Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 01. април 2013.

Игор М. Ђурић: Зашто РТС смета што су српски матуранти поносни што су Срби? | СРБИН.ИНФО

Игор М. Ђурић: Зашто РТС смета што су српски матуранти поносни што су Срби? | СРБИН.ИНФО

Игор М. Ђурић: Зашто РТС смета што су српски матуранти поносни што су Срби?

(Видовдан)
Не би било овог текста да случајно не налетех на први програм Јавног сервиса, у зло доба кад ми време није. У првој реченици треба обратити пажњу на реч „јавни-о-а“ а када је реч о „кући“ о којој говоримо: јавни сервис – медијска кућа – јавна кућа! Емисија о идолима младих у Србији, некакво недавно истраживање у центру пажње.
maturanti-foto-milena-djordjevic-13
Водитељка: тешко је наћи праве речи…
Гости. Још теже…
Видојковић, који све и да хоће, не зна ништа паметно да каже, осим да понавља општа места. Његов опсег интелектуалног поимања је узак, духовност непостојећа, мудрост: даће Бог. Он је фразама тртљао о томе како су друштво у коме живимо, систем, ситуација у земљи, криви за стање у коме се налази данашња српска младеж. Али, као да себе не рачуна у тај покварени и невредни систем: а треба. Требао је само рећи: какви се писци појављују на телевизији и говоре о младима – таква нам је и омладина.
Бора Чорба, уморан од свих ових година и веселог живота, ван контекста и теме, тешко је хватао конце.
Нека госпођа из невладиног сектора, оличење обрасца и доказ истинитости стереотипа о њима, острашћена мржњом према Србима и самопорицањем, поприлично глупа, притом. Она и њој слични су кривци што људи по некад говоре оно што не мисле: само да се разликују од њих.
Четврти гост, психолог Драган Попадић, једини се нешто трудио, са по нечим би се и сложио са њим, али човек се једноставно уклопио у сивило.
Ја у првом дану терапије за повишени крвни притисак, са препорукама доктора да водим рачуна о исхрани, а поготову да се не нервирам: изнервирах се до 180 са 120. Мазохистички издржах неко време.
Ујутро, рекох, ајде да погледам то истраживање, јер видим по другим медијима да „другосрбијанци“ гракћу о томе ко гавранови пред ветар.
Нађем на интеренту, све редно и како требује, и прво што сазнајем, стидећи се свога незнања, да постоји некакав Завод за проучавање културног живота. Затим наилазим на поменуто истраживање, хотимично и ничим изазван, и на самом почетку, опет стидећи се своје заосталости следеће:
„Са ратом се променио систем вредности у Србији, начин одевања становништва, променила се врста музике коју становништво слуша. Према речима многих истраживача антивредности (Павићевић, Симеуновић – Патић 2005: 105), вредновали су се култ криминала и насиља, ратно профитерство, шовинизам, провинцијализам, ксенофобија (Кроња 2004: 103)“.
Овај пасус се завршава, „бриљатно“ како је и почео, констатацијом како је код свих стигла демократија само, ето, код нас није.
Сазнали смо, дакле, на самом почетку студије, да се Срби лоше облаче (сељачине једне!), да слушају грозну музику (а не дивне шлагере са Опатијског фестивала или слично ђубре са запада), те да су Срби заљубљеници у криминал, насиље и ратно профитерство (сви до једног, мајку им њихову, једу бибер и плачу). Треба додати и то, закључујемо, да су лоши Срби махом провинцијалци (мада заиста ништа лоше не видим у томе, али знам да сваки од те феле мора да се очеше о Константиновића и његов „паланачки фашизам“). Најзад, такви су Срби још и ксенофобични, и ако су све републике СФРЈ етнички очишћене осим Србије.
Видим ја, читајући даље, да „неће да ваља“ за мој притисак. Јер, још и не знајући резултате истраживања, ја на почетку студије читам шта ће „истраживачи“ пронаћи у резултатима истог. Они су, наиме, истраживали да би доказали своје почетне тезе а не да би донели закључке на основу резултата истраживања. Ништа ново. Таквим спиновањем нам и гонише нану нанину све ове године. Прво се донесе пресуда, па се после износе докази. Зато бих прескочио добар део студије, није вредно помена, социолошки и психолошки типови, оријентација, методологија, оквири, ставови, трте, мрте… додуше, сазнах да постоји народна, популарна и висока култура, и:
„Предмет истраживања био је да се утврди да ли код ученика завршне године средњих школа постоји веза између вредносне оријентације традиционализма и понашања у културној сфери. Наиме, ставови неизоставно опредељују понашање људи у различитим ситуацијама, али је питање да ли вредности које их држе обликују и навике у области културног активизма и традиције, и обрнуто“.
Шта год?!
Циљ истраживања? Да ви народски рекнем: да се српској младости гони мајка мајчина, да се оцрни и убије у појам. Они, додуше, написаше нешто друго. Суштина је иста.
„Кроз аналаизу прикупљених података сагледано је колико су матуранти у Србији окренути вредносној оријентцији традиционализма коју граде национализам, ауторитаризам и патријахалност…“.
Узорак, веле, не мож’ бит’ бољи. Број анкетираних ученика 1773. Каплара је 1914-сте било 1300.
У истраживању и анкети се дошло до „поражавајућих“ резултата. Српски матуранти су изгледа углавном Срби, са традиционалним (где се „традицонално“ схвата као изразито лоше) мушко женским схватањима полног живота и привржени породици. Замера им се што у слободно време спавају уместо да иду у позориште, мада истраживање не говори о томе од куд новац за позориште кад им родитељи углавном нигде не раде а добар део њих живи у срединама где нема позоришта. Из истраживања сазнајемо и колосалан податак да матуранти традиционалисти неће да цртају, пишу а да су ови либералнији (имала их мајка) све уметник до уметника. Сазнајемо и то да се благи традиционалисти у слободно време више друже међусобно, док ови изражени играју игрице. Да скратимо, српски матуранти, још уколико нису колико-толико либерални, а изгледа да већина није, јер ич не зарезива Европу: слуша лошу музику, гледа лоше емисије, ништа не читају (и кад нешто прочитају то не ваља ништа, уместо да узму Видојковића па да постану интелектуалне громаде). Та „ђубрад“ уопште не посећује концерте озбиљне музике, а о галеријама да не говоримо. Већина њих није нашла за сходно да присуствује неком од перформанаса разних „уметника“ џабалебароша и медиокритета, где би одмах спознали суштину живота гледајући задригле „уметнице“ како се ваљају по блату. Па већина тих матураната уопште не ствара никакву уметност!!! Страшно!!!
Даље, српски матуранти, према истраживању јашта, мрзе све околне народе и још приде остатак света. Не могу да се отмем утиску да све те мале „нацисте“ треба истребити, кад већ то није успело са њиховим дедама и очевима. Замислите, чак не воле ни Албанце и Хрвате!? Ти матуранти, ти „зликовци“, као највећу вредност, на прво место стављају породицу а скоро нико од њих неће да буде грађанин света или Еуропљанин. Закључак: идоли су им лоши, нису по вољи „другосрбијанштине“.
Углавном, истраживање закључује да неке шансе имају ови либералнији матуранти, њих је мање, иначе су ови традиционалисти изгубљени за Европу и „другу Србију“. Ма, ајте, молим вас, обожавају Чорбу и Марчела, и Јелену Карлеушу. А, могу лепо, уместо те Карлеуше да обожавају Леди Гагу. Али која разлика у менталном и духовном склопу између њих две? Никаква! Ова прва макар пева на српском(?!).
Сад, погледајте и ово:
„Традиционалисти као своје идоле чешће наводе политичаре, историјске личности и војсковође – „ратнике“: Ивицу Дачића, Милорада Улемека Легију, Моамера ел Гадафија, Владимира Путина, Тита и Драгољуба Михајловића Дражу (треба Михаиловић, прим. И.Ђ.), али и Таслу. Од уметника нису именовали ни једну особу (ни Видојковића, баш штета, опет примедба И.Ђ.) коју цене. Матуранти са нетрадиционалним и благо традиционалистичким ставовима ипак цене и уметнике (Ернеста Хемингвеја, Фриду Кало, Милорада Павића, Гогена, Сантјага Калатраву, Агату Кристи, Михаила Љермонтова) а од политичара и историјских личности поштују Тита, Наполеона, Гадафија, Гандија и Ђинђића“.
Ето, само на основу овога се може закључити да аутори студије немају појма о томе како размишљају млади и да су радили нешто у шта се не разумеју, нешто што не осећају. Све ово, што би својевремено рекао покојни Михиз „не вреди ни по пичке ладне воде“. Па кад матуранти кажу да им је идол Ивица Дачић, више је него очигледно да се зајебавају до бесвести. Кад помињу Легију они јасно поручују шта мисле о „другосрбијанцима“ и политичарима. Гадафи и Путин су им симболи борбе против америчке хегемоније. Они индиректно, симболима, езоповски, сатирично, ко зна да протумачи, показују више памети, разума и уметности него што ови могу да схвате. Па они им поручују: и у време Тита је било више слободе мишљења него данас. Кад готиве Дражу они само не желе да прихвате догму и тумачење историје, здраво за готово. Па и ови други се зајебавају, иста су то деца. Хемингвеј и Фрида Кало, то су филмоване личности и често коришћени симболи, имена из сваке укрштенице, ако већ треба да се праве паметни то им прво пада на памет. Павић је први озбиљнији естрадни писац у Срба обожаван од стране професорица књижевности, Агата Кристи сваког викенда на телевизији. Наполеон?! Па, ајте молим вас, ко није чуо за њега?! Ђинђић: то су вероватно додали истраживачи. Али је ипак врхунац зајебанције (види се да су се лудо забављали са њима) Сантијаго Калатрава – тек сам уз помоћ интернета сазнао ко је у питању. Идол српских матураната је шпански архитекта. Свака вам част децо, добро сте им завукли!
Истраживање достиже крешчендо, да не кажемо врхунац, следећим речима:
„Традиционалиста је чешће особа мушкога пола са израженом нетрпељивошћу према другим народима, похађа средњу стручну школу, прати спортске догађаје, одлази у кладионице, воли провод и забаву, слуша популарну музику, мало чита, а најређе се може срести у установама културе. Са друге стране, особа нетрадиционалних и благих традиционалистичких ставова чешће је особа женског пола отворена за упознавање и повезивање са другим народима, похађа гимназију, слободно време најчешће проводи са пријатељима, али воли да чита, па од установа културе, иако се ретко среће у њима, највише воли да посети библиотеку и позориште, док најмање одлазти на спортске догађаје и у кладионице“.
По овоме бих ја закључио да су Срби по мери Европе само ако су пичкице а да „права“ српска омладима постоји само у местима где постоје позоришта.
Да су истраживачи мало погледали око себе не би им била потребна ова цела ујдурма. Додуше, нешто мора и да се ради кад се прима плата са државних јасала, али је било и бољих решења да се потроше наши новци.
Каква је, у истину, српска омладина? То су деца коју срећемо свакога дана, која нам долазе у кућу. Не мрзе они, можда по некад причају оно што не мисле или што су чули од других. Има их различитих и свакаквих, баш као и у време кад је свако од нас био млад, баш као и у свако друго време. И кад сам ја био матурант, било је оних који читају врло мало, и оних који не читају много више, мање је било рокера а више народњака, а за позориште нас је, све заједно, да простите, болео криви стојко. Па и данас, сада у Америци, а живео сам неко време тамо, тек незнатан проценат младих чита, слуша озбиљну музику, иде у позориште, и: воли црнце у комшилуку.
Српски омладинци данашњи су свакако бољи од нас, мада им то није тешко бити. Не могу се лако превеслати, тврђи су и отпорнији. Другачије их је време васпитавало. И много су паметнији него што изгледају. Отуд цела ова ујдурма, клинци не размишљају како би хтели „спин доктори“ овдашњи, већ својом главом. Не, брините, биће ту и уметника, чак и писаца бољих од… Није циљ, неких тамо, да српску омладину освешћује – већ да је заглупљује. Заглупљени и ограничени они требају Европи.
Српска омладина се не разликује много од вршњака из осталих земаља света. Наша су деца сигурно боља и толерантија од деце из окружења. Има их наравно добрих и мање добрих. Као и увек што је било. Обзиром да су их убијали, протеривали, бомбардовали, а да их данас заглупљују евроатланским паролама и догмама, они су још и добри какви су могли да буду. Они су небески недостижни у сваком квалитативном погледу за оне који их истражују и расправљају о њима. А то што не воле педере и Хрвате сврстава их макар половично међу омладину са европским вредностима, наиме, хрватски матуранти не воле педере и Србе. Макар се у делимично слажу. Е, ово си требао да им саспеш у фацу Боро Чорбо!!!