Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 14. јануар 2013.

Другосрбијански преокрет Ивице Дачића | Политички живот

Другосрбијански преокрет Ивице Дачића | Политички живот

Политички живот

Другосрбијански преокрет Ивице Дачића

PDF Штампа Ел. пошта
Небојша Вукомановић   
недеља, 13. јануар 2013.
Начин на који се решава косметско питање најбоље илуструје у каквом је трагичном расулу и хаосу наша држава. Логично би било да се тим питањем пре свега баве председник Републике и министар спољњих послова, да је премијер посвећен ситуацији на унутрашњем плану, рецимо борби против корупције (нарочито ако је уједно министар унутрашњих послова), а да потпредседник Владе задужен за националну безбедност, и приде министар одбране, будно прати и одлучно реагује на појаве које би нашу безбедност могле да угрозе. На жалост, у овој власти све је то претумбано. У последње време, нарочито пре појаве косметске платформе, премијер води главну реч по питању Космета, потпредседник Владе задужен за националну безбедност решава проблем корупције, председник Републике обавља неке церемонијалне активности, а о министру спољњих послова и не знамо шта да кажемо осим да се човек очигледно не меша у свој посао. О самој националној безбедности очигледно нико озбиљно не брине, што нпр. показују провокације са споменицима тзв. ОВПБМ на југу Србије које још не наилазе на адекватан одговор државе.
Да косметска трагедија буде још већа, приметно је одсуство усаглашености ставова у државном врху које се покушава прикрити изјавама највиших функционера који нас уверавају у своје јединство. Не улазимо у то колико је ово разилажење стварно, а колико симулирано (да би се заварала јавност, пре свега мислимо на нешто патриотскији, тачније, мање издајнички курс председника Републике). Јер, шта год да је посреди, довољно упадљиво нејединство говори да или држава не функционише како треба, или игра неку перфидну игру с јавним мнењем, што у оба случаја није добро. Као што није добро што је косметски проблем испочетка, како и доликује, узео да решава председник Републике (не сећамо се тачно како пошто је прошло доста времена), да би се на том плану затим истицао и „одликовао“ потпредседник Владе (који је далеко више бранио ЕУ него Космет), а након њега, последњих месец дана и више, „диригентску палицу“ држи премијер (који наставља стопама свог ЕУфоричног потпредседника). Све ово показује да, бар на појавном нивоу доступном нама, обичним грађанима, актуелна власт, као ни она претходна, нема изграђену стратегију решавања виталног националног питања која би ишла у правцу заштите Устава и очувања целовитости наше државе, као што до јуче није имала ни косметску платформу коју је иначе одавно обећала, а кад ју је коначно објавила, можда боље да није...
Бесмисао еу-ропског пута
Нашу пажњу посебно привлачи премијер Ивица Дачић јер је на челу овог жалосно раштимованог државног оркестра. Чини се да реплика упућена патријарху крајем новембра представља Дачићев Рубикон кад је у питању Космет, тренутак када је дефинитивно преломио и одлучно закорачио странпутицом издаје, са које више нема повратка. Да подсетимо, патријарх Иринеј је, током служења парастоса српским жртвама ратова 90-их година, изјавио да се треба захвалити на позиву ЕУ уколико се од нас тражи да се одрекнемо себе, тј. Космета[1]. Патријарх тиме није рекао ништа друго до оно што је и сам Дачић говорио током предизборне кампање (како су неки новинари, нпр. Бујошевић, већ приметили). Тако је уочи мајских избора, у свом патриотски распеваном говору у „Арени“, Дачић борбено поручио: „када они (Камерон и Орбан) могу да кажу НЕ ЕУ која их условљава са неким унутрашњим питањима па ваљда можемо и ми када хоће да нам отму Косово и Метохију“[2]. Међутим, пола године касније, чим је изашао из Саборне цркве у којој је присуствовао парастосу, он отписује патријарху: „Нико нам неће вратити Косово ако кажемо 'нећемо у Европску унију'“, „појашњавајући“ да Србија сад није у ситуацији да држи Косово, па не даје да га отму, јер је оно већ отето[3]. Неколико месеци је изгледа сасвим довољно времена да неко заборави шта је говорио, поготово ако је то у драстичној супротности с његовим садашњим изјавама и ако је служило једнократној употреби обмањивања и завођења грађана у циљу прикупљања предизборних поена и гласова.
Тачно је да се Космет не може фактички вратити у састав Србије само тиме што ће се рећи „нећемо у Европску унију“. Али, Дачић је такође свестан, али не сме да каже, да ће се Космет још мање вратити ако упорно понављамо мантру „хоћемо у Европску Унију“ коју он и остали властодршци непрестано форсирају до крајњег бесмисла. Јер, пут у ЕУ је нераскидиво повезан управо са нашим прихватањем „реалности“ отетог Косова. А помирење са „реалношћу независног Косова“, које ЕУ очекује од наше власти у току актуелних преговора с Приштином и процеса прикључења, неминовно мора довести до нашег признања косовске независности. Не мора оно да буде сасвим гласно и експлицитно, у облику званичног дипломатског признања друге државе, о чему власт искључиво говори, кунећи се да то никад неће учинити. И ми верујемо да неће, а ЕУ то од ње и не тражи, и највероватније неће тражити. Али, у сваком другом погледу она ће то морати да учини, и на жалост, увелико већ чини, почев од реализације споразума о „интегрисаним“ границама које се лажно и еуфемистички проглашавају „административним прелазима“ (да се наивни Срби не досете), па све до низа конкретних поступака и назива који очигледно упућују на наше прихватање и признање независног Косова. Дакле, на „европском“ путу Космет сигурно нећемо вратити, као ни много шта друго што нам је „Европа“ отела (у савезу са домаћим изродима) или уништила (током НАТО бомбардовања највише). Али ћемо, признањем независности Косова, свакако остати без националног достојанства и самопоштовања. Када Дачић каже да иде у Брисел да спасе шта се спасти може[4], част и образ се на првом месту могу спасти. Са њим на челу државе и оваквом политиком коју води, Србија то дефинитивно губи, а не добија назад ни Косово ни одштету за досадашњу политику ЕУ према нама . Ако је већ тако, ако су расходи увелико већи од прихода, има ли уопште смисла даље ићи еу-ропским путем?!
Усвајање другосрбијанског дискурса „реалности“ и непоштовање Устава
Жалосно је гледати како Дачић дословце преузима капитулантску и квислиншку реторику ЛДП-а и другосрбијанске камариле када је у питању наш однос према Космету. Заморно понављање истих квазиаргумената и застрашивање флоскулама о „реалности“, „самоизолацији“, „ратовима“, то је оно што и од њега можемо чути сваки пут када треба повући, макар незнатно, чвршћи потез у заштити наших националних интереса. С друге стране, о Уставу Србије, који на првом месту треба да штити и спроводи, такође говори на исти начин као другосрбијанци, с презиром и омаловажавањем. Колико онда неискрено и смешно звучи његова предизборна изјава да се залаже за једнакост „у покоравању законима“[5] ако се зна да је највиши закон у једној земљи Устав, а Дачић не само да му се не покорава већ се поставља изван, изнад и против њега, отворено га ниподаштавајући по питању Космета. Исту бахатост овај високи чиновник извршне власти показује према Уставном суду, инстанци надлежној за оцењивање уставности одређених одлука државних органа. Тако он дрско поручује да Уставни суд врати Косово у наш уставни оквир ако то може да учини, јер по њему, Влада то не може[6]. Али, ако Влада то заиста не може, онда треба на неком новом референдуму мењати Устав, па лепо рећи да Косово није део Србије, а не упорно и систематски га кршити. Наравно, Дачић зна да је ово неизводиво, јер већина нашег народа неће на то пристати, па бира, на жалост, још увек лакши пут, а то је да игнорише Устав и вољу већине. Све време се о Уставу говори као о мртвом слову на папиру; као да он не показује још увек живо и реално, већинско опредељење наших грађана када је Космет у питању, као да нас уопште не обавезује, као да то није акт од кога се такође мора поћи у политичком деловању. И као да је од овог „папира“ живље, реалније то што нпр. личне карте, возачке дозволе или регистарске таблице косметских Срба неће носити косовске, него наше ознаке, чиме се Влада поноси као јако великим достигнућем у косовским „преговорима“. Али, ако се већ позивамо на реалност, и ова документа су само мртво слово на папиру јер реално не мењају ништа у погледу статуса северног дела Косова и његовог односа према Србији. Да ли је тиме северно Косово можда постало чвршће везано за Србију него раније? Да ли се тиме отклонила свака могућност да оно остане део независног Косова?
Када Дачић истиче да Србија треба да има јединствену политику према Космету (претпостављамо његову, политику нејединства Космета, односно Србије), он превиђа да држава Србија треба пре свега да има јединствену политику са својим Уставом. У супротном, она није истински држава, већ само банана-држава, јер поштовање Устава и снага да се он спроводи чини државу државом у правом смислу те речи (још горе, што рече неко, ми нисмо више ни банана-држава, ми смо сада само банана). А када је реч о самој политици, она је вештина не само стварног, него и могућег, другачијег. Ако се Дачић тобоже секира што је Косово све даље од Србије, па што се мало не побуни против те реалности, што не покуша да реализује неку алтернативу, макар мало другачију, од оне коју су зацртали шиптарски сепаратисти и западни моћници? У чему је онда његова политичка вештина, чиме је заслужио да буде на тако високом месту у политици? Па свако ко нема нимало националне части и самопоштовања, може да ради то што он и слични њему на власти раде, а то је просто и банално извршавање диктата ЕУ противних интересима Србије. Српска значка на реверу не значи ту ништа осим сведочанства о великом лицемерју, покварености онога ко је носи.
Дачић својој „реалној“ политици супротставља ону којој је место „у књижевности“[7]. Он каже да хоће победу, а не некакав частан пораз којима обилује наша народна књижевност и национални менталитет . Али, ова борбеност, као и све остало код Дачића, пуко је декларативна, испражњена од супстанцијалног и обавезујућег садржаја, обичан демагошки трик који Дачић, мора му се признати, понекад вешто користи. Јер оно што код њега доминира јесте непрестано кукавичко савијање главе и кичме под притиском „реалности“, уз бедне изговоре како „не може другачије“. Та реалност наметнута је варварском агресијом НАТО-а, без које би независно Косово остало само пусти сан шиптарских сепаратиста и терориста. О овоме се наравно ћути у говору владајућих, да се „осетљиви“ западни „пријатељи“ не би увредили. А када се о реалности говори, истиче се и уважава само онај њен аспект који је противан нашим интересима. Тако се све време обазриво води рачуна о Шиптарима и западним „пријатељима“, да ли ће они прихватити неки наш предлог, јер ако га не прихвате, онда он, по мишљењу наших руководилаца, никако није „реалан“ и морамо га беспоговорно одбацити. Није спорно да треба у своју стратегију урачунавати шта мисли супарничка стана, али је проблем што се овде унапред закуцавамо за „реалност“ коју они намећу и диктирају. За разлику од бескрајног, сервилног уважавања њихове воље и мишљења, нашим властодршцима уопште није битно шта о свему овоме мисле реални грађани Србије, они који су их бирали и којима првенствено треба да одговарају. Наш народ је изгледа сасвим занемарљив и очигледно нестваран у очима његових представника који просто спроводе само оно што им западни силници диктирају као задатак. Тако је реалност на коју се они позивају непотпуна, селективна, фрагментарна, што им не смета да је прогласе целовитом и једино стварном, а искључиви критеријум за то је да ли је нешто у складу са (само)вољом и налогом Брисела, Вашингтона и Приштине. Дачић зна да замери на „папагајском“ позивању на Устав и „држању главе у песку“[8]. Али, код њега и осталих овдашњих еу-ропских марионета папагајски се понављају идолопоклоничке, апологетске мантре о ЕУ, и еу-форично се држи глава у песку, без имало увиђања, ако већ говоримо о реалности, да ЕУ реалност, а нарочито реалност њеног проширења, није нимало светла и обећавајућа.
Тако Бранко Ружић, Дачићев дрвени адвокат, каже да „предлози у платформи треба да буду реални, оствариви и што ближи коначном епилогу“[9]. Шта ово значи него да је коначан епилог већ унапред одређен (како наивно мислисмо да је то још увек отворена, незавршена ствар?!), и да сад само треба према његовој „реалности“ (која, дакле, није садашња, већ нам долази из будућности - каква необична реалност?!) подешавати платформу, како би она била „остварива“. Уосталом, није ли Дачић пред изборе, критикујући своје опоненте, једном приликом изјавио да „не види ниједну другу реалну могућност договора који би значио компромис осим оне о разграничењу“ и да „Борис Тадић и Томислав Николић говоре да Устав мора да се поштује и да то, заправо значи да су границе Србије са Албанијом, а пракса и реалан живот вам намеће да су границе реално на административној линији[10]. Тако значи, разграничење Србије и Косова, о томе ли је реч, Дачићу? Па није ли ово отворено признање граница на „административној линији“, што је и спроведено ИБМ споразумом?! Дачићу и остали, можете ви декларативно не признавати Косово, али реално, да се не лажемо, ви сте га већ признали и „преговарате“ искључиво унутар оквира његове независности.
Застрашивање „самоизолацијом“ Србије
Срамотне су Дачићеве претње „самоизолацијом“, „ратовима“ , „редовима за хлеб и млеко“ итд. као одговор на захтев да се нешто одлучније учини у борби за Косово. Нико од ове власти не тражи тако висок степен патриотизма, који би ризиковао ратни сукоб или санкције, јер је од ње то немогуће очекивати, а и кад би било могуће, тешко да би он довео до наведених тешких последица које су нас задесиле 90-их пошто се ситуација у Европи и свету значајно променила. Из оваквих Дачићевих реакција избија иста она одурна реторика која се некада водила против Милошевићеве власти. Портпарол тада патриотског СПС-а је, због природе посла, да би се против ње успешније борио, очиглдно добро овладао пропагандом издајничке опозиције, ал' невоља је у томе што су се улоге промениле наглавачке, па Дачић исту ту пропаганду, као председник данас издајничког СПС-а, окреће против патриотске опозиције. Саркастично позива оне који напустили земљу да се врате „па да живимо изоловано“[11] и вероватно „чекамо у редовима за хлеб и млеко“[12]. Биће да је и по Дачићу за све зло које нас је снашло тих година крив Милошевић, а нимало они којима он и дружина на власти данас хрле и служе, „демократска“ и „пријатељска“ Европа. Једино што то (још увек) не сме гласно да изговори, да би се бар мало (реторички) разликовао од ЛДП-а и другосрбијанаца, и тако сачувао илузију о неком другачијем идентитету данашњег СПС-а кад се ради о националном питању. Ипак, током више година довољно се накупило Дачићевог нечасног ограђивања, циничног посипања пепелом, и бестидног опањкавања некадашње, милошевићевске политике СПС-а, да нам његово „реформисање“ СПС-а мора деловати крајње дегутантно. Све оно добро што је та партија поседовала, одбацио је, а све оно лоше задржао, и надоградио још горим, пре свега отвореном колаборацијом са ЕУ агресором и окупатором.
Дачић воли да изиграва мудраца, и његовим назови мудростима нема краја. Тако нам он „мудро“ поручује да ако се Србија самоизолује, о њој ће одлучивати неко други[13]. Као да сада, кад нисмо „самоизоловани“, о Србији одлучујемо ми, а не бриселски комесари и емисари?! Шта је ово ако не дословце настављање Тадићеве крајње бесмислене и безумне политике, да можемо да се за Космет изборимо и сачувамо га једино сарадњом са ЕУ, другим речима, покорним прихватањем захтева управо оних који Космет отворено отимају и одвајају од Србије?! Из ове перспективе, сулудо није патриотско опирање „реалности“, већ издајничко пристајање на њу, пошто се на овај други начин Космет никако не може реално задржати. Отпор у том погледу има бар некаквог, макар минималног смисла, док послушничко препуштање вољи ЕУ нема баш никаквог. Јер, већ сада је сасвим јасно да Косово и Србија иду одвојеним путевима ка ЕУ (у току је процес добијања ССП-а за Косово). Ако икада у њу и уђу, Косово неће самим тим бити враћено у оквире Србије, као што нпр. ни Северна Ирска није постала део Ирске, иако су и Ирска и Велика Британија чланице ЕУ. Исти случај је са било којом другом територијом око које међу земљама ЕУ постоји спор. Званична политика ЕУ је да нема даљих промена граница осим, наравно, ако је реч о Србији и њеном даљем сужавању; границе су вам свете и неповредиве све док се не покаже да су српске. Стога једино неко ко не живи у реалности може да верује и фантазира да се на ЕУ путу може сачувати територијални интегритет наше земље. „Европске интеграције“ у нашем случају нужно су повезане са дезинтеграцијом Србије; ово друго је услов првог. Све остало је магла и опсена. Квислинзи окупљени око „Друге Србије“, ЛДП-а, ДС-а и Г17, су ту сасвим у праву. Политика „и ЕУ и Косово“ је нереална. Чини се да ово све више јавно признају и водећи представници СНС-а и СПС-а.
Ширење дефетистичке и капитулантске свести
На жалост, из тог нереалног споја, они избацују Космет, жртвују га зарад уласка у некакво фантазмагорично царство благодети и обиља звано ЕУ. Како би народ на ту обману лакше пристао, како би ЕУ изгледала као спаситељ и усрећитељ, представљају нашу садашњу ситуацију изван ЕУ, а са Косметом „на врату“, као крајње суморну, очајну, безнадежну. Послушајмо речи Ивице Дачића: „Изгубили смо ратове, и не можемо да се понашамо као да смо победили“[14]; „Немамо ми ништа што бисмо могли да изгубимо, све смо изгубили, овде је реч да вратимо нешто“[15]; „Не знам да ли смо свесни да смо у изгубљеној ситуацији“[16]; „Србија је у небраном грожђу“[17]; „Ми смо сами против свих, чак и наши пријатељи кажу - морате ово да урадите“[18] итд. итд. Дакле, једнолично испирање мозга нашим губитништвом, пропашћу, потпуном бесперспективношћу, осим ако се дефинитивно не одрекнемо Космета зарад „добитка“ које нам доноси ЕУ, а који ће тобоже надокнадити све наше садашње и раније неуспехе. Дачић је опијен, опседнут поразом , и упорно нам намеће да треба да мислимо да смо све тотално изгубили, и да се, у складу с тим, понашамо као последњи јадници и „лузери“. Он наводно иде у Брисел да „спаси шта се спасти може“, а истовремено сугерише да не може много шта да се спаси, како би припремио јавност на одустајање од Космета. У старту полази од тога да је ситуација безнадежна, и то потпуно одсуство воље и спремности да нешто промени у нашу корист, представља као „реалност“ (иако је реч само о његовом априорном капитуланству). Он шири дефетистичку свест, као да ми ниједну битку нисмо добили нити можемо добити, а ЕУ не може ништа изгубити, тј. као да се ЕУ оволико петља око нас због искључиво нашег „добра“, а не првенствено због својих опипљивих геополитичких и економских интереса које има на овом простору. Уосталом, да смо тотално изгубили 1999., како нас Дачић уверава, зашто би ЕУ и Приштина требало с нама око било чега да преговарају?!
Управо тако како би Дачић и компанија волели, не смемо себе да доживимо, ако желимо бар нешто да одбранимо и сачувамо. Дачић уместо Космета, враћа границе с Косметом (значи, то што је „вратио“, боље да није), а кад каже да смо „сами против свих“, тиме само потврђује колико смо признати и уважени у очима наших западних „пријатеља“, и колико је далеко спреман да иде у лажи ако се зна да већина земаља није признала независно Косово. За „административне прелазе“ или могуће преговарање с Рамушом Харадинајем, лаконски каже да то није „ништа ново“, без имало образа и стида прихватајући понижавајућу улогу у овим процесима, штавише хвалећи се и поносећи својим политичким „успесима“ на том плану. По њему, Србија не може ништа друго до да настави (издајничку) политику претходне власти. Ако је „жута“ власт већ потписала споразум о „административним прелазима“, „шта се ту може“, осим да се даље иде тим путем? А ако већ нисмо бирали Тачија, с којим „морамо“ да преговарамо, „морамо“ прихватити и Харадинаја. Заиста нема ничег новог тамо где се само наставља старо издајство, јер једном учињен раскид са патриотском политиком може „оправдати“ све касније антидржавне потезе по логици рђаве „принципијелности“, односно доследности у издаји.
ЕУ и Независна Држава Косово (НДК), наравно, непопустљиво спроводе свој наум који је за Србе и Србију чист злочин и неправда. И то свакако није ништа ново. Али ми смо се против те неправде некада борили, мање или више, а сада нема никакве борбе, и то је оно што је жалосно ново. По Дачићу и инима, најбоље је да се препустимо ропском миру и пузању да не бисмо изазивали „судбину“, тј. „ратове“. Али, да ли Србија баш ништа не може променити у „судбини“ која јој је од стране ЕУ и НДК намењена? Мора ли Србија неизоставно да прихвати Тачија, или било код другог шиптарског зликовца, као главног учесника супарничке стране у преговорима? Може ли Србија тражити истрагу за злочине над Србима и кажњавање криваца као неизоставан услов за даље преговоре? Да ли су ови наши захтеви, да нећемо преговоре с Тачијем или Харадинајом, и да желимо коначно да видимо да на Косову није некажњено убијати Србе, толико неразумни, опасни и неприхватљиви да ћемо се, ако на њима инсистирамо и истрајавамо, суочити са санкцијама или бомбардовањем?! Не види се апсолутно ниједан уступак, ни најмизернији, да је учињен српској страни. А и зашто би кад се не тражи, кад је „наша“ страна добровољно прихватила крајње неравноправан, понижавајући положај, да само скрушено врши уступке, а никако да их очекује и захтева. Како смешно онда звучи Дачићево позивање, с времена на време, на „бојно поље“, када је са њега одавно побегао и када стално узвикује да се ништа не може „ратом“. Како лицемерно онда изгледају његове реченице из предизборне кампање: „Залажем се за јаку, поносну и велику Србију, велику не по територији, него по поштовању које свако треба да има према њој. Ако је ми прво сами не поштујемо неће је нико поштовати ни у свету“[19]. Какво црно самопоштовање, Дачићу, када нам све време испираш мозак да смо последњи „лузери“?! Ко ће нас као такве поштовати, кад ми сами себе не поштујемо?!
Лажни слоган „Јасно. Чврсто. Одлучно.“
Имајући у виду овај Дачићев насртљиви дефетизам, гротескно звуче и остале његове предизборне изјаве у којима је глуматао „јасног, чврстог и одлучног“ патриоту: „Морамо под хитно да одредимо шта сматрамо да је наш национални и државни интерес и да кажемо: то је то, даље од тога не може, по било коју цену“; „Питајте моје противкандидате нека вам објасне које су то границе које ми бранимо. Да ли су то наше границе код Призрена и Ђаковице или су код Косовске Митровице или су код Куршумлије. Неће смети да вам кажу јер овој земљи се не сме рећи да ћемо бранити земљу по сваку цену. Е мој народе - ја вам кажем бранићемо земљу по сваку цену“; „Ми смо овде да бисмо променили судбину земље а не да бисмо поделили функције“; Србија мора да „има јаку војску и полицију, јер без јаке војске и полиције нема ни јаке државе Србије“; „Када је реч о сепаратизму у Србији морам рећи - доста је више комадања и разбијања Србије. Демократија да, људска права да, аутономија да, али даље од тога не. Свако ко покуша да разбија јединство у Србији и уставни систем Србије и наш територијални интегритет и суверенитет имаће посла са мном као министром унутрашњих послова“; Председник Србије, за кога се кандидује, „мора да има чврстину да одоли свим притисцима, да стоји иза своје политике“; „Водити ову земљу значи уздизати се и никада се не погнути, бити чврст у својим опредељењима и одбрани националних и државних интереса“; „Нужан нам је компромис са Бриселом, али не смемо да га тражимо погнуте главе“; „Када сам био у Бриселу и разговарао са чувеним преговарачем Купером тада је било условљавања око кандидатуре, рекао сам му - 'Слушајте ја да сам на месту Бориса Тадића, ја бих рекао хвала не треба ми кандидатура, одустајем од захтева да уђемо у ЕУ. Па би сте га ви јурили до излаза из зграде зато што ви не очекујете да се неко вама супротстави овде у Србији, него да слепо извршава све што ви тражите. Крај је томе, готово је то'“ Итд. итд. Избори су прошли, политички маркетинг и демагогија (бусање у патриотске груди) дали су резултате, веће него што се очекивало, ушло се у власт, на велика врата, а све током кампање речено и обећано бачено је на ђубриште. Видимо како Дачић брани земљу по сваку цену, како за њега постоје границе испод којих се не иде - тако што не сме да јасно формулише принципе од којих се у преговорима неће одступити, а који ће добити потврду Народне скупштине. Не сме јер је свестан да ће погнути главу на први притисак из Брисела, јер је спреман да слепо изврши, као и до сада, све што се отуда тражи. Ето „како сами одлучујемо о својој судбини“[20] и „мењамо судбину земље“[21] - тако што, по самим Дачићевим речима, не можемо сами да одлучујемо о Косову, и за мало шта нас питају. А ми још мање ми покрећемо таква питања, како би требало да буде ако већ други то не раде. Видимо и да је поставио границе код Косовске Митровице, тј. између Србије и Косова, и да је то оно што брани по сваку цену јер представља захтев ЕУ, а ЕУ ни за њега „нема алтернативу“ јер је очигледно „Свето писмо“ (за разлику од Србије и њених интереса на Космету). На крају, видимо и на који начин они који разбијају Србију и угрожавају њен суверенитет имају посла са Дачићем као министром унутрашњих послова. Очекивасмо да ће Дачић ухапсити Тачија првом приликом кад га сретне. Кад оно, с њим као равноправним, боље рећи једнакијим партнером, преговара и слика се. „Требало би да те ухапсим, али нећу“[22], фолирант Дачић поручује Тачију, у стилу јачи сам од тебе, али ето, имам добру вољу, смиловаћу се.
Није Дачићу да можеш, али нећеш да ухапсиш Тачија, него такав какав си, не можеш. Као што очигледно не можеш да срушиш споменик терористичкој ОВПБМ у Прешеву, а Богу и народу си досадио обећавајући да ћеш то урадити. Ако без јаке полиције, како кажеш, нема јаке државе Србије, онда је наша држава, с тобом као премијером и министром полиције, дефинитивно слаба. Слаба да трага за онима који су тај гнусни споменик подигли, и да их ухапси, али очигледно довољно јака да хапси родољубе који су хтели да га сруше. Дакле, Дачић упорно најављује нешто, али то не извршава, док они који то хоће да изврше, завршавају у затвору. Није ли то покварено до сржи? Исто демонстрирање „снаге“ полиције над нашим грађанима-родољубима видели смо код разбијања барикада на северу Космета. Па чија је онда Дачићева полиција, шиптарска или српска?!
„Јасно. Чврсто. Одлучно.“, одзвања са СПС-ових билбордова и сајта, са Дачићем у крупном плану. Ови слогани асоцирају на полицију, на утисак снаге и ауторитативности који би требало да је прати. Али, осим ако није реч о примени силе над властитим становништвом, у чему се „наша“ полиција солидно доказала, ове пароле су, као и целокупно Дачићева реторика и држање, само камуфлажа за слугањско мекуштво и бескичмењаштво, само испразне вербалне претње и повишени тонови. Кад је у питању одбрана земље, Дачић зна да понекад нешто јасно, чврсто и одлучно изговори, али ништа од тога не твори. Патриотске речи и поступци су у његовој политичкој егзистенцији у дубоком раскораку, јер Дачић нема петљу да такве речи спроведе у дела. Зато су оне као пуцањ из празне пушке.
Непоштовање жртава палих у одбрани отаџбине
Након парастоса српским жртвама ратова 90-их Дачић је истакао да „нама преостаје да чувамо историјско памћење и сећање на све жртве“[23], а у предизборном говору у „Арени“ рекао је следеће: „Желим овде свима јасно да поручим - ми имамо сећање на наше хероје...Они данас очекују једино наш незаборав. Очекују да њихове жртве не учинимо узалудним и зато наша Коалиција чврсто стоји на политици која поштује све оне који су дали своје животе за слободу наше земље, од турске окупације, преко Аустроугарске, до I и II светског рата па до последњих ратова за слободу српског народа. Они су знали шта дају и зашто то дају, зашто дају свој живот. Зато што су веровали у вредности Србије. Зато ми данас не можемо да имамо другачију политику од политике слободне Србије која неће бити под било чијом окупацијом или утицајем“[24].
Како цинично и лицемерно данас звуче ове речи! Како то Дачић поштује и чува историјско сећање на косовске жртве, од Косовског боја 1389. до данас - предајом Космета, разговорима са њиховим убицама, заједничким сликањем?! Због Космета Србија је ушла у рат са НАТО-ом 1999. године, у коме су многи људи херојски положили живот. А Дачић не да није спреман да жртвује живот за Космет, него Космет жртвује за фантомски просперитет у ЕУ, када останемо без још територија, богатства и самопоштовања. Ко му је дао право да тако нешто ради?! Косовске жртве сигурно не. Зато оваква политика чини све наше раније жртве узалудним, бесмисленим. Зашто су ти људи погинули? Да би Дачић данас постављао границе са Косметом, саучествовао у његовој даљој отимачини, кочоперио се као премијер поробљене Србије која је под ЕУ окупацијом и утицајем?! Када му се укаже на сву нискост и рђавост такве издајничке политике, Дачић за час окрене друго лице, па уместо саосећања за мртве, он показује тобожњу бригу за живе, заинтересованост да не дође до нових „узалудних“ жртава. Тако испада да су све жртве које су пале у одбрани земље биле сасвим непотребне и промашене, као да је судбина толиких мртвих мање вредна од живих, који дугују за свој живот и слободу управо палим прецима. Која је онда, по Дачићу, жртва уопште потребна и допуштена? Можда она „жртва“ коју је испољио сусревши се са Тачијем и са њим се фотографишући?!
Имајући у виду претходно речено, морамо да се запитамо: има ли краја Дачићевој дрскости и неморалу? Када ће тај човек престати да вређа нашу интелигенцију и национално самопоштовање? Колико година ће још Србија дозвољавати да такви као он запоседају највише политичке функције само захваљујући рупама у парламентарном систему?

[18] ibid.
 

Другосрбијански преокрет Ивице Дачића

недеља, 13 јануар 2013 14:21
o
Dosli smo dotle da je Ceda Jovanovic postao patriota u odnosu na Ivicu, Tomu i Aleka. Ceda bi mozda imao bar neke zadrske u izdajnickoj politici, ali ovi idu do kraja
Препоручи коментар:
95
2
недеља, 13 јануар 2013 14:25
Горан Јевтовић
Браво господине Вукомановићу!
На основу оваквих чланака може се глатко написати роман "Године издаје и понижења".

Одговор који тражите на питање о Дачићевом (и код свих осталих) "преобраћењу", налази се у правилима Пентагона (формално) и то ФЦ-100-20 и ФМ-100-5, где су прецизно дефинисани детаљи чувене "Стратегије ниског интезитета" којој сви ми присуствујемо. Иначе, постоји и стратегија средњег и високог (агресија '99-те) интезитета.

Из тих стратегија произашли су пројекти - студије као што је "Изазивање и управљање кризама", а затим и врло конкретни планови. Један од тих носи назив "Контиџенси план Србија".

Шта је битно за нас у том галиматијасу "папира"?
Над Србијом се дуги низ година спроводи обавештајно-субверзивна и психолошко-пропагандна операција са елементима тзв. неокортикалног рата! То је некада био специјални рат.

Кључна ставка у тој "причи" - Агенти од утицаја у "земљи жртви" из ње саме!
Препоручи коментар:
109
5
недеља, 13 јануар 2013 14:39
А.Ч.
Код муслимана има један вјерски израз, а тај је цитирам "Продаје вјеру за дуњалук, онај свијет за овај свијет".Управо то чине српски властодршци у вези са Косметом.
...
Препоручи коментар:
89
3
недеља, 13 јануар 2013 14:47
Робеспијер
Аутор полази од погрешне претпоставке да је Дачић шеф оркестра. Ово није ни формално тачно, ни суштински. Како је у Србији полупредседнички систем власти, диригент државног оркестра је председник, који свој легитимитет црпи из непосредног избора од стране грађана. Председник владе се бира посредно, преко народних посланика у Скупштини. Много га је лакше сменити него председника Републике. Дакле, двоглава егзекутива (бицефална), са ипак јачим ауторитетом председника. Друга ствар, зна се ко држи све полуге власти у рукама у Влади, што суштински додатно ослабљује Дачићеву позицију.

Сви остали Дачићеви ''греси'', које наводи аутор, заправо су заслуге. Нуди политику која се реално може водити у овом тренутку. Показао је да стоји далеко изнад свих осталих политичара у земљи. Његови критичари лију крокодилске сузе, оптужују га за наводну издају, а реално су они починили највећу издају 5. октобра 2000. године, довевши на власт западне марионете на челу са ДСС и ДС. Ово је последица тога.
Препоручи коментар:
15
102
недеља, 13 јануар 2013 14:53
Jovo
Odličan tekst, dobra retrosprektiva Dačićeve dvolične politike. nedostaje deo o upetljanosti u razne sumnjive poslove vrhuške SPS, što bi možda pokazalo uzroke Dačićeve ucenjenosti.
Препоручи коментар:
80
3
недеља, 13 јануар 2013 14:55
Зар није довољно
То шоо је 2008-е ушао у коалцију са најмрачнијим делом овог друштва - жутом кугом, аминовао све њихове пљачке Србије, декларације о "геноциду" у Сребреници и све остало?
Коме то није доовљно, него се увек наноо чуди његовим поступцима, тај је у проблему са логиком.
Препоручи коментар:
93
4
недеља, 13 јануар 2013 15:27
Дринко Кончаревић
Оће то да се деси са људима, мислим то да се мењају. Да би се променили, некима треба да оду у Америку на доручак "ниског интезитета" а резултат су "високи домети" у области политике. Обично, што високо полети, тресне.
Препоручи коментар:
61
1
недеља, 13 јануар 2013 15:46
Dragan
GDE JE SPAS ZA SRBIJU?

Iza svega se krije suluda ideja da Srbija ide ka članstvu u NEPRIJATELJSKU EU-ropsku uniju.Tu leži glavni problem.
Kad Srbija krene drugim putem, u sopstveni razvoj, naravno u skladu sa evropskim standardima, a svojim interesima, kad krene putem saradnje sa Rusijom i Kinom i njihovim visokim standardima u proizvodnji, trgovini, ekonomiji - eto spasa za Srbiju!
Препоручи коментар:
64
2
недеља, 13 јануар 2013 15:49
ndonic
Treba cuvati ovakve odlicne tekstove i stampati ih u vreme izbora i deliti narodu. Postali smo zaglupljena masa koja ne moze da pamti duze od 4 god. Ako prezivimo do sledecih izbora ja se nadam da ce ljudi biti pametniji.
Препоручи коментар:
58
1
недеља, 13 јануар 2013 15:52
младен
Све је тачно. Текстове овог калибра треба сачувати за нашу децу, да једног дана на прави начин схвате ко, како и зашто је крчмио Србију. Тешко ми је кад видим, а најгоре, морам то и да признам, тај издајнички потенцијал у нашој власти, како је то могуће? Зар је само Милошевић умео да каже "Њет", зар само Шешељ доследно брани Србију, где су остали? Зашто смо ми(народ) њима дозволили да забораве шта се десило у Румунији, како су прошли они који лажу, краду и варају? Где је нестала грађанска кураж и непослушност? Толико питања, а одговора нема. Али биће, надам се!
Препоручи коментар:
57
1
недеља, 13 јануар 2013 15:56
zoran
clanak je fantastican...ali sta dalje, sto vise gubimo kosovo, sve vise lepih clanaka, i sve vise glasova za SPS i SNS....o cemu mi onda pricamo....branko ruzic ima rolex-e (mnozina), jedan od njih kosta, necija godisnja zarada u srbiji, bajatovic ima 12000 evra mesecnu platu, a dacic je ministar policije i premijer, njima se pridruzili bivsi radikali koji menjaju ideje kao carape, imaju lepe stanove i kuce i lagodno zive, svi oni zajedno su dobili najvise glasova od nas srba....sta reci, sta smo sadili sad beremo, ne krivite ni zapad ni istok ni siptare ni hrvate, oni su nebitni i nemocni, mi smo ti koji sami sebe zakopavamo...i to, za rolex, za stan, za vikendicu, ima i kofercica....moze li nize od ovoga...pitanje je, zasluzujemo li da uopste i postojimo?
Препоручи коментар:
48
4
недеља, 13 јануар 2013 15:58
Totem
A ljudi moji, sta da radimo? Da bismo ispostovali nas ustav, mi moramo da upotrebimo vojsku. I to protiv trenutno najjace sile na svetu. I meni je vec godinama mucno da gledam nekaznjene zlocince poput Klintona, Solane, Tacija, Haradinaja i ostalih, kako se sepure, kako glume nekakve drzavnike. Ali sta da se radi? Svet je nepravedan, oduvek je i bio. Moje licno misljenje je da je bolje ovako, razvlaciti u nedogled, do nekih srecnijih vremena, kada interes stranih sila za ovaj deo sveta bar malo opadne. Delim ogorcenost drugih komentatora, ali ljudi moji sta drugo? STA drugo ali KONKRETNO i KORISNO mi mozemo da uradimo, a da ne budemo zbrisani sa lica zemlje, bilo bombardovanjem bilo ponovnim sankcijama?
Препоручи коментар:
10
51
недеља, 13 јануар 2013 16:04
Ф-16
Огорчен сам! Не знам чиме више: да ли дволичношћу, кукавичлуком, безобразлуком, арогантношћу или већ не знам чиме Ивице Дачија и СПС. Дачи је у непрестаном страху да Алек не распише изборе и да еспеес испадне из владе, а самим тим многи њени перјаници омиришу решетке с оне стране. Зато је спреман на све! Али баш све! Њега и Алека може заједно држати једино сагласје у урнисању Србије. Један доводи Арапе у Србију, други је продаје Шиптарима, и љубав из рачуна траје. Питање је колико ће и НСПМ моћи да опстане као слободан медиј. Такви људи су опасни.
Ово је текст за антологију. Свака част!
Препоручи коментар:
62
3
недеља, 13 јануар 2013 16:06
perkins
Svaka cast,da vas primer slede i ostali.
Препоручи коментар:
27
1
недеља, 13 јануар 2013 16:08
Ф-16
sto vise gubimo kosovo, sve vise lepih clanaka, i sve vise glasova za SPS i SNS
Ово је један од кључних проблема, и ту могу да се сложим са Јефтовићем. Наиме, медијска блокада Србије је апсолутна. Сви медији раде у корист западних агентура; и штампани и електронски. медији од Срба праве безличну масу која само понавља мантру "да не буде горе"! Докле год се бојимо да не буде горе, а не боримо да буде боље, то "горе" ће нам се и дешавати!
Препоручи коментар:
48
2
недеља, 13 јануар 2013 16:37
Сањица85@Горан Јевтић
Често у коментарима видим помињање тог Контиџенси плана али не успевам да сазнам о чему се ради.
Да ли бисте могли оставити линк, да ми неупућени сазнамо нешто више о томе? Хвала унапред!
Препоручи коментар:
23
2
недеља, 13 јануар 2013 16:57
Rankic
Nedostaje samo kuferce i Dacicevo zaklinjanje na njemu,umesto Biblije. Sta mi bi,pa od kad su socijalisti teisti,racunajuci i onog njegovog sefa koji nije hteo nikad poljubiti ruku patrijarhu,a nesrecnik je bio sin pravoslavnog svestenika.
Vucic bi mogao da napravi veliki iskorak unapred pred biracima i da otvori slucaj "koferce"....
Kad mu je Jaksic sinoc spomenuo koferce,bilo je;trt,mrt,strc,...pa mi prijatelji,pa ne ide tako,pa....
Препоручи коментар:
38
3
недеља, 13 јануар 2013 17:02
Србин
Ко год има бар грам памети и грам поштења ПОТПИСАЋЕ ОВАЈ ТЕКСТ. У тексту је убедљиво, на основу чињеница и логике, приказан Дачићев лик: поквареност, лажљивост, похлепност, бахатост према свом народу, бандитизам према свом народу,безобразлук, непостојање осећаја за срамоту,... Једину бахатост Дачић показује у прогону Срба на које шаље силу полицијску, која живи управо на леђима народа, баш као и Дачић. Докле ће овако бити? Све дотле док се не формира критична маса поробљених Срба у демонстрацијама и побуни, од које ће се Дачић уплашити баш као што се плаши Шиптара и УСА ЕУ НАТО бандита. САМО СРБИ СУ ОБЕСПРАВЉЕНИ И ПРОГОЊЕНИ У СРБИЈИ ПОД ЛИЦЕМЕРНИМ ОПРАВДАЊИМА, БАШ КАО ШТО СУ ПОД ТИМ ОПРАВДАЊИМА СВИ ДРУГИ ЗАШТИЋЕНИ. На пример, вероватно због мојих коментара на форумима и изношења својих ставова, супротно од Дачићевих и његових пајташа, мој мобилни телефон је најчешће под прислушкивањем, често имам ехо у телефону. Не смемо се плашити, једном се живи...
Препоручи коментар:
48
2
недеља, 13 јануар 2013 17:07
Влада Канада
Дачић и вучић ефикасно спроводе оно за шта су примили паре. У њихово "заклињање" у косово (шиптарски назив за Косово и Метохију преведен на српски) верују само српске будале. Можемо ми да демонстрирамо колико хоћемо. Дачија, Вучија и осталу окупациону булументу штити добро опремљена жандармерија. Можемо ми да изражавамо своје незадовољство преко портала и блогова, њих то не забрињава. Портали и блогови су као Хајд парк у Лондону, где можеш да кажеш што год хоћеш, јер те нико не схвата озбиљно. Причом и говором не угрожаваш силу. Истина није добра одбрана против сатанских сила, лажи и преваре. Шта онда може помоћи Србији и Србима у њој? ...борба свим могућим средствима и без обзира на жртве до слободе Србије и Срба. Очистити Србију од издајника и организовати и водити Србију као Државу Срба изгубљену давне 1918. године. Вратити се нашој традицији, обновити историјска сећања, учити младе патриотизму и само-поштовању, забранити латиницу.
Препоручи коментар:
44
3
недеља, 13 јануар 2013 17:22
glasnik izaberite koje po redu Srbije (prva, druga, treća...)
Dakle, samo još jedan od članaka koji ne služe ni čemu, osim da ISTAKNU OČIGLEDNE stvari. I to na skoro isti način, i sa istim efektom kao moje isticanje CAPS LOCK-om.
Postoji li iko od 'intelektualne elite' sa dovoljno intelekta i hrabrosti ko bi predložio bilo kakav dugoročni strateški plan o razvoju Srbije u svim segmentima njenog društva, što bi podrazumevalo i 'konačno rešenje' albanskog pitanja u Srbiji???
Препоручи коментар:
5
37
недеља, 13 јануар 2013 18:03
Никола Петковић
Букурешт!
Препоручи коментар:
29
1
недеља, 13 јануар 2013 18:43
Горан Јевтовић
Сањица85@
Често у коментарима видим помињање тог Контиџенси плана али не успевам да сазнам о чему се ради.

Уважена Сањице, "Контиџенси план" ("Contingency plan") у слободном и најприближнијем преводу "План за непредвиљиве ситуације" представља професионалну операционализацију свих мера које се спроводе у оквиру "Стратегије ниског (средње, високог) интезитета" и пројекту "Изазивање и управљање кризама".
То је врло прецизан, финални документ који најчешће одобрава Савет националну безбедност САД (не ретко и Пентагон директно), а на предлог једне од служби "Обавештајне заједнице". Најчешће је то ЦИА с обзиром да су такви планови намењени за покоравање "земаља жртава".

На бази чега се израђују и шта се налази у тим плановима?
Претходни резултати остварени у тзв. тајним акцијама или операцијама (covert actions) "џокер операцијама", "асиметричном ратовању", затим разне форме специјалног ратовања у одређеној "земљи жртви"...
Препоручи коментар:
25
2
недеља, 13 јануар 2013 18:43
Горан Јевтовић
2.
...ваздушно-копнене битке (агресија '99), психолошке операције (увелико на делу) и слично, што за обавезну последицу, поред осталог, мора имати стварање тзв. "оперативних позиција унутар субјекта који се покорава", а њихов стручни назив за то је Агенти од утицаја.
Дакле, они који ће учестововати у спровођењу Плана и дати кључни допринос у будућности.

"Контиџенси план" студиозно и тимски израђује више специјалиста, скуп је озбиљних мера тзв. сведимензионалног насртаја на "земљу жртву", затим садржи извршиоце, време извршења сваке мере понаособ, локације појединих догађаја, варијанте одступања од плана, и посебно, финансијска средства за реализацију.

Ти планови, поред тога што су динамични и врло прецизни, орочени су и они се тога стриктно држе! Преведите сада ову причу на срљање звано "датум о почетку преговора за пријем у ЕУ"!

Линк где то можете погледати, једноставно не постоји. До делова тих планова се долази "посебним мерама" и мукотрпним радом.

Срдачан поздрав!
Препоручи коментар:
30
2
недеља, 13 јануар 2013 18:45
drugosrbijanac
Dobro ovo je već treći tekst o Kosovu zaredom i tu ste istresli sav svoj bes na tastaturi.

Što ne uradite nešto konkretno, ako smete, ne samo da se busate u prsa i takmičite ko će radikalniji komentar da napiše. Sve umerenije ste oterali i samo vrebate da napljujete one koji su shvatili realnost.
Препоручи коментар:
5
45
недеља, 13 јануар 2013 18:51
дејан ар.
О промени Устава се увелико ради. То ће бити један од услова ЕУ за некакав датум, а поред тога не смем ни да замислим. Да има памети у државном врху, па по хитном поступку вратити закон о обавезном војном року и убрзаној обуци, смањити крвопијама плате, отети капиталистима отето од радника и уложити у војску и производњу хране. Смејем се, а плакао бих.
Препоручи коментар:
32
1
недеља, 13 јануар 2013 18:52
Петар
Аутор аргументовано разобличава лицемерје властодржаца.
У Србији која је на просјачком штапу, која иако ћути, ипак, не заборавља злочине САД и НАТО 1999., на цени су агенти који у народу слове као левичари, патриоте и слобисти. Ако су уз то дали разлога и да буду уцењени, тим боље.
Кад губи у народу, кад му запрети прекомпоновање, постаје све послушнији према покривитељима.
Препоручи коментар:
31
1
недеља, 13 јануар 2013 19:10
Konobar
Sve u svemu, nije bilo čudno ono šta je Boris Tadić radio sa Srbijom i Kosmetom, jer takav mu je bio zadatak dugo godina. Mnogo strašnije je što su Dačić i ljudi koji su pozivali druge da izgube glavu za jednu ideju, sada okrenuli na sasavim suprotnu ideju.Igrali su se sa ljudskim glavama, trajno i nepovratno i u potpunosti su opravdali onaj Čankov izraz da su "dobrovoljni davaoci tuđe krvi". Najveći izdajnici u Srbiji su sada upravo oni iz predmeta u Tribunalu za huškanje na rat. Niže od toga čovek ni ne može da padne.
Препоручи коментар:
30
0
недеља, 13 јануар 2013 19:23
НЕМАЊА ВИДИЋ
@ф-16

Питање је колико ће НСПМ моћи да опстане као слободан медиј.

Одговор је : док год се на њему коментари пишу хрватском латиницом.

Успут :

Ако Срби толико воле оно писмо које је унешено у Србију на бајонетима аустроугарске солдатеске, и које је владало Србијом од 1915 до 1918 , не можемо много замерити ни Дачићу. Човек у предизборној кампањи позивао Ужичане да врате у центар града споменик његовом другу и идолу - Титу, који је прво одликовање добио за подвиге у Мачви. Његов СПС добио на изборима два пута више од ДСС. Па му се може да МУП крши Устав издајући лична документа на хрватској латиници. Може и на ћирилици на лични писмени захтев, и то после неколико месеци!Аферим држави Србији !
Препоручи коментар:
31
14
недеља, 13 јануар 2013 19:24
Милорад Николић
@Никола Петковић.
Кад је срушен омражени Чаушеску Румунија је била дужна 0$.
Знам да си рекао у најбољој намери.
Препоручи коментар:
32
1
недеља, 13 јануар 2013 19:39
Uloga "realiste" Dacica u ubijanju Srbije
Rec "preokret" ima u srpskom politickom recniku specificno znacenje, zbog "platforme" LDP-a, koja nosi takav naziv. No, u samom nastupu Ivice Dacica nikakvog preokreta nema, bar u poslednjih pet godina! I pre je bio sklon "kvarnim" stvarima, ali tad jos nije bio dovoljno "vazan"! Bez ovakvog Dacica ne bi 2008.godine bilo razbojnicke vlasti i politike koja se otvoreno odrekla Kosova, i koja je opstajala zahvaljujuci "prebegu" Dacicu i SPS-u! U ulozi novog premijera Dacic samo finalizuje ono sto je radio kao Tadicev partner! Kao Tadicev ministar policije npr. redovno je nasrtao na one koji su branili srpsku cast i dostojanstvo, u Srbiji i na severu Kosmeta! A kad govori o "realnosti" Dacic pokazuje istu cinicno-monstruoznu crtu koju imaju i svi "drugosrbijanci": umesto da uvek istice cinjenicu da je kosovska realnost ta da su tu ugrozena osnovna ljudska prava Srba, da su Srbi proterani, da su im imanja oteta, da su ljudi i crkve meta fasista - Dacic, tu "realnost" prihvata!
Препоручи коментар:
23
2
недеља, 13 јануар 2013 19:40
Милутин
Шта рећи сем, нема предаје!

Догодине у царском Призрену и Србском Скадру!
Препоручи коментар:
27
2
недеља, 13 јануар 2013 19:42
Slavomir Srpski
Bravo, bravo, bravo autoru!!

Портпарол тада патриотског СПС-а је, због природе посла, да би се против ње успешније борио, очиглдно добро овладао пропагандом издајничке опозиције, ал' невоља је у томе што су се улоге промениле наглавачке, па Дачић исту ту пропаганду, као председник данас издајничког СПС-а, окреће против патриотске опозиције. Саркастично позива оне који напустили земљу да се врате „па да живимо изоловано“[11] и вероватно „чекамо у редовима за хлеб и млеко“[12]

Bolje od ovoga o ovom neinteligentnom ali priuceno-lukavom provincijskom pokvarenjaku, nije lako skrojiti. Priznajem autoru da je udario u centar.
Препоручи коментар:
27
3
недеља, 13 јануар 2013 20:01
sokrat
Ne pada mi na pamet da pročitam ovu trakavicu jer je autor na početku iste pobrkao babe i žabe. Mogao je bar pročitati Ustav Republike Srbije i upoznati se sa ovlaštenjima predsednika i premijera.
Препоручи коментар:
3
33
недеља, 13 јануар 2013 20:01
Slavomir Srpski (2)
Имајући у виду претходно речено, морамо да се запитамо: има ли краја Дачићевој дрскости и неморалу? Када ће тај човек престати да вређа нашу интелигенцију и национално самопоштовање?

Cekam samo prevremene izbore i tome se nadam, da ga kao kolegu-mu-Tadica posaljemo u privremenu penziju, koju nije uostalom ni zasluzio. Ovakvim pokvarenjacima nije mesto u bilo kakvoj vladi (ali dobro predstavlja jevropske vrednosti izgleda), a pogotovo da bilo gde predstavljaju srpski narod.
Препоручи коментар:
21
2
недеља, 13 јануар 2013 20:34
СНС = ДС
„Јасно. Чврсто. Одлучно.“ Е мој народе, кад такав очигледни преварант добије 15% на дрску и лажљиву паролу, није чудо што нам иде овако.
П.С. Дачићу, прочитан си!
Препоручи коментар:
32
3
недеља, 13 јануар 2013 21:05
@Влада Канада
Stvarno mi je više muka da čitam tvoje nebuloze! Kako te bre nije sramota da ti iz Kanade nama ovde u Srbiji pričaš o "drugim metodama borbe"!? Hajde vrati se, pa nam pokaži ličnim primerom!!!
Препоручи коментар:
5
31
недеља, 13 јануар 2013 23:00
Влада Канада
За @Влада Канада:
Откуд теби идеја да сам из Канаде. Ти си добро залутао на овај сајт. Бежи на Б92 док си још при себи.
Препоручи коментар:
32
1
понедељак, 14 јануар 2013 00:27
Marko Gay
@ glasnik

Postoji li iko od 'intelektualne elite' ko bi predložio bilo kakav dugoročni strateški plan o razvoju Srbije u svim segmentima njenog društva?


Mozete se eventualno obavestajno ustremiti na Bugarsku, iscupati je iz zapadnog saveza i tako sebi obezbediti koridor prema Rusiji. To nije tako tesko, skupo, neizvodljivo, fantasticno i sumanuto kako vam sad izgleda. Uostalom, vec ste to radili: 1990-tih ste obavestajno napali Hrvatsku, i to dosta uspesno.

Sto se tice srpske ekonomije, uputio bih vas na film Bruce Almighty (Brus svemoguci) gde u sred haosa bog daje pomenutom Brusu kofu s vodom da prvo obrise pod. Organizacija i propaganda su kljucni za privredni procvat -- a ne kapital. Ni Tito nije imao kapital 1946-e, pa je ipak podigao privredu.

Ko hoce lepo da zivi, mora prigrliti post-moderne vrednosti. To je zasad samo Zapad shvatio, a vi jos niste. Doduse, da ste shvatili, ne bismo vas ni napadali. (nema prostora da nastavim komentar)
Препоручи коментар:
2
17
понедељак, 14 јануар 2013 02:38
Влада Канада
Још нешто за @Влада Канада:
Ако ти моји коментари изазивају узнемиреност, ти једноставно немој да их читаш. Или направи свој сајт-блог, па читај коментаре који су ти пријатни.
Препоручи коментар:
16
0
понедељак, 14 јануар 2013 02:49
Anka Krajina
@ drugosrbijanac
Što ne uradite nešto konkretno, ako smete

A šta bi konkretno mogao uraditi pojedinac? Izaći na ulice i demonstrirati? U Sloveniji demonstriraju već drugi mesec. I šta su postigli?
Sve umerenije ste oterali i samo vrebate da napljujete one koji su shvatili realnost.

Koju realnost?
Da je Srbija razbijena iznutra, da je opljačkana "zakonitom" privatizacijom?
Da su nekadašnju društvenu svojinu razgrabili bivši direktori i elite? Da su se dvosobni stanovi prodavali za 200 maraka? Ko je rasprodao zemlju zemljoradničkih zadruga i kome?
Da radnik radi za 100 evra a stanarinu plaća 200?!

Sve su to "tekovine" razbijanja socijalizma i uvođenja "demokratije". Od Triglava do Đevđelije. Isti recept! Isti rezultati!

Govorite o realnosti. Realnost je i to da se Hrvatska i Slovenija spore već 20 godina za kilometar zemlje.
A vi bi poklanili celu pokrajinu za džabe! (nastavak)
Препоручи коментар:
19
0
понедељак, 14 јануар 2013 03:17
Anka Krajina
@ drugosrbijanac (nastavak)

Koje su to prednosti, koje nudi EU i bez kojih bi Srbija propala kao država?
Ko sprečava Srbiju da bude pravna država i da sudi lopovima i kriminalcima?
Da li je iko u Srbiji napravio ozbiljnu procenu, koliko bi članstvo u EU koštalo Srbiju?

Šta znači prihvatanje evropskih standarda za jednu siromašnu, prezaduženu i ratom razorenu Srbiju?
Ti standardi koštaju. Ima li Srbija para za njih?
Nema. Znači treba se zaduživati. Dokle?
I kad stignu na naplatu šta će se onda prodavati?
Pitajte Grke.
Ozbiljna vlada, narodna, kojoj je stalo do ove zemlje i naroda, anulirala bi sve dogovore i rezolucije koje su na štetu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i odlučivanje o Kosovu prenela u OUN.
To nije pitanje "umerenih" ili "radikalnih", to je pitanje patriotizma, kojeg se danas u Srbiji jedni stide a drugi ga proglašavaju za fašizam.
Upitajte se, zašto je tako?
Препоручи коментар:
19
0
понедељак, 14 јануар 2013 11:01
Слободан Ничић
Поштовани,Небојша Вукомановић никад нисам прочитао- овакав текс -размишљање о стварности која се управо догађа(догађала се и догађаће се) нама грађанима Р.Србије, а представљене у чињеничном деловању дела и лика Ивице Д.
Свака критика и похвала вашем чланку су излишне сувишне он је "савршен" заснован на чињеницама ,логици, праву и правди.
Камо среће и нормалности у томе да политичари а поготово министри и председници владе и влада ( Р.Србије), сваку своју јавно изговорену реч не двапут него пет пута одмере, па је онда изговоре, собзиром на све што нам се догађало , догађа и догађаће нам се због таквог односа према изгореној речи, наравно да не двапут него десет пута мере пре него ли било шта ураде у име Србије и Срба.
очиледно је да он -они то и тако не раде и због тога НАРОД их треба спречити у том и таквом погубном деловању док нам сво време овог света не истекне до краја-САМОУНИШТЕЊА.
"И РЕЧИ СУ ДЕЛА." Слободан.Н. Манго.
Препоручи коментар:
15
0
понедељак, 14 јануар 2013 17:07
SM
@Anka KrajinaU Sloveniji demonstraju više od dva meseca,a postigli su mnogo.Vi to izgleda nevidite,ali se vidi i to dobro.Kad RTS,pozove Dačića u dnevnik kao TVSl.Janšu da odgovara na pitanja objektivnog novinara onda......Dobro bi bilo da tako i mi Srbi počnemo,zato na ulicu,jer samo "ulica" može da najuri....Ako je Dačić i "dačići" kadar koji spašava Srbiju,nama stvarno nema spasa.
Препоручи коментар:
5
0
понедељак, 14 јануар 2013 17:28
Србенда
Једина мана текста је што је се ограничио на Ивицу Дачића.У овој причи још су важнији Алек Вучић и Т. Николић. Три издајника својих идеала(или наводних идеала), председника партија (њихових политичких твораца),својих партија и своје државе.Шта би ова три јадника били у Србији да нису били срећни или паметни да се додворе Милошевћу тј. Шешељу.За ову двојицу се слободно може рећи да су свој живот дали за своје идеале (без обзира кавки су ти идеали) и своју државу.На жалост њихови пулени Дачић, Алек и Томица стиропор државу дају за коферче или стан на новом Београду.
Препоручи коментар:
5
0
понедељак, 14 јануар 2013 17:30
drugosrbijanac
@Anka Krajina

A šta bi konkretno mogao uraditi pojedinac? Izaći na ulice i demonstrirati? U Sloveniji demonstriraju već drugi mesec. I šta su postigli?


Mislim da vas je isuviše malo da bilo šta uradite. Narod je rekao svoje na izborima, dok vi skupa nemožete da pređete cenzus. Mislim na vas nacionaliste svih boja. Ovde se okupljate i mlatite praznu slamu. Tešite jedne druge i kočoperite se sa junačkim rečima.

I kad bi izašli na ulicu neko bi pomislio da čekate gradski autobus.
Препоручи коментар:
0
6
понедељак, 14 јануар 2013 19:24
Anka Krajina
@ drugosrbijanac

A na kojoj autobuskoj stanici se vi okupljate?
Ili ste na zimskim rasprodajama? Kosovo džabe, Sandžak pride, Vojvodina-daj šta daš!
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]