ostrva zasto ih ne prepuste Argentini nego ratuju za onih par stada ovaca i ribarskih naselja. Britanci bi trebali to mnogo lakse da otkace nego sto od Srba traze da prepuste kolevku srpstva arnautima. More ne bi smeo da zucne jer Britansku Ustav je rigorozan u pogledu delovanja na otcepljenju dela teritorije Njenog Velicanstva. Ej bre ona Margaret Tacer potegla celu flotu na 5.000 kilometara da zastiti Ustavni poredak, a nasi izmisljaju Treci put, ni Lazara ni Vuka nego nekog Aleka, Loleka i Boleka.
Препоручи коментар:
14
0
субота, 30 март 2013 22:43
Kad se Englez pravi Englez,
Ona izjava da ce Srbija uci u EU 3000 god. je imala za cilj da omalovazi i uvrijedi Srbiju,da nam kaze koliko (ni)smo dobrodosli u njihovo snobovsko drustvo.
On jos gore misli o drzavama istocne Evrope koje on,a i svi ostali sa Zapada zovu "sirotinjom sa Istoka".
Dakle,ovaj Darmut je tipican predstavnik britanske imperije koji gleda samo svoju korist,a sve ostale ponizava i omalovazava.

Ipak se dalo primjetiti da mu je bilo nezgodno odgovarati na pitanja novinara pa se malo "pravio Englez",kao,on je to izgovorio za dobro Srbije,sto nije tacno.

Medjutim,ja ipak mislim da u njegovoj prici ima jedna mala doza postovanja prema Srbima,koliko god da nas mrze,oni postuju nasu borbu za slobodu i identitet,sto se,osim,kod Rusa,ne moze vise naci u Evropi.
Narode i drzave,koji se svakom okupatoru odmah predaju i koji samo masu tudjim zastavama,niko ne postuje,ni prijatelji,ni neprijatelji.

Bilo iskreno ili ne,njegovo misljenje da nam nije mjesto u EU je jedino tacno.
Препоручи коментар:
11
0
субота, 30 март 2013 22:45
Matematika sedi 1.
Србија има површину од око 60 процената територије Енглеске, са свега седам милиона становника. Енглеска, с готово двоструко већом територијом, има 50 милиона. Поставите ствари у супротном смеру: када би Србија била насељена колико и Енглеска, не би имала седам, већ 30 милиона становника.

I bilo bi nas toliko da niste nam radili o glavi u 1 i 2 svetskom ratu.
Препоручи коментар:
14
0
Пошаљите коментар  
 
 
 

Сиви Соко

Сиви Соко

петак, 29. март 2013.

Шири даље

Есеј „Непобедиви“ написан је као порука подршке „Ходу заветног сећања“ (24. март), али сматрам да је примерен сваком скупу, маршу, протесту, перформансу, или кампањи против квислиншког култа и политике издаје и предаје.

Када је пренесен на Новом Стандарду, један од (нажалост ретких)  коментара је био: „Једино не знам, како да пређе границу статистичке грешке, и да постане познат широј публици“.

Како? Ево неких идеја. Ако сте на друштвеним мрежама (Фејсбук, Твитер), поделите текст са пријатељима и следбеницима. Ако нисте, ширите га електронском поштом. Довољно је кратак и да се одштампа као летак или плакат, за оне који више воле папир.

Ево, добри људи из иницијативе Никад Граница преточили су суштинску поруку есеја у графички формат:
летак
 А ево и компактније верзије:

банер
Слободно преузимајте, штампајте, делите.

Нека „Нећу!“ буде онај врисак којим кидате окове.

Будите непобеђени. Будите непобедиви. Будите господари сопствене судбине.

четвртак, 28. март 2013.

Плачне, грдне помрчине - могу л' оне свјетлост крити?

Око Соколово, бр. 66

српски извиђач Драгутин Матић, 1912
(фото: Самсон Чернов)
Израз „агресија“ излизан је деведесетих злоупотребом (и заменом теза) Љубљане, Загреба и Сарајева, али сасвим одговара ономе што је 24. марта 1999. НАТО покренуо против тадашње Савезне Републике Југославије. Све је било испланирано још у лето 1998, када су на челу обавештајне службе и војске СРЈ још увек били агенти ЦИА - али је потрага за поводом трајала до следећег пролећа. Монтирани масакр у Рачку, фарса од „преговора“ у Рамбујеу, фантазија о геноциду и етничком чишћењу, све су то били изговори које је Империја представљала својој јавности, већ анестетисаној по матрици коју ће касније наметнути Србији.

Империја са осамнаест сателита насрнула је на једну малу земљу - и оманула. Баш зато што рат није трајао само три дана, што је СРЈ пружила отпор који је умало довео до раскола у охолој Алијанси, напад под именом „Савезничка сила“ (а не „Милосрдни анђео“) и данас траје. Само што су бомбе и крстареће ракете заменили медији и квислиншки култ. О тој паралели пише Борис Алексић. А да Империја покушава да преко својих послушника затре било какав отпор, макар и килав, објашњава Радивоје Петровић.

Шта би требало да нам значи 24. март, пише Драган Милашиновић. Али квислиншки медији у земљи Жутији баве се свиме осим годишњицом. Само је у герилским медијима најављено да ће родољуби са свећама проћи Београдом, симболично прелазећи пут од места Синан-пашиног до места НАТО злочина (Владан Вукосављевић). Они који су дошли, живели су завет и испунили дужност. Више од тога се не може, мање не сме.

Колега Вештац, три дана касније, подсећа на парадокс: многи којима данас смета пактирање са Империјом на 27. март 1941. гледају као трагедију, јер је тада оспорен пакт са Хитлером. Бесомучна пропаганда послушника Империје довела је на власт сподобе којима је НАТО ослободилац, а Срби су ваљда сами криви што су се инатили Клинтону, Хитлеру,  Фрањи Јосифу, Турцима... Неке илузије око 1999. требало би да разбије књига талијанског аутора Данила Зола, о којој пише Филип Благојевић.

Жутија је данас земља индукованих заблуда. Квислиншки култ на власти потписује уговоре о „сарадњи“ са Империјом, а српске војнике шаље у „мировне мисије“ по свету док се куне да „никада“ неће ратовати у одбрани саме Србије. Призива Турску и Немачку, а сарађује што са Великом Албанијом што са оном кавкаском - о чему пише Жарко Јанковић.

Марио Калик одговара жртви мита о Ђинђићу. Заиста је дегутантно то некрофилно метанисање око мртвог вође петооктобарског пуча, којег је највероватније смакла сама Империја када је хтео да раскине фаустовски договор с њом. Дуже им служи, и више користи, мртав него жив.

Ово је тим страшније што су српски страдалници током 20. века махом заборављени, несахрањени, неопевани. На примеру Споменка Гостића, о томе пише Колега Србо. Док не испунимо своју обавезу према њима, тврди с правом Јелена Арсеновић, нећемо моћи да будемо људи.

Са годишњицом агресије НАТО поклопила се и фудбалска утакмица у Загребу. Фудбалски дебакл није био само спортски, тврди Драган Петровић, већ симбол суноврата пост-октобарске, окупиране и квислиншке, Србије. Утакмица је дала повода за размишљање и
Мирославу Лазанском. Нажалост, многи Срби се и данас чуде хрватској србомржњи, несвесни да је то тек измештена манифестација аутошовинизма.

Како ће и бити свесни, када већ деценијама постављају погрешна питања. Нису само очигледно квислиншки медији ти који народу загађују памет; о једном таквом примеру злонамерног спиновања пише Марко Радовановић. За то време, Александар Павић дешифрује булажњења шефа посланичког клуба Социјалиста, који се више и не труди да сакрије капитулантску и издајничку политику власти.

А та политика обећава самоубивсто Србије због теоретског обећања датума за преговоре о могућем уласку у ЕУропство за двадесетак година! И то ЕУ која данас пљачка Кипар како би намирила своје банкстере (више у тексту Миодрага Перовића)? И што се више нуде Империји, Немцима, Турцима и свакој врани која наврати да позоба све мање Србије, то се више одмичу од стварних пријатеља и савезника, подсећа Бранко Жујовић. Зато мислим да државно дно неће имати храбрости да скрене с пута у пакао, од којег су само још корак далеко, како вели Жељко Цвијановић.

Некада је Краљевина Србија била правна држава, са уставом и законима, границама и националним циљевима, подсећа Мирослав Свирчевић. Од 1941. до данас је све то систематски уништавано, скрнављено, обесмишљавано, док није остала „република“ Жутија с којом свако може да ради шта хоће.

Ни непријатељи, ни њихови циљеви, ни карактер квислинга, нису ништа ново. Како подсећа Владимир Димитријевић, све је то опевао пре скоро два века у „Горском Вијенцу“ Петар II Петровић Његош. Његово рођење 1813. још је једна годишњица коју Жутија не намерава да обележи. Али певао је Његош и о Српству које је упркос свему преживело. Које памти, нада се, живи за завет, и које ће да „диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,“ када за то дође час. А он се ближи, јер овако још дуго више не може.

среда, 27. март 2013.

Боље рат него датум

Србија је већ предуго земља парадокса, у којој медијско-политичка олигархија инсистира да је издаја државништво, капитулација победа, ЕУропство слобода, а очај једина нада за бољу будућност. У поређењу с њом је свет из Орвелове 1984. малтене утопија. 

Размере моралног посрнућа овог квислиншког култа можда најбоље илуструје пример Саше Миленића, функционера Динкићеве банкарско-сепаратистичке УРС, који је пре неки дан НАТО агресију прогласио ослободилачком. Али ништа мање проблематично је што противници култа данас оспоравају 27. март као „енглеску заверу“ која је Србе одвела у пропаст.


Да ли је британска обавештајна служба била умешана у пуч од 27. марта, 1941, који је оборио владу Цветковић-Мачек због приступања Тројном пакту? Да, али није битно. Јер као што рекох пре две године, и остајем при томе:
Срби нису изашли на улице да кличу „Боље гроб него роб” због Енглеза, већ због себе. Само непознавалац историје може да замисли Србе у савезу са аустро-немачким Рајхом једва две деценије после стравичног, малтене геноцидног рата који су Беч и Берлин водили против Србије.
Хитлер није напао Југославију због Енглеза, већ због зле воље према Србима. Зверства Усташа, Црне Легије, те СС-дивизија Принц Еуген, Ханџар, Кама и Скендербег нису се десила зато што су Срби нечим испровоцирали своје џелате, већ зато што су постојали.

Да се тадашњи приступ Тројног пакта према Југославији није нимало разликовао од приступа НАТО 1999. године, сведоче и Хитлеров говор 6. априлa 1941, као и обраћање Рајхстагу у мају. Убеђење да је Немачки Рајх непобедив и неминовни господар Европе одвело је многе на странпутицу предаје. Исто као што данас убеђење да ЕУропство, НАТО и Атлантска Империја „немају алтернативу“ води квислиншки култ право у пропаст Србије.

Ако ћемо да се бавимо енглеском издајом, онда треба да се бавимо односом према краљевском владом у изгнанству,  ђенералу Михаиловићу и ЈВуО, односно питањем како и зашто је Лондон подржао Броза. Да се запитамо коме је одговарало, и зашто, да се злочини НДХ забораве и заташкају, српска страдања умање, а подвизи оклевећу или припишу Брозу. И зашто и како су сами Срби у свему томе саучествовали - из зле намере, кукавичлука или незнања - и то чине чак и данас.

Свако ко се противи пактирању са Берлином данас, али мисли да је пактирање са Берлином 1941. било мудро и пожељно, ем што не узима у обзир највероватнији исход таквог пактирања, ем што не разуме да је недоследан - и још горе, зашто.

Више од многих народа на кугли земаљској, ми бар знамо да понекад преостане само избор између часног страдања и нечасног преживљавања - и да без овог првог, ово друго води у нестанак.

Подаништво није судбина, осим ако га сами не изаберемо. Циљ освајача је да сви постанемо Саша Миленић. Имамо не само избор, већ и обавезу, да то не прихватимо.